Skandalozno

 

Diskriminacija: Otpuštaju sposobne, zapošljavaju podobne

 

Partija bezakonja sprovodi zakon partije

 

   U Srbiji je najteže visokokvalifikovanim stručnjacima, osim ako već nisu u penziji i u pravoj stranci, G17 plus. Ni mladima i nestručnima iz ove stranke nije problem da nađu posao, ostali nemaju čemu da se nadaju

 

Piše: Milan Malenović

 

U Srbiji, po ublaženim zvaničnim podacima, u ovom trenutku ima više od 800.000 radno sposobnih ljudi koji nemaju zaposlenje. Veliki broj njih nema nikakve izvore prihoda osim bedne socijalne pomoći.

Ono što svakog dobronamernog mora posebno da zabrine jeste podatak da među nezaposlenima ima najviše mladih koji još nikada nisu radili. Srbi su, isto po statistici, jedan od najstarijih naroda u Evropi sa visokom stopom mortaliteta i izuzetno niskom stopom nataliteta. Koliki bi tek bio procenat nezaposlenosti da smo bar dosegli evropski prosek u natalitetu?

Frapantan je i podatak da na biroima rada u Srbiji posao bezuspešno očekuje i 121 lekar specijalista. Sve su to ljudi u najboljim godinama života u čije je obrazovanje ovo društvo uložilo velike pare. Bar trećina njih bi odmah mogla da se zaposli, samo kada bi se primenjivao zakon.

  

Na određeno i neodređeno vreme

 

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) vladaju bezakonje i nepotizam. U Filijali za Beograd svakodnevno puno radno vreme radi 17 penzionisanih lekara na radnom mestu člana lekarske komisije, odnosno zamenika člana lekarske komisije. Svi oni, u zavisnosti od bliskosti sa direktorkom Danicom Radosavljević, imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, a neki čak i ugovore o radu na određeno vreme. Istovremeno primaju i penzije!

Izgleda da je direktorki posebno blizak dr Milivoje Ilić, rođen 1935. godine, član lekarske komisije u sedištu Filijale III, koji osim penzije i honorara po ugovoru o radu na određeno vreme, dobija i poseban dodatak od 30 odsto, jer je čovek od izuzetnog poverenja, kadar bez koga direktorka ne može.

Ni ostali članovi lekarskih komisija nisu znatno mlađi. Dr Vlado Batnožić, rođen 1955, deluje kao mladić među ovim metuzalemima. Kada bi se svi oni ponašali u skladu sa svojim godinama i zakonom, i penzionerske dane provodili pecajući ili čuvajući praunučiće, na birou rada bi bilo 30,25 odsto manje nezaposlenih lekara specijalista. Da ne govorimo koliko bi budžet uštedeo para koje se danas odlivaju na naknadu za nezaposlene, odnosno socijalnu pomoć.

O tome, kako nam se čini, niko u RZZO-u ne razmišlja. I sama direktorka ovog Zavoda Svetlana Vukajlović (G17 plus) je nesmenjiva i večna. Svi mandati su joj odavno istekli, isto kao i Upravnom odboru koji treba da predloži novog direktora. Verovatno će i Svetlana i Danica, i kada odu u penziju, nastaviti da rade, a može se desiti da i posthumno nastave da primaju platu. Za to će već nekako da se pobrine Draginja Inja Ćirić, načelnica kadrovske službe beogradske filijale, glavni mozak za iznalaženje starih i pravljenje novih rupa u zakonu, koja je najzaslužnija za pravljenje i prepravljanje gerijatrijskih radnih ugovora.         

Nezaposleni lekari istovremeno, da bi prehranili porodicu, neretko prodaju burek kod gazda sa jedva završenom osnovnom školom. Jedna grupa njih iz Niša prekvalifikovala se u bolničare i dobila boravišne i radne dozvole u zemljama koje su sređene i uređene.

Žongliranje sa radnim mestima i dovođenje isluženih ili neiskusnih, ali proverenih kadrova, prepoznatljiv je način rada stranke samozvanih eksperata, koja se kune u "stručnost ispred politike" - G17 plus. Ova stranka u Beogradu drži resor za saobraćaj u okviru gradske vlade.

U gradskom Sekretarijatu za saobraćaj deluje i Komisija za ispitivanje pogodnosti i klasifikaciju taksi vozila formirana prema rešenju gradonačelnika Dragana Đilasa od 22.4.2009. godine. I u toj komisiji nailazimo na stare oprobane kadrove.

Ovdašnje radno orne seniore predvodi Zvezdana Bajić-Simić, rođena 1947. godine, koja svoju nezamenjivost zaslužuje već zbog veoma temeljnog studiranja na Saobraćajnom fakultetu, koji je upisala 1966. a diplomirala, posle detaljnog proučavanja svih predmeta, posle 12 godina, i to sa izvanrednom prosečnom ocenom 7.

I članovi ove komisije primaju od grada nadoknadu za to što mlađim kolegama uzimaju posao. Koliko smo uspeli da saznamo, pored penzije, oni svakog meseca iz gradskog budžeta dobijaju po 50.000 dinara.

Da bi stvorio privid da radi na uštedama budžeta, "stručni" G17 plus na drugoj strani nemilice otpušta zaposlene. Štetočinski princip ove stranke je jednostavan: zapošljavaju nestručne, ali odane, a otpuštaju nelojalne, ali stručne.

 

Rupe u zemlji

 

Na čelu Ministarstva za telekomunikacije i informativno društvo (MTID) nalazi se provereni stručni kadar Jasna Matić. I Jasna je veoma temeljno učila škole, pa je diplomu inženjera građevine stekla posle 11 godina studija, u svojoj tridesetoj godini.

O tome kako se jedan građevinac snalazi u telekomunikacijama i informatici rečito govori Jasnin skorašnji nastup na televiziji, kada je na pitanje o postavljanju novih optičkih kablova drsko odgovorila: "Ma to su za mene samo rupe u zemlji!"

Ako se i ne razume u osnovnu delatnost ministarstva kome je na čelu, Jasna se razume u ljudske resurse, jer je magistrirala poslovnu administraciju u Americi. Kada je republička vlada pod pritiskom MMF-a da mora da se štedi, odlučila da otpusti jedan broj državnih službenika, Jasna se prihvatila bolnih rezova i u svom resoru. Rezovi su bolni za građane i stručnjake MTID-a, ali ne i za proverene kadrove iz G17 plus.

Posle reorganizacije Jasnino ministarstvo ima: jednog ministra, šefva kabineta, dvojicu savetnika ministra i po jednog savetnika za PR i mlađeg savetnika. U ministarkinom kabinetu, dakle, ima šestoro zaposlenih. U sekretarijatu ministarstva ima još 11 ćata koji šetaju papire. Ali zato u Sektoru za telekomunikacije ima samo 8 (osam) zaposlenih?!

Čak jedna trećina svih zaposlenih ovog ministarstva prima platu da bi opsluživalo ministarku i palilo i gasilo svetlo po hodnicima!

U poslednjem postupku otpuštanja na ulicu su iz MTID-a izbačeni svi bivši republički inspektori za telekomunikacije, koji su bez izuzetka diplomirani elektroinženjeri sa dugogodišnjim radnim iskustvom, a među njima ima i magistara i doktoranada.

U prethodnoj sistematizaciji u Sektoru za telekomunikacije istoimenog ministarstva bilo je 19 službenika, od kojih 13 diplomiranih elektroinženjera. Novom sistematizacijom predviđeno je da u istom sektoru, osim pomoćnika ministra, radi sedam službenika, od kojih su četiri diplomirana inženjera početnika, a koji su pre godinu dana primljeni na određeno vreme. Prepoznajete rukopis G17 plus?

Od ove četvorice novih, dvojica imaju tek jednu godinu radnog iskustva. Ostala trojica zaposlenih u ovom sektoru su: jedan pravnik, jedan ekonomista i jedan sa višom spremom.

Posle svega ostaje nam samo da se zapitamo: trebaju li ovoj zemlji stručnjaci? Ili još bolje: trebaju li uopšte ovoj zemlji zakoni, kada ih šaka prevaranata iz G17 plus izigrava na svakom koraku?

 

 

 

Svi po spisku

 

Spisak penzionera na trajnim privremenim i povremenim poslovima u beogradskoj filijali RZZO: dr Slobodan Pirković (1943), dr Nenad Ćupina (1952), dr Marija Mihaljev (1941), dr Gordana Drulović (1951), dr Miodrag Laketa (1949), dr Miroslav Đurđević (1943), dr Dušan Mladenović (1937), dr Olga Milanović (1944), dr Milanka Lalić (1947), dr Gordana Janković (1948), dr Vera Blagojević (1946), dr Najdana Kostić (1943), dr Nadežda Popović (1945), dr Tanja Mrvaljević (1944), dr Milivoje Ilić (1935), dr Stojan Jovelić (1948), dr Vlado Batnožić (1955), dr Đuro Kosijer (1949), dr Mihajlo Božanić (1940), dr Rodoljub Milošević (1938), dr Boško Đorđević, dr Danica Gajdoš-Janković (1943), dr Filka Petrović (1941), dr Milica Lazović i dr Tihomir Šijačić (1939).

Verovatno će kod nekih od pomenutih ponovo da proradi osećaj za moral i etičnost, pa će radno mesto da oslobode za mlađe kolege.

 

 

 

 

Nedomaćinsko ponašanje

 

 

Beg nikada nije bio cicija, pogotovo kada su njegovi prohtevi u pitanju. Iako radi navodne štednje otpušta sve stručne i iskusne kadrove iz Sektora za telekomunikacije, ministarka telekomunikacija Jasna Matić na sebi ne štedi. Tako je samo u prvih devet meseci svog ministrovanja proćerdala 25.000 evra na službena putovanja.

Vrhunac rasipništva ove ministarke bio je njen trodnevni boravak u Nemačkoj koji je poreske obveznike koštao 189.216 dinara, odnosno 2.500 evra po ondašnjem kursu. Poređenja radi: isti boravak u istoj zemlji u istom periodu Ivice Dačića koštao je samo 36.872 dinara, odnosno pet puta manje.

Kako da se štedi a da se ne potroši manje para, uči nas i direktorka Instituta Batut u Beogradu Tanja Kneževič, još jedan kadar G17 plus, koja je upravo otpustila šefa računovodstva Jasnu Malbašu. Greh ove službenice bio je što je u završnom računu za 2009. prikazala stvarni manjak Instituta od devet miliona dinara i preneta dugovanja prema dobavljačima od preko 109 miliona!

Pošto nikakva kozmetika nije uspela da prikrije nedomaćinsko poslovanje rukovodstva Batuta, kola su se slomila na nesrećnoj Malbaši koja je pri tome u trenutku dobijanja otkaza bila na bolovanju zbog mobinga koji su nad njom počinili njeni pretpostavljeni. Možda će neki novi šef računovodstva uspeti da prikrije gubitak ovog instituta, koji u prvom tromesečju ove godine već iznosi dvadeset miliona dinara?

Ili će G17 plus i ovde da pribegne taktici otpuštanja sposobnih i zapošljavanja podobnih, kako bi se uštedelo na kvalifikovanoj radnoj snazi, a da istovremeno direktorka ne mora da se odrekne nijednog svog cunjanja po belom svetu?