Govoreći otvoreno

 

U senci novog Zakona o informisanju, traje i represija nad sportskim novinarstvom

 

 

Žare, gde su pare?

 

 

Otkako je usvojen novi Zakon o informisanju, ne prestaju polemike o tome koliko je on restriktivan i represivan. čak se i OEBS konačno oglasio - da su medijske slobode ozbiljno ugrožene u zemlji Srbiji. Ali, mimo svih zakona, već odavno traje teror jednog čoveka nad fudbalom i nad sportskim medijima u Srbiji. Njegovo ime je žarko Zečević.

 

 

Nikola Simić

 

 

Iluzorno je dalje pisati i spekulisati ko, u stvari, stoji iza nakaze od Zakona o informisanju, jedne praktično staljinističke tvorevine koja je došla od nekih čudnih evropejaca, kojima - o kakve li ironije! - više nije bitno šta to Evropa misli o demokratiji i slobodi medija u Srbiji.

Neki razumniji, međutim, predlažu da se pristupi izradi novog zakona o informisanju, da se u njegovo porađanje uključe staleška udruženja, jer javna rasprava nije ništa drugo do civilna kontrola vlasti, kategorija na koju se, nažalost, u ovoj nesrećnoj zemlji naprasno - zaboravilo.

 Ali nisu ovde samo nesrećni tvorci Zakona o informisanju jedini krivci za gušenje medijskih sloboda. Kako stvari stoje u sportskom novinarstvu, to nas ovom prilikom posebno interesuje. činjenica je da u sportskim medijima nema istraživačkog novinarstva, nema dubinskih tema od suštinskog značaja za prosperitet srpskog sporta, ali zato i sportski mediji imaju svog Dinkića.

 Verovali ili ne, to je homo duplex srpskog fudbala - žarko Zečević, kobajagi bivši generalni sekretar Partizana, sada nekakav sekretar Upravnog odbora Jugorosgasa.

 Možda ovaj čovek može da radi na dva razboja, u Partizanu i u rusko-srpskoj kompaniji, ali ono što on nema pravo (a nema ni moralni ni stručni kredibilitet) jeste da uređuje srpske sportske medije. A to radi godinama, sada ozbiljno izgubivši strpljenje, manirom iz krimi-filmova poziva pojedine beogradske redakcije, ucenjuje i - preti. želi da ućutka sve one koji o Partizanu, klubu koji se raspada po svim šavovima, pišu kritičke osvrte. Dakle, pišu pošteno i realno.

 

 

"...Ukloni Simića ili više nismo prijatelji"

 

 

 Nikada u svojoj dugoj novinarskoj karijeri nisam pisao u prvom licu jednine. Ne smeta mi, inače, kada drugi tako pišu, ali lično, mislio sam, i još uvek mislim, da je to pomalo pretenciozno. Međutim, nije ovde bitno šta ja mislim, važno je da pošteno, bez ostrašćenosti, iznesem neke činjenice koje sportska javnost u Srbiji treba i mora da zna.

 Radim na jednoj televiziji kao komentator, pokušavajući otvoreno da govorim o svim anomalijama u srpskom sportu, posebno fudbalu. I da se malo i pohvalim - TV gledalište me je odlično prihvatilo, bez obzira na to što istina u fudbalskom miljeu nije na nekoj visokoj ceni.

  Međutim, ovih dana javio se žarko Zečević, čovek koji, kako sam kaže, "nema nikakve veze s Partizanom" i ozbiljno zapretio redakciji, uredniku, da imaju vremena da me za mesec dana skinu sa programa, ili... Ostalo nije za prepričavanje ako se poštuje pristojan, građanski ukus čitalaca.

  Kako sam tu intervenciju doživeo? Moram odmah da priznam - vrlo teško. Odmah me je spopao neki neobjašnjivi strah. Evo i danas se tresem od silnog straha. Tresu mi se i noge i ruke. Prišao sam kompjuteru da bar dam neke oduške sebi, da se smirim, kad ono, međutim... od straha se trese i moja "kibernetička naprava".

Od straha, neće ništa da prihvati što se odnosi na sivu eminenciju (i danas) Partizana, žarka Zečevića.

Ne zna jadni kompjuter da je žarko Zečević sada gori i goropadniji od Mlađana Dinkića, za kojeg se, inače, vezuje donošenje ovog novog Zakona o informisanju. Dinkić disciplinuje političke novinare, a žarko Zečević - sportske?

 Ne bi bilo velike štete da svojim uticajem, svojim univerzalnim manirima pokupljenim od strasnog gledanja kriminalnih filmova, ućutka mene.

Nažalost, Zečević bi da ućutka i kompletnu sportsku javnost primenjujući mafijaški zakon ćutanja, omertu - da praktično niko ne vidi, ne komentariše, ono što on radi, a da i dalje rukovodi iz senke fudbalskim klubom Partizan, iako tamo ima svega nekoliko svojih proverenih ljudi - Petrića, Tomića, Grubora, Drljaču, đurića - i nikog više. Ali, dobro su razmešteni, drže sve poluge vlasti, pa u toj zanesenosti ne vide, nesrećnici, da se Partizan bruka i na međunarodnoj i na domaćoj sceni.

 Javljao se "urednik" žarko Zečević i redakciji Sporta. Zasmetala mu je priča o tome da je on autor strašnih podela u klubu, odnosno u Upravnom odboru. Pokušao je da ućutka i glavnog urednika Sporta, da ne piše o njemu na negativan način, ali je - govore naša saznanja - naišao na tvrdo.

Prosto, zaboravio je Zečević da, iako iz Partizana cedi suvu drenovinu, on više u sportskoj javnosti Srbije nema nikakav ugled, nikakav kredibilitet, niti bilo koga ko bi mu poverovao.  Izgubljena moć i ugled opterećuju ovog čoveka do psihijatrijskih razmera, pa se, jadnik, ponaša kao slon u staklarskoj radnji.

 

 

Neron stanuje u Humskoj jedan

 

 

 Ako bi me eventualni čitalac upitao šta ja to imam protiv žarka Zečevića, kakve mi dodirne tačke u životu imamo - skoro da ne bih umeo da odgovorim. Zapravo, ja se kao novinar koji neće da misli glavom nesrećnog Zečevića, samo branim od svog progonitelja. Drugo je pak pitanje što se ja veštije, i mudrije, branim nego što on napada.

 Godinama pišem o fudbalu i pokušavam da ga odbranim od Zečevića i njemu sličnih. Bivši gensek Partizana, a i sada alfa i omega ovog kluba, živi od fudbala. I to dobro živi. Ni Interpol ne bi mogao da popiše njegovu imovinu, stečenu od skromne plate generalnog sekretara Partizana. Uz to je izveo i pravi podvig - izdržavao je porodicu, školovao decu u inostranstvu...

 Ja sam u svojoj novinarskoj karijeri afirmisao preko 200 srpskih fudbalera. žarko Zečević ih je, po sopstvenom kazivanju, prodao 140. Gde su pare, žare?!

 Ja sam se iz sve snage trudio da se obračunam sa svim anomalijama u srpskom fudbalu, napisao sam i knjigu "Fudbalska mafija u Srbiji", da bih ukazao na jedan poguban manir da se pare od transfera igrača prelivaju u privatne džepove.

 Za rekordno kratko vreme, u potpunosti je Partizanu vratio duh pokojnog Mirka Marjanovića, svog vrlog mentora, zbog čega crno-beli doživljavaju golgotu na svim frontovima. Ili smo mi u grdnoj zabludi?

 O tome koliko uticaja ima žarko Zečević na ukupne odnose u srpskom fudbalu, kako preko Saveza traži da mu se nadoknadi 400.000 evra koje je svojevremeno privatno pozajmio svom sabratu po poslovima u fudbalu, pokojnom Branku Bulatoviću, sledećom prilikom... 

U ovom trenutku raduje to da u odbranu FK Partizan ustaju i njegovi bivši asovi, Savo Milošević, Dragan ćirić, đorđe Tomić, Bata Mirković i mnogi drugi ugledni partizanovci,  ozbiljno spremajući "puč" i preuzimanje vlasti u svom klubu. Taj dan obračuna u Humskoj jedan približava se brže i silovitije nego što sadašnji kvazirukovodioci o tome mogu i da sanjaju.

  Znaju ti čestiti asovi, koji su pronosili slavu Partizana, a zna to i kompletna fudbalska javnost Srbije, da ako oni ne uzmu stvar u svoje ruke (baš kao što je to učinjeno i u slučaju Crvene zvezde), Partizan će nestati sa fudbalske mape Srbije.

  Nije ovde samo problem to što Zečević i kompanija čine pravi genocid nad Partizanom (navodno su mu navijači Partizana, Grobari, razbili i kola, mada nipošto ne odobravamo nasilje) već što njegovi podanici u samom klubu čine pravi genocid i nad srpskim fudbalom.

  Uništavanje Partizana, jednostavno, mora da se zaustavi. Ne može jedan čovek da glumi ludilo i da sve ostale ljude koji vole fudbal i navijaju za Partizan, vuče za nos zarad svojih ličnih interesa.

  I da zaključimo: za žarka Zečevića se slobodno može reći da je Neron srpskog fudbala. On, tragično osrednji košarkaš.

 

 

 

 

 

 

Otišao i đorđe Tomić

 

 

čestiti ljudi, oni koji neće da služe gorem od sebe, polako napuštaju Partizan. Otišao je, na dostojanstven način, Zoran-Bata Mirković. Za njim je, tek što je postavljen na mesto zamenika direktora omladinske škole, crno-bele napustio i đorđe Tomić, jedan sjajan mlad čovek, nekada veliki igrač Partizana i nekoliko evropskih klubova. Oba ova odlaska, i Mirkovićev i Tomićev, imaju istu poruku - "nećemo da služimo kao lutke o koncu žarka Zečevića". Ako tako govore čestiti bivši fudbaleri Partizana, koga to još žarko Zečević može da ubedi da iz senke, iz mraka, da ne vodi Partizan? I sigurno ga on nikada neće napustiti ako Grobari, kao nekad, ne uzmu stvari u svoje ruke i ne krenu u žestoke demonstracije. Pa i pred Vladu Srbije, što da ne?