Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji Spasavanje sela i države'' (114)

AGRAR I STRATEGIJA

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!

Branislav GULAN

Promašaji agrarne strategije

Srbija danas hranu proizvodi na 3.488.752 hektara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji stagnira već decenijama i želje se kreću se do najviše šest milijardi dolara. Vrednost proizvodnje po jedom hektaru ne prelazi 1.200 dolara. U razvijenom svetu, kome Srbija teži to je oko 27.000 dolara, a ponekad dostiže i do 37.000 dolara! Iako proizvodnja stagnira, jer je nauk ponudila više 2.000 visokorodnih kultura, sorti i hibrida, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek oko 30 do 50 odsto. U tu agrarnu proizvodnju uključeno je i oko 451.000 traktora i više od 25.000 kombajna Ali, dobar d3eo te mehanizacije stariji je od svojih vlasnika! Jedini napredak u agraru Srbije primećuje se kod voćarstva koje se obavlja na 193.000 hektara. Poljoprivreda inače, direktno u agraru Srbije učestvuje u stvaranju BDP sa oko 1,4 miliona ljudi i u njemu nalaze svoju egzistenciju, odnosno zaradu za preživljavanje. A da u BDP Srbije učestvuje samo sa oko 10 odsto. U razvijenim zemljama, primer je Slovenija, gde agrar u stvaranju BDP zemlje učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Tim koji je nerealno planirao poslednju Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije, odnosno, razvoj agrara za celu deceniju, a što se i (nije) ostvarilo za proteklih devet godina njegovog sprovođenja. Očigledno da je dokument pisan po volji tadašnje aktuelne politike, a ne na nivou realnog stanja i mogućnosti. U stvaranju ovog dokumenta učestvovalo je oko 240 autora, odnosno eksperata za ovu oblast Srbije, koji su napisali 145 strana, a to je javnost i Vlada Srbije usvojili. Dokument je trebao da ide na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije, ali tamo nikad nije stigao. Da je usvojen u Parlamentu, on bi bio obavezujući za sve sledeće vlade i za sve buduće ministre, dok se ne donese nova strategija. Međutim, iz nepoznatih razloga, ona nikad nije upućena poslanicima na razmatranje i usvajanje.Validnost te još uvek važeće strategije prolazi na kraju jula 2024. godine. Onaj ko je pratio njeno sprovođenje u praksi, može iz podataka da vidi da se nisu ostvarile prognoze naših eksperata i želje političara i da je to bila samo jedna u nizu naših strategija želja. Uostalom tako ju je prilikom donošenja najavio i autor ovih redova. Potvrda takvog stanja je, da je u trenutku pisanja u zemlji bilo 851.055 goveda, a danas ih ima zvanično samo oko 400.000, dok stočari kažu da imamo samo 320.000.

Među njima je i tek 228.000 krava muzilja. Stočarstvu u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto i ono je na izdisaju! U BDP Srbije agrar učestvuje sa oko 10 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalja! Jer, recimo, u Sloveniji učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Rezultati proizvodnje u poljoprivredi Srbije u 2015. godini daleko su ispod plana u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine. Sad kada joj je ostalo još godini dana života, odnosno validnosti, ostvareni ostaci pokazuju da je to bila još jedna strategija neostvarenih želja političara. Za nju je potrošeno oko 8,2 miliona dolara donacija koje su za tu namenu navodno stigle iz Francuske i potrošene, da bi se napisalo ovo neostvareno delo.To ćete videti iz njene analize u proteklim godinama ali i iz upozorenja, prilikom, njenog usvajanja nakon javne rasprave, Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Do pojave Korone 19, za poslednje tri i po decenije agrar Srbije imao je prosečan rast od samo 0,45 odsto!

Evo i podataka RZS o rezultatima sprovođenja strategije:

Već nakon prve godine njenog sprovođenja u praksi, videlo se da je to bila samo strategija nerealnih želja političara, koje su na papir stavili eksperti. U čitanju teksta i analizi sprovođenja strategije za proteklih devet godina, videćete da je to bila nerealna strategija želja... To pokazuju njeni rezultati koje analiziramo sve do početka avgusta 2023. godine. Uostalom, to smo i tada upozoravali sa tekstovima u javnosti. Dakle, rezultati i brojke RZS demantuju ono što su tražili tadašnji političari i napisali tadašnji i današnji naši, kreatori, odnosno agrarni eksperti.

Evo i teksta u objavljenog u listu ,,Politka'' o stvaranju aktuelne strategije, posle godinu dana njenog (ne) sprovođenja i pokušaja ,,demantija'' (2015. od strane vođe tima za njeno kreiranje), kao i tadašnjeg odgovora autora teksta i ovih redova danas.

Prenosimo i tekstove u listu ,,Politika'', koje je pre početka njene primene objavio autor ovih redova, koji se tada, ali i danas bavio agrarnim analizama:

,,Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini bila je 4,63 milijarde dolara, što je za 7,3 odsto manje od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje u visini od 4,09 milijardi dolara manja je za 5,6 odsto u odnosu na 2014. godinu. Vlada Srbije je u julu 2014. usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti narednih 10 godina. Prema toj strategiji udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja ovog perioda za 15 do 20 odsto. Međutim, da bi udeo poljoprivrede porastao na 15 odsto, to znači da poljoprivreda do 2023. godine treba da se razvija po prosečnoj stopi od 6,1 godišnje. U drugoj, boljoj varijanti, piše da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto, trebalo bi da se razvija po stopi od 9,2 odsto godišnje. Međutim, već u prvoj godini primene Strategije, 2015, umesto planiranog rasta, poljoprivreda Srbije, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, beleži pad od 7,3 odsto, a potom se iznosi podatak u javnost da je to bilo 10,7 odsto.

Kada je usvojena Strategija, 21. jula 2014. godine, saopšteno je da su ciljevi tog dokumenta unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnom područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.

Ovakvi rezultati srpskog agrara pokazuju da je upozorenje eksministra poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljka Lovrea, tokom javne rasprave o donetoj Strategiji, bilo opravdano. On je tada istakao da autori Strategije (njih oko 200) koriste netačne podatke, pa su zato očekivane projekcije razvoja poljoprivrede potpuno nelogične i besmislene. Jer, prema njegovim ocenama, izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Između ostalog, on je tada istakao: „Ono što autori Strategije projektuju još nijedna država nije uspela da ostvari. Štaviše, za našu privredu bi bilo porazno da se ostvare." Ali, na to njegovo upozorenje tada se niko nije obazirao. U javnoj raspravi ništa što je bilo predloženo novo nije bilo usvojeno!

Autori su projektovali i rast bruto investicija u poljoprivredi od 10 do 15 odsto godišnje u nominalnom iznosu. To je nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije. One su u ukupnim SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvovale sa 0,7 do 1,6 odsto!

Dakle, ono što je planirano i ostvareno već u prvoj godini ukazuje na nelogičnost i neosnovanost Strategije. To se pokazalo i u - praksi, umesto rasta proizvodnje u agraru Srbija, ima pad!

Naime, ukupna vrednost ostvarene biljne proizvodnje u 2015. godini bila je 2,98 milijardi dolara, što je pad od oko 11 odsto u odnosu na 2014, sa učešćem od 64,3 procenta u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji tada je procenjena je na prošlogodišnjem nivou u vrednosti od 1,65 milijardi dolara i ima učešće od 35,7 odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom suočavaće se i proizvođači i prerađivači šećerne repe zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će znatno smanjiti setvene površine koje su poslednjih godina dostizale i 70.000 hektara (samo u prošloj godini to je bilo svega 42.000 hektara), kao i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu.

Prema onome što su stručnjaci planirali u Strategiji, odmah se videlo da je to bio samo deklarativni cilj, ali u praksi neostvariv. To se pokazalo već u prvoj godini njene (ne) realizacije!

Stočarstvo izvuklo poljoprivredu

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. iznela je 4.751 milion dolara, što je za 7,59 odsto manja od realizovane u 2014. Neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.172 miliona dolara, manja je za 8,49 odsto u odnosu na 2014. Istovremeno, vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji iznosila je 1.826 miliona dolara, što predstavlja rast za 3,51odsto i ima učešće od 38 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje, navodi se analizi. Podaci pokazuju da postojeći stočni fond, i pored nezadovoljavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložive poljoprivredne površine, predstavlja značajan razvojni resurs'' 2016.g. (Publicista i analitičar)

Posle analize strategije i objavljenoig ovog teksta u listu ,,Politka'' sa ,,demantijem'' javila se tadašnji vođa tima koji je pisao strategiju u Srbiji, sa željom da demantuje podatke autora tadašnjeg i današnjeg teksta.

Evo, u prilogu i odgovra u ,,Politici'' na taj ,,demanti'':

POLEMIKA

Branislav Gulan*

,,Ugledna profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Natalija Bogdanov nije demantovala nijedan podatak o rezultatima poljoprivredne proizvodnje u Srbiji koje sam naveo u tekstu! Ti rezultati su i deo Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014. - 2024. godine, čiju izradu je ona vodila kao rukovodilac ekspertskog tima. U recenziji Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja taj stav je saopštio profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i bivši savezni ministar poljoprivrede dr Koviljko Lovre, koji kaže da autori strategije ,,projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede do kraja desetogodišnjeg perioda treba da se poveća na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto, to znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti kada bi poljoprivreda ostvarila rast udela BDP od 20 odsto trebalo bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od - 1,36 odsto prosečno godišnje".

Agrarni eksperti su, dakle, nerealnim i netačnim brojevima kreirali desetogodišnju budućnost agrara. Nerealno planiranje potvrdilo se već prve godine realizacije Strategije njenog (ne) ostvarivanja - padom od 7,34 odsto, a ne rastom proizvodnje!

I recenzija Strategije je bila zvanični dokument na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu strategije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Rezultati proizvodnje iz 2015. godine, prve godine primene Strategije, pokazuju da imamo pad od 7,34 odsto, umesto rasta, kako piše u željama kreatora Strategije (koja inače nije stigla do skupštine Srbije - zašto?).

Ja javnosti samo saopštavam rezultate svih tih skupo naplaćenih strategija od strane ekspertskog tima, jer kreatori strategije očigledno nisu imali volje da govore o njenoj realizaciji. Mislim da se profesorka Bogdanov, koja je kreator i mnogih ranijih naših strategija o razvoju poljoprivrede, posle kojih agrar uvek ima pad proizvodnje, obraćajući se meni, obratila na pogrešnu adresu... Meni kao novinaru preostaje da postavim pitanje zašto se ,,realne'' želje autora strategije ne ostvaruju?

Ako nisu pročitali recenziju Koviljka Lovre, koja je izneta na prvoj javnoj raspravi, mogu da je potraže na zvaničnim sajtovima ili kod recenzenta. Moguće je da pažljivo čitanje recenzije iskoriste za pisanje budućih strategija, jer oni su u svakom timu''!

U listu Politika, *Novinar, publicista i analitičar, februar 2016. g.

Ta validna strategija je i danas javni dokument, dostupna svima, koji hoće da vide šta smo želeli, a šta ostvarili u proizvodnji hrane od tada do danas, za proteklih devet godina. Komentar - recenzija strategije je delo nekadašnejg saveznog ministra poljoprivrede Jugoslavije i profesora Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Koviljka Lovre. Ništa od njegovih primedbi tad nije usvojeno, ali su život i praksa sve prihvatili! Evo, vam u detalje šta je predlagao nekadašnji savezni ministara poljoprivrede Jugoslavije:

Strategija razvoja poljoprivrede

KOMENTAR - RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024

Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare!

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije, jer one u strukturi ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvuju sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden" na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije.

Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje.

Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima''

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa.

Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispodprosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevest sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 ha, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač" na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to su pokazale 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata" cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom oraganizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove". Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno" i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi" Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija je potpuno neutemeljen.

Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najeklatantiji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz zvaničnih podataka Ministrarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene.

Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi''

Nema sumnje da je prvi strateški cilj adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezeve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji" nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam, zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6%, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače. Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju" razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja" cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva''

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljma iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries". Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora!

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) - Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina.

Cilj tog dokumenta je unapredjenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se preciziraju procedure u postupku dobijanja dozvola za rad i akreditacije visokoškolskih ustanova, angažovanje nastavnika i saradnika i proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu.

Vlada je usvojila i Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona.

Džabe agraru strategija

,,Srbija je dobila još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, ovog puta zvaničnu. Dokument je obuhvatio naš agrar u deset godina, od ove do 2024. godine. U njemu ima mnogo monografije, statistike, imena, ali ne i odgovora na najvažnija pitanja u poljoprivredi te se ne može reći šta ova država zaista namerava s agrarom u narednoj deceniji. Elem, strategija bez akcionog plana ne vredi ništa. Prethodna strategija skupljala je prašinu po ladicama, a sličnu su sudbinu imale i starije. Gotovo svaki ministar poljoprivrede - a za taj resor ih je bilo najviše u protekloj deceniji i po 12 - pisao je svoju. Vlada je usvojila jednu 2005. godine, a nove su pisali gotovo svi ostali ministri, redom kako su sedali u fotelju.

Kreatori strategije detaljno su opisali stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru te naveli kakvo nam je stanje resursa, zemljišnih, ali i onih u stočarstvu, ratarstvu, mehanizaciji, radnoj snazi... Objašnjeno je kako funkcioniše proizvodni lanac, i u industriji inputa, i u preradi žita, uljarica, šećera, mleka, konditorskih proizvoda...

Takođe, kakva je politika kvaliteta, u kojoj meri je razvijen i prisutan transfer znanja... Detaljno je opisano stanje u ruralnim područjima, a kreatori tog dokumenta bavili su se i podsticajnom politikom u prethodnim godinama. Potom su navedene „svot" analize, „unutrašnji izazovi razvoja agroprivrede i ruralnih područja" pa se prešlo na viziju razvoja i strateške ciljeve. I tu dolazimo do problema. Više od polovine strategije odnosi se na statistiku i konstantacije prethodnog i sadašnjeg stanja, a u manjem delu koji se odnosi na ciljeve dolazi do prave zbrke. Mnogo je lepih želja, ali nema mera za realizaciju ciljeva. Dobro je, doduše, odabran strateški cilj - povećanje proizvodnje i stabilnost dohotka poljoprivrednika, ali ne piše i kako će se to konkretno ostvariti...

Strategija za rast proizvodnje i konkurentnosti agrara?

Rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača jedan je od primarnih ciljeva srpske poljoprivrede, navodi se u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014. do 2024. godine. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja mora biti konkurentna, ekonomski efikasna, zasnovana na primeni visokih tehnologija, uvažavanju veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Rast konkurentnosti, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, permanentan je cilj poljoprivredne politike Srbije. U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju da za to postoji jako uporište u bogatim resursima, u značaju tog sektora za nacionalnu ekonomiju i razvoju ruralnih područja, kao i narastajućim mogućnostima izvoza hrane.Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije ostvario je tokom protekle decenije značajan napredak u pozicioniranju na međunarodnom tržištu.

Regionalna konkurentnost poljoprivrednog sektora u okviru tržišta CEFTA zemalja je na visokom nivou. Sa druge strane, u trgovini sa EU i drugim tržištima, i pored suficita u razmeni, struktura izvoza nije zadovoljavajuća.

Aktivna uloga države, kao i visoka inicijativa privatnog sektora, ukazano je, neophodni su preduslovi za dinamičnije restrukturiranje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije, u sektore koji nude inovativne i visokovredne proizvode, tržišno fleksibilne i integrisane u privredno okruženje, čiji je razvoj zasnovan na znanju, održivom i efikasnom korišćenju prirodnih i ljudskih resursa.Realizacija postavljenih strateških ciljeva zahteva različite vrste intervencija, koje se mogu svrstati u nekoliko stubova reformi, koje, između ostalog, obuhvataju modernizaciju objekata i opreme, jačanje prehrambenog lanca i organa i organizacija za logističku podršku sektoru poljoprivrede, i prilagođavanje agrarne politike modelu zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (ZPP-a). Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrenulo je izradu tog strateškog dokumenta u nastojanju da se što jasnije trasira pravac budućih reformi poljoprivrednog sektora u sklopu spoljnih i unutrašnjih izazova sa kojima se suočava, kao i da se definišu mere i aktivnosti za obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, kao osnovni i dugoročni strateški dokument definiše ciljeve, prioritete i okvire političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definiše okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odražava razvojno opredeljenje nove Strategije.

Ovim dokumentom uspostaviće se temelji nove poljoprivredne politike, definisani u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja Ministarstva poljoprivrede za postepeno preuzimanje modela evropske podrške poljoprivredi, zaključili su u Ministarstvu poljoprivrecde Vlade Srbije 26. avgusa 2014. godine.''

Zemlja je veliki potencijal Srbije

18. februara 2014. (Tanjug) - Srbija mora sve da učini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić.

Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. do 2024. godine, koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu, istakao da taj opšti dokument daje smernice poljoprivrednicima o tome šta će se dešavati u agraru naredniih 10 godina, kao i o tome šta treba da bude promenjeno u agrarnoj politici.

U toj strategiji se navode i institucije u zemlji koje bi, kako je kazao, trebalo da pretrpe značajne promene da bismo došli do krajnjeg cilja - a to je razvoj srpske poljoprivrede.

Akcenat je na obrazovanju, jer "bez mladih obrazovanih kadrova, nema uspešne poljoprivrede", ocenio je ministar. Glamočić je napomenuo da ta strategija, prvi put otkako se pravi, definiše i budžetski okvir za poljoprivredu i to sve do pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim fondovima.

"To je jedan opšti dokument koji će sigurno biti od velike pomoći u našim pregovorima sa EU, ali strategija je prevashodno urađena radi unapređivanja naše poljoprivrede", naglasio je on.

U izradi nacrta te strategije učestvovalo je više od 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvođača, što je, prema ministrovim rečima, prvi put, a ne kao ranije, kada je takav dokument radilo svega nekoliko osoba.

Nacrt strategije predstavljen je prvo u Beogradu, a posle Novog Sada slede promocije tog dokumenta u Čačku, Nišu i Kruševcu, napomenuo je Glamočić i dodao da već stižu primedbe i sugestije, među kojima je i ona da je taj dokument vrlo obiman.

Kako je rekao, u strategiji je sadržano ono što je najvažnije za domaće poljoprivrednike, ona daje smernice u kom pravcu bi trebalo da se kreće naša agrarna politika i u tom pogledu, smatra on, neophodno je doneti još mnogo konkretnijih dokumenata.

Glamočić je prethodno razgovarao s predstavnicima poljoprivrednih udruženja okupljenih u Asocijaciji pljoprivrednika o podsticajima i drugim neposrednim merama u agrarnoj politici za ovu godinu.

Ministar je pozvao poljoprivredne proizvođače da na vreme počnu postupak registrovanja gazdinstava, kako bi taj proces bio obavljen do predviđenog roka, 31. marta, da bi subvencije nesmetano mogle da krenu.

Najavljujući da će u narednih mesec ili dva biti doneti svi potrebni pravilnici za raspodelu subvencija, goriva i drugi, podsetio je da njihova primena počinje tek posle registracije gazdinstava.

Glamočić je, u razgovoru sa oko 30 poljoprivrednih proizvođača, kazao da ove godine ministarstvo neće kao neophodan uslov za podsticaje tražiti obavljanje dodatnih analiza zemljišta, ali je naglasio da na tu meru proizvođači moraju da računaju naredne godine, jer je to u njihovom interesu.

"Ministarstvo pregovara sa svim ponuđačima goriva za poljoprivrednike i oni koji budu ponudili najbolje uslove i omogućili da u svim mestima derivati budu dostupni poljoprivrednim proizvođačima, oni će ih i snabdevati gorivom, znači da niko neće imati privilegije", poručio je on. Glamočić je ponovio da, bez obzira na odluku EU kojom je dozvoljeno gajenje genetski modifikovanog kukuruza, "mi nećemo dozvoliti gajenje GMO biljaka na našoj teritoriji", jer kako je dodao, svaka zemlja, pa i članica EU, o tome odlučuje samostalno.''

Ministarka Snežana Bogosavljević-Bošković: Cilj rast proizvodnje i unapređenje konkurentnosti

- Glavni ciljevi Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. - 2024. godine su rast poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača,unapređenje konkurentnosti, razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanje sela, rečeno je na predstavljanju tog dokumenta.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković predstavljajući Strategiju u Palati Srbija rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.

Kako je kazala, reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sektoru poljoprivrede u narednih deset godina.

"Srbija je zacrtala izuzetno važne ciljeve za poljoprivredu među kojima su rast proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača, unapređenje konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora i stvaranje uslova za razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanja sela", rekla je Bogosavljević Bošković. Ona je dodala da je reč o krovnom dokumentu koji je osnova za izradu nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja koji će, precizirala je, sadržati konkretne mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva. "Strategija i njeno usvajanje važno je za Srbiju i u psihološkom smislu jer nam ona daje vetar u leđa da i dalje radimo predano i vredno i da se trudimo da težimo što pre dostizanju ciljeva koje smo zacrtali strategijom", rekla je ministarka i zahvalila učesnicima u izradi izradi startegije, kao i donatorskim organizacijama koje su pomogle.

Kako je kazala, od velikog značaja na putu ka EU je da se obezbedi kvalitet i kontinuitet u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi Srbija mogla ravnopravno da učestvuje u tržišnoj utakmici sa evropskim poljoprivrednicma.

Ona je ukazala da je rad na strategiji započet 2012.godine, a da je ona usvojena u avgustu 2014. godine. U izradi strategije (ima 145 strana), učestvovalo je više od 200 stručnjaka i eksperata, uz pomoć donatora među kojima su, pre svega, Francuska ambasada, nemački GIZ, UNDP, USAID, Svetska banka.

Reč drugih...

Prilikom predstavljanja strategije rečeno je i da reforme poljoprivredne politike treba da doprinesu stvaranju pouzdnog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i obezbede veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvođača.

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro ukazala je na to da Francuska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija, i dodala da je za tu zemlju oblast poljoprivrede veoma važna, i da to važi i za Srbiju. Ona je navela da je donošenje strategije u tom pogledu veoma važno, jer će u procesu pridruživanja EU imati mnogo rada u oblasti poljoprivrede. Kako je kazala, od velikog značaja i za upravu, kao i centralne, regionalne i lokalne organe je uspostavljanje organizacionih mehanizama koji bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima i njihovom priključivanju EU jer će im uz dobru organizaciju biti lakše da dobro iskoriste potencijale i mogućnosti u tom procesu. "Ovo je dobro urađen posao (strategija) uz učešće mnogih zainteresovanih aktera i predstavlja dalju osnovu za razvoj", rekla je Moro.

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ukazao je na to da je učešće poljoprivrede u ukupnom BDP Srbije skoro 10 odsto i da ona predstavlja jedan od najvažnijih sektora. Kako je kazao, važno je što su strategijom dati prioriteti, a njena implementacija predstavlja važan korak. Ambasador je dodao i da Nemačka daje snažnu podršku Vladi Srbije u razvoju tog sektora.

Zamenik šefa Felegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt takođe je ukazao da su Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014 - 2024. zacrtani važni prioriteti. On je podsetio da je Programom podrške razvoju poljoprivrede - IPARD Evropska komisija opredelila 175 miliona evra.Program bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, usklađivanju sa standardima EU, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.

Do kraja 2016. godine niko nije dobio ništa od obećanog novca iz ovog programa. To je bila samo predizborna laža. Jer, do sredine juna 2016. godine nije raspisan ni konkurs. Tek posle toga treba da prođe devet meseci, pa ako sve bude OK, da neko može da dobije novac. (31. mart 2015. g.)

Sve što ovde piše i što je bilo u javnosti nakon pripreme i usvajanja još uvek validne strategije, nije se ostvarilo u praksi. Jer, agrar Srbije stagnira ili pada. Visina prinosa je čak i manja nego što je bila pre njenog donošenja, mada je doprinos nauke bio da ponudi mnogo veće prinose od mnogih sorti i hibrida koji se proizvode.

Da li se suočavamo sa premalom ili prevelikom proizvodnjom hrane?

Prošle 2022. godine, kroz naslove u medijima paničilo se zbog globalne nestašice hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu. Cene pšenice su skočile na rekordno visok nivo pošto je Rusija blokirala ukrajinski izvoz žitarica u Crnom moru. Sada, godinu dana kasnije, pojavila se sasvim drugačija priča. Poljoprivrednici u Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Bugarskoj su ogorčeni zbog prezasićenosti ukrajinskim žitom

Ovi farmeri imaju razloga da se osećaju uvređenim.Veći deo ukrajinske žetve žitarica preusmeren je na železnicu, a sve carine i kvote u EU su ukinute kako bi se osiguralo da žito neće biti zarobljeno i da ne ode u otpad. Neviđeni prilivi ukrajinske pšenice, vredni 1,17 milijardi evra, prešli su u susedne zemlje EU, spuštajući lokalne cene i ostavljajući mnoge proizvode farmera da čame u skladištima.

Pšenica je trebalo da prođe kroz te zemlje na međunarodna tržišta. Ali veći deo je umesto toga ostao u zemlji, zauzimajući prostor u silosima i ušao je na lokalno tržište, zbog nedostatka transportnih kapaciteta i problema sa železničkom infrastrukturom. Smanjena potražnja iz severnoafričkih zemalja koje su morale da smanje uvoz hrane pošto njihove ekonomije slabe u kontekstu rasta kamatnih stopa takođe je doprinelo tome.

Odgovor nije ni jedno ni drugo. Prezasićenost žitom na tržištima u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj pokazuje da trenutna kriza cena hrane nikada nije bila zbog njene nestašice. Radi se o distribuciji i nefunkcionalnim tržištima.

Poljski farmeri sada trpe jer njihovi prihodi opadaju. Ali disfunkcija na tržištima hrane je globalni fenomen. Decenijama su farmeri u mnogim zemljama na južnoj Zemljinoj polulopti na sličan način bili potkopani bacanjem jeftine hrane na njihova tržišta iz zapadnih zemalja koje su subvencionisale proizvodnju i izvoz hrane.

Mnoge od tih zemalja postale su zavisne od uvoza hrane, što ih je učinilo posebno ranjivim na poremećaje na globalnom tržištu. Ove zemlje se sada bore sa rastućim računima za uvoz hrane i rastućim otplatama dugova koji prete da izazovu nove talase gladi, čak i kada je Evropa prezasićena žitom.

Ovakve vrste ishoda su proizvodi neuspešnog industrijskog sistema proizvodnje hrane koji daje prioritet prekomernoj proizvodnji nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda za globalizovane lance snabdevanja tačno na vreme; a to podstiče monopol samo nekolicine agrobiznisa - poput giganata koji proizvode žitarice, koji su prošle godine zabeležili rekordne profite, dok su tržišta hrane propadala.

To je sistem koji ne uspeva da obezbedi hranu tamo gde je potrebna, da spreči porast gladi ili da obezbedi stabilan život poljoprivrednicima.

Štaviše, ovako uspostavljeni sistemi proizvodnje hrane nisu samo izuzetno ranjivi na šokove kao što su rat, klimatske promene i finansijska nestabilnost. Oni su takođe skloni ciklusima porasta i propadanja koji obično dovode do blokada, prezasićenosti i nestabilnosti koji štete poljoprivrednicima i potrošačima širom sveta.

Farmeri pogođeni ovi sistemom u istočnim zemljama zaslužuju kompenzaciju. Finansiranje te kompenzacije moglo bi doći iz poreza za četiri prehrambena giganta koji su ostvarili rekordan profit, kako su cene hrane rasle.

Potrebno je uložiti više napora kako bi se osiguralo da žito može da se kreće iz Ukrajine i iz Rumunije, Poljske i Bugarske - i na mesta kojima je to potrebno, odnosno u regione koji su veoma nesigurni po pitanju hrane. Ne treba ga bacati na lokalna tržišta, niti njime samo hraniti svinje i krave.

Ali takođe je vreme da kreatori politike priznaju da industrijski prehrambeni sistem ne uspeva da obezbedi sigurnost snabdevanja hranom ili finansijsku stabilnost za poljoprivrednike. Samo povećavanje proizvodnje i iskorišćavanje prirodnih resursa za postizanje većih prinosa u ime "sigurnosti hrane" je recept za nastavak haosa. I moraju prestati da suprotstavljaju farmere jedni drugima.

Da, uvek će nam biti potrebna pravična trgovina. Ali naš sistem ishrane treba da bude potpuno transformisan i diversifikovan, kako bi bio mnogo otporniji na šokove - i manje podložan propadanju, špekulacijama i dampingu.

Poljoprivrednici moraju biti u mogućnosti da proizvode mnogo raznovrsniju hranu za više lokalno-regionalnih tržišta. I treba da dobiju fer i stabilnu cenu od potrošača.

Ko su najveći zemljoposednici u Srbiji

Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija.

Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale. Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu je imao 28.000 hektara. Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić.

Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema saznanjima Agrosmarta Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu ,,Almeksa'' nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija, treća po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra'' koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako analitčari podsećaju, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva Al Dahra stekla imovinu veću od 170 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra'', čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju - na trećem. ,,Al Dahra'', uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće Rudnap koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra'' plan je bio proširenje na 500 hektara.

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji "top" zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova MK grupa. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih nekoliko godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na "svega" 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji.

Iza Kostića, na petom mestu je vlasnik ,,Delte'', Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.

(Nastaviće se)