Osmatračnica

 

Oružane snage Sjedinjenih Država najveća su američka korporacija

 

 

Odbrana ratnog stanja

 

 

U američkoj vojsci, čiji dobrovoljci dolaze uglavnom iz redova završnog razreda srednje škole i univerzitetskih studenata, zaposleno je skoro tri miliona ljudi, a od toga se približno polovina nalazi u rezervnim snagama

 

Milan Balinda

 

Demokratski kongresmen čarls Rengel objavio je 31. decembra 2002. godine u Njujork tajmsu jedan članak o američkim vojnim snagama. Suština tog teksta ležala je u sledećoj rečenici: "Neproporcionalni broj siromašnih i članova manjinskih grupa čine većinu vojnika, dok najpovlašćeniji Amerikanci čine manjinu ili nisu ni prisutni u vojnim redovima". Ovu su rečenicu učestalo ponavljali protivnici rata u Iraku, insistirajući pri tome da bi samo regularna regrutacija, umesto dobrovoljaca, adekvatnije rasporedila teret rata. Iza tih zahteva za vraćanje regrutacije stoji ideja da kad mladi iz svih društvenih i socijalnih slojeva budu morali da se izlože strahotama rata, onda bi Amerikanci dvaput da razmisle da li da ulaze u oružane sukobe. Pretpostavka je bila da privilegovani nisu voljni da ratuju, a da manje privilegovani nemaju izbora jer ipak od nečega moraju da žive, pa čak i da su neznalice koje ništa drugo ne bi mogle da rade u životu. Inače, opšta regrutacija napuštena je još 1973. godine i od tada američke oružane snage zavise samo od dobrovoljaca. Sjedinjene Države imaju profesionalnu vojsku.

Problem sa Rengelovim stavom leži u statistici, kako zvaničnoj tako i u onima koje su sastavili nezavisni stručnjaci. Američka vojska dobrovoljaca već reflektuje prosek nacije. U proseku vojnici su nešto obrazovaniji od generalne populacije, više iz ruralnih delova zemlje  a manje iz velikih gradova, i dolaze iz porodica sličnih materijalnih situacija u ostatku zemlje. članovi manjinskih grupa proporcionalno su zastupljeni, ali u vojsci ima više južnjaka nego severnjaka, što se pripisuje tradiciji. Zanimljivo je da 98 odsto vojnika ima završenu srednju školu ili fakultet, dok u generalnoj populacije taj broj ne prelazi 75 odsto. Belci čine 77,4 odsto američkog stanovništva, a u vojsci su zastupljeni sa 75,8 odsto. Popularno verovanje, pre svega u ostatku sveta, da američka vojska prvenstveno vrbuje daleko najveći broj vojnika iz gradskih crnačkih četvrti - nije tačno. Vojska ima jedan drugi problem - ne može da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godišnje, a obično se prijavi 7.000 manje. Ta činjenica ima za posledicu da vojne vlasti ponekad prihvate i dobrovoljce koji nisu baš po vojnim standardima.

Dobrovoljci se testiraju i svrstavaju u pet kategorija. Kategoriji V nema mesta u vojsci. Iz kategorije IV u poslednjih 20 godina uziman je vrlo mali broj dobrovoljaca, ali se to donekle promenilo i dozvoljava se nešto veći broj tih pojedinaca koji slabo urade standardni vojni test. To ne znači da neki vojnik iz kategorije IV nije dovoljno pametan da bi shvatio na koju stranu da puca, ali je potvrđeno da u proseku dobrovoljci iz kategorije IV ne samo da nisu dobri vojnici nego i mnogo više koštaju oružane snage. Vršena su ispitivanja efikasnosti u zavisnosti od inteligencije vojnika. Vojnici iz kategorije I ispalili su 20 raketa da bi uništili 10 neprijateljskih ciljeva. Kategoriji II bila je potrebna 21 raketa. Vojnici iz kategorije III ispalili su 22 rakete, a onima iz kategorije IV bilo je potrebno 24 projektila. Testiranje je vršeno s patriot raketama, a kako svaka od njih košta 2.000.000 dolara, vojnici iz kategorije IV koštali su svoje vojne snage 8.000.000 dolara više od pametnijih dobrovoljaca. Jedan drugi problem koji se pojavio prilikom regrutacije je i taj da su se u vojne redove provukli i neki pobornici neonacističkih i rasističkih grupacija, što je "no-no!" po američkom zakonu.

U američkoj vojsci, čiji dobrovoljci dolaze uglavnom iz završnog razreda srednje škole i univerzitetskih studenata, radi skoro tri miliona ljudi, a od toga je približno polovina u rezervnim snagama. To je druga po veličini vojna sila na svetu, nakon kineske. Iz državnog budžeta za vojsku se odvaja oko 711 milijardi dolara godišnje, a to čini skoro polovinu vojnih troškova na svetu. Vojni budžet Sjedinjenih Država nadmašuje udružene troškove 14 zemalja koji je slede na listi. Prvih deset najskupljih vojski na svetu sačinjavaju, po redu potrošnje: Sjedinjene Države, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemačka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija. Mada žene mogu da služe u vojnoj policiji, borbenim avionima, na ratnim brodovima. ženama nije dozvoljeno da učestvuju u izvesnim kopnenim snagama, osim ako se nisu u borbi neplanirano zatekle, kao ni služenje u podmornicama. Homoseksualci mogu da budu vojnici ukoliko ne obelodane svoju seksualnu orijentaciju. To pravilo je poznato po zakonu nazvanom "ne pitaj, ne reci". Zakon je ustanovljen za vreme predsednika Klintona 1993. godine.

Podaci od marta prošle godine pokazuju da se američka vojska nalazila u više od 820 vojnih instalacija širom sveta. U Iraku je bilo 142.000 američkih vojnika. U Nemačkoj 56.200. U Japanu 33.122, a 28.500 u Južnoj Koreji. U Avganistanu se nalazilo 31.000 američkih vojnika, ali je taj broj povećan, ili je na putu da bude povećan, za oko 17.000 vojnika u poslednjih nekoliko nedelja. Nešto manje od 10.000 Amerikanaca u uniformama nalazi se u Italiji i otprilike isto toliko u Velikoj Britaniji. Interesantno je da se 38 velikih i srednjih pomorskih i vazduhoplovnih vojnih američkih baza po broju skoro poklapaju sa 36 vojnih baza koje je oko sveta posedovala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moći 1898. godine. Rimska Imperija je 117. godine starog veka imala 37 većih vojnih ispostava rasprostranjenih od Armenije, Egipta, španije do Britanije. čini se da za vojnu kontrolu imperije potreban broj velikih vojnih baza oscilira od 35 do 40, ali možda je to samo slučajnost. Te američke baze zapošljavaju nešto više od 200.000 lokalnih radnika. Procenjuje se da vrednost američkih vojnih baza širom sveta, izuzimajući one u samim Sjedinjenim Državama, prevazilazi sumu od 127 milijardi dolara.

Sva vojna lica dobijaju takozvanu osnovnu platu. Pola sume svakog prvog, a drugu polovinu svakog 15. u mesecu, što je uglavnom praksa u većini američkih biznisa. Osnovna plata svakog vojnika zavisi od radnog staža i čina. Većina dobrovoljaca stupaju u vojsku kao redovi. Prosek primanja u američkoj vojsci, koja zapošljava završene srednjoškolce kao i doktore nauka, iznosi oko 52 do 54.000 dolara godišnje. Redov sa manje od dve godine staža godišnje zarađuje od 16.794 do 18.824 dolara. Nakon četiri meseca plata se povećava za 100 dolara mesečno. Osim osnovne plate, vojnici, ukoliko služe u ratnoj zoni kao što su Irak ili Avganistan, dobijaju specijalni dodatak. Postoji i dodatak za odvojeni život od porodice, dečji dodatak i tome slično. Vojnici imaju lekarsko i životno osiguranje, kao i obezbeđenu penziju. što se podoficira i oficira tiče, oni zarađuju znatno više. Kapetan, na primer, sa manje od dve godine staža u vojsci prima 42.483 dolara godišnje, a sa šest godina i do 59.385 dolara. Od vojne plate se još niko nije obogatio i mladim vojnicima se preporučuje da ne formiraju porodice pre nego što finansijski ojačaju.

Američkoj vojsci mogu samo da pristupe američki državljani i legalni rezidenti. Odnosno, to je bilo negde do marta ove godine, kada je doneta odredba da u vojsku mogu da budu primljeni i strani državljani ukoliko za njihovu stručnost postoje potrebe. Uglavnom postoji potreba za vojnicima koji imaju medicinsko umeće kao i za one koji govore strane jezike. Taj program predviđa da u prvoj godini prihvati do hiljadu vojnika stranog državljanstva. U prvom mesecu vojska je dobila 4.833 prijave, a prihvatila je 52 regruta. Od njih su 11  magistrirali, 31 su diplomirali na fakultetu, četvoro ima višu školu, a preostalih šest imaju samo srednju školsku spremu. Najmanje 24 od njih govore korejski, 11 hindu, 9 kineski, troje govore ruski, troje arapski i jedna osoba govori urdu (Pakistan). Za razliku od legalnih rezidenta, stranci-vojnici ne moraju da čekaju po pet ili više godina i mogu da postanu američki državljani u roku od samo šest meseci. Istina, moraju da ispune svoj dogovoreni rok i sve vreme u rezervi, a to zavisi od njihove specijalnosti.

  

Poginuli u Iraku

 

Do kraja prošlog avgusta, pokazuje poslednja raspoloživa statistika, u ratu u Iraku poginulo je 4.335 američkih vojnika. Od tog broja najmanje 3.466 je poginulo u sukobima sa neprijateljem. U Iraku je takođe poginulo 179 Britanaca, 33 Italijana, 21 Poljak, 18 Ukrajinca, 13 Bugara, 11 španaca, 7 Danaca, 5 Salvadoraca, 4 Slovaka i od jedan do tri vojnika iz još 10 zemalja.

Američka vojska je pre izvesnog vremena prestala da prebrojava poginule civile.

 

 

 

Nekompletna dominacija

 

Nakon više od šest godina otkako su Sjedinjene Države odstranile talibane sa vlasti u Avganistanu i režim Sadama Huseina u Iraku, čini se da američka vojna sila dominira u regionu. U Avganistanu i Iraku stacionirano je skoro 200.000 američkih vojnika. Izvan ove dve zemlje američka vojska je prisutna u većini manjih zemalja Persijskog zaliva, kao i u republikama Kirgistan i Uzbekistan. Tome bi trebalo dodati i veliku pomorsku flotu koja patrolira tim delom sveta.

Ipak, ta dominacija nije kompletna i vojna sila Sjedinjenih Država pokazuje znatne slabosti. Situacija bi bila nešto gora da u Iraku Suniti nisu shvatili da ne mogu i protiv šiita i SAD pa su se uglavnom primirili. Nedavno se obelodanilo da Vašington nema sigurnu rutu za snabdevanje svojih snaga u Avganistanu. Doskora je Amerika zavisila od jednog puta preko Pakistana, ali se situacija u toj zemlji pogoršala, zahvaljujući agresiji talibana, i put je postao teško prohodan. Mnogo brža i bezbednija ruta snabdevanja bila bi iz iranske luke čehbehar, pa preko Pakistana dalje do većih avganistanskih gradova. Prošlog februara komandant NATO pakta u Avganistanu izjavio je da se NATO ne bi protivio bilateralnom dogovoru sa Iranom o toj ruti za snabdevanje NATO trupa u Avganistanu.

 

 

Trgovina uprkos krizi

 

Tokom prošle godine međunarodna prodaja oružja opala je zahvaljujući aktuelnoj ekonomskog krizi, ali to nije smetalo Sjedinjenim Državama da povećaju svoju prodaju na više od dve trećine celokupnog svetskog biznisa oružjem. Tokom prošle godine Vašington je potpisao trgovačke ugovore o prodaji oružja u vrednosti od 37,8 milijardi dolara. Italija se nalazi na dalekom drugom mestu sa ugovorima u vrednosti od 3,7 milijardi. Rusija je na trećem mestu prodavši oružje za 3,5 milijardi dolara. Vrednost svetske trgovine oružjem prošle godine iznosila je 55,2 milijardi dolara. To je za 7,6 odsto manje nego u 2007. godini.

Sjedinjene Države su tokom prošle godine potpisale ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u vrednosti od 6,5 milijardi dolara. Maroku su prodali oružje za 2,1 milijardu dolara, a Tajvanu će isporučiti vojne helikoptere u vrednosti od dve milijarde dolara.

 

 

 

 

Vojska ima problem - ne može da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godišnje, a obično se prijavi 7.000 manje

 

 

Prvih deset najskupljih vojski na svetu sačinjavaju, po redu potrošnje: Sjedinjene Države, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemačka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija.