Natrag

Ispovest

Kako je izbeglica iz Benkovca opelješio svoje zemljake i budžet Srbije

Hronika humanitarne pljačke

 

Tabloid objavljuje skraćenu ispovest Dubravka Čavića, čoveka koga je opljačkao Slobodan Dubroja, patriotski profiter iz Dalmacije, uz svesrdnu pomoć novosadskog pravosuđa i policije.

Priredio: Aleksa Jovanović

 

Došao sam u Srbiju u avgustu mesecu ratne 1992. sa porodicom, i sa sobom dovezao mašinu za isecanje poklopaca koju sam kupio na preporuku prijatelja iz Novog Sada, jer je u Srbiji bio veliki manjak tih mašina. Pošto su bile sankcije, mašina za isecanje poklopaca je bila neupotrebljiva jer nije bilo folije, pa se morala naći folija da bi mašina mogla raditi i da bi se moglo zaraditi za život.

Moj prijatelj me tada upoznaje sa profesorom Ivanom Vujkovićem sa Katedre za ambalažu i pakovanju sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koga je veoma interesovala ta mašina, te sam ga pitao od čega se sastoji ta folija. Kad mi je objasnio od čega se sastoji i gde se mogu naći komponente, a pošto nisam imao auto krenuo sam u Podgoricu da kupim prvih l00 metara te folije. Potom sam je u Novom Sadu zakaširao (zalepio) u AMB Grafici, došao kući i isekao poklopce i odneo ih u mesnu industriju 29. novembar na probu.

Poklopci su bili valjani i jedino što nisu imali bila je štampa. Sada smo imali poklopce ali ih nismo imali na šta lepiti, jer nije bilo kutijica.

Tada Slobodana Dubroju dovodi u moju kuću moj kum Duško Dubroja, koji je i njegov rođak. Odmah je kazao da ima firmu koja radi i da ću ja biti njegov kompanjon i da ćemo, ako ja uspem napraviti foliju, deliti profit pola-pola. To je bio usmeni dogovor.

Na Tehnološkom fakultetu sam intenzivno sa profesorom ispitivao mogućnost i sastavljanje tri i više materijala, da bi aluminijum dobio sposobnost dubinskog izvlačenja i da bi mogle biti štancovane kutijice.

Radeći na jednom mernom uređaju koji meri sposobnost dubinskog izvlačenja, sastavio sam, po mojoj ideji, kombinaciju materijala koji je zadovoljijo sve uslove.  Slobodan Dubroja je u tom momentu imao nešto novca te je krenuo u prijateljska posuđivanja kod rođaka i prijatelja, jer je trebalo za te prve eksperimentalne pokuse proizvodnje čašica oko 15.000 DM. te je meni kupljen Golf 2 da ne nosim uzorke pod rukom.

Odlazim u Sevojno i nagovaram upravu da počne da pravi novi tip aluminijske folije od l00 mikrona i oni to prihvataju i dobijamo prvu tonu.

Kupujemo lepilo od firme Morton i prvu PP plasticnu foliju kupujem u Odžacima. Iskaširali smo prve količine u AMB Grafici, a iskaširani materijal isekli na potrebne širine, namotali na rolne i odvezli u 29.Novembar.

Isprobali smo prvi metar rolne i iz tri kućišta izašle su tri ispravne posudice. Gospodin Flajšman koji je tamo bio direktor rekao je, a nakon 100 pokušaja: vi ste prvi uspeli napraviti foliju za kutijice!

Počinje moje veliko angažovanje, da se proizvodi 50 tona folije da se iz granulata napravi PP ravnolivena folija, zbog patriotskih osećaja prema Republici Srpskoj Krajini dato je da se ona radi u Benkovcu.

Tražio sam da se folija patentira i pitao profesora Vujkovića da li on želi biti suvlasnik tog patenta, a on mi je odgovorio da sam se ja toga setio i da to može biti samo moje.

Počeo je proces patentiranja u Beogradu. Nakon godinu dana dobijam Rešenje za patent. Po odnosu ugovora, na dve prazne kutijice i poklopca, dobijali smo jednu punu. Radili smo u  industrijskim klanicama 29.Novembar, koji je i štancovao kutijice; IM Topola; Čoka; MIP Požarevac i Yuhor Jagodina.  

Pošto nismo imali gde proizvoditi foliju, odlučujemo da se ide kupiti linija za proizvodnju te patentirane folije u Italiju. Dobrom zaradom otplatili smo sve dugove, nikome nismo bili dužni ništa, ali Slobodan Dubroja počinje pozajmljivati novac, okolo, van moje kontrole te je tu počela moja prva sumnja.

Nakon jednog službenog puta po Italiji, dolazim kod njega i tražim napismeno moj deo robe a to je 50 odsto pašteta koje smo do tada napravili, odbijeno za vrednost auta i kuće koju sam kupio. Tada mi je kazao da sam ja vanjski saradnik i da se gubim iz firme!

Odmah nakon toga, počeo je izvoz pašteta kao humanitarna pomoć u Bosnu, preko Crvenog Krsta, a čim je ta roba prešla granicu, prodavana je po duplo većim cenama! Fiktivne isplate prema inostranstvu su se kretale i do 350.000 DM i završavale u inostranim bankama.

Nakon dva meseca, Dubroja tuži mene i moju suprugu  sudu u Beočinu, da sam mu dužan 100.000 DM, a ja na Sudu izjavljujem da mu nisam dužan 100.000 DM, nego da sam iz zajedničke zarade uzeo 150.000 DM.

U međuvremenu i ja pokrećem sudski spor o zabrani proizvodnje folije. Imamo predmet u novosadskom Okružnom sudu kod sudije Jelene Borovac. Imali smo 5-6 parnica, dobili smo zabranu Vrhovnog suda da se folija više ne proizvodi ali to Slobodan nije poštovao i folija je u AMB Grafici i dalje rađena.

Podižem krivičnu prijavu protiv Mihajla Svilara koji je u to vreme bio direktor AMB Grafike i Slobodana Dubroje zbog toga što su radili patentiranu foliju, ali istražni sudija Koviljka Džačić odbija da vodi istragu uz obrazloženje da je Svilar, u to vreme, gradonačelnik Novog Sada!

Finansijska policija vršila je 1995.godine kontrolu firme Bonex tri puta, našla brojne nepravilnosti, a čitava stvar je došla i do Policijske uprave Novi Sad, (privredni kriminal), koja nije nikad podnela krivičnu prijavu za utaju poreza iz razloga što je čitavu stvar zataškao Stanko Ljubičić inspektor iz odeljenja za privredni kriminal.

Počinje suđenje, dokazni proces, svedoci, finansijsko veštačenje. Sudija određuje za veštake Zavod za sudska veštačenja  Katicu Đakonović. Po mom mišljenju gospođa je uradila vrlo profesionalno veštačenje. Na suđenju je kasnije izjavila da je pokušala dobiti kompletnu dokumentaciju od Dubroje ali je on izbacio iz kancelarije i nije joj dao nikakva dokumenta.

Prvostepena presuda u Beočinu je donesena. Žali se Dubroja, a žalio se i moj advokat. Prihvaćena je moja žalba, Slobodanova odbačena.

 On se opet žalio drugostepenom organu koji potvrđuje u moju korist. Žalio se na Vrhovni sud i tu je potvrđeno u moju korist.
Počinje izvršenje, ali od nekud se pojavljuje sudija Aleksandar Gudurić u Beočinu! Prva parnica- Gudurić presuđuje: ukida se prvostepena presuda, ukida se drugostepena presuda, ukida se presuda vrhovnog suda, ukida se izvršenje, zbog pojavljivanja novog dokaza koji je morao biti prikazan u roku od tri meseca ali se pojavljuje nakon l0 godina!
   Moj advokat me upozorava: "...Ja imam ovu glavu i ove dve ruke i više nisam sposoban da te branim, moraš pronaći advokata koji se može izboriti sa tim lopovima".
Zbog reputacije, čovečnosti i po preporuci prijatelja izbor pada na Dušana Uzelca. Počinju parnice.
Uzelac uviđa da sudija Gudurić ne postupa u skladu sa zakonom i zbog toga se žali Nadzornom odboru u Beogradu 22.05.2008.godine, a u novembru iste godine upućuje prigovor Nadzornom odboru i dokazuje da je finansijski veštak, krivično prijavljen u procesu u Žitištu ! Proces sudija Gudurić odugovlači, a na njegovo rešenje nije dozvolio žalbu!

 

Pohlepa bez granice

U dokumentaciji gospodina Čavića nalaze se fakture koje glase na firme iz Makedonije. Direktor predstavništva Bonexa za Beograd Zdravko Gligorević izjavio je na sudu:
"Moj zadatak je bio da organizujem izvoz Bonex proizvoda u Republici Srpskoj i u Republiku Srpsku Krajinu i Makedoniju, i da obezbedim odgovarajuće papire za taj izvoz, što sam ja i činio. Ja sam u ovom periodu obezbeđivao dokumentaciju koja je pratila ovu robu Bonexa, kao gotove paštete, a to je bila dokumentacija koja prati humanitarnu pomoć, jer je ova roba u tom periodu odlazila isključivo kao humanitarna pomoć u obe Krajine, pa je trebalo da da mi vozač nakon isporuke,  vrate papire overene od Crvenog krsta, kao dokaz da je ta roba i završila kao humanitarna pomoć. međutim, oni mi nikada tu dokumentaciju nisu vraćali.
Od vozača sam  saznao da su oni imali duplu dokumentaciju, jednu koja im je glasila kao humanitarna pomoć, i koju su koristili na graničnom prelazu, i drugu koja je glasila na firme u Republici Srpskoj i Republici Srpska Krajina."
Na nesreći svojih sunarodnika Slobodan Dubroja je zaradio desetine miliona evra. Na izveženu robu (jetrene paštete ranih pakovanja), koju je knjižio kao humanitarnu pomoć, Dubroja nije plaćao porez, a novac je u obe Krajine dobijao u kešu,  prodajući paštete po dvostruko većoj ceni.
Iz Makedonije je takođe dobijao novac u kešu, a gospodin Gligorević tvrdi da je dva puta iz Makedonije u kešu doneo oko 200 hiljada maraka.
Kada je gospodin Čavić ugovorio kupovinu mašine u Italiji, Dubroja je u desetak navrata, na ime plaćanja mašine, iznosio, uz dozvolu državnih organa, po 350 hiljada maraka. Mašinu nikada nije kupio, a nekoliko miliona evra stavio je u banku u Italiji!
Beskrupuloznosti Slobodana nikada kraja. Novosadska policija je unizno služila bandi porodice Dubroja. Nalazi finansijske policije završavali su kod policije, u fiokama.
Predpostavlja se da je Slobodan Dubroja zaradio oko 60 miliona vera! Pritom nije platio državu poreze, a sunarodnike je pljačkao u najtežim trenucima, dok su oni ratovali i gladovali.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane