Da vam ja kažem

Protesti koji medije ne zanimaju

Sabotaža po demokratskoj direktivi

I nije meni što moramo da se borimo protiv vlasti i veterinarske mafije koja pere pare preko leševa  životinja i koja se krvavo bori da ne izgubi tu "zlatnu koku", nego je meni što moramo da se borimo protiv onih koji se deklarišu kao ljubitelji, a zapravo su sujetni forumaši koji žele da budu glavni, a ne umeju ništa da urade

Jelena Tinska

Prvi protest je bio ispred zgrade Ministarstva za poljoprivredu. Kako sam tada već bila član Radne grupe pri Upravi za veterinu, digla se velika panika i Zvonimir Rot, savetnik direktora Uprave za veterinu, je sve od sebe davao da me ubedi da protesta ne bude. Čak su nam dali i sva moguća obećanja. Poslali svakom iz Radne grupe, po na osob, Dopis koji potvrđuje da Pravilnik 29/94, koji nalaže hvatanje i uništavanje pasa i mačaka, ne važi od 02.11.2005 god, i ako se i dan-danas primenjuje u svim lokalnim samoupravama Srbije. I čak odigrali kvarnu farsu u kojoj smo Zlata Korjenić i ja otišle na sastanak u Ministarstvo za lokalnu samoupravu sa Zoranom Mićovićem, direktorom Uprave za veterinu, gde nas naravno, kako je bilo najavljeno, nije dočekao ministar već njegov savetnik i gde su se jako, kao, zainteresovali da ostvare saradnju sa veterinarima.. Bla... bla...
Kad smo polazili na protest ja sam tražila da mi napišu zapisnik i oni su to šturo i skraćeno uradili, ali opet naravno bez potpisa i pečata.
Na protestu nas je dočekao Zvonimir Rot, savetnik Zorana Mićovića, koji je budno slušao svaku moju reč, da ne bih rekla neku istinu i čak me je zamolio da niškoj televiziji "Kopernikus" ne kažem da je u Nišu pokolj aminovan odlukom predsednika skupštine Lilića i gradonačelnika, koji su izdvojili 6.000.000 dinara za čišćenje ulica... Ali ČIŠĆENJE od pasa.
I tako sam ja bila dobra i nisam rekla da su oni u stvari lažovi.
I sutradan na DIZANJU na TV B92, kod novinarke Marine koja veoma štiti sve gledaoce ove TV stanice od istina, a dobro ih zna pošto je bombardujemo na njen e-mail svim detaljima i fotografijama, pojavio se Mićović. I nije spomenuo protest, i nije spomenuo Radnu grupu, i nije spomenuo lokalnu samoupravu jer, rekoh već, sve je bila farsa.
Čak je na pitanje novinarke o tome da li se sada ubija po Srbiji, mrtav hladan rekao NE!
Drugi protest bio je 9. maja. I nije meni što moramo da se borimo protiv Vlasti i Veterinarske mafije koja pere pare preko leševa jadnih životinja i koja se krvavo bori da ne izgubi tu "zlatnu koku", nego je meni što moramo da se borimo protiv onih koji se deklarišu kao ljubitelji, a zapravo su sujetni forumaši koji žele da budu glavni, a ne umeju ništa da urade.
Trebalo je da na tom protestu bude cela Srbija. Sva udruženja.
Ne mora niko da nas voli, ali moramo da budemo zajedno.
I naravno kad smo rastureni i mržnja je među nama... mi i nismo Sila i Vlast može da se poigrava sa nama.
Pismo podrške Merime Isaković, koje je pročitano na protestu, na kome nije bio nijedan novinar i nijedna TV stanica, izazvalo je muk, a zatim aplauz.
Na protestu nije bio niko iz grada iako se sve dešavalo u Beogradu.
Na istom mestu bilo je mnogo događaja. Videli smo u šetnji Đelića i Radmilu Hrustanović koji su nas obišli u širokom luku kao da smo gubavi. Zahvaljujući dobrom ozvučenju SVI SU DOBRO ČULI šta smo govorili, od čega nema niko ništa, a najmanje imaju životinje.
Osim znanja i mora podataka kojim treba da raspolaže, na čelu Uprave za veterinu treba da bude čovek koji ima ogromnu energiju i hrabrost da bilo šta promeni.
Nama, građanima grada Beograda, u kome vlada kriminal u svim segmentima onih delova vlasti koji diktiraju Srbiju u krvi i surovim ubistvima svih životinja, je svakako jasno da smo mi bili duboko ignorisani po direktivi.
Jer sve novine i TV stanice objave svaki bezazleni skup nesuvislih mediokriteta u Beogradu, a naša borba i skup su bili i te kako studiozni.
U Medija centru je bilo slično. Troje novinara, iako su nam kazali da je cela sedma sila potvrdila dolazak. Malo je falilo da odustanemo, ali sam ja onda donela odluku. Biće konferencije.
I uradili smo je punom parom, kao da je ispred nas bila cela svetska sedma sila. Slavica Mazak Bešlić, Zlata Korjenić, Željko Pavićević, Mirjana Laban, Milan Kamponeski. Snimatelji i fotografi Media centra, sve su nam snimili svojom kamerom i prebacili na DVD. Materijal smo već dali na umnožavanje i postavili ga na YOUTUBE.
Nećemo odustati. Sa ili bez podrške.
Kad uložite energiju za pravu stvar, a naletite na ignoraciju, osećate se veoma, veoma loše.
Takođe je dirljivo i tužno govorila i Ružica Sokić.
Ali ne postoji u vlasti nijedan igrač u ovoj gladijaturi, koji može bilo šta da promeni ili da se nosi sa nama. Sa našim znanjem, dokumentovanim užasima iz zemlje Srbije i spremnošću da sve od sebe damo da se zaustavi krvavi pir po cenu tužbi koje, istina, završavaju u fijokama. Ali jednom će se i fijoke srediti.
A kako je ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA U PROCEDURI U SKUPŠTINI i dok vi budete čitali ove redove možda će biti  već i usvojen, što bi dakle izazvalo nastavak teške situacije sa životinjama i dalji procvat kriminalnih delatnosti veterinarske, lovačke, eksperimentalne, verske i krznarske  mafije... evo otvorenog pisma: PREDSEDNICI SKUPŠTINE gospođi Slavici Đukić Dejanović, sa molbom da ga pročita POSLANICIMA!!!
Kako Tabloid izlazi svake druge nedelje, bar ćemo imati period zakonske mogućnosti za žalbu!
Poštovana gospođo Đukić Dejanović, molim Vas da se ne pravite da ovo niste videli i čuli.

Poštovani  narodni poslanici,

Član 70. Zakona o dobrobiti životinja  je pisan u saradnji sa ORCA, organizacijom  koja niti ima azil, niti zna kako azil  funkcioniše,  niti zna  kako  je moguće  staviti pod kontrolu piramidu reprodukcije pasa/mačaka BEZ UBIJANJA, jer  to ne znaju ni njihovi učitelji RSPCA ni WSPA - koji  preporučuju  "humanu eutanaziju" radi smanjenja brojnosti prekobrojne populacije pasa/mačaka - kao arhaičnu, deplasiranu, neefikasnu, veoma skupu metodu, koja  predstavlja  ružnu prošlost, i zato  član 70. nalaže da troškove zbrinjavanja u prihvatilištu za napuštene i zalutale pse/mačke snosi vlasnik  životinja, a ako je vlasnik nepoznat onda troškove snosi vlasnik prihvatilišta.
Ističemo da je u svakom  od slučajeva vlasnik  psa/mačke POZNAT. Vlasnik  pasa/mačaka je  ili  fizičko lice  s prepoznatim   imenom i prezimenom  o čijem  mikročipovanom  ljubimcu se radi, ili  je vlasnik GRAD - opština  na čijoj teritoriji žive neodgovorni vlasnici  koji su  svoje pse/mačke izbacili  na ulice neobeležene  skrivajući svoj identitet  pred ostalim građanima kojima prave probleme i štete.
Udruženja za zaštitu životinja  su neprofitna udruženja građana, oni su  tutori   protivzakonito napuštenih životinja, te  država NE  SME da ih kažnjava zbog tog humanog čina, nego mora da kažnjava  prouzrokovaće   nevolja  i  troškova - neodgovorne vlasnike, a kako se inspekcijske službe  ni republičke veterinarske  ni lokalne - komunalne, sedeći u  klimatizovanim  kancelarijama  nisu potrudile da  identifikuje  neodgovorne vlasnike  to  je razlog zbog kojeg  finansiranje  zbrinjavanja  pasa/mačaka  nepoznatog vlasnika mora  plaćati  ceo grad - opština   umesto  neodgovornog građanina kojeg inspekcije nisu identifikovale, jer ne rade terenski, a koji je namerno skrio identitet.
Ako se inspekcijske službe ponašaju  nezainteresovano i ne  identifikuju - već godinama - neodgovorne vlasnike, koji im pred nosom izbacuju  neželjene ljubimce na ulice, onda treba  zbog neažurnosti  kažnjavati i inspektore, a ne tutore koji spasavaju životinje, sklanjaju ih sa ulica da ne ujedaju građane - te time spašavaju i građane, decu, starce.
Član  70.  legalizuje  diskriminaciju manjinske grupe koja  pomaže zajednici, a favorizuje štetne pojedince, dopušta aljkavost u službenom radu  i krši  ustavni princip jednakosti pred zakonom, gde u samom ovom članu 70. manjinska grupa tutora životinja  biva sankcionisana time da  joj se nalaže da  bude  poslovođa bez naloga - gestorius, što je  neustavno  jer postoji jasno definisan  vlasnik DOMINUS - grad, opština, te nema potrebe da  jedna manjinska grupa ljudi u opštini - tutori životinja, finansira  neodgovorno vlasništvo.

S poštovanjem,

Prijatelj - EPAR/OIPA Srbija/Alijansa za prava životinja i

GLAS ŽIVOTINJA SRBIJE/Jelena Tinska, Help Animals, CeMDI, SOLIDARNOST