Tragom vesti

 

Kragujevac: Vlast zastrašuje neposlušne radnike i sirotinju

 

Malo morgen

 

 

Ko stoji iza tužbe koju je mali pogon austrijske kompanije Vaker Nojson podneo protiv štrajkačkog odbora? Ko stoji, ako ne stoji neumoljiva austrijska kompanija? No, Austrijanci su samo paravan iza koga se sakrio Mlađan Dinkić, koji sa štrajkovima u Kragujevcu ima dugo i loše iskustvo. Ostali kriminal vlastodržaca u Kragujevcu peglaju gradonačelnik Stevanović i načelnik policije Đurić 

 

Miodrag Milojević

 

Radnici fabrike Metal sistemi iz Kragujevca štrajkovali mesec dana. Tako se, Metal industri, danas zove bivša fabrika lanaca i drugih postrojenja, bivši gigant Filip Kljajić. Smeštena u uglu, ravnici između kragujevačke autobuske stanice nad kojom sija prašina i tanke reke Lepenice. Radnici protiv vlasnika štrajkovali zbog neisplaćenih zarada. Na kraju se ispostavilo da su štrajkovali za vlasnika.

Vlasnik je obilato profitirao na radničkom štrajku. On je lokalni privrednik, megaloman, koji gradi nove hale, sve novo iz temelja. Ima neku svoju viziju, ima sopstvenu filozofiju razvoja, ali je sahranio i zarobio pare i stao. Uložio je dvanaest miliona evra, gradi i niže halu pored hale, proizvodnje skoro i da nema, postrojava objekte boje golubijih krila. Radnici, ni oni nisu prošli loše. Vlasnik je od Vlade dobio kredite, gotove pare za isplatu radničkih zarada, plus vlasnik, profiter na radničkom nezadovoljstvu, dobio kredite da nastavi gradnju započetog.

 

 

Štrajk na sudu

 

Štrajk je počeo, niko se nije obazirao na radnike zatvorene u fabričkom krugu. Ali je tada došlo do preokreta. Radnici su se setili da do svojih prava mogu doći samo blokadom fabričke kapije. Vlasnik je austrijskoj firmi Vaker Nojson izdao u zakup poslovni prostor, na periferiji fabričkog kruga.

Trenutno, austrijska firma, zakupac poslovnog prostora u krugu Metal sistemi tehnika, tuži radnike zbog blokade ulazne kapije. Podneta je krivična prijava protiv Ivana Savića, predsednika Samostalnog sindikata. Poslovodstvo austrijske firme tužilo je pet članova Štrajkačkog odbora MS tehnika. Austrijanci od Savića traže da plati štetu procenjenu na 17.000 evra.

Drugog juna ove godine, Ivan Savić, predsednik sindikata, dao je izjavu, on ne zna kada će biti zakazano novo ročište.

- Poslovodstvo Vaker Nojzona podnelo je krivičnu prijavu zbog prvog dana blokade ulazne kapije koja je trajala tri sata. Ne znam na osnovu čega su podneli odštetni zahtev od 17.000 evra.

Sudija iz Kragujevca je predložio advokatima Vaker Nojsona povlačenje tužbe, ali su advokati uzvratili da nemaju ovlašćenja za takvu odluku i da odluka mora da bude doneta na mnogo višem nivou.

- Nismo bili organizatori blokade austrijske firme, radnici su, boreći se za svoja osnovna egzistencijalna prava, stali na kapiju, do zatvaranja fabričke kapije došlo je spontano. Štrajk je bio legitiman, da smo bili u pravu pokazuje to što je naš poslodavac dobio novac od Fonda za razvoj i isplatio nam zarade.

Povodom ovog suđenja oglasio se Savez samostalnog sindikata grada Kragujevca. - Na ovaj način država demonstrira moć na najslabijima, stvarajući privid pravne države, zaboravljajući da je neprimenjivanje zakona dovelo zaposlene dotle da se na radnički način bore za svoja prava. Pozivamo sud i tužilaštvo da ne sprovode selektivnu pravdu...

Prilikom blokade fabričke kapije došlo je do nemilih scena, pojavile su se nekakve parapolicijske snage, privatno obezbeđenje naoružano rukavicama, bokserima, metalnim štanglama. Obezbeđenje su činili lokalni sportisti - najamnici, radnici su prepoznali pojedine rvače i kik boksere. Incident većih razmera sprečila je policija.

 

Dinkić iza paravana

 

Prisustvo policije na samom licu mesta podrazumeva da su događaji i sama borba za fabričku kapiju snimani. Ako policija poseduje snimak celog događaja, postavlja se pitanje zašto austrijska firma nije tužila prvih pet ili prvih deset radnika koji su se uhvatili za kapiju, nego je tužen predsednik sindikata?

Odgovor je vrlo jednostavan. Ne treba kazniti pet slučajnih radnika, potrebno je kazniti organizatore štrajka, one za koje vlast sumnja da su organizatori štrajka.

Austrijska firma trenutno odbija da povuče tužbu. Postoji li neko rešenje protiv toga? Rešenje postoji. Radnici bi trebalo da obnove slučaj blokade kapije. Garantujem da bi nova blokada kapije dovela do toga da tužba ekspresno bude povučena.

Ko stoji iza tužbe koji je mali pogon austrijske kompanije Vaker Nojson podneo protiv štrajkačkog odbora? Ko stoji, ako ne stoji neumoljiva austrijska kompanija?

Malo morgen! Austrijanci su samo paravan iza koga se sakrio Mlađan Dinkić, koji sa štrajkovima u Kragujevcu ima dugo i loše iskustvo. Blokada kapije austrijskog pogona dovela je do toga da je Dinkić nepredviđeno morao da usmeri u Kragujevac značajna sredstva. Dinkić bi te pare mogao da usmeri u pravcu jednog manjeg grada u Srbiji. Mogao bi, po gradu veličine Ćuprije ili Aleksinca prošetati nekog Kineza, Korejca, mogao bi da otvori manju fabriku i tako obezbedi podršku svojoj partiji G17. Podršku bi, kao i uvek, platio narodnim novcem. Posle bi pričom o otvaranju novih radnih mesta, o investitorima koji žele da ulažu u Srbiju, medijski sakupljao poene.

Pare koje su neplanirano otišle za Kragujevac, ne mogu se nadoknaditi. Što je još gore, blokada kapije donela je i lošu reputaciju, bilo je i intervencija preko austrijske ambasade.

Ali je glavna poruka tužbe - zastrašivanje radnika. Kažnjavanje za primer. Ako bi Sud u Kragujevcu doneo presudu da se predsednik Sindikata zatvorski kazni, pitanje je kada bi se gladni usudili da krenu u štrajk.

Naravno, Savez samostalnih sindikata Kragujevca potpuno je u pravu. Tužba, koju je tobože podnela austrijska firma, zapravo je Dinkićeva odmazda. Radnici su ga veštim manevrom oko fabričke kapije za mesec dana priveli razumu i prisili da kapitulira.

Drugo je pitanje da li su radnici, pošto im je isplaćen minimalac, psihološki spremni da još jednom ponove lekciju.

 

 

Mešetarenje zakonima

 

Na Istoku sve po starom, na Zapadu ništa novo.

Seoske straže u Korman polju i dalje stoje.

Mlađan Dinkić i Verko Stevanović su kriminalci, koji posežu za zakonom iz 1946. godine samo da ljudima ne bi platili zemlju. Zaista, među sitnim vlasnicima parcela ima i onih kojima je kao bezemljašima  komunistička vlast podelila po parče zemlje oteto bogatim komšijama. Dinkić i Stevanović su odlučili da sve bude po zakonu - da zemlju otimaju poništavanjem zakona iz 1946. godine.

Meštani sela Maršić, Korman i Jovanovac, koji su izjavili kako brane samo svoje pravo na imovinu nasleđenu kroz generacije, dovedeni su u situaciju da se brane. Kako kroz generacije ako su im dedovi bili bezemljaši? Pojedinima od njih.

Uzvratili su da među meštanima ima i mali broj bezemljaša, ali su i oni zakoniti naslednici zemlje, po zakonu iz 1946. ili po zakonu iz 1962. godine.

Akcija podele zemljišta bezemljašima vođena je među komšijama, tako što je višak od onih koji imaju preko maksimuma - ako se izuzmu narodni neprijatelji, izmišljeni i stvarni, kojima se oduzima sve - deljen siromašnim komšijama. Znači sve  je organizovano između komšija u ataru istog sela. Što će reći: starosedeoci su i jedni i drugi. Međutim, Verkovi kriminalci i medijski poslušnici poturaju lažnu sliku da je reč o ljudima ubačenim sa strane.

Nisu starosedeoci, tvrdi propagandni štab Verka Stevanovića, koji čine novine Kragujevačke i njegova televizija RTK. Lukav pokušaj, kad nisu starosedeoci onda su svakako Kosovari, nepopularni u Kragujevcu zbog preuzimanja radnih mesta kojih nema.

Znači, otimačina zemlje teče po zakonu. Trenutno po zakonu iz 1946. i 1962 godine.

Zašto je zakon iz 1946. godine danas dobar Dinkiću i Stevanoviću?

Zato što braća Stevan i Andra Stanojević iz sela Maršića, kojima su zemlju otele komunističke vlasti, nemaju potomaka. Prost rezon. Nema potomaka, znači nema ni nadoknade.

 Sličan je slučaj i sa davno upokojenim Milisavom Filipovićem, isto bivšim gazdom i vlasnikom, koji ima potomaka kojima su upisane samo dve sitne katastarske parcele. Ali pod pretpostavkom da im se zemlja vrati, Filipovići imaju najviše preko trideset hektara.

Vlast čini čuda. Stanojevićima, bez potomaka, hoće da vrate - Filipovićima ne mogu da vrate! Oni su Filipovići, Filipovićima neće da vrate. Da su bez potomaka vratili bi i njima, odnosno dodelili bi sebi.

Znači, vratiti se u pređašnje stanje, pre Drugog svetskog rata, oteti zemlju, a zatim vratiti Korman polje u realnost.

U čemu je svrha ovog pravnog dovijanja i bezakonja, lakrdije koja nema veze ni sa pravom ni sa zakonom? Poenta je u kreiranju raspoloženja javnosti u pripremi policijske akcije. Poruka je - bezemljaše, bezemljaše treba tući!

Ako su bezemljaši, odakle im zemlja, odakle im pravo da traže toliku naknadu za zemlju koja je njihovim roditeljima dodeljena na poklon?

Straže u Korman polju i dalje opstaju. Provedena je jedna akcija uz asistenciju policije, bilo je to ispitivanje pulsa. Kad su videli koliki se broj ljudi okupio u kratkom roku, policajci i geometri su se povukli, do prve sledeće prilike.

Slučaj Korman polja objasnio Ivan Đorović, načelnik PU Kragujevac.

Ivan Đorović, načelnik policije, ima zadatak da pred meštanima zastupa Veroljuba Stevanovića. Stevanović ima previše crvenila u licu, labilna je ličnost, nije navikao na teške reči i uvrede.

Ivan Đorović se pravdao na lokalnoj televiziji, pričao je kako je doveden u nepriliku da on bude medijator: - Meštani neće da se obrate gradskoj upravi, gradska uprava ne želi razgovor sa njima. Mora policija, ko će drugi? Policija mora da radi poslove koji joj ne stoje u opisu posla.

Ako bacimo na stranu izgovorene reči, načelnik policije otvoreno podržava kriminal, obijanje stanova - Đorović je čovek koji ima takta i vešto balansira.

 

Lažnjak

 

Slučaj šefa mesne kancelarije. Šef mesne kancelarije u gružanskom selu Dobrača, na gornjomilanonovačkom putu, pokušao da siluje maloletnu romsku devojčicu.

Slučaj od 27. aprila policija je krila do juna. Zoran Stanišić, šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, potvrdio je slučaj ''nedozvoljene polne radnje.''

Zašto bi gradonačelnik odgovarao za svakog šefa mesne kancelarije? Bez obzira na to, nedeljnik Svetlost, koji je slučaj i otkrio, prikrivanje slučaja pripisuje gradonačelniku.

- Bez lepe pisane reči nema afirmacije jednoga grada - izjava je Saše Milenića, narodnog poslanika, predsednika Skupštine grada. Silovanje je ružna priča, ne doprinosi afirmaciji grada, bez obzira na to što donosi afirmaciju pojedincu. Svakako da se šef mesne kacelarije već afirmisao u svom selu.

Romska devojčica je ispred Pošte u Kragujevcu za majkom prodavala češljeve, čarape i naočari za sunce. Saša M. se predstavio kao tržišni inspektor, rekao je da je rejon njegov, mogu slobodno da prodaju ispred Pošte. Još ako je kao pravi tržišni inspektor razjurio ostale prodavce, stekao je simpatije, zasluženo.

Nakon sat vremena vratio se automobilom i sirenom pozvao devojčicu u kola. Kad je devojčica došla pozvao je da sedne u auto da bi potpisala neki papir, a onda devojčicu odvozi sa lica mesta. Devojčicu vodi do fotokopirnice da iskopira neka dokumenta i pipka je po nozi.

Parkirao je auto u prometnoj Karađorđevoj ulici ispod trafo stanice. Počeo je da je dodiruje i ljubi po vratu, devojčica navodno vrišti, šef mesne kancelarije pušta glasnu muziku.

Zašto devojčica nije pobegla? Vrata na automobilu zaključana, ulica je vrlo prometna. Odvozi je u ulicu Nikole Pašića, sve je to centar grada. Ali zašto mu je, posle pokušaja silovanja, devojčica dala broj mobilnog telefona?

Zato što je Saša M. šef mesne kancelarije, tržišni inspektor i dobar čovek.

Sutradan, Saša M., star 44 godine, devojčicu zove na telefon, njena majka zakazuje sastanak kod Pošte. Devojčice nigde nema, majke ima, majka mu ne treba, policija stavlja lisice i odvodi u stanicu lažnog inspektora.

A ko zna šta bi se dogodilo da je inspektor bio pravi, pravi tržišni inspektor, pravi Kragujevčanin? Kad su Romi saznali ko je i šta je, kad su ga ljudi na ulici prepoznali, da nije inspektor već šef mesne kancelarije...

Kakva je korist od šefa mesne kancelarije? Ostala su samo pokidana dugmad.

Uputno je postaviti pitanje kako se šef mesne kancelarije ponašao u selu, tamo gde je stvarno šef? Na ulici on nije nikakav šef, bez obzira na malo bolji auto.

 

 

 

Voda još zdravija

 

Najlepša ruža - Gruža. Stihovi Dobrice Erića, za decu. Najlepša ruža, Gruža - avion u plamenu.

Kragujevac pije vodu iz Gružanskog jezera. To je akumulacija ne reci Gruži, gde je pilot, koji se katapultirao, usmerio avion marke orao.

Drugo je pitanje kakva je situacija u srpskoj avijaciji kad više pilota gine u miru nego tokom NATO agresije.

Iz akumulacije Gruža vodu piju Kragujevčani i Kraljevčani, sve zajedno oko četiri stotine hiljada ljudi.

Direktor Vodovoda Kragujevac, Obren Ćetković, redovno se oglašavao. Nafta i kerozin plivaju po površini jezera dok se voda crpi sa dubine od deset metara. Pokazalo se da je voda ispravna i zdrava za piće. Pilot je slučajno zaturio flašu mineralne vode.

Kada je posle nekoliko dana avion izvađen, Ćetković je dao novu izjavu. Da je sada voda još zdravija.

Najlepša ruža - Gruža.

 

 

 

 

Prilikom blokade fabričke kapije došlo je do nemilih scena, pojavile su se nekakve parapolicijske snage, privatno obezbeđenje naoružano rukavicama, bokserima, metalnim štanglama.

 

 

 

Mlađan Dinkić i Verko Stevanović su kriminalci koji posežu za zakonom iz 1946. godine samo da ljudima ne bi platili zemlju.