Krici i odjeci

 

Topola

 

Karađorđevići, Miloševići, Tadići, a mi uvek stradamo

 

Posle mnogo premišljanja odlučila sam da vam napišem nešto o stvarnom stanju u mojoj Topoli, a povod mi je tekst (i) o predsedniku opštine Draganu Jovanoviću, objavljen u Tabloidu broj 199 od 4. februara 2010. pod naslovom "Ne valja zbog kralja ili je zaribalo u pesku".

Topola je jednostavno pukla, nekoliko ljudi koji su uz predsednika radi šta hoće, bezvlašće je potpuno, policija šuruje sa kriminalcima, predsednik se druži sa njima, zamenik Gavrilo Nikolić zvani Gale poznat je kao čovek koji je povezan sa kriminalom.

Predsednik je radio i činio narodu, pravio puteve, uvodio vodu, struju, sve dok je na vlasti u Vladi bio Velja Ilić; kada je to puklo, u Topoli nema ničega, sve je više narkomana i besposličara, cveta prodaja droge, dileri nesmetano rade, niko ih ne sprečava, da li ih se policija plaši ili su povezani sa njima najbolje je pitati načelnika SUP-a, izvesnog Vladu, koji je poznatiji po švalerisanju nego po zatvaranju prodavaca droge, iako svi znaju ko šta radi.

U tekstu jasno piše da su našoj opštini bila odobrena velika novčana sredstva za infrastrukturu, ali kada se na sajtu pojavila slika zamenika predsednika Galeta Nikolića sve je stopirano. Pa nisu ludi ni ovi u Vladi, vide s kim imaju posla. Inače, Gale je, posle jedne velike pljačke banke u Beogradu i ubistva, bio taj koji je odvezao grupu pljačkaša do granice, ali se posle, kada je uhapšen, pravdao da nije znao ko su oni pa je oslobođen. Kako - ne zna se.

Inače, sve što se gradi i radi ide preko njega, on skida kajmak. Za oplenačku berbu, umesto na račun komunalnog preduzeća, novac koji su uplaćivali tezgaroši uplaćivao je na svoj račun, negde oko pola miliona dinara, a kada je to otkriveno, direktor komunalnog davao ostavku, Gale se naprasno razboleo i šta se desilo - nikom ništa. Gale radi kao da ništa nije bilo, a mi se pitamo šta je sa Topolom. Ko je vodi - i dobro je.

Predsednik Jovanović posle svih tih događaja ništa nije preduzeo, ili je saučesnik ili nešto drugo. Seljaci iz Blaznave kažu da je predsednik u svom selu napravio pravi dvorac, a isto tako i njegov špijun, neki Mića, sa čudnim nadimkom, koji nema ni osnovnu školu, a priča se još da je predsednik otpustio dve, tri devojke koje je zapošljavao jer je tražio da se udaju za tog Miću, pa pošto su odbile dobile su otkaz.

Ogroman problem je i što nema posla, jer je u privatne ruke prodato sve što je moglo da se proda, pa i livnica koja zapošljava najveći broj radnika, a koju su Slovenci uništili pa sad ne radi.

Jeste bio problem što je Topola Karađorđeva kad su na vlasti bili Obrenovići, jeste Topola bila u zapećku kada su vladali komunisti, jer smo mi navodno četničko mesto, ali posle toga skoro nikako, osim kada je Velja llić bio u Vladi, nismo "pogađali vlast sa vlašću"... Da li je to gospodin predsednik trebalo da oseti pa da se on ili promeni ili pomeri i ustupi drugome ne znam, ali da je očisti od kriminalaca mogao je.

Što se tiče ostalih stvari možete se zaposliti samo ako ste član Nove Srbije, za sve ostale je progon, ali tako je u dosta opština pa se na to i ne žalimo.

U nadi da ćete ovo objaviti kako bismo bar malo uzdrmali čelnike našeg gradića i uz želju da se nešto promeni,

 

                              Ime i prezime poznati redakciji

 

 

 

 

Pismo iz Tanjuga

 

Hoćemo i mi masažu

 

Molimo vas da u ime nas 26 novinara i dva urednika preduzmete hitne mere i predupredite drsko ponašanje, maltretiranje, vređanje, pretnje i omalovažavanje od strane direktorke Tanjuga Branke Đukić, koja koristi zna se koje porodično-političke veze da zlostavlja radnike koji joj nisu po volji! Tim pre što je Vlada Srbije učinila maksimalan napor i dala iz budžeta ogromne pare za boljitak Tanjuga.

Dnevno Tanjug u proseku emituje 280-300 vesti. Od toga samo deset odsto preuzmu korisnici za objavljivanje! To znači da je 90 odsto informacija neupotrebljivo, škart. Dakle, ništa nije učinjeno na kvalitetu informacija! Čak je procenat škarta i povećan. Ako se zna da je Tanjug državna agencija, postavlja se logično pitanje kome onda ona kao takva služi.

U Tanjugu kolo vode nestručni i neznalice. Pomoćnik direktora Lukaj Fadilj se bio šetao kroz Tanjug, uzeo otpremninu, pa se vratio a novac zadržao! Sad ima platu sto hiljada. Zatim sekretarica, sada šef kabineta Sonja Kapetanović, kojoj je direktorka isplatila 1.000 evra na ime prevoza (markice), dok ostalim radnicima direktorka duguje 19 meseci za prevoz, još od februara 2008. Tu je i šofer, šef garaže Dragan, koji diluje sa sekretaricom Sanjom. Doduše, tri sekretarice a jedan direktor! A plate imaju veće nego novinari. Šef obezbeđenja Aranđel ne zna ni da se potpiše, ali "tasteriše". Dok drugi sa višom školom unutrašnjih poslova rade kao portiri, po smenama, i putuju i po 100 km do kuće!

Zamenica glavnog i odgovornog urednika Jadranka Žujović nije ni za lokalnog novinara, a stručni i sa iskustvom novinari rade periferne informacije! Šef dopisničke mreže iz zemlje, daktilograf i bivša sekretarica Zorica Nikčević, apsurd je i nacionalna bruka!

Sve bi bilo nekako podnošljivo da direktor ne zlostavlja, ne preti i ne ponaša se drsko. Preko svojih satelita kažnjava, piše ukore, upozorenja a sada su spremna i dva otkaza. Ali zato svoje pulene nagrađuje visokim učincima svakog meseca. U prethodnoj turi je iz Tanjuga, uz Vladine otpremnine otišlo 75 radnika, ali je zato primljeno novih 80, i to preko raznih veza bez konkursa! I još uvek se primaju novi "radnici". Primljen je pravnik, a čovek koji godinama vodi pravnu službu, Miljanić, smenjen je. Inače, pravnika u Tanjugu već ima oko 20. I ponovo se po nalogu direktora objavljuje ultimatum i pretnja da se otera još 60 radnika! Tu je i pretnja da će ako neko tuži Tanjug za neisplaćeni prevoz, a i za drugo, odmah dobiti otkaz.

Dakle, od 242 zaposlena, iako je od države dat budžet za taj broj, direktor želi da po hitnom postupku otera 60 ljudi. Kaže da već ima napravljen spisak za odstrel i da je to tajna. Ali ne za sve. Niti je objavljen uslov, niti detaljno kada, ko i na koji način treba da ode. Umesto da se, na primer, uzmu iz svih službi po četiri vredna iskusna i starija radnika da obuče mlađe pa posle godinu dana neka idu u penziju ili bilo kuda!

I na poslednjem konkursu za direktora Tanjuga konkurisalo je 15 kandidata, čije molbe nisu razmatrane a čak ni koverte nisu otvarane. Nije ni bilo izbora, već je u pitanju bilo postavljenje, na veoma čudan i neprimeren način. Postavljenje je izvršeno u eri godišnjih odmora, sa tri člana Vlade. Još je čudnije da su svi kandidati bili jači od postavljenog!

Za izdavanje poslovnih prostorija, od 2007. pa do danas Tanjugu nije uplaćena kirija od preko tri miliona dinara od strane privatnika koji je otvorio Bife Tanjug!

Broj službenih putovanja u zemlju i inostranstvo se za omiljeni krug rukovodilaca naglo povećao. Baš kao i korišćenje taksija i rentakara! Radnici nisu primili 19 "prevoza", a kupljena je masažer-fotelja za preko - 7.000 evra! Možete misliti ko je upotrebljava. Za to vreme nekoliko dresiranih i rukovodećih kadrova love po Tanjugu "neomiljene", gde su, šta rade, kada dolaze, kuda i kada odlaze, šta i kako oblače, upisivanje u knjigu je kao 1941.

Ovakvo rukovodstvo, sa sindikatom i teledirigovanim upravnim odborom treba hitno promeniti!

 

                  Unesrećeni, zabrinuti i uplašeni radnici Tanugaj

 

 

 

 

 

 

 

Beli kriminal

 

Ko je kome bio šubara

 

Poštovani uredniče,

Pratimo tekstove koje objavljujete, ali jedna kockica u mozaiku u vezi sa zdravstvenim kriminalom u Beogradu stalno nedostaje.

Ta kockica se zove dr Snežana Stevanović, bivša gradska sekretarka za zdravstvo i direktorka Doma zdravlja Vračar.

To je zubarka koja je imala privatnu zubnu ordinaciju, ali se stalno muvala po Demokratskoj stranci i G17 pa je nekako dobila mesto direktora Doma zdravlja Vračar.

Mi smo u Domu zdravlja odmah primetili da se ponaša kao neka vrsta građevinskog preduzimača. Stalno je tražila gde šta ima da se renovira, doziđuje, a prave probleme u Domu zdravlja nije rešavala. Polako je deo po deo zgrade Doma zdravlja renovirala, uvek je na tenderima pobeđivala određena firma i saradnja Stevanovićeve sa lopovima iz Skupštine grada je bila jasna. Zato se niko nije čudio kad je došla na mesto gradskog sekretara za zdravstvo.

U to vreme su je mnogo hvalili kako je postavila nove pločice, okrečila, nabavila nove stolice i slično, a sve medijski organizovano.

Ništa tu manje nije bilo pljačke nego u zdravstvenim ustanovama čiji su direktori i direktorke pohapšeni, sigurno je bilo više, pa ako se neki terete za pola miliona evra, ona je imala udarac od bar miliončeta. Bio je više nego očigledan dil sa Vladom Šubarevićem i zato se niko nije čudio kada je imenovana na funkciju, već smo čekali da vidimo koje je mesto "zaradila".

Sada se čudimo ko ju je spasao i pokrio kada joj je glavni pajtos Šubarević na robiji! U vreme svog mandata, kao sekretarka, iako je poslove vodio Šubarević, ipak je ona potpisivala sve bitne papire, a Dragana Jovanović je otkrila i objavila milionske pronevere.

Stevanovićeva je bila na direktnoj vezi i sa pohapšenim direktorima bolnica i domova zdravlja i ugovarala nabavke koje je budžetska inspekcija grada ustanovila kao leglo malverzacija.

Kada se o tome govori u Domu zdravlja Vračar, ljudi komentarišu: "znala je da muva" ili "mora da popravlja zube Tadiću". Ali nije reč o tome. Reč je o tome da se opet ti glavni lopovi nekako pokriju jer su potrebni Demokratskoj stranci i G17 za dalje pljačke, a niz vodu puste nekoliko manje bitnih ili istrošenih kadrova.

Računice za pljačku dovode do prostih matematičkih zaključaka koga se DS i G17 mogu rešiti, a ko ostaje još malo da krade.

 

Radnici Doma zdravlja Vračar