Maskirni kriminal

Jugoimport SDPR okupirao Vojnotehnički institut i namensku proizvodnju

Tajni radovi javnih gadova

 

Direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević je uz pomoć Ilije Pilipovića, pomoćnika i kuma ministra odbrane Dragana Šutanovca, izvršio tihi puč u Ministarstvu odbrane. Nikčević je na mala vrata preuzeo komandu nad Vojnotehničkim institutom i namenskom industrijom, kako bi u potpunosti kontrolisao proizvodnju i prodaju naoružanja i vojne opreme. Tako je jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji uzurpirala trojka - Šutanovac, Pilipović i Nikčević

pukovnik Milan Jovanović

 

U centru srpskih vojno-izvoznih poslova i vojne proizvodnje, posebno od kada je šef odbrane Dragan Šutanovac, nalazi se Stevan Nikčević, direktor Jugoimporta SDPR i nekadašnji visoki funkcioner Resora državne bezbednosti. Uspostavljanje kriminalnog trija Šutanovac-Pilipović-Nikčević vodi monopolu Jugoimporta SDPR na izvoz naoružanja, kao i na osmišljavanje i vođenje programa novog naoružanja i vojne opreme. Tako zatvoren krug donosi visok profit. To ne krije ni šef Jugoimporta SDPR Nikčević: "Odbrambena industrija je u 2009. godini izvezla vojne opreme i naoružanja za oko 300 miliona dolara i to najviše u Irak, Alžir i Egipat. Manji izvoz ostvaren je u Bangladeš, Maleziju i Vijetnam. Nikčević navodi i da su "sklopljeni i novi ugovori u vrednosti od 500 miliona dolara i da je Srbija najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u jugoistočnoj Evropi".

 

 

Čistilište

 

Da bi neometano radio, Nikčević vrši pritisak na Pilipovića, a samim tim i na Šutanovca da promeni načelnika Vojnotehničkog instituta pukovnika Mladena Pantića, koji je sputavao prvenstveno naučni i razvojni monopol Jugoimporta SDPR. Na njegovo mesto došao je pukovnik Zoran Rajić, koji je ranije radio u Vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlović iz Batajnice. Inače, pukovnik Rajić je u dobrim privatnim i poslovnim odnosima sa Nikčevićem, čiji je najbolji izvozni artikal, avion lasta 95, proizveden u Utvi iz Pančeva. Tako će pančevačka fabrika aviona nastaviti tradiciju srpskog vazduhoplovstva dugu 70 godina. Posla će biti i za zavod Moma Stanojlović, ali i za fabrike za proizvodnju pneumatika i instrumenata.

Za vreme smene direktora Vojnotehničkog instituta pukovnika Pantića, njegov prvi pretpostavljeni, šef Uprave za odbrambene tehnologije brigadni general Danko Jovanović, bio je na bolovanju. Ostalo je pitanje da li će general Jovanović ostati u kombinaciji kriminalnog trija koji izvozi naoružanje.

Sukob između stručnjaka Vojnotehničkog instituta (VTI) i Jugoimporta SDPR nastao je oko projekta Lazar, za istoimeno oklopno borbeno vozilo. Na VTI-u tvrde da je lazar nastao tako što je na šasiju kamiona FAP postavljeno oklopno telo za prevoz 10 vojnika, koje je naoružano topom kalibra 20 milimetra i da u Srbiji još ne postoje tehnološki uslovi za serijsku proizvodnju. No, Nikčević i Pilipović napunili su uši Šutanovcu da je lazar vrhunski proizvod i da će uskoro krenuti njegova serijska proizvodnja.

Zanimljivo je da je Iračanima u Bagdadu prikazan film o lazaru, specijalnom oklopnom vozilu koje je otporno na mine i zasede. Lazar je predstavljen kao proizvod Jugoimporta SDPR. Na čelu stručne ekipe bio je konstruktor lazara dr Nenad Miloradović, zamenik direktora SDPR-a. Nikčević i njegovi eksperti napravili su kalkulaciju za lazara na 650.000 dolara, dok je, na primer, cena takvih oklopnih vozila bez naoružanja na svetskom tržištu 1,2 miliona dolara.

No, stručnjaci iz Vojnotehničkog instituta navode da je ovo samo prototip koji je testiran na poligonu Nikinci, ali da Srbija još nema proizvodnih kapaciteta i visoku tehnologiju da osvoji serijsku proizvodnju ovog oklopnog vozila. No, ima zamerki i na konstrukciju vozila, jer se dovodi u pitanje njegova stabilnost na brdovitim i planinskim terenima. Zato se i postavlja pitanje: da li Šutanovac, kada je u pitanju lazar, sa svojom ekipom trgovaca prodaje maglu Iraku?

Da bi omalovažili stručnjake Vojnotehničkog instituta, koji su, na primer, razvili jedan od najmodernijih tenkova današnjice M84 AB, ekipa iz SDPR-a navodi da je lazar proizvod rezultata istraživanja i stranih iskustava iz Iraka i Avganistana. To su u stvari iskustva Amerikanaca koji tamo ratuju, a čije firme inače posreduju u prodaji lazara i ostalog srpskog naoružanja i vojne opreme Iraku. Inače, Srbija za sada ne može da legalno izveze ni komad naoružanja bez zelenog svetla Sjedinjenih Država. No, tu informaciju neće niko zvanično da potvrdi.

Navodno, veliki posao sa lazarom pokazuje da SDPR uspešno razvija, proizvodi i prodaje oružje i vojnu opremu na svetskom tržištu. Tako se stvorio mit o lazaru i uspešnosti SDPR-a, a taj marketinški potez stvorio je klimu u kojoj bi država prihvatila SDPR kao lidersku firmu za prodaju naoružanja i vojne opreme i konkurenciju svela na minimum.

 

Obračun oko profita

 

Sklapanje poslova o prodaji naoružanja i vojne opreme je trgovina samo privilegovanih pojedinaca koji sa visokih političkih funkcija u državi odlučuju o tom biznisu, a od posla su "dobri" od 1,5 do tri odsto od vrednosti posla. I upravo zbog tog ličnog interesa Šutanovca, Pilipovića i Nikčevića Jugoimport SDPR je došao u sukob sa ministrom Mlađanom Dinkićem oko izvoza oružja iz Srbije u Libiju. Posao je bio vredan oko 40 miliona dolara, ali Ministarstvo ekonomije nije dalo dozvolu za finalizaciju ovog posla u martu 2009. godine. Tako je zaustavljena prodaja proizvoda Slobode Čačak i Zastava-oružja.

Prvo su Dinkićevi ljudi lansirali glasine da je u taj posao upetljana firma Melvale, čije je sedište na Sejšelima, a ova kompanija se povezuje sa Slobodanom Tešićem, koji je od  Ujedinjenih nacija optužen za nelegalnu prodaju oružja Liberiji. Da bi potpuno minirao posao sa Libijom, Dinkić je preko svojih glasnogovornika plasirao informaciju da je prvu sumnju u legalnost tog posla iskazala Vojnobezbednosna agencija.

No, nakon nekoliko meseci državna delegacija Srbije na čelu sa Borisem Tadićem, a u kojoj su pored Vuka Jeremića bili i Šutanovac, Nikčević, državni sekretar Dušan Spasojević i general Mladen Ćirković, prisustvovala je vojnoj paradi u Tripoliju, koja je održana 1. septembra 2009. povodom 40 godina revolucije. Srpska delegacija je obnovila pregovore o prodaji vojne opreme i naoružanja Gadafiju.

Po svemu sudeći, došlo je do peglanja odnosa između Ministarstva ekonomije i Ministarstva odbrane tako da je Dinkić uključen u izvozne poslove sa naoružanjem i vojnom opremom. Nakon toga primećen je veći pad dinara u odnosu na evro, što neki ekonomski eksperti iz Vojske povezuju sa izvoznim poslovima SDPR-a, koji kod većeg kursa evra imaju veći profit. S obzirom na planirani izvoz od najmanje 500 miliona dolara, to je zavidna suma.

 

 

 

 

Spas u licenciranju

 

Jugoimport SDPR je prvi izvoznik naoružanja i vojne opreme, ali na našem tržištu ima još oko 80 takvih firmi. No, kako Jugoimport SDPR očigledno želi monopol, protura se u Vladi Srbije i poslovnoj javnosti ideja da neki izvoznici oružja i vojne opreme pokušavaju da koriste već stvorene poslovne kontakte SDPR-a kako bi se uključili u ove poslove. I upravo su se tu javili problemi. Kako bi SDPR eliminisao nelojalnu konkurenciju, podneta je inicijativa za zakonsku regulativu da se sve firme koje izvoze naoružanje i vojnu opremu licenciraju kako bi se u određenom periodu merio njihov uspeh u poslu. Tako bi se uspostavila kontrola Ministarstva odbrane i države nad svim kompanija koje su registrovane za takve poslove. To bi obezbedilo monopol i kontrolnu poziciju SDPR-u, jer bi tako, preko svojih ljudi u državnom vrhu, Nikčević imao upliv u izvoz oružja i vojne opreme drugih firmi, što bi bila dragocena informacija za poslovanje SDPR-a.

 

 

 

Poseta

 

Šef odbrane Dragan Šutanovac je krajem januara bio u jednodnevnoj poseti Iraku, gde je sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem razgovarao o vojnoj saradnji.     Kabinet Šutanovca saopštio je da ova poseta nije najavljivana iz bezbednosnih razloga. Ovo obrazloženje podsetilo je na američki manir poseta predstavnika Bele kuće i Pentagona Bagdadu. No, predstavnici Jugoimporta SDPR su javno govorili da će u januaru posetiti Irak radi prodaje naoružanja i vojne opreme ovoj zemlji. Inače, Šutanovac je prvi posao sa Iračanima ugovorio u jesen 2007, kada je sa iračkim ministrom odbrane Abdelom Kaderom Mohamedom u Beogradu potpisao pismo o namerama saradnje u odbrani. On je tada izjavio da je taj posao rezervisan za fabrike Krušik iz Valjeva, Zastava-oružje iz Kragujevca i Utvu iz Pančeva. Kao posrednik u tim poslovima određen je Jugoimport SDPR.

 

 

 

 

Tabloid nudi podatke o Šutanovcu

 

Pisanje pukovnika Jovanovića u Tabloidu uznemirilo je ministra odbrane Šutanovca do te mere da svakodnevno traži od direktora Vojnobezbednosne agencije Svetka Kovača da uđe u trag insajderima našeg lista i identifikuje autora. Po nalogu ministra, VBA je pretresla prostorije Vojnotehničkog instituta, stavila je "na mere" tridesetak oficira i obavila razgovor sa više penzionisanih obaveštajaca s ciljem da se udovolji ministrovom zahtevu.

Vojnu službu bezbednosti ne zanimaju činjenice koje ukazuju na sumanute pljačke ministra odbrane i njegovih saradnika, već traga za onima koji te informacije dostavljaju našem novinaru. Glavni urednik Tabloida pisao je gospodinu Kovaču, nudeći mu još podataka o pljačkanju ministra Šutanovca, ako želi da ga, u skladu sa ovlašćenjima, privede istražnom sudiji.