Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige "Seme obmane", upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (9)

Genetski modifikovani mediji

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom.

Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M. Smit

Los Anđeles Tajms je 27. jula 1989. godine objavio komentar o rBGH-u spoljnjeg saradnika Sema Epštajna pod naslovom "Hormoni rasta ugrozili bi mleko".

Epštajn je ukazao na "veliki rizik za zdravlje potrošača, koji industrija ili državni Ured za hranu i lekove nisu istražili". Napisao je: "Hormon bGH i njegovi produkti, koji se probave, mogli bi da se apsorbuju iz mleka u krv, naročito kod male dece, i da proizvedu hormonske i alergijske reakcije". Opisao je kako faktori rasta koji stimulišu stanice mogu kod dece da izazovu prevremeni rast i razvoj grudi, a kod odraslih da podstaknu rak dojke. Takođe, stres koji izaziva goveđi hormon rasta kod krava može da oslabi imunitet i aktivira latentne (mirujuće) viruse, kao što su leukemije (leukoza) goveda i goveđi sindrom imunodeficijencije, koji je srodan AIDS-u, kojim mogu da se inficiraju i ljudi. Epštajn je istakao da hormoni kod krava mogu da podstaknu proizvodnju "steroida i hemikalija stresora nalikog na adrenalin, koji će verovatno onečistiti mleko, a koji mogu da budu štetni, naročito za decu". Rekao je: "Mast i mleko krava već su zagađeni širokim spektrom kancerogenih onečišćivača, uključujući dioksine i pesticide. Goveđi hormoni rasta smanjuju količinu telesne masti i verovatno će aktivirati kancerogene stanice u mleku, izlažujući potrošače riziku od raka." Epštajn je zatražio zabranu rBGH-a "sve dok se svi potencijalni zdravstveni problemi ne reše".

Ubrzo nakon što je tekst objavljen, visoki funkcioneri Monsanta posetili su redakciju Los Anđeles Tajmsa. Tvrdili su da je Epštajn naučno nekvalifikovan i da je tekst netačan. Od urednika su zatražili da odbiju sve buduće Epštajnove tekstove. Ali novine su odlučno odbile Monsantov zahtev.

Možda je taj sastanak uverio Monsanto da smisli novu strategiju. Pokušaj odbrane vlastitog proizvoda bio je previše očigledan. Umesto toga, Monsanto je stvorio ono što je Epštajn nazvao "tim plaćenih ubica" koji će raditi za njega. U saradnji sa agencijom za odnose sa javnošću i lobiranje Capitoline/MS&L stvorili su plan za identifikaciju i ućutkavanje novinara i reportera koji kritikuju rBGH. Formirali su grupu nazvanu "Dairy Coalition" ("Mlečna koalicija") u koju su bili uključeni univerzitetski istraživači čiji rad je finansirao Monsanto i izabrali "nezavisne" stručnjake i druge organizacije, kao što je Međunarodni savet za informacije o hrani (International Food Information Council), koji se opisuje kao "neprofitna organizacija koja širi proverene naučne informacije o sigurnosti hrane i nutricionizmu".

Prema knjizi "Verujte nam, mi smo stručnjaci", Međunarodni savet za informacije o grani zapravo je "ogranak industrije hrane i pića zadužen za odnose sa javnošću, pošto od njih dobija najveći deo svojih sredstava". Neki od projekata tog Saveta bili su odbrana "monosodium glutamata, aspartama (NutraSweet), boja za hranu i olestre.

Koalicija je 1989. godine angažovala agenciju za odnose sa javnošću Carma International, koja je sprovela kompjutersku analizu objavljenih vesti o rBGH-u. Novinare su svrstali u dve grupe, u prijatelje ili neprijatelje. Prijatelje su nagrađivali, neprijatelje su pokušavali da ućutkuju. Svaki novinar čiji izvor je bio Epštajn, postao je neprijatelj.

Epštajn je prikupio mnogo dokaza o mogućem štetnom delovanju hormona na zadravlje. U septembru 1989. godine poslao je svoja otkrića načelniku FDA, zahtevajući da ne odobri korišćenje ovog preparata. Njegov izveštaj, na koji nije dobio odgovor, skicirao je mnoge ključne primedbe koje su kasnije pominjali i naučnici iz organizacije Health Canada. Epštajn je takođe primio kutiju s tajnim dokumentima FDA, koju mu je dao anonimni izvor. Tvrdi da su informacije otkrile da je naročito veliki broj krava, kojima je ubrizgan rBGH, imao ozbiljen zdravstvene probleme, kao i da su Monsanto i FDA pokrenuli akciju zataškavanja.

U februaru 1996. godine Koalicija je pokušala da spreči nezavisnu novinarsku Lindu Veltner da u svoju kolumnu u listu Boston Globe uključi reference na Epštajnove komentare. Prema internim dokumentima "Mlečne koalicije", koji su procurili u javnost, šefovi mlekare pisali su pomoćniku glavnog urednika tog časopisa: "Dana 23. januara Semjuel Epštajn izneo je nepotvrđene optužbe koje povezuju mleko i rak... Zabrinuti smo zbog mogućnosti da će gđa Veltner otvoriti forum za odbranu Epštajna u Boston Globeu i tako mu omogućiti da širi naučno neutemeljene teorije." U pismu je navedeno kako "Epštajn nema nikakvu reputaciju u naučnoj zajednici, kao ni kredibilitet kod vodećih zdravstvenih organizacija u zemlji". Pisalo je kako su "USA Today jedine novine koje su objavile ove optužbe, a s njima smo nedavno održali buran sastanak".

Nakon što je objavljen tekst u kojem je citirala Epštajna, u redakciji novina USA Today članovi Koalicije su se susreli s novinarkom koja izveštava o zdravlju, Anitom Mening, i njenim urednikom. Koalicija je oštro napala Epštajnove reference. Prema internom dokumentu "Mlečne koalicije", navodi se da je Menning insistirala na tome kako je njena dužnost da ispriča obe strane priče, predstavnik Monsanta joj je rekao da je to samo izgovor što nije obavila domaći zadatak. Rekli su joj kako bi, da je učestvovala na konferenciji za novinare, umesto pisanja priče prema materijalu namenjenom štampi, saznala da su njene kolege iz Washington Posta, New York Timesa, Wall Street Journala i Associated Pressa odlučili da ne pišu o tome zbog "spornog izvora", odnosno zbog Epštajna. U tom trenutku Mening je napustila sastanak - njen urednik je uveravao članove Koalicije kako će sve buduće priče povezane sa rBGH-om i zdravljem biti pažljivo prekontrolisane.

Prema internom dokumentu Koalicije, iz februara 1996, druge novine nisu objavile priču zato što su "prošli dobru obuku". U istom dokumentu piše: "Kao što se možda sećate, 'Mlečna koalicija' je prošle godine uložila mnogo truda u list New York Times kako bi sprečila Marion Baros, novinarku koja se jako suprotstavljala industriji, u objavljivanju tvrdnje Semjuela Eopštajna kako mleko krava kojima su ubrizgani suplementu uzrokuje rak dojke i debelog creva. Nije objavila priču, a novinari, koji danas pišu o zdravlju za NYT, podržavaju rBGH. Ne veruju Epštajnu, a Marion Baros nije srećna zbog svega toga."

"Mlečna koalicija" nije potpuno ućutkala Epštajna. U drugom tekstu, na primer, otkrio je da je kongresmen Džon Konvers, predsednik Odbora za aktivnosti vladem, od generalnog inspektora Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Ričarda Kuseroua zatražio da odmah pokrene istragu Uprave za hranu i lekove zbog "neizvršavanja zakonskih obaveza". Konvers je izneo optužbu prema kojoj su "Monsanto i FDA odlučili da prikriju i manipulišu podacima o ispitivanju zdravlja životinja kako bi olakšali odobrenje komercijalne upotrebe rBGH-a".

No, o rBGH-u se pisalo zaista malo. "Mlečna koalicija" je uspešno sprečavala kritičare poput Epštajna da glavnim medijima prenesu svoju poruku. Ovako iskrivljeno izveštavanje nastavilo se i kad su se pojavili genetski modifikovani usevi, o kojima se takođe raspravljalo na novinaskim stranicama.

Sve to potvrdila je studija iz aprila 2002. godine Instituta za hranu i razvojnu politiku (Food First). Otkriveno je kako je "trinaest najvećih američkih novina i časopisa potpuno isključilo kritiku genetski modifikovane hrane i useva". Prema izveštaju za medije, koji je uputio Institut, "otkrivena je snažna pristrasnost u korist GM hrane ne samo na uredničkim stranicama, nego i u tekstovim spoljnih saradnika, koji inače iznose drugačije, nezavisno mišljenje". Zapravo, izveštaj je otkrio kako neke novine nisu objavile ni jedan jedini tekst spoljnih saradnika koji bi bio kritičan prema GM hrani, a istovremeno su objavile nekoliko tekstova podrške.

Anurada Mital, jedan od direktora Instituta za hranu i razvojnu politiku (Food First), izrazio je zabrinutost jer, kad je reč o tako važnoj temi, razni stavovi "moraju da budu zastupljeni u medijima kako bi javnost mogla da iskoristi svoje demokratsko pravo donošenja odluka o novim tehnologijama".

Izveštaj je pokazao kako su između jula 1999. i oktobra 2001. godine "urednici novina bili ujedinjeni u podršci genetski modifikovanoj hrani i usevima, samo što nisu imali isto mišljenje o označavanju". Argumenti u koristi GM hrane bili su "uglavnom isti onakvi kakvima se biotehnološka industrija koristi u svojim reklamnim kampanjama". Od 40 tekstova na temu GMO, čak 31 podržao je njihovu primenu, dok su dva zastupala stajalište da ipak treba označiti takve proizvode kako bi kupci znali šta koriste, a u samo sedam tekstova su izneti i kritički stavovi. Ovakvi rezultati mogu se objasniti vlasničkim odnosima u američkim medijima.

U Velikoj Britaniji, gde je postojala veća sloboda kritikovanja GMO, organizacije poput Kraljevskog društva pokušale su da uvedu ograničenja. Nakon što su britanski mediji izneli informacije o genetski modifikovanoj hrani, koje su izazvale nepoverenje javnosti, Kraljevsko društvo je smislilo plan nazvan "Smernice za urednike". Cilj je bio da se osigura objavljivanje samo "proverenih" naučnika u medijima. Prema izveštaju "Usaglašavanje različitih naučnih mišljenja o genetski modifikovanoj hrani", naglašeno je da se "pre intervjua s bilo kojim naučnikom, od novinara se očekuje da se posavetuje sa zvanično imenovanim stručnjakom iz te oblasti". Ovi potvrđeni stručnjaci bili su stavljeni na spisak Društva i "oni su procenjivali da li određeni naučnik ima ispravne stavove". Novine čak ne bi smele da objave suprotna mišljenja zarad uravnoteženosti priče. Umesto toga, savetnici koje odobrava Društvo, utvrđivali bi autentičnost priče eliminišući potrebu za uvidom u stajališta druge strane.

Ne iznenađuje što je britanska vlada, koja zagovara biotehnologiju, pružila podršku ovom planu. Odbor za nauku i tehnologiju Gornjeg doma britanskog parlamenta čak je predložio dodatna ograničenja u objavljivanju. Prema njihovom "Izveštaju o nauci i društvu", želeli su da novine izbegavaju naslove koji bi mogli naručiti sliku o genetski modifikovanim usevima. Njihov drugi predlog, koliko god to zvučalo neverovano, pokušao je da izbriše reč "sigurno" iz rečnika medija, tvrdeći kako je pitanje "da li je sigurno", samo po sebi neodgovorno, jer ostavlja pogrešan utisak da je potpuna sigurnost moguća.

- O biotehnoligiji hrane postoje različiti stavovi. Monsanto veruje kako treba čuti sve njih - to je bila poruka u Monsantovoj evropskoj reklamnoj kampanji, osmišljenoj da ublažio strahove od genetski modifikovane hrane.

Kako direktarn odgovor, 1998. godine časopis Ecologist, "etablirani britanski medijski promoter pokreta zelenih", izdao je posebno izdanje posvećeno Monsantu: "Dosije Monsanto", čija je svrha bila iznošenje nekih stavova o biotehnološkom divu koji se verovatno neće pojaviti u njihovim reklamnim kampanjama.

Prema saopštenju redakcije Ecologista: "Časopis stavlja u centar pažnje Monsantovu dosadašnju socijalnu i ekološku neodgovornost i ilustruje njegovu spremnost da se silom i zastrašivanjem bori protiv ideja koje su u sukobu s njegovim trenutnim interesima". Na letku, kojim se najavljivao časopis, pisalo je: "Divovska korporacija Monsanto govori nam da je suština genetskog inženjeringa da prehrani gladne i zaštiti životnu sredinu. No, ta nam je kompanija donela defolijant Agent Orange, poliklorirane bigenile (PCB) i goveđi hormon rasta - ista kompanija proizvodi Roundup, najprodavaniji herbicid na svetu i vrlo sumnjivu 'terminator tehnologiju'. Ovo posebno izdanje časopisa Ecologist postavlja jednostavno pitanje: Da li možemo dopustiti korporacijama poput Monsanta da se kockaju sa budućnošću života na Zemlji?"

Izdanje je u štampu poslato u septembru 1998. i izdavači su u svojim kancelarijama čekali topovsku paljbu telefonskih poziva i medijskih pitanja za koja su pretpostavljali da slede. No, čekali su i čekali, ali poziva nije bilo. Uskoro su otkrili uzrok. U strahu od Monsantove tužbe, njihova štamparija "Penwell's of Leskearda", u poslednji trenutak je odlučila da u distribuciju pust već odštampani časopis. Umesto toga, uništeno je svih 14.000 primeraka.

Zek Goldsmit, urednik časopisa, rekao je kako Ecologist ima "dugu tradiciju oštrih kritika na razne teme i napadanja moćnih firmi, ali nijednom u 29 godina naša štamparija se nije nimalo zabrinula zbog onoga što radimo". Štamparija je u početku negirala da je imala bilo kakav kontakt sa Monsantom. Daniel Verakis, Monsantov portparol za Veliku Britaniju, izjavio je kako je zbunjen postupkom štamparije. "Iznenadila me činjenica da je to izdanje uništeno, nisam ni znao da je to izdanje posvećeno Monsantu, rekao je Verakis.

No, u nastavku javne rasprave između Ecologista i štamparije otkriveno je da su menadžeri štamparije kontaktirali sa Monsantom, "tražeći garancije prema kojima će svaka potencijalna tužba biti upućena protiv časopisa, a ne i protiv male štamparije. Njihov zahtev je odbijen", piše u izjavi za medije Ecologista.

- Bez Monsantove garancije - rekao je Dejvid Montgomeri iz Penwell'sa - nismo bili spremni da rizikujemo.

Kad je, dve nedelje kasnije, Ecologist pronašao štampariju, njihovim problemima nije bio kraj. Dva najveća distributera novina u Velikoj Britaniji - W.H. Smith i John Menzies - obavestili su Ecologist da neće prodavati njihovo kontroverzno izdanje iz straha da ih ne tuži divovska biotehnološka kompanija Monsanto.

Frustrirani urednici su rekli: "Niko ne umanjuje značaj suprotstavljanja jednostranim porukama koje Monsanto ističe u svojim reklamama, ali u praksi je to gotovo nemoguće učiniti. Urednik časopisa Zek Goldsmit izjavio je: "Monsanto je već samom svojom reputacijom u više navrata uspeo da sprovede nešto što je u osnovi cenzura. Njegova veličina i tradicija agresivnog ponašanja neprestano gase raspravu koja je nesumnjivo legitimna i vrlo važna. Veruju u informacije, ali isključivo u one koje koje obezbeđuju povoljan odgovor javnosti na njihove često opasne proizvode."

U martu 1998. godine Mer Lape i Brit Bejli iz Centra za etiku i otrove (CETOS) očekivali su objavljivanje svoje knjige Against the Crain, Biotechnology and the Corporate Takeover of Your Food ("Protiv žita, Biotehnološko i korporacijsko preuzimanje hrane koju jedete"). Knjiga je trebalo da ukaže svetu na "opasnost genetičkih tehnologija u poljoprivredi" i na korporacijsko preuzimanje zaliha hrane. U knjizi su prikazana kobinovana iskustva njenih autora. Lape je eksperimentalni patolog i bivši direktor Kalifornijskog sistema za evaluaciju rizika (State of California's Hazard Evaluation System). Ovo je bila njegova dvanaesta knjiga. Bejli je diplomirala ekološku politiku s naglaskom na propise i zakone koji se odnose na nove tehnologije.

No, samo tri dana pre nego što je knjiga trebalo da izađe iz štamparije, izdavači su primili preteće pismo od glavnog advokata kompanije Monsanto. Pismo se pozivalo na kratki članak, koji je izašao u časopisu Coast Magzaine pet meseci ranije, a u kome su objavljeni citati iz 150 stranica buduće knjige Lapea i Bejli. Monsantovi advokati su tvrdili da je članak "pun dezinformacija, a možda i kleveta protiv herbicida Roundup, važnog Monsantovog proizvoda". Izdavač, koji se uplašio dubokih džepova neprijateljski raspoložene kompanije, zaustavio je štampanje i sprečio njeno objavljivanje. Autori su bili besni. Knjigu su pregledali advokati, koji su izjavili da ne sadrži klevete. Čak, Monsanto se nije potrudio ni da zatraži rukopis knjige, a reagovao je tri dana pre objavljivanja, što je onemogućilo bilo kakvu reviziju pre štampanja. Na sreću, autori su kontaktirali štampariju Common Courage ("Normalna hrabrost"), koja je očigledno potvrdila svoj naziv, jer je knjiga objavljena osam meseci nakon što je najavljena.

Monsantovi advokati su naveli detalje na kojima zameraju autorima. Konkretno, oni su tvrdili da se ne razlikuje nivo fitoestrogena soje Roundup Ready i obične soje. Lape i Bejli smatrali su kako je ova odbrana vrlo zanimljiva, jer su u tekstu u Coastu izjavili samo kako nisu obavljena nikakva istraživanja koja bi se bavila mogućim promenama nivoa fitoestrogena. No, gorljiva advokatova odbrana pokazala im je kako tu možda postoji problem, pa su odlučili da pokrenu istragu. Ispitali su seme soje Roundup Ready i prirodne soje pazeći da koriste izogeničke sorte (što znači da imaju iste roditelje, a jedina je razlika u tome što genetski modifikovana sorta ima i gene Roundup Ready). Otkrili su kako, u poređenju s prirodnom sojom, sorta Roundup Ready neprestano pokazuje od 12 do 14 odsto manje izoflavona, što je tip fitoestrogena. To je smanjenje naročito vidljivo na biološki najaktivnijim izoflavonima, genistinu i daizdinu, koje je analizirao Nacionalni institut za istraživanje raka, i koje su, prema Bejli, nutricionisti identifikovali kao preventivu protiv srčanih oboljenja, raka dojke, debelog creva i prostate, gubitka koštačnog tkiva i osteoporoze nakon menopauze.

Otkriće Lapea i Bejli imalo je ozbiljne implikacije. Zdravstvena korist od soje poslednjih godina je često isticana, a ta korist se zasnivala na zaslugama pomenutih fitoestrogena. Činjenica da genetski modifikovana soja, koja čini veći deo soje u SAD-u, verovatno pruža slabiju zaštitu od raka, mogla je da utiče na zdravlje stanovništva, kao i na prihvatanje Monsantove soje.

Časopis Journal of Medicinal Food pristao je da objavi inkriminišuće istraživanje u izdanju od juna 1999. godine. U međuvremenu je Monsanto pripremao odbranu. Pozvao je u pomoć Američo društvo za soju )ASA), organizaciju koju je godinama finansijski podržavao i koja je postala jedan od najgorljivijih zagovornika biotehnologije. ASA je otvorila internet sajt na kome je demantovala istraživanje i objavila tekst u kome su napadnuti kritičari Monsantove soje. U tekstu se tvrdilo kako se nivoi fitoestrogena inače znatno razlikuju, kako smanjenje nije bilo značajno i kako nivoi nisu isti zbog razlika u klimi, temperaturi, vrsti tla i tipu soje. Međutim, nisu komentarisali činjenicu da su Lape i Bejli upotrebili istu sortu soje uzgojenu u identičnim uslovima.

Kao podršku, Monsanto je sproveo vlastito istraživanje i objavio ga je tri meseca kasnije u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry. Otkrilo se kako su nivoi fitoestrogena u njihovom eksperimetu toliko varirali da nisu mogli da izvrše čak ni ispravnu statističku analizu. Međutim, kad su Lape i Bejli istražili Monsantove rezultate, otkrili su da je kompanija namerno izvela takav eksperiment kako se ne bi moglo dođi do konačne procene. Smanjeni nivoi fitoestrogena, koje su otkrili Lape i Bejli, ukazuju na već postojeći problem genetski modifikovane hrane. Genetski inženjering stvara nepredvidive promene, a sastav genetski modifikovane hrane možda je potpuno različit od njenih prirodnih srodnika.

Kritičari ističu kako se sastav soje Roundup Ready bitno razlikuje od sastava prirodne soje. U Monsantovom istraživanju nivoa masti, ugljikohidrata i inhibitora tripsina, potencijalnog alergena, bili su različiti. Jedan istražitelj je kasnije otkrio dodatne podatke ispuštene iz rada. Oni su pokazivali da i GM soja ima značajno niže nivoe belančevina, masnih kiselina i esencijalnih aminokiselina, kao i mnogo veće nivoe potencijalno štetnog laktina.

Indikativan je Monsantov izbor naziva istraživanja: "Sastav soje tolerantne na glifosat (Roundup Ready) jednak je sastavu konvencionalne soje". Uz kontroverze izazvane nazivom istraživanja i podatke koji su otkriveni u njemu, kritičari tvrde da je Monsanto iskrivio rezultate jer pre ispitivanja nivoa hranjivih tvari svoju soju nije prskao Roundup herbicidima. Herbicidi mogu da dođu u interakciju s biljkama, menjajući im hemijski sastav. U stvarnosti se genetski modifikovana soja uvek prska pre žetve. Soja Roundup Ready uzgaja se da bi farmeri mogli da prskaju svoja polja herbicidom Roundup, koji uništava korov, ali ne i useve. Zapravo, istraživanja su pokazala da farmeri prskaju svoju GM soju s dva do pet puta više herbicida u odnosu na farmere koji uzgajaju konvencionalnu soju.

Jedan od najopasnijih aspekata genetskog inženjeringa hrane su stalni pokušaji ućutkivanja onih čiji dokazi govore suprotno od stavova koji se vide u reklamama Monsanta i drugih biotehnoloških kompanija.

I ova knjiga, "Seme obmane", govorila je o mnogima koji su bili mete napada, bilo da su novinari, medijske kuće, izdavači, naučnici, istraživači ili poljoprivredni proizvođači i potrošači. Njihovi pokušaji da upozore javnost i naučnu zajednicu na opasnost od genetski modifikovane hrane postigli su značajne rezultate. Brzo širenje genetski modifikovane hrane, koju su osmislili Monsanto i drugi, usporeno je, a sve veći deo sveta odbija da prihvati njihovu retoriku i hranu.

Na konferenciji u Londonu, 10. juna 2003, osnovana je organizacija Independent Science Panel (Odbor za nezavisnu nauku), koja je objavila izveštaj pod naslovom "Podrška održivom svetu bez GMO". Ovaj dokument, nastao na osnovu detaljnih istraživanja, sažima glavne dokaze koji potvrđuju potrebu za hitnom zabranom genetski modifikovane hrane.

(Kraj)