Posle pada guvernera NBS

I ono što je naše u tuđem je džepu

  Deviza za odbranu kursa gotovo da više nema, pogotovo što našim parama upravljaju strani poverioci

Igor Milanović

 

Bez priliva svežeg kapitala ne možemo da očekujemo značajnija dešavanja i rast indeksa Beogradske berze. Tog priliva za sada nema, vrlo verovatno i zbog straha stranih investitora od snažnog rasta kursa evra u odnosu na dinar u prethodnom periodu. Ovo je rezultat, pre svega, uvozno orijentisane privrede, pri čemu Srbija ima veliki deficit platnog bilansa, koji je u pretkriznom periodu pokrivan privatizacijom državnih preduzeća, kreditnim linijama iz inostranstva i retkim grinfild investicijama stranih investitora. Takođe, priliv po osnovu portfolio investicija sada praktično ne postoji, a upravo su portfolio investicije bile generator ekstremnog rasta indeksa 2007. godine.

Povrh svega, ostavka guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića takođe ne može da bude dobar signal investitorima. Iako je guverner naveo da ostavku podnosi iz ličnih razloga, ima osnova za sumnju u tu njegovu izjavu, pogotovo zbog neslaganja sa Vladom RS oko vođenja budžetske politike i ponovne ekspanzije javne potrošnje. Među investitorima kruže dve teorije ili razloga zbog kojih je Jelašić podneo ostavku, a obe vidimo u političkim motivima. Prva je da kao zagovornik fluktuirajućeg kursa smeta određenim političkim strukturama, kao i ekonomskim moćnicima u Srbiji, dok druga ide do granica njegovog sukoba sa Vladom RS, ili njenim delom oko subvencionisanih dinarskih kredita građanstvu ove zemlje.

Konsekvence Jelašićevog odlaska mogu biti formiranje fiksnog kursa i to oko nivoa koji je ispod psiholoških 100 dinara za jedan evro. Ovo bi odgovaralo svima onima koji svoje pare žele da prebace u inostranstvo, van domašaja srpskog pravosuđa. Takav scenario bi daleko brže istopio devizne rezerve i doveo do pojave destabilizacije nekih ostalih ekonomskih parametara. Liberalniji zagovornici, ili jednom rečju pesimisti, vide dalju, još produbljeniju devalvaciju domaće valute i najavu novog inflatornog ciklusa.

Ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile svega 3,24 milijarde dolara. Depoziti banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara. Srpski rečeno: deviza za odbranu kursa gotovo da više ni nema, pogotovo što našim parama upravljaju strani poverioci.

Nelikvidnost i dalje predstavlja veliki problem srpskog tržišta kapitala, tako da se u prethodnom periodu takođe beleže vrlo slabi prometi. Domaći tajkuni su izgubili i poverenje u ovo tržište, ali i gotovinu potrebnu za investicije. Berza, očigledno je, nije reagovala na ostavku guvernera zbog svesti da se monetarna politika ionako formira u okviru vladajuće koalicije, a da je NBS samo puki izvršilac.

Učešće stranih investitora na Beogradskoj berzi bilo je na solidnom nivou, pri čemu je veća aktivnost zabeležena na kupovnoj strani. Početkom marta počeli su da pristižu finansijski rezultati najvećih kompanija, listiranih na Beogradskoj berzi. Najbolje rezultate su ostvarile banke: Agrobanka ima rast dobit od 134 odsto, dok je AIK Banka uvećala aktivu za čak 31 odsto.

Sa druge strane, proizvođači beleže pad vrednosti i prihoda: Sojaprotein beleži razočaravajući pad prihoda, isto kao i Vital (pad dobiti od čak 95 odsto) i Carnex (dobit manja za 70 odsto)*.

 

*Podaci su sa Beogradske berze