Druga strana

 

Zašto Šutanovcu nije omogućeno da pobedi u Drugom svetskom ratu

 

Baš je za paradu

 

Umesto da glumi narikaču, ministar odbrane bi mogao da upiše još neki kurs, iz logike ili diplomatije, na primer

 

Ivan Molotok

 

Prosto je neverovatno kakvi nam dunsteri sede na ključnim mestima u državnoj administraciji. Stiče se utisak da bi im se lakše mogao oprostiti i visoki kriminal i svi nižerangirani lopovski maniri, samo kad bi bili malo pristojniji, uviđavniji, uglađeniji, civilizovaniji, u krajnjem slučaju i pametniji, a vremenom bi bilo logično od većine (jer postoje i sasvim beznadežni slučajevi) očekivati da budu i - diplomatskiji.

Centralna proslava Dana pobede u Moskvi, održana 9. maja na Crvenom trgu povodom 65. godišnjice pobede nad fašizmom, tačnije kapitulacije fašističke Nemačke, prošla je uz prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića, za kojega je rečeno da je, od svih šefova država, pozvan među prvima, a negde je navedeno i - prvi.

Međutim, dok je Tadić još pakovao prnje za Moskvu, u Beogradu se veoma uznemirio ministar odbrane Dragan Šutanovac jadikujući javno nad hudom sudbinom i nepravdom, jer Vojska Srbije nije pozvana da učestvuje na paradi, na kojoj, inače, učestvuju i vojnici iz bivših sovjetskih republika, ali i Velike Britanije, Francuske, Sjedinjenih Američkih Država i Poljske. Isti onaj Šutanovac koji ni sam, a ni sa "svojom" vojskom, nije ni prstom mrdnuo da odbrani generale Ždanova i Tolbuhina i kompletnu Crvenu armiju od brisanja iz naziva beogradskih ulica, u autorskoj izvedbi njegovih partijskih kompanjona, zaprepašćeno je vrteo glavom ponavljajući: "Ne znam zašto Vojska Srbije nije pozvana. Ne znam. A naše žrtve su...!" A mogao je da sazna veoma lako da je umesto organizatora i savetnika za šverc oružja i druge oblike organizovanog kriminala u svom ministarstvu, angažovao i platio i nekog običnog, poštenog savetnika za pitanja opšte kulture, elementarne logike i diplomatskog bontona.

Odgovor na Šutanovčeve muke stigao je iz Rusije, a za gorepomenute dunstere odgovor je dao Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauke i umetnosti, objasnivši da će u Moskvi učestvovati "samo vojske savezničkih sila u Drugom svetskom ratu... A Srbija nije isto što i Jugoslavija. Da smo pozvali vašu zemlju, morali bismo i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Sloveniju i Crnu Goru". A neke od tih zemalja imale su, što Šutanovac verovatno ne zna, svoje jedinice na strani Nemačke na ruskom tlu, kod Staljingrada, na primer. 

I, umesto dodatnih naravoučenija, a u kontekstu Dana pobede, a opet sve da bi se Šutanovca i slične malo animiralo da se pozabave sobom, istorijom i diplomatijom, predstavljamo dve poučne istorijske sličice, jednu s početka i jednu s kraja Drugog svetskog rata.   

***

Evo kako je Vinston Čerčil napisao pismo japanskom ambasadoru u Londonu objavljujući mu rat:

"S obzirom na samovoljne postupke neizazvane agresije, izvršene u flagrantnom kršenju međunarodnog prava, a naročito člana 1. Treće haške konvencije o otvaranju neprijateljstava, čiji su potpisnici i Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo, ambasador Njegovog Veličanstva u Tokiju dobio je instrukcije da u ime Vlade Njegovog Veličanstva u Ujedinjenom Kraljevstvu obavesti Carsku japansku vladu da između naše dve zemlje postoji ratno stanje.

Imam čast da budem, uz duboko poštovanje, ser, Vaš pokorni sluga, VINSTON S. ČERČIL".

Kad su Čerčilu zamerili na tolikoj servilnosti u vezi sa upotrebom reči "poštovanje" i "pokorni sluga", odgovorio je: "Nekima se nije sviđao taj ceremonijalni stil. Ali, najzad, ako nekoga morate ubiti, ništa vas ne košta da budete učtivi".

***

(Iz tajne prepiske Truman-Čerčil-Staljin o oglašavanju konačne pobede u Drugom svetskom ratu)

 

TRUMAN STALJINU, 5. MAJ 1945.

Preduzete su mere da nas general Ajzenhauer pravovremeno obavesti kada namerava da službeno objavi dan pobede u Evropi, kako bismo mogli koordinirati naše izjave s objavom generala Ajzenhauera.

ČERČIL STALJINU, 5. MAJ 1945.

1. Predsednik Truman mi je saopštio da Vam je poslao poruku s molbom da mi sinhronizujemo naše izjave u pogledu dana pobede u Evropi. Ja se s tim potpuno slažem,

2. Smatram da bi podne bilo najpovoljnije vreme, a moja izjava o pobedi nad Nemačkom biće duga svega tri ili četiri minuta. Uzimajući u obzir britansko letnje vreme, to bi značilo 1 sat posle podne po Vašem vremenu. No, to bi zahtevalo da poruka predsednika Trumana bude predata u Vašingtonu u 6 sati izjutra, što ne bi bilo pogodno niti za Predsednika niti za građane Sjedinjenih Država. Stoga ja predlažem da se saglasimo sa američkom mogućnošću, pa ja predlažem da se poruka emituje u 3 sata posle podne po britanskom letnjem vremenu, što znači 4 sata posle podne po Vašem sadašnjem vremenu. To omogućuje Predsedniku da objavi svoju poruku u 9 sati izjutra po vašingtonskom vremenu...

STALJIN TRUMANU, 6. MAJ 1945.

Vašu poruku o objavljivanju Dana pobede u Evropi primio sam 5. maja. Slažem se s Vašim predlogom da nas trojica - Vi, gospodin Čerčil i ja - istovremeno damo odgovarajuće izjave. Gospodin Čerčil predlaže da se utvrdi vreme - 3 sata posle podne po britanskom letnjem vremenu, što odgovara vremenu od 4 sata posle podne po moskovskom vremenu, i 9 sati ujutro po vašingtonskom vremenu. Obavestio sam g. Čerčila da je to vreme za SSSR povoljno.

STALJIN ČERČILU, 6. MAJ 1945.

Ja nemam primedbi na Vaš predlog da se poruka pročita u 3 sata po britanskom letnjem vremenu, što odgovara moskovskom vremenu od 4 sata posle podne. S tim sam takođe upoznao i predsednika gospodina Trumana.

ČERČIL STALJINU, 7. MAJ 1945.

Predsednik se slaže da objavi radio-poruku o danu pobede u Evropi u 9 sati izjutra po vašingtonskom vremenu, što znači u 3 sata posle podne u Londonu, te u 4 sata posle podne u Moskvi. To znači da ćemo sva trojica govoriti u isto vreme zahvaljujući tome da je zemlja okrugla. Ja se nadam da ćete Vi telegrafisati i njemu i meni da li se slažete.

Određeni dan biće utorak, 8. maja, ali ja ću u toku ponedeljka, 7. maja, potvrditi hoće li to biti u utorak ili to treba odložiti do srede, 9. maja.

ČERČIL STALJINU, 7. MAJ 1945.

Naša vojna misija zacelo Vas je upoznala sa telegramom generala Ajzenhauera od 7. maja. General Ajzenhauer kaže da neće biti moguće držati do utorka u tajnosti vest o kapitulaciji Nemačke. Naređenja nemačkim jedinicama biće predavana javno i bilo bi fizički nemoguće sprečiti širenje te novosti. Zbog te situacije on moli da izjave vlada budu što pre date. Ja tu izmenu smatram neizbežnom. Stoga predlažem da izjava bude predata javnosti danas, u ponedeljak, u 6 sati naveče, i da će istovremeno, to jest u 7 sati uveče biti emitovana u Moskvi i u 12 sati u podne u Vašingtonu...

TRUMAN STALJINU, 7. MAJ 1945.

Ono što sledi odnosi se na današnji telegram generala Ajzenhauera o vremenu objavljivanja kapitulacije. Pretpostavljajući da Vama to odgovara, ja ću objaviti kapitulaciju, kako preporučuje Ajzenhauer, u 9 sati ujutro po vašingtonskom vremenu, u utorak, 8. maja.

STALJIN TRUMANU, 7. MAJ 1945.

Vrhovna komanda Crvene armije nije uverena da će nemačka vojska na istočnom frontu izvršiti naređenje nemačke komande o bezuslovnoj kapitulaciji. Zbog toga mi primećujemo da ćemo se naći u nezgodnoj situaciji i da ćemo dovesti u zabludu javno mnjenje SSSR u slučaju da vlada SSSR danas objavi kapitulaciju Nemačke...

Zbog toga komanda sovjetske vojske želi sačekati do trenutka kad kapitulacija nemačke vojske stupi na snagu, te na taj način odgoditi objavu vlada o kapitulaciji Nemaca do 9. maja, u 7 sati naveče po moskovskom vremenu.

TAKO SU NA KRAJU DAN POBEDE SVI OBJAVILI U - RAZLIČITO VREME!