Da se ne sazna

Progres: Ko se nameračio na novac i imovinu bivšeg socijalističkog giganta

U Progresu ni za regres

 

Čudan muk i ponašanje države povodom deblokade 53 miliona američkih dolara koje je po zahtevu Progresa Trgovinski sud u Beogradu blokirao još pre dve godine, zbog dugovanja firmi iz BiH

 

A.C.

 

Srpski mediji nisu, ali mediji FBiH jesu obratili pažnju na činjenicu da je nedavno "Trgovinski sud u Beogradu izdao privremenu meru kojom se nalaže da sa računa Jugoimporta SDPR iz Beograda na račun tog suda budu prebačena 53 miliona američkih dolara naplaćenih predratnih dugova od Iraka, koji bi trebalo da pripadnu Federaciji BiH".

BiH mediji javili su da bi "na ovaj način napokon trebalo da budu deblokirana 53 miliona američkih dolara koje je po zahtevu Progresa Trgovinski sud u Beogradu blokirao još pre dve godine, zbog dugovanja firmi iz BiH". Prema tim vestima, Parlament FBiH je polovinom januara ove godine dao saglasnost da se napravi sudska nagodba, prema kojoj će Progresu biti isplaćeno 15,6 miliona dolara, koliko toj kompaniji duguju RMK Inženjering, Rudnik i Željezara Zenica, a ostatak od oko 20 miliona evra trebalo bi da bude uplaćen federalnim institucijama. Srbija, međutim, navodno odbija da ovaj novac prosledi BiH.

 

"Neko" preuzeo poslove

 

Time je u Srbiji ponovo aktuelizovano pitanje Progresa, nekad velike socijalističke firme, simbola trgovinske razmene velike jugoslovenske federacije sa bivšim Sovjetskim Savezom i zemaljama istočne Evrope. I pitanje da li je i Progres, jedan od retkih "socijalističkih giganata" koji još nisu privatizovani, osuđen na propast, tj. prodaju u bescenje? Pogotovo što je, po svemu sudeći, odgovor na ovo drugo pitanje potvrdan.

Kompanija Progres već godinama tavori, jer je njegova "zlatna era" prohujala s odlaskom dugo neprikosnovenog direktora Mirka Marjanovića. Neki novi miljenici u politici i biznisu preuzeli su poslove i tržište koje je do tada pokrivao Progres.

Zaposleni su to prihvatili kao činjenicu sasvim u duhu vremena, očekujući rasplet sa najavljenom privatizacijom, budući da je većinski vlasnik u Progresu i dalje država. Nadali su se da će prodaja značajne imovine (ako je već poslovna delatnost zamrla) kojom raspolaže ovo preduzeće i njima doneti neku korist, kroz isplatu otpremnina (za one još uvek radno aktivne) ili prodaju akcija koje su im po zakonu pripale. Ali...

Nakon što je Irak uplatio Jugoimportu SDPR (preko kojeg se, inače, odvijao jugoslovenski izvoz naoružanja i vojne opreme) 53 miliona dolara, a Parlament BiH odobrio nagodbu po kojoj bi Progresu od navedene sume pripalo 15,6 miliona dolara, za izmirenje davnašnjih dugovanja bosanskih poslovnih partnera, kada je trebalo da se postignuti dogovor ozvaniči u beogradskom Trgovinskom sudu, usledile su komplikacije sa srpske strane. I, zbog pravnih začkoljica, novac je ostao blokiran u SDPR-u. Kako za isplatu BiH, tako i onaj deo koji bi pripao Progresu.

Tim povodom u Progresu sve vreme vlada muk. Zaposleni su do sada bili umirivani da će im zaostale plate (ukupno osam) biti isplaćene čim novac iz Iraka legne na račun. Ali, sada je sve ponovo pod znakom pitanja. Jer, u toj kompaniji se mesecima od poslovnih aktivnosti ništa ne događa, dok se obaveze prema poveriocima gomilaju.

 

Nešto tu nije u redu

 

U ovom trenutku dug je narastao na preko 110 miliona dinara (1,1 milion evra), a sudska blokada računa preduzeća, prema zvaničnoj evidenciji NBS, traje neprekidno od 10. novembra 2009. godine, ili punih pet meseci. A sasvim nezvanično, Progresom kolaju glasine da je glavni poverilac "velikodušno" ponudio da odustane od prinudne naplate (tj. zahteva za pokretanje stečaja) ukoliko mu se ustupi 1.000 kvadrata poslovnog prostora u upravnoj zgradi u Zmaj Jovinoj ulici. Što će reći, da mu se kvadratni metar na ekskluzivnoj gradskoj lokaciji računa po 1.100 evra za kvadratni metar?!

Zašto sada ćuti država Srbija, čiji predstavnici su još sredinom prošle godine najavili da će Progres svakako biti prodat tokom 2010. godine, putem tenderske privatizacije? Zašto, za razliku od BiH, srpska javnost nije upoznata sa suštinom spora oko iračkog duga? Tačnije, on se ovde uopšte i ne pominje. Naplaćenih 15,6 miliona dolara sigurno bi popravilo finansijsku situaciju Progresa, i samim tim uticalo na realniju tržišnu vrednost prilikom privatizacije. Treba li naglašavati da će veći deo tih sredstava biti prihod budžeta Republike Srbije? Ili je možda i nekom na strani prodavca (dakle, službenicima države koji rukovode postupkom privatizacije) stalo da cena bude što niža? Dakle, zašto se organi države, koja rukovodi i u Jugoimportu i u Progresu, ne umešaju i dovedu do kraja sporazum sa BiH o isplati iračkog duga?

Ovo su samo neka od otvorenih pitanja, na koja i bivši radnici i mali akcionari Progresa očekuju što hitniji odgovor, jer se i njihova imovina na ovaj način svakodnevno obezvređuje.

 

 

 

Šta sve poseduje Progres

 

Prema berzanskom Prospektu Kompanije, Progres ima veoma vrednu imovinu koju čine sledeće nepokretnosti:

Poslovna zgrada u Zmaj Jovinoj - 6.900 kvm

Prodavnica u Sarajevskoj ulici - 566 kvm

Poslovni prostor na Novom Beogradu - 180 kvm

Kompleks (skladište, konsignacija, servis i sl.) u Krnjači - oko 18.000 kvm i 7,6 ha građevinskog zemljišta

Poslovni prostor u Zagrebu - oko 2400 kvm

Vila u Malom Lošinju (Hrvatska) - 427 kvm

Poslovni prostor u Sarajevu - 322 kvm

Inače, cela Kompaniji trenutno ima oko 220 zaposlenih.