Da vam ja kažem

 

Da li u Crnoj Gori možete prvo da vozite auto, pa da ga platite kad ga izrabite?

 

 

Drumski razbojnici

 

Moja sestra po ocu Katarina Petrović, reditelj, i ja ravnopravne smo naslednice i vlasnice autorskih prava našeg pokojnog oca, prevodioca Aleksandra-Saše Petrovića, koji je preveo dve trećine Šekspirovih drama i još 90 popularnih naslova knjiga, te dramskih dela i mjuzikala. U julu ove godine, iz novina smo saznale da se sprema Šekspirov komad Otelo u koprodukciji SNP-a iz Novog Sada, Grada Teatra Budva i sarajevskog MESS-a. Ja nisam dobila autorski honorar do dana današnjeg

 

 

Jelena Tinska

 

Moja sestra po ocu Katarina Petrović, reditelj, i ja ravnopravne smo naslednice i vlasnice autorskih prava našeg pokojnog oca, prevodioca Aleksandra-Saše Petrovića, koji je preveo dve trećine Šekspirovih drama i još 90 popularnih naslova knjiga, te dramskih dela i mjuzikala. Od 2000. godine, otkad je naš otac umro, uspešno smo osvetljavale i oživljavale njegovo ime. Njegovi prevodi se koriste u Beogradskom dramskom, u Narodnom pozorištu, u Jugoslovenskom dramskom, u SNP-u u Novom Sadu.

I svaki put smo nas dve kao naslednice pozivane na premijere, i osećale smo se dobro jer je na taj način, preko svog dela i preko nas, naš otac Aleksandar-Saša Petrović, dobitnik nagrade za prevodilaštvo "Miloš Đurić", nagrade za životno delo, sahranjen u Aleji zaslužnih građana Beograda, na neki način bio sa nama.

 

Potpisivanje Ugovora

 

U julu ove godine, iz novina smo saznale da se sprema Šekspirov komad Otelo u koprodukciji SNP-a iz Novog Sada, Grada Teatra Budva i sarajevskog MESS-a. Ja sam se odmah javila SNP-u, tačnije direktoru gospodinu Mlađenoviću, i pitala sam ga zašto nas nisu pre početka rada, pre početka korišćenja prevoda, pre početka prebacivanja prevoda na drugi dijalekt uz pomoć Ljiljane Mrkić, lektorke, moje koleginice sa klase glume, pozvali i tražili nam autorska prava za oba segmenta.

Odgovor je bio da nisu mogli da nas pronađu. Konkretno ja živim u Novom Sadu šest godina. Imam svoju emisiju na TV Jesenjin i vrapci na grani, dakle, mogu da me pronađu.

Što se tiče moje sestre Katarine, ona je ranije radila na nekom projektu sa gospodinom Markom Kenterom, izvršnim producentom celog Projekta Otelo ispred njegove agencije koja se zove Multimedija Group iz Budve, u ulici 13. jul broj 11. Gospodin Mlađenović je odmah reagovao, izvinio mi se i 12. jula mi napisao pismo u kome je tražio moj žiro-račun koji sam mu ja odmah poslala.

Međutim, iznenada se Projekat privremeno raspao. Naime, SNP je izašao iz Projekta i rad je bio odložen na neodređeno vreme. Ali veoma brzo ponovo je nastavljen, i gospodin Mlađenović mi je rekao da treba da se obratim izvršnom producentu, gospodinu Marku Kenteri. Ja sam pozvala Grad Teatar Budva i stupila u kontakt sa gospodinom Merinom Smailagićem, v.d. direktorom Festivala.

Sa njim sam potpisala Ugovor u svoje ime, 11. avgusta 2009. godine, što je naravno bio moj i Katarinin dogovor. Ja sam dugo u ovim vodama i starija sam sestra, tako da ja vodim naše zajedničke poslove oko autorskih prava. U Ugovoru piše da plaćanje treba da se izvrši "po potpisivanju Ugovora".

I tada je počelo izbegavanje. Obećanja da će biti "danas ili sjutra". I najzad su me obavestili da je opštinski račun blokiran. Dakle, plaćanje će biti "malo sjutra".

Ja nisam potpisala Ugovor sa opštinom, ali po njihovoj tvrdnji opština je ta koja je trebalo da me isplati. U međuvremenu, probe su nastavljene u Zetskom domu koji je postao koproducent umesto SNP-a.

Sergeja Trifunovića je zamenio Branislav Lečić.

Moja prepiska sa gospodinom Smailagićem je bila gotovo svakodnevna i naravno dovedena je na razine sukoba. Što je normalno proizašlo iz mog nezadovoljstva i njihovog bezobrazluka. Gospodin Smailagić je u štampi izjavljivao da je Otelo skup projekat, što je jasno i samo po sebi. Trebalo je napraviti skupu scenografiju, kostime, plaćati dnevnice i putovanja glumcima, konkretno Lečiću.

Projekat se radio punom parom i na kraju je premijera bila 25. septembra. Na premijeru nismo pozvane.

Ja nisam dobila autorski honorar do dana današnjeg. Moj advokat je pisao opomene pred tužbu. Razmišljale smo o tome da stopiramo projekat, ali ja sam pre svega imala respekta prema mladom Veljku Mićunoviću, reditelju, sinu ministra kulture Branislava Mićunovića, mog kolege sa Akademije. A uzgred sam takođe shvatila da bi tužba bila izgubljena bitka. Jer u Ugovoru stoji da je za sve nesporazume nadležan sud u Kotoru, što bi značilo da treba naći advokata u Crnoj Gori, izlagati se većim troškovima nego što je honorar u celini i svakako izgubiti i vreme i novac, a verovatno i sve nerve u toj bici bez kraja, sa ljudima bez ponosa, časne reči i profesionalnog dostojanstva.

 

Trikovi dužnika

 

U međuvremenu, oni su se služili raznim trikovima da bi dobili na vremenu. Zaboga, kad se i moja sestra javila Kenteri, koga, a to sam već rekla, poznaje, sa idejom da možda naprave aneks Ugovora, pa da njena polovina novca ide direktno njoj - od čega je odustala jer je to pre svega nemoguće pošto je moj ugovor sa gospodinom Smailagićem pravno ispravan, te bi dakle Katarina eventualno mogla da napravi drugi ugovor, ali to bi onda značilo da se ovaj prvi poništi - gospodin Kentera se uhvatio za Katarinin predlog od koga je odustala i pokušavao je da me ubedi u ko zna šta, a ne verujem da i on zna. Dalje, drugi trik je bilo pismo njihove pravne službe u kojoj su tražili sudski dokaz da smo obe naslednice, jer su se, kao, zabrinuli da se ne pojavi još neki naslednik...

I to sam im uredno poslala.

Na kraju sam zdravom logikom i razumom došla do zaključka da ako postoje tri koproducenta, onda je na svakom od njih ravnopravno ili već procentualno, onako kako su se dogovorili, odgovornost za neplaćena autorska prava, pa sam napisala pismo MESS-u odnosno direktoru Festivala gospodinu Dinu Mustaficu, pitajući ga šta da radim i obaveštavajući ga da će na njegovom festivalu da se pojavi predstava drumskih razbojnika koji koriste komad za koji nisu platili autorska prava, a nisu ni platili autorska prava za prevođenje na drugi dijalekt, za šta im još nisam tražila ništa, ali se spremam.

I ljubazni i iznenađeni gospodin Mustafić mi je rekao da onaj ko treba da me isplati jeste izvršni producent, iako sam ugovor potpisala sa Gradom Teatrom Budva. I da se obratim Marku Kenteri, što sam i uradila.

Na šta je meni gospodin Kentera u podrugljivom pismu, obraćajući mu se uporno sa "uvažena gospođice" iako sam mu naglasila da sam gospođa sa tri unuka, napisao DA ON NEMA NIŠTA SA AUTORSKIM HONORAROM???

Na šta se opet gospodin Mustafić začudio pitajući se kako je moguće da sam dobila takav odgovor od gospodina uvaženog Kentere, IZVRŠNOG PRODUCENTA ispred njegove agencije koja se zove Multimedija Group iz Budve, u ul. 13 jul broj 11.

 Projekta Otelo Viljema Šekspira u prevodu Aleksandra-Saše Petrovića, za koji Grad Teatar, MESS i Zetski dom nisu platili autorska prava korišćenja prevoda i autorska prava prebacivanja prevoda na drugi dijalekt. A predstavu su završili, igraju je i spremaju se za gostovanje na MESS-u.

Uzgred, ovom mom dopisivanju sa uvaženim Kenterom prethodio je kratak razgovor u kome sam ga na preporuku gospodina Mlađenovića iz SNP-a pozvala. U kom mi je uvaženi Kentera rekao isto: "da on sa mnom nema ništa i da se obratim onom sa kojim sam potpisala Ugovor...", pa sam ga ja ipak zamolila da utiče na tu isplatu, što je on odbio, na šta je meni pukao film pa sam mu kazala: "Ma uostalom ne morate, boli me đoka".

E, ovo je skroz zapanjilo uvaženog Kenteru, pa je u razgovoru sa mojom sestrom rekao kako sam ja bila prosta. Jer, zaboga, on nikada nije spominjao đoku, ali smem da se kladim da je KURAC spominjao u svojim psovkama, koje svi obilato koristimo kad popizdimo i u srpskom i u crnogorskom dijalektu, a kako vidim i ja, a i svi vi koji ovo čitate... sve njih jako boli KURAC i za poštenje i za dostojanstveno i profesionalno ponašanje.

Imam čvrsto obećanje gospodina Dina Mustafića, direktora MESS-a, da će i pisanim i usmenim putem zahtevati od izvršnog producenta da pre gostovanja na MESS-u isplati obavezu koju je morao ispoštovati uoči početka rada na projektu Otelo.

Moj pradeda je bio prota na Grahovu. Krsto Kešeljević. Tada je Crna Gora bila časna. Ovako se ni Ministarstvo kulture ni Grad Teatar Budva ni Zetski dom izgleda ne sećaju kako je to bilo. Uzdam se u sarajevsku čast. Iz iskustva znam da ona postoji. Igrala sam na MESS-u mnogo puta... igrala sa Lokicama i Zdravkom Čolićem i volim Sarajevo.