Francuska

 

Priča o princu Žanu i pederu Miteranu

 

 

Ja sam guzonjin sin

 

 

Nikolas Sarkozi tvrdi da njegova deca ne uživaju nikakve privilegije, a nedavno je izazvao opšte čuđenje kada je u jeku kontroverzi oko Žanovog naimenovanja za prvog čoveka evropskog giganta Epada, u govoru o francuskom državnom školstvu, pohvalio ukidanje "privilegije prava po rođenju". Licemerno je zvučala izjava Sarkozija da ono što je u Francuskoj važno ako čovek želi da uspe, nije čiji je ko sin, već je to vredan rad kao i dokazivanje sopstvenih vrednosti kroz obrazovanje

 

Piše: Mile Urošević

     dopisnik iz Pariza

 

 

Šta mislite o čemu se najviše piše i diskutuje poslednjih desetak dana u Francuskoj? Sigurno ste pomislili na zagrevanje planete ili rekordni deficit države. Neki su pomislili na rat u Avganistanu, štrajkove i samoubistva radnika koji su ostali bez nade ili možda na veliku nezaposlenost i svetsku finansijsku krizu... Ne, i veoma ste daleko od istine. Cela država ne govori ni o čemu drugom osim o mogućnosti da dvadesettrogodišnji princ Žan Sarkozi junior, sin predsednika Francuske, uskoro postane predsednik najveće firme u Evropi. Ovaj drzak i bezobziran potez familije Sarkozi na prvim je stranicama novina, u udarnim vestima televizije i tema mnogih popularnih emisija. Da li je to iz ljubomore ili iz političko-moralnih razloga?

 

 

Car pitbul - predsednik papagaj

 

Imenovanje ili tačnije izbor Sarkozijevih ulizica da mu sin sa samo dve godine fakulteta postane pogonski predsednik firme teške više od milijardu evra samo u državnim subvencijama i ko zna koliko u raznim podmazivanjima i mutnim radnjama, dovelo je do novog skandala. Epad nije obično stambeno preduzeće koje treba da organizuje, finansira i nadgleda izgradnju centra La Defans, francuskog Sitija. Epad je najveća firma u Evropi sa preko 150.000 zaposlenih, ali i crna kasa za okultna finansiranja Sarkozijeve predsedničke kampanje 2012, tvrde lideri opozicije. Zašto bi se inače brukao da na silu ugura svog sina balavandera na ovako važno mesto, sam vrh piramide od zlatnika i šuški? Ovo liči na povratak Rimske imperije, smatraju jedni. To je pravi despotizam iz vremena Napoleona III koji je sve svoje postavljao na ključna mesta, dodaju drugi. Neki idu i dalje te daju čudne izjave, a inspiraciju nalaze u životinjskom carstvu. Tako je za njih Sarkozi jedan opasan pitbul koji grize da ubije, a u javnosti se predstavlja kao papagaj koji stalno ponavlja jedno te isto. Ja, pa ja.

Kristof Greber je deputat desnice regiona Haut Sene, istog onog u kome je izabran i mali Sarkozi junior. On je ovih dana preko interneta lansirao peticiju za sprečavanje uzimanja totalne vlasti porodice Sarkozi nad celom ovom oblašću i pozvao studenta druge godine prava da nastavi svoje studije i da ostavi mesto predsednika Epada nekom ozbiljnijem i učenijem čoveku. Na desetine hiljada potpisa stiglo je već nakon nekoliko dana, ali srećno rođeni Sarkozi ne odustaje i već 4. decembra trebalo bi da stupi na funkciju i počne da komanduje milijardama. "Tendencija je izgleda da se demokratija pretvori u nepotizam, a zemlja slobode u banana republiku", piše Figaro. Pariz je postao Dalas, u kome sinovi guzonja imaju prednost nad ostalim učenim i sposobnim ljudima. 

 

 

Realizam ili antisemitizam

 

Polemika ne bi bila polemika da nema i onih ulizica koje brane poziciju mladog i perspektivnog studenta Sarkozija i optužuju pojedine za antisemitizam jer je Sarkozi Jevrejin, a jedna od prvih koja ga je napala bila je Marina Lepen, ćerka poznatog nacionaliste  ekstremne desnice Lepena.

Poznati publicista Žak Segela tvrdi da je mladi Sarkozi genije, sa mentalitetom Toma Kruza, izgledom Ričarda Gira, ljubaznošću Džonija Depa i Igija Granta. Drugim rečima nezamenljiv i jedinstven kandidat za budućeg deputata oblasti Haut Sene, a možda i nekog budućeg predsednika države po receptu familije Buš.

Bilo kako bilo, tata brani svoga sina i pita se otvoreno da li bi se digla tolika prašina da se kandidat za predsednika Epada i celog kvarta La Defans ne zove Sarkozi. Drugi opet tvrde da dok se priča o nevažnim stvarima, dotle se pravi problemi Francuske bacaju u drugi plan.

Osim afere princa Žana Sarkozija, tu je i pristrasno suđenje bivšem prvom ministru Vilpanu koga sam predsednik na vlasti tuži i manje-više sudi. On je čak obećao da će svog konkurenta okačiti na mesarsku kuku. Da bi dekor Francuske ovih dana bio potpuniji, pomenimo i aferu Frederika Miterana, koja opet deli Francuze na dva tabora - propederske i antipederske. Opširna priča o ličnim pederskim iskustvima na Tajlandu stavlja ovog novog i kontroverznog ministra kulture u sam vrh vedeta masovnih medija. Još od kada je podržao svog prijatelja i seksualnog manijaka Romana Polanskog u aferi sa izručivanjem zbog silovanja trinaestogodišnje devojčice, njegovo ime na svim medijima garantuje čitanost ili gledanost. 

Zagrevanje planete, rekordni deficit države, rat u Avganistanu gde ginu francuski vojnici, štrajkovi i samoubistva radnika koji su ostali bez nade, kao i rekordna nezaposlenost ili pad kupovne moći, sporedne su teme koje ne zanimaju toliki broj ljudi kao jedna dobro inscenirana tema. Cezar je rekao nešto kao - dajte ljudima igre i biće mirni. Igre u Sarkozijevoj verziji su snobovskog karaktera. Od njegovih razvoda i ženidaba do gurkanja dece na važna mesta. Pitanje je samo dokle će Francuzima biti do igranja - da jednog dana ne polude i razbiju igračku k'o beba zvečku? Sudeći po veoma niskoj popularnosti predsednika, sve je moguće.

 

 

 

Peticija

 

Desetine hiljada ljudi potpisalo je peticiju protiv kandidature 23-godišnjeg sina francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija za čelnu dužnost u pariskom poslovnom kvartu La Defense, a političari optužuju predsednika za nepotizam.

"Za vođenje takve ustanove potrebno je znanje i iskustvo... Žane Sarkozi, pozivamo te da završiš studije prava i prođeš ozbiljnu obuku u firmama pre nego što se možda, jednoga dana, ko zna, ponovo kandiduješ za to mesto", navodi se u peticiji.

Sin francuskog predsednika tek je na drugoj godini prava, a peticiju su građani počeli da potpisuju otkako je objavljeno da će se kandidovati za novog predsednika upravnog odbora Javne institucije za razvoj pariske poslovne četvrti La Defans.