Druga strana

Tajna je tvoj zarobljenik, ako je pustiš ti si njen

Moć, nemoć i neznanje

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U Tabloidu rukovodi Odeljenjem za analitiku i informatiku.

Piše: Vlado Dragičević

Na sednici Odbora Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost većinom glasova usvojen je izveštaj o radu Službe (BIA) i stanju bezbednosti u Srbiji. Ništa novo i sve za očekivati. Izuzetak su bili neki poslanici koji su izveštaj ocenili tipskim i formalnim.
Zaista, da li ćemo već jednom prestati da budemo formalni? Da li će situacija i dalje biti "složena i u fazi usložnjavanja" ili će se prezentirati jasni i konkretni podaci o delovanju Službe i rezultatima njenog rada?
 Danas je jasno kao nikada ranije da je bez analitičkog pristupa nemoguće sprovesti iole ozbiljniju operativnu akciju. Bez analitičkog osmišljavanja primarne informacije ne može se nastaviti usmereni rad sa izvorom. Bez analitičkog pristupa nemogući su i kombinovani potezi. U isto vreme, bez primene specifičnih načina i metoda operativnog pristupa konkretnoj temi, ne moze se dobiti objektivna, vredna informacija koja predstavlja temelj svake prave analize i prognoze.
Da bi se sve ovo uspelo ostvariti potrebno je promeniti način rada i izvršiti potpunu reorganizaciju Službe. Bilo bi zaista tragično da mladi ljudi ne saznaju ništa novo, a još tragičnije da im se ne dozvoli da daju nešto novo, zašto su svojom mladošću i znanjem potpuno sposobni. Šta je to tajna.
Čitava organizacija Službe je počivala na nečemu  mračnom i tajnovitom, da bi se upravo kroz takav imidž sakrivala nesposobnost i neukost. Pokojni predsednik Vlade dr.Zoran Đinđić je prekidao sednice Saveta za nacionalnu bezbednost nakon izveštaja kojeg je podnosila Služba, shvativši da iz tog izveštaja nema puno šta da sazna. Tajna i treba da bude nas zarobljenik, ali nije sve i tajna. Nešto što smatramo tajnom puno puta može da bude i naš benefit ako se na diskretan način prikaže tajnom.
Međutim, ovde se radi o izveštaju koji se podnosi ozbiljnom telu, Odboru Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost, o izveštaju kojim se prezentira rad Službe i njena saznanja o bezbednosnim aspektima stanja u zemlji. Zato takav izveštaj mora biti konkretan i sa relevantnim podacima kojima se prikazuje pravo stanje, a ne daje nešto što bi moglo poslužiti potkusurivanju dnevnih političkih interesa. Neko od poslanika, članova Odbora, bar tako prenose mediji, predložio je zatvaranje sednica Odbora za javnost. Verovatno dobar predlog. Zarobljenika ne treba pustiti.
Zatvorenim sednicama Odbora omogućilo bi se i Službi da izađe iz stereotipa godinama pisanih šablonskih izveštaja. Informacije bi, u tom slučaju, morale biti konkretne, jasne i kratke. Možda suviše grube, ali istina je takva. Na taj način Služba bi opravdala svoje postojanje, a političkom rukovodstvu pružila dovoljno za donošenje odluka značajnih za bezbednost zemlje. Istovremeno bi se izbegla smetena i pakosna pitanja i replike jer za njih, u konkretnoj situacije, ne bi ni bilo mesta.
Ovde se, opet, postavlja pitanje javnosti u radu. Do kog stepena Služba može biti otvorena, ili drugim rečima, gde je granica te javnosti? Strogo pridržavanje poverljivosti naravno da je neophodno. Kriterijumi definisanja granice javnosti bili su i ostali nenanošenje štete operativnom radu i ljudima koji se u njega uključuju ili su već uključeni. Tajnu treba držati zarobljenom, ali omogućiti i širem auditorijumu uvid u to šta je Služba uradila u određenom periodu, pokazati sa kakvim se teškoćama suočava, naporima koje ulaze u očuvanju bezbednosti zemlje i sigurnosti njenih građana.      
Služba je dobila potpunu samostalnost u radu. Ona joj pruža mogućnost da, bez ikakvih korekcija, izlaže svoju tačku gledišta pred političkim rukovodstvom. Zato mora pokazati stanovitu ozbiljnost u izveštavanju. Nepotpunih informacija uvek ima na pretek. Njih vrlo često koriste oni koji zarad svojih unutrašnjih političkih ciljeva žele da situaciju predstave u drugačijem svetlu, a ne kako je u stvarnosti.
 Upravo zarad toga treba inistirati na profesionalizmu, pre svega.  Da bi nešto bilo posmatrano realno i kao takvo realno prezentirano, mora se posmatrati isključivo sa profesionalnog aspekta.
To znači da Služba nikako ne sme učestvovati u unutrašnjim političkim procesima. Pre svega, pripadnik Službe ne može pripadati ovoj ili onoj partiji , političkoj strukturi - čak ni u "slobodno vreme". Život pokazuje da je ponekad nemoguće odvojiti slobodno vreme od realnih poslova.
 Poznato je, na primer, da je, za vlade Helmuta Kola, direktor nemačke Službe BND ranije pripadao socijaldemokratskoj partiji. Ovo mu nikako nije smetalo da služi  državnim interesima i ne razilazi sa kancelarom  po pitanjima njegovog viđenja zadataka  nemačke obaveštajne službe.
Zato i zvuče optimistički reći direktora srpske Službe da je njegov jedini kriterijum kojim se rukovodi, profesionalizam.
Ako je to već tako, onda bi zaista sednice Odbora Skupštine Srbije za  odbranu i bezbednost trebalo biti zatvorene za javnost. To uliva nadu za objektivnijim i konkretnijim izveštavanjem poslanika, za izveštajima koji neće biti stereotipni, već jasni i korisni za političko rukovodstvo zemlje.
Politika je umetnost mogućeg. Ali, umetnost mogućeg se ispoljava i u uzimanju u obzir ograničenja koja stvara vladajuća ideologija, karakter režima i stanje u društvu. Da bi politika to bila mora imati i tajne, da bi Služba bila servis te politike mora imati tajne.
Ne mistifikovanje i mračnjaštvo nedokučivog, već zarobljene tajne, koje su kao mreža. Ukoliko bi se sve obnarodovale, prekinula bi se jedna nit i cela mreža bi se raspala.
Postojeći izveštaj dat na uvid Odboru Skupštine Srbije samo je povod da nešto zaista treba promeniti. Poslanici su u pravu kada pričaju o šablonu, mladi direktor je u pravu kada priča o profesionalizmu, a opet imamo šablon. Da bi se nešto promenilo potrebno je znati kako to uraditi, jer znanje jeste moć, ali neznanje, na žalost, ni izdaleka ne znači nemoć.