Da vam ja kažem

 

Kampanja "Ja čuvam Srbiju, a ti", skupa farsa koja ničemu ne služi

 

Očistimo Srbiju od ološa na vlasti

 

Dok se baca novac na snimanje skupih spotova sa poznatim ličnostima, životinje umiru i trunu po livadama, a preko njihovih leševa veterinarska mafija pere pare. Za taj novac je moglo da se napravi bar stočno groblje

 

Jelena Tinska

 

 

Sećam se filma "Kum" i one čuvene fantastično snimljene scene u kojoj Al Paćino u crkvi krštava bebu. Ta scena je bila tako izmontirana da su se neprestano preplitale ta i ona druga, jeziva, u kojoj po njegovom naređenju, surovo ubijaju ljude. Ta scena neodoljivo podseća na onu kampanju od pre nekoliko godina, koja se zvala "Nije teško biti fin". Pa se verovatno događalo da neki prostak, dok gleda kako "nije teško biti fin", istresa svoj nos između dva prsta, podriguje i prdi u isto vreme, dok čačka svoja jaja, sedeći raskrečeno, pošto se naždrao svinjetine i sa masnim ustima ispred tv ekrana, malim noktom leve ruke, čačka neoprane zube. To je prava slika Srbije... Nažalost.

Uoči početka jedne nove slične, skupe kampanje, koja ne služi ničemu, a koja se zove " Ja čuvam Srbiju, a ti", u novosadskom "Građanskom listu" pročitala sam sledeći tekst, kolege Đapića. Citiram:

 

 

Psi lutalice, smeće i mrtva stoka

 

 

"Karađorđeva ulica u Stanišiću jedna je od najlepših u selu po svom položaju. Jednom stranom gleda na seoski pašnjak i svakom ko ima iskru romantike u sebi može pružiti retke i prelepe scene zalaska sunca, mir i iskonski dodir s prirodom. Ipak, stanovnici te ulice s pravom su ogorčeni jer njihova ulica iz dana u dan sve više liči na predgrađe nekih, ratom pogođenih područja. S padom nataliteta taj deo sela sve je zapušteniji. Brojne napuštene kuće čiji su vlasnici raseljeni po belom svetu, ili se i ne znaju, obrušile su se na trotoare ili preteći vise nad njima. Zapuštena i u korov zarasla dvorišta postala su pravi raj za pse lutalice, ali i za neodgovorne građane koji usred bela dana, bez zazora ili stida, bacaju džakove sa smećem. Rade Bjedov, kome je jedna od tih kuća u komšiluku, kaže da je viđao čak i lisice i fazane, a o pacovima i psima lutalicama da se i ne priča. Oni raznose i razvlače smeće i seju strah, posebno deci koja ujutru idu u školu. Kako kaže Rade, na tim placevima postoje i bunari zarasli u šiblje, a ljudi ulaze i koriste ih kao javni WC. Na placeve se baca i mrtva stoka i, kako kaže, leti se ne može živeti od neprijatnih mirisa. Mesna zajednica Stanišić započela je s radovima na raskrčivanju trotoara, dok su placevi i srušene kuće privatno vlasništvo u koje Mesna zajednica nema pravo da ulazi".

Ugledavši zatim jedan od spotova, a i pogledavši prilog o akciji "Ja čuvam Srbiju, a ti?", odlučila sam da napišem ministru Oliveru Duliću sledeće pismo:  

 

Dragi Olivere Duliću, 

 

da li zaista mislite da ova, još jedna od farsi, koje služe da zamažu oči primitivnom narodu, zaista pije vodu kod onih koji znaju da u Kaću postoji nelegalizovana stočna jama puna leševa ubijenih pasa, koje ubijaju i dalje na đubrištu grada Novog Sada, u šinternici bez građevinske dozvole, jer kao što znamo na đubretu se dozvola za gradnju nikada i ne može dobiti. Ali, kriminalna vlast je odobrila da to jadno i neekološko zdanje ima upotrebnu dozvolu do 2012. godine, isključivo zato da bi se prale pare.

Žao mi je što gledate moju borbu, moju uzaludnu borbu, već dve godine i što, ni tada kad smo se upoznali, a ni sada kada ste u poziciji, niste uradili ništa. A naobećavali ste se. No, ja nastavljam borbu i spremam za svoju sledeću kolumnu tekst o ovoj farsi. Jer, ja čuvam Srbiju, a ti?

A onda sam to isto pismo poslala i predsednici Skupštine, gospođi Slavici Đukić Dejanović, gospodinu Pajtiću... kao i jednom od učesnika kampanje "Ja čuvam Srbiju, a ti"? I dobila sam odgovor:  

 

Draga Jelena,

 

Imate puno pravo da vam se ne dopada ili dopada naša kampanja. Istine radi Fond "Ecotopija" spotove je isproducirao sopstvenim sredstvima (uz pomoć firmi iz Srbije i stranih donatora čije logotipove možete videti na spotovima) te možete biti sigurni da nijedan dinar državnih para (pa ni Ministarstva gospodina Dulića) nije utrošen za ovu, kako je vi nazivate "Farsu". Uz činjenicu da na isti način imate puno pravo da vodite svoju borbu sa nadležnim institucijama, vezano za problem koji pominjete, uključujući naravno i kolumne u novinama, pozivam vas da, pre nego sto je osudite, pokušate da razumete širi značaj kampanje u kojoj se po prvi put javne ličnosti angažuju na mobilizaciji ljudi da učine nešto korisno za svoju okolinu, umesto da i ta ideja u Srbiji završi na nivou suve politike, sukoba i međusobnog novinskog optuživanja. Možda bi, sa druge strane, ako se već obraćate Ministarstvu zaštite životne sredine, pozitivna inicijativa kod nadležnih organa, da se ove godine barem očisti ruglo o kome govorite, u najavljenoj akciji Ministarstva "Očistimo Srbiju 2009." donela nekakav efekat...

Sa poštovanjem,

Učesnik kampanje "Ja čuvam Srbiju, a ti?" 

Ali, šta god da je napisao, ja znam da me je razumeo. Uzgred, to je bilo prvi put da mi je odgovorio na neko pismo, posle gomile onih koje sam mu pisala i na koja nije odgovarao. Ja čuvam Srbiju boreći se za prava životinja i zatvaranje stočnih jama u kojima trunu leševi. I trebalo je da su to primetili za ove dve godine. I da, ako su već želeli da nešto urade sa javnim ličnostima, pozovu one javne ličnosti koje zaista nešto rade na ovom planu. Ako ne mene, a ono Aleksandru Kovač... A ne šminkere koji prstom ne mrdaju, a i nemaju pojma o strahotama koje se dešavaju.

Ako su uspeli da skupe novac za ovu kampanju (koja ni u čemu neće pomoći jer je 99 odsto Srbije zla masa neobrazovanih morona koja nema leba da jede i bas je briga za njihove spotove), onda su mogli da skupe od tih istih stranih donatora i novac za azile i humano postupanje prema životinjama.

Po savetu mladog gospodina, ja imam puno pravo da vodim medijsku borbu, i tu je mladi političar u pravu, ali nemam nikakvo pravo kao građanin koji nije prodao dušu đavolu i uvalio dupe u fotelju neke stranke koja prodaje maglu.

Dakle, znajući da je mladi gospodin obrazovan i inteligentan, od njega sam očekivala podršku odavno, i u vezi sa svim tim sam mu i napisala pismo. Ono nije upućeno protiv kampanje, već protiv TAKVE kampanje dok životinje umiru i trunu po livadama, a preko njihovih leševa veterinarska mafija pere pare. Baca se novac na snimanje skupih spotova sa poznatim ličnostima, a šta se stvarno radi da se spase Srbija, njeni ljudi i životinje, od ekološke katastrofe? Za taj novac je moglo da se napravi stočno groblje. A ideja mladog političara, da se sve što ja tražim sprovede u onoj drugoj akciji "Očistimo Srbiju 2009.", nije ni malo loša. Osim ako ta akcija nema za cilj da očisti Srbiju od ološa sa vlasti i oko nje.

Uzgred, videh opet, pre neki dan i Labusa na TV. A i čuh da je Lilić, bivši predsednik Juge, opet na nekoj funkciji. Taj brka reče da mu ne treba plata, kaže radiće dobrovoljno, volonterski. Zabole ga za platu, kad se nafatirao, i sad mu je jedino dosadno. Ionako su nas svi koji su bili do sada na vlasti zavili u crno, neko više neko manje, ali svi uspešno. Pa da, verovatno je ta akcija u te svrhe… Ili će možda pokušati da očiste Srbiju od onih koji iole imaju mozga. A mogli bismo opet i da promenimo ime. Što da ne, stalno to radimo. Mogli bismo recimo da se sada zovemo SPRDNJIJA. Svi se ionako sprdaju sa nama. Pa zaslužili smo vala.

Za kraj predlažem novi kviz za TV. Mogao bi da se zove; "Da li možete da navedete ime nekoga ko nije umro, a nije ostao na vlasti pošto je jednom u nju ušao"? 

 

 

Jednom ministar, uvek ministar

 

Ministra Olivera Dulića sam upoznala kad je bio predsednik Skupštine. U to vreme bio je jako predusretljiv i čak me je primio između dva sastanka i obećao da će sve od sebe dati da tadašnji ministar za poljoprivredu, Slobodan Milosavljević, izda nalog da se zatvori kafilerija na đubrištu Novog Sada, koja nema građevinsku dozvolu. No, to se nije dogodilo, jer ministar nije prstom mrdnuo, nije uradio ništa od svega što je čvrsto obećao za životinje.

Inače, Slobodan Milosavljević, koji je pre toga bio takođe ministar trgovine, sada je opet ministar... Jer, jednom ministar, ovde ostaje uvek ministar! I nema veze šta je njegova struka. A i ja sam smešna… Pa valjda mu je struka ministar. A suština je da svi oni daju samo lažna obećanja. Prime vas na prvi sastanak, a onda zna se - duboka ignorancija. Pišete im pisma, bez odgovora, zovete njihove sekretarice, koje obećavaju da će im reći da ste zvali... Hahaha... Oni se obično jave samo jednom. I nikad više. Zato ja spremam novu knjigu:"Sva pisma upućena demokratskoj vlasti, koja bi trebalo da služi narodu, na koja mi niko nikada nije odgovorio".