Kragujevac

 

Uzajamna nevidljivost: Kako zvanično izbeći Kosovare

 

Nabacivanje omče oko brata

 

Šta da se radi? Dok država, s jedne strane, nastoji da Kosovo, pa makar i "otcepljeno", zadrži u grčevitom formalno-pravnom zagrljaju, dotle s njenim "nelegalnim" predstavnicima, ma ko i ma kakvi bili, ne želi da se nađe ni na istoj planeti, a kamoli za istim stolom

 

Ivan Molotok

 

Prilika, tačnije neprilika za uzajamno izbegavanje je već toliko da Kosovari na njima grade ne samo diplomatske nego i propagandne i psihološke strategije, koje ponekad srpske principe i interese dovode na sam prag ozbiljnih autogolova. Vidi se to iz nesnalaženja srpskih predstavnika raznih profila i formata u brojnim situacijama u kojima treba da ukrste mišljenja sa "nelegalnim" predstavnicima Kosova. To se pogotovo, ili pre svega, odnosi na državne funkcionere i službenike, čije reči, izgovorene čak i neformalno, imaju nekakvu "državnu težinu" i smatraju se "stavovima države", a možda najviše na diplomatske službenike Srbije, koji su u neobranom grožđu češće i više nego neke druge njihove kolege sa državnih jasala.    

O tome govore i, od proglašenja kosovske nezavisnosti, više puta ponovljena upozorenja iz vrha Ministarstva spoljnih poslova predstavnicima diplomatskih i konzularnih predstavništava Srbije po svetu da paze na svoje postupke i drže se propisanih pravila igre.

Tako se, na primer, u poslednjem takvom upozorenju ukazuje na primećeno sporadično kršenje uspostavljenih pravila ponašanja u vezi sa učestvovanjem naših diplomatsko-konzularnih predstavnika na skupovima i manifestacijama koje organizuju institucije zemlje u kojima službuju, a na kojima učestvuju predstavnici "nelegalnih vlasti iz Prištine". Diplomatama se "još jednom" skreće pažnja na obavezu da, ako se "u radnom delu" pojavljuje "tzv. ambasador tzv. države Kosovo", reaguju kod organizatora i zatraže da se tom licu onemogući učestvovanje. Isto tako, ukoliko se njihovom zahtevu ne udovolji, sugeriše im se da odmah zatraže reč, protestuju zbog učešća tzv. ambasadora i nakon toga - napuste skup.

Međutim, u nekim banalnijim slučajevima, "prilikom društvenih događaja, kao što su koncerti, prijemi, izložbe" i sličnih, diplomati treba da izbegavaju "kontakt sa tzv. ambasadorom ili bilo kojim predstavnikom tzv. ambasade Kosova, a posebno bilo kakvo obraćanje koje bi moglo da insinuira priznavanje njegove lažne titule".

 

Vadi se kako ko može

  

Tako je, polovinom novembra, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić u Briselu bio u (ne)prilici da preti organizatorima konferencije EU - Zapadni Balkan o vladavini prava da će napustiti skup jer je prekršen dogovor da Kosovo bude zastupljeno pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno u sklopu delegacije UNMIK-a. Međutim, tabla s natpisom UNMIK je pred sam početak konferencije povučena, navodno na zahtev ministarke vlade u Prištini Nekibe Keljmendi. Konačno je, posle natezanja, Dačićev zahtev prihvaćen, a konferencija je nastavljena nakon što su ispred učesnika uklonjene sve table na kojima su stajala njihova imena i posebno tabla UNMIK-a. Sve to uz dodatni uslov da, kad je reč o delegaciji s Kosova, uvek prvo reč uzima predstavnik UNMIK-a, a potom i lice koje zastupa vlasti u Prištini.

Početkom jula je došlo do diplomatskog incidenta kada je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u poslednjem trenutku otkazao dolazak u Dubrovnik na "Croatia Summit", iako je bio najavljen, jer su ga organizatori izostavili sa popisa govornika na otvaranju skupa zbog njegovog "nedovoljno visokog ranga u odnosu na ostale govornike". Jeremić je, međutim, rekao da je organizator prekršio precizan dogovor "o formatu službenih predstavnika Srbije i Kosova na skupu".

Iako u drugačijem kontekstu, ipak je slična situacija s kraja septembra, kada su predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i drugi predstavnici kosovskih Albanaca prisustvovali 64. zasedanju Generalne skupštine UN. Utvrđeno je da su predstavnici kosovskih Albanaca i do tada mogli da budu prisutni, i bili su, na zasedanjima Generalne skupštine ili Saveta bezbednosti, a na osnovu propusnica Protokola UN datih na zahtev UNMIK-a, odnosno Odeljenja UN za mirovne operacije. U konkretnom slučaju, navodno su zasedanju Generalne skupštine prisustvovali kao privatna lica, i to sa propusnicama albanske misije u UN.

Početkom juna 2008. i tadašnji ministar prosvete Srbije Zoran Lončar napustio je neformalnu konferenciju ministara prosvete evropskih zemalja u Oslu, zbog toga što je delegacija s Kosova predstavljena kao delegacija nezavisne države Kosova, iako je najavljeno da će ispred delegacije pisati "Unmik - Kosovo". To što je Lončar kasnije uputio "najoštriji protest", niti je oteralo Kosovare sa tog skupa niti je proglašeno dostojanstvenim gestom, nego gestom za unutrašnjopolitičku upotrebu!

Bilo je, i sve ih je više, i situacija drugačijeg profila. Tako je početkom aprila ove godine delegacija Kosova napustila zvanični deo plenarnog sastanka Podkomiteta za poljoprivredu Cefte, koji se održava u Podgorici. Crna Gora je, naime, kao predsedavajuća Cefte od januara ove godine, pozvala na taj sastanak predstavnike Kosova i UNMIK-a, kao potpisnika Cefte. Predstavnici Kosova su, međutim, napustili zvanični deo sastanka, negodujući zbog pozivanja i prisustva predstavnika UNMIK-a, jer oni, a ne UNMIK, imaju "pun suverenitet" da predstavljaju Kosovo. Crnogorci su objašnjavali da je UNMIK (a ne kosovska vlast) potpisao Ceftu, pa dok je na snazi sporazum koji je potpisao UNMIK, obaveza je da se taj potpisnik i poziva na ovakve skupove. Ovom prilikom nije bilo pomena o ponašanju srpske delegacije u odnosu na status i "format" kosovske.

 

Zvanični detant

 

Treba reći da je opšta (tačnije relativno detaljna) uputstva za ponašanje u ovakvim situacijama u formi "zaključka" propisala Vlada Srbije još oktobra 2007. godine, dakle i pre proglašenja nezavisnosti Kosova.

U tom zaključku se faktički svim državnim službenicima nalaže da, kada kao članovi delegacije Republike Srbije predstavljaju Republiku Srbiju, intervenišu kod države organizatora ili domaćina i ishode prihvatanje naših stavova; izraze protest organizatoru ili domaćinu ili da, u krajnjem slučaju, demonstrativno napuste skup u sledećim situacijama:

1. ako su s druge strane predstavnici privremenih organa KiM koji nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a; 2. ako predstavnici privremenih organa KiM jesu u sastavu delegacije UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno i oni se smatraju stavovima privremenih organa KiM; 3. ako delegacija UNMIK-a ima tretman i označena je kao državna delegacija, a ne kao međunarodna organizacija, odnosno kada su članovi UNMIK-ove delegacije navedeni u spiskovima i raspoređeni na način i na mesta predviđena za delegacije država; 4. ako se u međunarodnom dokumentu navodi Kosovo i Metohija, a da, shodno Rezoluciji SB UN 1244 i praksi SB UN nema reference "Kosovo, Srbija", "Kosovo/Srbija", "UNMIK/Kosovo", "Kosovo/1244 RSC", kao i u slučajevima kada se u istupanju i propratnim tekstovima koriste reči poput "susedna država Kosova" ili druge reči kojima se negira postojanje Republike Srbije kao međunarodnog pravnog i političkog subjekta.

U februaru 2009. godine Vlada je usvojila inoviran "zaključak" kao pravilnik o ponašanju, sa neznatnim izmenama u odnosu na prethodni.

Razlika se odnosi na situaciju kada su svi prethodni uslovi ispunjeni, ali u sastavu kosovske delegacije nema predstavnika UNMIK-a (odnosno međunarodnog službenika). Tada skup treba da napusti samo šef delegacije, nakon što uputi protest organizatoru i domaćinu skupa, dok ostatak delegacije ostaje i nastavlja rad. To se odnosi na sve skupove međunarodnih organizacija, kao i regionalnih organizacija i inicijativa u kojima je UNMIK/Kosovo član, odnosno učesnik.

Isto tako, novost je da na skupovima tehničkog i ekspertskog karaktera, kao i na skupovima u organizaciji nevladinih organizacija, strukovnih udruženja i privrednih asocijacija, na koje su pozvani predstavnici države, ne treba kao uslov postavljati da u delegaciji, uz predstavnike privremenih organa samouprave na KiM, obavezno bude i predstavnik UNMIK-a. Drugim rečima, u slučaju da sastanku ne prisustvuje predstavnik UNMIK-a, delegacija Republike Srbije - ne napušta skup. Izuzetak su skupovi tehničkog i ekspertskog karaktera u okviru regionalnih organizacija i inicijativa u kojima je UNMIK/Kosovo član, gde je, dakle, i dalje potrebno insistirati da predstavnik UNMIK-a bude šef delegacije.

 

 

 

Nije lako

 

U stvarnom životu niti je lako odrediti granicu između službenog i neslužbenog, niti se sa suprotne strane često pojavljuje tzv. ambasador iz tzv. ambasade Kosova. Okolnosti su najčešće "miksovane", a pod znakom pitanja je uvek sve, i ceo kontekst. I uvek je, zapravo, lakše onima sa višim državnim i političkim ovlašćenjima.