Uzbuna

 

Institut za nuklearne nauke Vinča u mreži Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije

 

Kako razbiti NOS

 

Pismo radnika Instituta za nuklearne nauke u Vinči koje je Tabloidu uputila grupa zaposlenih stručnjaka ove prestižne ustanove, redakcija objavljuje u nešto kraćem obliku, kao dopunu teksta iz prethodnog broja ("Ne zove se ona slučajno Uranija", Tabloid br. 195). Autori pisma govore o tome kako je Vlada Srbije 2002. godine, pod pritiskom SAD, pristala da vrati 48 kilograma svežeg uranijumskog goriva neprocenjive vrednosti u zemlju porekla, i kako se neko od sadašnjih vladara setio da ima još prostora za pljačku, pa je predložio osnivanje javnog preduzeća po imenu Nuklearni objekti Srbije (NOS)...

 

...

 

Polovinom prošlog veka, preciznije tokom 1958. godine, uz tehničku pomoć koja je došla iz ondašnjeg Sovjetskog Saveza, Institut za nuklearne nauke Vinča sagradio je svoj prvi istraživački Nuklearni reaktor RA. Snaga ovog reaktora bila je 6,5 MW, teška voda je korišćena kao moderator neutrona, a mogao je da koristi i uranijumsko gorivo različitih obogaćenja. Od niskog do visokoobogaćenog goriva (80 odsto obogaćenog U-235). Prvo gorivo je nabavljeno 1959. godine, kada je reaktor i počeo da radi.

Za 60 godina postojanja, Vinča, koja se opravdano i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, iznedrila je preko 500 doktora nauka, dala više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova. Istraživački nuklearni reaktor RA bio je decenijama okosnica multidisciplinarnog nuklearnog programa u Srbiji.

Skupština Srbije je 15. decembra 1977. preuzela prava i obaveze osnivača Instituta za nuklearne nauke Vinča, a to znaci da je istovremeno i obezbeđivala sredstva u budžetu Srbije za finansiranje rada reaktora RA. Od 1977. do 1997. namenski su obezbeđivana budžetska sredstva koja su usmeravana preko Ministarstva za nauku Srbije.

U isto vreme je kupljeno visoko obogaćeno sveže uranijumsko gorivo iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, da bi se ugradilo u reaktor RA umesto istrošenog goriva. Do toga nije došlo zbog nedostatka političke volje da reaktor RA nastavi sa radom.

Sjedinjene Američke Države, naročito posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 2001. godine, počinju da vrše veoma veliki pritisak, sprovođen direktno ili preko IAEA iz Beča, da se iz svih istraživačkih reaktora koji su koristili visokoobogaćeno uranijumsko gorivo, to gorivo izmesti i vrati u zemlju porekla.

Pod ogromnim pritiskom i bez konsultovanja sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnike, tadašnja Vlada Republike Srbije 2002. godine pravi ogromnu grešku i odlučuje da vrati 48 kilograma 80 odsto visokoobogaćenog, svežeg uranijumskog goriva!

 To je urađeno na prečac, bez šire diskusije i bez ikakvog zakonskog osnova ili potpisanog dokumenta. Državni i međudržavni dokumenti su potpisani tek 2004. godine. Ovim aktom i odlukom da krene u dekomisiju reaktora RA, Vlada Srbije je, bez javne rasprave ili barem bez detaljne diskusije sa stručnjacima u oblasti nuklearne tehnologije, drastično promenila svoju dugoročnu strategiju u nauci i tehnici, tako što se oslobodila strategijski veoma važnog nuklearnog materijala, i jednim potezom prekinula bilo koji budući razvojni put u ovoj veoma važnoj oblasti.

U žurbi da vrati izuzetno dragoceno vosikoobogaćeno sveže gorivo (trenutno je cena basnoslovna, jer to gorivo više ni od koga ne može da nabavi), Vlada Republike Srbije je zaboravila da je u isto vreme mogla da reši i jedan drugi problem...

Naime, čak 2,5 tona istrošenog visokoradioaktivnog goriva koje se još uvek nalazi u bazenu za hlađenje, u katastrofalom je stanju, a tu je i problem radioaktivnog otpada uskladištenog u starom, trošnom i korodiralom hangaru.

U bazenu, aluminijumske košuljice su korodirale, gorivo curi, tj. cure fisioni proizvodi kao što su cezijum i stroncijum, a voda u bazenu je izuzetno zagađenja i mutna. Jedini način da se ovo visokoradioaktivno istrošeno gorivo spakuje u specijalne kontejnere i preveze u Rusiju, jeste da se koristi specijalna robotika-oprema za daljinsko upravljanje i izuzetne mere zaštite kako ne bi došlo do havarija i kontaminacije, ne samo Vinče nego i dela teritorije Beograda.

Izmeštanje istrošenog visokoradioaktivnog goriva je izuzetno skupo, a Vlada Srbije nije od 2002. godine do danas uspela da reši problem finansiranja, mada je svake godine potpisivano po nekoliko sporazuma ili protokola. Libija je, na primer, za pristanak da vrati sve količine svog visokoobogaćenog goriva uspela da u pregovorima postigne da nastavi s radom njihov istraživački reaktor, da se plati redizajniranje reaktora za nisko obogaćeno gorivo, i da se u okviru ovog dogovora i istrošeno gorivo besplatno preveze, te da se i novo niskoobogaćeno gorivo nabavi takođe besplatno.

Umesto svega toga, Vlada Republike Srbije se odlučuje na zatvaranje (dekomisiju) reaktora RA kroz Program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission), i to ponovo bez javne rasprave u Skupštini Srbije (koja je još 1977. godine preuzela prava i obaveze osnivača Instituta Vinča).

Nažalost, i pored prihvatanja raznih međunarodnih obaveza vezanih za zaštitu od zračenja i sigurnost nuklearnih objekata, Vlada Republike Srbije ulaže sve manje i manje budžetskih sredstava u efikasno sprovođenje Programa VIND na koje se obavezala.

Pritisnuta međunarodnim obavezama, Vlada Republike Srbije ove godine (opet nezakonito i bez javne rasprave!), zahteva od Instituta Vinča da se zaduži kod stranih banaka za sumu od najmanje 25 miliona dolara. Kako Upravni odbor i Naučno veće Instituta to odbijaju, Vlada Republike Srbije šalje Predlog izmena Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, tj. o dodavanju člana 48a, na Skupštinu Republike Srbije, koja izmene usvaja bez ikakve javne rasprave.

Na osnovu tog člana, Vlada Republike Srbije praktično cepa Institut Vinča i osniva Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje je registrovano kod Agencije za privredne registre 22. jula 2009. godine sa šifrom delatnosti 90000 (odstranjivanje otpadaka i smeća, sanitarne i slične aktivnosti!).

Javno preduzeće NOS pokazuje tendenciju da brutalno otme imovinu i skupocenu opremu koja je pripadala trima laboratorijama Instituta Vinča, a zaposleni u ovim laboratorijama se dovode u poziciju koja liči na ucenu da potpišu ugovor sa JP NOS.

Negativne posledice su dalekosežne: napravljen je strahoviti haos u Institutu, rastureni su čitavi timovi koji su trenirani više godina za vrlo osetljivu i izuzetno opasnu operaciju vađenja, pakovanja i prevoza visokoradioaktivnog visokoobogaćenog uranijumskog goriva,  određen broj stručnjaka je odlučio da se penzioniše, veliki broj zaposlenih ne želi da pređe u novu nadležnost, čak ni pod pretnjama, jer nisu rešeni problemi beneficiranog radnog staža, plata, rukovođenja i formiranja novih timova.

Sa gledišta sigurnosti nuklearnih objekata za koju je ovo javno preduzeće osnovano - nastala je izuzetno kritična situacija koja može vrlo lako da dovede do nuklearnih havarija sa nesagledivim posledica ne samo za Vinču već i za region Beograda i šire.

 Formiranjem JP NOS započet je novi pokušaj rasturanja Instituta za nuklearne nauke Vinča, koji jedino ima stručnjake i infrastrukturu za rešavanje problema sa radioaktivnim otpadom i reaktorskom tehnikom. Za direktora JP NOS postavljen je neiskusni direktor koji nikada nije radio u nuklearnoj oblasti!

 Sa novim Upravnim odborom JP NOS, koji tek treba da uđe u tematiku, direktno je stvoren haos koji se upravo događa.

 Ljudi koji čekaju ugovore sa JP NOS, i formalno-pravno još rade i primaju platu preko Instituta Vinča, a oni koji primaju naređenja od neiskusnog i nekompetentnog direktora JP NOS s pravom su nezadovoljni.

 Još se ne zna ko će biti zaposlen u tom javnom preduzeću (formalno gledano, trenutno je zaposlen samo onaj, političkim dekretom postavljeni neiskusni direktor).

Iako su došli ruski timovi koji treba da počnu sa sprovođenjem obuke naših radnika, nisu spremni alati za obavljanje složenog posla sa radioaktivnim otpadom u bazenima oko nuklearnog reaktora (oni koje je naručilo rukovodstvo JP NOS ne odgovaraju, te moraju da biti modifikovani).

Nedavno su primljeni na posao ljudi nestručni i neiskusni u radu sa nuklearnim materijalom, jednako kao što je neiskusan i nestručan njihov novi direktor preduzeća. Iskusni stručnjaci u nuklearnom centru NTI su nezadovoljni novim položajima i dužnostima, mnogi od njih jasno ističu da ne žele da pređu u JP NOS. Bude li ih na to neko i dalje prisiljavao, mnogi planiraju da daju otkaz.

 

                                  Imena autora poznata redakciji