Mafija

Povodom "slučaja satelit" teškog desetine miliona evra i još teže blamaže države

 

Sve će to narod lansirati

 

 

Zemlja u kojoj živimo, u kojoj političke stranke svojim najodanijim članovima obezbeđuju funkcije i egzistencije, odnosno u kojoj pripadnost stranci predstavlja najsigurniji način za brzo društveno napredovanje i brzo sticanje imetka, dokaz je da se u Srbiji u "sistemu bez sistema" veoma, veoma lako manipuliše građanima. To je neograničen prostor za korupciju. Zgodan okvir u kome je sve moguće, pogotovo u Vojsci

 

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Ovakvo stanje u Srbiji ponajviše odgovara njenom predsedniku, premijeru, Vladi, ministrima (posebno ministru odbrane), republičkim poslanicima, vladajućoj koaliciji, ali i opoziciji. Ovakvo stanje ni od koga ne zahteva veće napore. Građani Srbije postali su građani drugoga reda, građani malih potreba, građani koji ne treba da idu napred i građani koji nemaju potrebe i prava da se razvijaju.

Naša zemlja se nalazi među četri najsiromašnije zemlje Evrope; stopa nezaposlenosti je među najvišima u svetu; inflacije je u rangu najsiromašnijih afričkih i najnerazvijenih azijskih zemalja; po izvozu smo potpuno inferiorni u međunarodnoj razmeri.

 

Slučaj "vojnog stratega"

 

Vojska se nalazi van svake kontrole (civilne, vojne) i svih državnih interesovanja. Stavljena je u ruke Dragana Šutanovca. "Najveći vojni strateg" koga je Srbija ikada imala, "američki kursista" i "Nato lobista", potpomognut kumom - "vrhovnim komandantom i partijskim liderom", okružio se kumovima, partijskim istomišljenicima i savetnicima i - radi šta hoće. Eliminisao je svu kreativnu pamet. Dodatno je birokratizovao, kriminalizovao i familijarizovao Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, postavši tako sa svojim kumom centar moći i bastion organizovanog kriminala u državi Srbiji. Stvorena je posebna "Šutančeva vojno-odbrambena oligarhija" koja presudno utiče na život i rad u zemlji.

Ovih dana su se obistinila predviđanja pojedinaca iz Ministarstva odbrane, koji su još daleke 2003. godine (za vreme ministarskog mandata Borisa Tadića) upozoravali da će se Srbiji obiti o glavu šurovanje sa izraelskim kompanijama, kako u vezi sa nabavkom nove telekomunikacione opreme kojom sistem veza treba da se uspostavi na novom frekvencijskom opsegu (o čemu je bilo reči u jednom od prethodnih brojeva), tako i u vezi sa zakupom satelita.

Setimo se samo kako su se odvijali događaji sa tim, sada već legendarnim zakupom? Pođimo redom.

 

Boris počeo i to

 

- Priprema terena za zakup satelita počela 2003. godine, u vreme urušavanja sistema odbrane državne zajednice SCG i Vojske SCG (u periodu nezakonitog uništenja većeg broja raketa, bez prethodnog opremanja VSCG novim borbenim sistemima) kada je ministar odbrane bio Boris Tadić.

O zakupu satelita tada je stvorena atmosfera da to od nas zahteva NATO, odnosno da je to direktiva NATO.

- Prvoslav Davinić je 4. juna 2005. godine u Parizu potpisao ugovor po kojem je of-šor kompaniji sa Devičanskih ostrva "Kamira Krik korporejšn", kao ministar odbrane, dao ovlašćenje da u ime državne zajednice SCG zaključi posao o zakupu satelita sa Izraelcima.

-  Potpisivanje ugovora Davinić nije izvršio ni tajno ni samoincijativno. Nije izvršio nikakvu zloupotrebu službenog položaja. Potpisivanju ugovora su prisustvovali Davinićev nadređeni i Davinićev podređeni. Dakle, potpisivanju su prisustvovali predsednik Saveta ministara i šef ministru odbrane Daviniću Svetozar Marović, ministar odbrane Prvoslav Davinić i njegov pomoćnik Marko Janković.

Zvanično objašnjenje koje se tiče poveravanja posla of-šor kompaniji sa Devičanskih ostrva nikada nije dato.

- Na osnovu Zaključaka sa 22. sednice Vrhovnog saveta odbrane zavedenim pod br. 22-12, održane 30. marta 2005. godine (pod oznakom Odbrana, službena tajna, Strogo poverljivo) pod tačkom "Informacija o borbenoj gotovosti Vojske Srbije i Crne Gore za 2004. godinu", u jednom od stavova piše: "U cilju podizanja ukupnog finansijskog i materijalnog potencijala Vojske, VSO podržava preduzete aktivnosti Ministarstva odbrane na prodaji imovine, opreme i naoružanja."

U drugom od stavova piše: "U cilju poboljšanja bezbednosne sigurnosti zemlje i borbene gotovosti Vojske Srbije i Crne Gore, VSO podržava aktivnosti Saveta ministara za angažovanje satelita u zakup."

U potpisu navedenog zaključka stoji: Sekretar general-major Ljubiša Jokić.

Na osnovu pomenutih zaključaka, Savet ministara tadašnje države dao je odobrenje za potpisivanje ugovora Daviniću.

 

Izraelci su bili voljni da pomognu

 

-  Po izbijanju "afere satelit" niko od nadležnih u Srbiji nije trebalo da bude iznenađen. Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Miroljub Labus, Predrag Marković, a kasnije Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, Dragan Šutanovac... bili su upoznati sa dešavanjima.

Kao najodgovorniji u ovoj državi, imali su zakonsku obavezu, ustavna ovlašćenja, vremena, zakonske mogućnosti - da na vreme preduzmu adekvatne mere.

O potpisivanju ugovora, pored napred navedenih, bili su upoznati i Svetozar Marović i Filip Vujanović iz Crne Gore, koja je u vreme potpisivanja predmetnog ugovora još bila članica državne zajednice SCG.

Svi oni, a posebno nabrojana bivša i sadašnja politička vrhuška iz Srbije, mnogo su, mnogo odgovorniji od samog Davinića pa treba i da odgovaraju pre Davninića.

-  I pored više opomena za plaćanje prve rate u iznosu od 4,6 miliona evra, Izraelci su pre pokretanja arbitraže u najboljoj nameri više puta nudili nagodbu da se sporno pitanje dogovorno reši. Čak su odredili i jun 2006. godine kao "mesec tolerancije" za postizanje dogovora. Umesto ugovora o zakupu satelita Izraelci su ponudili promenu namene ugovora. Tada je bilo reči o nabavci protivgradne opreme, vatrogasnih kola za MUP, "motorola" za Vojsku i nabavci sistema za navodnjavanje. Sva oprema koju su Izraelaci ponudili Srbiji bila je tada, a i sada je potrebna. Razlozi zašto Vlada nije blagovremeno reagovala sada su više nego jasni.

Priče pojedinaca da se ta stvar zataškavala zbog opstanka državne zajednice Srbije i Crne Gore najobičnije su nebuloze i priče za malu decu.

-  Srbija je izgubila spor pred arbitražom u Parizu i presudom je obavezana da plati izraelskoj kompaniji oko 45 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita.

-  Naša zemlja se potom žalila Londonskom sudu, ali je izgubila i taj spor i iz budžeta će morati da plati 1,38 miliona dinara na ime sudskih troškova.

-  Naš ambasador u Izraelu Mile Isakov redovno je obaveštavao predsednika Tadića, premijera Koštunicu, Vladu, javnog pravobranioca Milana Markovića o "slučaju satelit" i ponudama Izraelaca, o mogućnosti nagodbe i za manju sumu novca.

Mogla se napraviti nagodba koju su nudili Izraelci i to upola cene. Neko je morao da se upita zašto se to ne uradi, ali to bi onda značilo da nema ništa od 20 miliona evra provizije.

 

Zašto je vraćen Mile Isakov

 

Umesto nagodbe sa Izraelcima, državni vrh Srbije je našem ambasadoru u Izraelu Miletu Isakovu naložio da se u to ne meša, da je to viši državni interes, da je to... a kasnije su ga opozvali.

Po povratku u zemlju, Mileta Isakova, našeg bivšeg ambasadora u Izraelu, najviši državni organi (predsednik države Boris Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić) nisu našli za shodno ni da prime, kao da u Izraelu nikada nismo imali ambasadora.

Očigledno je da je neko hteo sam da kontroliše situaciju. Pušteno je da se izgubi sudski spor kako bi iznova bila uplaćena cela suma, ali sada po osnovu sudskog rešenja. Tako se sada ponovo stvorilo preko 20 miliona evra, koje bi neko sada mogao i "trebalo" da preuzme na ime provizije.

 To nesumnjivo više ne može biti Davinić niti bilo ko iz kombinacije iz onog vremena. To može biti samo neko ko je sada u igri. Taj koji je sada u igri uspeo je da stopira - odloži - i sudski postupak protiv Davinića. Taj neko koji je sada u igri je veoma moćan u državi Srbiji. Štaviše, odredio je tačan datum (21. maj 2010. godine) do kada protiv Davinića mora da bude podignuta optužnica. Stopirao je nagodbu sa firmom Imidžsat u vezi sa zakupom satelita zbog očekivanog novca od provizije.

Izvot Tabloida iz neposrednog okruženja Svetka Kovača, direktora Vojno-bezbednosne agencije, o ovom slučaju kaže: "Čitalac novinskih izveštaja o reakcijama javnosti i zvaničnika Vlade povodom presude o obavezi plaćanja 45 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita i ko je sada sve u igri... može zaključiti da je najasniji odgovor u stilu one narodne 'koga svrbi taj se češe' ili 'babi se snilo što joj milo' dao - Dragan Šutanovac".

Podsetimo se.

Šutanovac je u Vršcu izjavio:

"Afera u vezi sa iznajmljivanjem izraelskog satelita dobila je neočekivani epilog pred sudom u Londonu. U ovom trenutku ne mogu da dam odgovor kako će se ta stvar završiti, ali Republičko javno pravobranilaštvo je pokrenulo postupak da se nađe izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazimo. Nikakvo opterećenje koje Srbija mora da plati zbog afere 'satelit' neće ići na teret Ministarstva odbrane".

Šutanovac je, na konferenciji za novinare povodom završetka konkursa za upis nove generacije kadeta na Vojnu akademiju i VMA, izjavio:

"Vojska Srbije spremna je da, ukoliko postoji takva mogućnost, na ime izgubljenog spora sa Izraelom o zakupu satelita, dobije u kompenzaciju proizvode vojne industrije ove zemlje".

 "Ne vidim kako je moguće da država dođe u situaciju da duguje toliki novac, a da neko ko je zloupotrebio službeni položaj još nije pozvan na odgovornost" .

 "Svaka odgovornost je individualna, a pogotovo je to slučaj kada nešto volšebno bude potpisano, a kasnije javnosti saopšteno da u pitanju nije valjan ugovor. O ovome sam govorio pre dve godine u vladi Vojislava Koštunice i izdao sam nalog da se pronađu stenogrami o tome" .

"Vojna industrija Izraela je među najboljima u svetu. Zato je Vojska Srbije voljna da joj deo sredstava, koji dugujemo u ovom postupku, bude kompenzovan kroz robu. To će biti moguće ukoliko presuda podrazumeva da srpska strana, umesto zakupa satelita, ostvari neku drugu korist, poput vojne opreme".

Napred pomenuti naš izvor kaže: "Pažljivom analizom napred navedenih izjava (i pružene podrške datim izjavama od pojedinih članova Vlade) sa sigurnošću se da zaključiti ko je taj neko tako moćan u Srbiji i u svetskim razmerama tako jak da na ime izgubljenog spora za državu Srbiju preokrene situaciju tako da lični i stranački interesi budu namireni, država da zaradi, a vojska opremi vrhunskom vojnom opremom i naoružanjem".

Lepi planovi i želje, zar ne?

 

Kako zadovoljiti sve

 

Naš izvor kaže: "Siguran je da će za nekog moćnog u Srbiji u pomenutoj realizaciji učestvovati tzv. 'integrator odbrambene industrije' koji će mu na osnovu 'zakonske i ustavne' Uredbe o sredstvima posebne namene, za 'zakonski' određenu proviziju od 1,5 odsto, ispuniti planove i želje".

I dalje: "To će zasigurno biti veliki uspeh. Ako imamo u vidu da će 1,5 odsto od 46 miliona evra po već isprobanoj 'računici' (remont aviona u Libiji, o čemu je pisano u prethodnim brojevima) tzv. 'integratora odbrambene industrije' izneti - preko 20 miliona evra. Spor će biti rešen tako da će biti zadovoljeni lični i stranački interesi 'nekog moćnog u Srbiji', biće zadovoljena izraelska kompanija Imidžsat i biće zadovoljen tzv. 'integrator odbrambene inustrije' ".

Dakle, biće para. Biće para čak i za izbore. Biće para, ali ne za državu Srbiju i njenu vojsku, ako je još uvek ima... Državi i vojsci nisu potrebne pare jer je "taj tako moćan u Srbiji" i stranka kojoj pripada, trenutno i država i vojska, i kadija i sudija, i bog i batina...

Naš izvor kaže: "Nesporna je činjenica da Dragana Šutanovca i njegovog 'pomoćnika za pranje para' Iliju Pilipovića (inače nenadmašne mahere za pljačku državne i vojne imovine 'na zakonitoj osnovi') odluka suda iz Londona nije iznenadila, ali je po njima došla nekoliko meseci ranije, čime je 'Šutanovčevoj vojno odbrambenoj oligarhiji' i stranci na izvesno vreme pokvarila i pomrsila račune. Svejedno je da li se radi o ličnim ili stranačkim interesima. To je najmanje bitno. Bitna je druga stvar, koja je u nastaloj situaciji, od strane ministra odbrane i njegovog kuma, dobra za njihove interese i veoma brzo osmišljena i pripremljena".

"Nakon učestalog pisanja o organizovanom kriminalu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i obraćanja grupe oficira i civilnih lica iz Ministarstva odbrane poslanicima, stranim ambasadama i sredstvima informisanja, u Ministarstvu odbrane, Sektoru za materijalne resurse, Upravi za snabdevanje, od sredine maja, po ličnom naređenju ministra Šutanovca, sa već unapred napisanim pozitivnim nalazom boravi materijalno-finansijska inspekcija, koju predvodi pukovnik Slavko Stojković, a čiji je načelnik pukovnik Žigić" (verovatno budući generali).

Naš izvor kaže: "Poznato je da je na lično insistiranje ministra Šutanovca pomenuta materijalno-finansijska inspekcija vršila materijalno-finansijsku kontrolu Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje u vreme sukoba ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba general-potpukovnika Zdravka Ponoša... da je pomenuta inspekcija bila u sastavu glavne inspekcije (čiji načelnik je general Radojčić) i sastavu budžetske inspekcije kojom prilikom je donet pozitivan 'montirani' nalaz o materijalno-finansijskom poslovanju u Ministarstvu odbrane. Pošto se pod direktnim uticajem i kontrolom ministra odbrane Dragana Šutanovca nalaze bezbednosni organi, materijalne, finansijske i druge vojne inspekcije ovo je izvanredan i jedini način da se javnost obmane i uveri da se u Ministarstvu odbrane radi zakonito". Da li je baš tako?...

Naš izvor kaže: "Čini se da će i ova afera završiti na novinskim stupcima. Vlada Srbije i 'integrator odbrambene industrije' dogovoriće se sa Izraelcima i biće svi igrači namireni. Biće svi vuci siti i ovce na broju. Ostaće nejasno zašto je Šutanovac ovako ishitreno reagovao i sredstvima informisanja dao nepotrebno izjave koje mogu da mu se obiju o glavu. Ako, zaslužio je. Ovih dana je pod velikim stresom. Naveliko se priča o velikim malverzacijama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Naš narod kaže - gde ima dima ima i vatre".

Isto tako: "U krugovima bliskim 'slučaju satelit' veruju da Davinić nikada neće biti osuđen. Smatra se da zna previše o brojnim malverzacijama koje su prethodile aferama 'pancir' i 'satelit', te da ne sme biti stavljen u situaciju u kojoj bi mogao da kaže sve što zna i što u ovom trenutku ne bi išlo u prilog vladajućoj oligarhiji".

 

Sad još i gospođa Rakić

 

Konačno, zašto je ministru Šutanovcu, iako je Vlada donela neustavnu i nezakonitu Uredbu o sredstvima posebne namene, čime je njemu i njegovom kumu omogućila nesmetanu pljačku vojne imovine na "zakonskoj osnovi", bilo potrebno da se povodom afere "satelit" prvi oglašava!? Nije bilo potrebno ni da se po tom pitanju oglašava gospođa Milana Rakić, bivša sekretarka Ministarstva odbrane, a sada, prema nezvaničnim informacijama, službenica američke ambasade (inače, u vreme kada je Boris Tadić bio ministar odbrane, kao njegova ljubimica i mezimica bila je dovedena na mesto vojnog pravobranioca. Dolaskom Davinića za ministra odbrane, na insistiranje Tadića postavljena je na mesto sekretara tog ministarstva).

Nije imala potrebu da svojim oglašavanjem pravda Ministarstvo odbrane, osim ako nije pobrkala lončiće i mislila na jednu drugu aferu, kojoj je, pored Šutanovčevog kuma Ilije Pilipovića, kumovala, a koja se odnosi na prodaju naoružanja po više od 30 odsto nižim cenama Jugoimport Montu iz Podgorice (sadašnjem MDI) zbog "viših državnih interesa", a čiji deo isporuke Ľe završio na Kosovu (o čemu je takođe bilo reči u jednom od prethodnih brojeva). Radi se o odobravanju aktivnosti Ministarstva odbrane na prodaji naoružanja po Zaključku Vrhovnog saveta odbrane br. 22-12 od 30. marta 2005. godine odobren (to je isti onaj zaključak VSO kojim su odobrene aktivnosti za uzimanje satelita u zakup).

U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nakupilo se mnogo afera. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije kod građana Srbije zbog toga imaju sve manje ugleda. Tvrdnja da je odziv za prijem novih kadeta na Vojnu akademiju i VMA dokaz da se poverenje u Vojsku vratilo čista je zabluda i ministrova puka želja. Vojska je u ovom trenutku jedna od socijalnih kategorija, u kojoj socijalno najugroženiji u ovoj zemlji pokušavaju da nađu trenutno egzisticijalno rešenje i privremeno uhlebljenje.

 Najbliži saradnici, uvlakači, tzv. stručnjaci su ministra Šutanovca "ubedili" da je pisanje o organizovanom kriminalu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije delovanje nekakvih snaga iz senke, stranih plaćenika, špijuna, da je u ovoj zemlji privreda u procvatu, da proizvodnja nije bila nikad veća, da je izvoz u zaletu, da je zaposlenost velika a nezaposlenost minimalna (nije zaposlen samo onaj ko neće da radi), da je studiranje besplatno, da svi imaju redovne i visoke plate, da su manipulacije i lopovluk iskorenjeni, da se hapse kradljivci, lopuže, švarceri, da je privatizacija sprovedena uspešno, da imamo jake domaće banke...

Ipak, u "sistemu bez sistema", bez jasnih ciljeva, programa, određenih prioriteta, zakonskog okvira, pravne države i odgovornosti, uz bahatost vojno-političkog vrha države prema javnom interesu, građanima, sistemu odbrane i bezbednosti, novcu poreskih obveznika, odgovornost "vrhovnog komandanta - predsednika" Borisa Tadića, "ministra odbrane" Dragana Šutanovca i "vlade" Mirka Cvetkovića kad-tad mora doći na dnevni red. Najkasnije kada se budu presabirale izgubljene godine u kojima je, uz kršenje Ustava, zakona, urušavanje odbrambenog sistema, uništavanje Vojske, organizovani kriminal i neviđenu pljačku, njihova zajednička glavna tema bila kako da sačuvaju vlast, umesto obećane brige o narodu čija jedna trećina sada živi na ivici gladi, a druga trećina gladuje. Kome su potrebni takvi političari, stranke, predsednici, ministri, nije teško odgovoriti.