Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Zalivanje kamena temeljca
Milovan Brkić
Predsednik Srbije položio je
15. jula kamen temeljac za izgradnju Mosta
prijateljstva preko Dunava, u prisustvu svog gosta, predsednika
Svekineskog kongresa Vu Banguoa. Kineska kompanija gradiće
ovaj most, koji je ugovorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji nije
prisustvovao ovoj komendiji.
Verujem da nikom nije poznato zašto
će se ćuprija na Dunavu zvati Most prijateljstva, kada Skupština grada
Beograda treba da za njegovu izgradnju plati 170 miliona dolara!
I komično i tragično je delovalo šepurenje predsednika
Tadića na prvom svečanom i zvaničnom otvaranju gradnje mosta,
čija izgradnja, kako je najavljeno, treba da počne tek aprila sledeće godine,
ako uopšte počne, jer gradske vlasti zbog komplikovane zakonske procedure još
nisu rešile pitanje nacionalizacije zemljišta za prilazne puteve, a na kojima
sada ima nekoliko stotina dvorišta i kuća koje treba oduzeti, srušiti i
isplatiti vlasnike, a para u budžetu nema!
Ali, to nije ni važno. Važno
je da je predsednik pokazao svoju ljubav prema Kini, nakon što mu je poručeno
iz Brisela, iz usta nemačke kancelarke Merkel - da Srbija ne gaji nadu da će ući u Evropsku uniju.
Jedan od mojih urednika i ja, zabrinuti da se na ovoj
vrućini kamen temeljac ne osuši i da ne ispuca, otišli smo da ga zalijemo.
Obojica smo ga zapišali.
Dan ranije, predsednik je u Novom Pazaru, sa premijerom Turske, vođom islamističke partije, otvorio
Islamski centar. I najavio je da će Turska graditi put
Novi Pazar - Aljinović, dužine nekoliko kilometara. Čijim
parama, predsednik nije rekao.
Dan nakon otvaranja mosta, predsednik Tadić je primio
premijera Litvanije, baltičke zemlje koja je u EU, ali
je u bankrotu i punom rasulu. Konstatovao je da mi od Litvanije imamo šta da
naučimo, a naša robna razmena je u prošloj godini bila
šest miliona dolara. Trgovina između dve nule.
Istog dana na RTS-u je išao
kajron u jutarnjem programu da su Nemačka i Rusija ratifikovale deset
međudržavnih sporazuma o strateškoj saradnji vrednih nekoliko desetina
milijardi, a potom i vest da je turski parlament ratifikovao sporazum sa
Rusijom o izgradnji nuklearke u ovoj zemlji, vredan preko milijardu dolara.
Umesto od Moskve, mi učimo od njenog neprijatelja
Litvanije. A od Turske, put Novi pazar - Aljinovići.
Predsednik je potom otišao u
Brisel, a primio ga je premijer u ostavci, države u ostavci, jer je Belgija,
kao država, u raspadu.
Gospodin Tadić je prodao deo akcija Delta Maxi
kompanije, u čijem sastavu su 243 prodajna objekta, belgijskoj kompaniji, za
veliku proviziju, koja će leći na njegov račun u
jednoj vatikanskoj banci u Milanu.
U Srbiji koju je njegova partijska banda opelješila do gole kože, nakon što je izgubio bitku za EU i
bitku za očuvanje Kosova, ovaj nesrećni i bolesni čovek krenuo je da prodaje
kompanije srpskih privrednika. Gospodin Mišković je
prvi na redu, a na udar će uskoro doći i ostali, po redu, a brzinom kojom će
njegova vlada ostajati bez novca.
Predsednikov vozač oskrnavio je blindirani auto vredan
620.000 evra manevrišući ispred VMA, u večernjim
satima, vozeći predsednika na preglede i terapiju. Šteta
koju je napravio neoprezni vozač je oko 30.000 evra, a šteta koju svakog dana
Srbiji nanosi bolesni Tadić, nemereljiva je. Vojni lekari
njegovo zdravlje opisuju kao ''opasno po život''. Predsednik
ide dalje, on želi da svi za njim pođemo u smrt.
Hoćemo li kao ćurke krenuti
za njim?