Krici i odjeci

 

Posle izbora u Žablju

 

Zašto normalno ako može kao idiot

 

Izgleda da u Srbiji danas ne postoji niko, osim Vas i Vašeg cenjenog lista, ko bi se bavio problemom političkog kriminala, koji se, kao pojava, rađa svuda gde je moć politikanata neobuzdana, uz dobru logistiku i moralnu trulež, ali i našu nedoraslost za aktivne uloge u društvenim procesima, gde bi izborna faza predstavljala važan trenutak u selekciji najboljih, onih koji najbolje prepoznaju potrebu zajednice kojoj pripadaju.

No, da ne dužim. Živim u opštini Žabalj, u kojoj su se prošlog vikenda održali izbori (2. krug), za izbor nedostajućeg poslanika u Skupštini Vojvodine, a u užem izboru su bili predstavnici Demokratske stranke i LSV-a. Smatrajući da su izborni procesi kod nas farsa, ne poistovećujući svoje ideale sa bilo kojom strankom na političkoj sceni, na izbore odavno ne izlazim. Ipak, ne mogu da ne odreagujem na ono što sam doživeo u mestu gde sam odrastao, gde i sada provodim najviše vremena.

Na dan izbora pritisak na meštane je bio ogroman, ulazili su u kuće članovi Demokratske stranke, raspitivali se se o izlasku na izbore, nudili sitne poklone, prevoz do glasačkog mesta, i to autobusom novosadske predškolske ustanove "Radosno detinjstvo", a onima koji su se "dvoumili", bez ikakvih ustručavanja nuđeno je 2.000 dinara za glas... Čim se pročulo da neko "daje" novac, i oni krajnje siromašni, ali i oni nešto imućniji, pohrliše da "ispune svoju građansku dužnost". Za žaljenje je bilo posmatrati ljude koji su se hvalili svojim postupkom, što su onima "sa vrha" bili važni bar na momenat. Taj trenutak iluzije o važnosti nestade sa žutim karavanom i ispražnjenom kasom sa sveže štampanim hiljadarkama, koju ćemo opet puniti, naravno, višestruko...

Apsurdno je u svemu to da je osoba koja je izbačena u prvi plan vrlo korektna, bez poznate "mrlje", dovoljno uvažavana u svojoj sredini, ali je dobila većinu zahvaljujući kupljenim glasovima, i time je sada ucenjena od onih koji su osmislili političku pijacu, nedeljom, kada se u selu ništa ozbiljno ne trguje, čime je postao večiti dužnik.

Nije mi jasno zašto naklonost nisu stekli poštenom kampanjom, razgovorom sa ljudima, njihovim animiranjem, pokazivanjem da razumeju potrebe lokalne zajednice, već su se odlučili za puku kupovinu podrške.

Bio sam vrlo revoltiran, čak sam pokušao na nekoliko posećenijih sajtova da objavim šta se dogodilo, ali cenzura na svakom koraku - B92, Press, RTV Vojvodina, RTS, Naslovi... Jedino je bilo postavljeno na Krstarici nekoliko sati, valjda kao previd moderatora, ali je tema vrlo brzo zatvorena...

U vestima svih medija samo štapski otkucan izveštaj, sa akcentom na Pajtićevo zadovoljstvo rekordnom podrškom i procentom osvojenih glasova za Demokratsku stranku...

 

                                                  Pozdrav Vama i Redakciji

 

 

 

Klinika Ostrog

 

Kako li se tek odnose prema srcu

 

Poštovani,                                                   

Još uvek sam zvanično zaposlena u privatnoj specijalnoj bolnici za srce i krvne sudove Ostrog, ulica Bilećka 2, Beograd. Trenutno sam na trudničkom bolovanju i očekujem drugo dete.

Poslednjih deset ličnih dohodaka poslodavac mi nije isplatio, i on nesmetano obavlja svoju delatnost i sada. Dohodak mi nije isplaćivan ni kada sam bila na porodiljskom bolovanju. Kome sve mogu ili moram da se obratim radi zaštite svojih prava? Kako da nateram poslodavca da mi isplati zaostale lične dohotke?

Ovom prilikom bih napomenula da sam do sada više od 40 puta pisala raznim ministarstvima i državnim organima, predsedniku, premijeru, ministrima i ministarstvima, gradonačelniku Beograda, ombudsmanu, zaštitniku prava građana, organizacijama za zaštitu ljudskih prava...

Neki nisu našli za shodno ni da odgovore, a retki su i pomogli savetom. Sada pišem i svim vodećim informativnim kućama i političkim partijama...

Podnela sam odgovarajuću prijavu nadležnoj inspekciji.

Imajući u vidu da se sada radi o više od deset zaostalih ličnih dohodaka, zanima me da li se propisani postupak može ubrzati i kada se može očekivati konkretno rešenje, s obzirom na težinu slučaja i situacije u kojoj se nalazim.

 

                                                           S poštovanjem,

                                                             Tanja Janjić

                                                                Beograd

 

 

 

 

 

Uskraćeni vikendi resocijalizovanom osuđeniku

 

Opasan u Paraćinu, bezopasan u Zaječaru

 

 

Nalazim se na izdržavanju kazne zatvora od 2007. godine. Ranije sam bio u Okružnom zatvoru u Prokuplju, odakle sam prebačen u Okružni zatvor u Zaječaru. Do 2009. godine sam redovno koristio vikende da bih otputovao do Paraćina u obilazak moje maloletne dece. Nikada nije bilo problema: nekoliko puta me je i policija kontrolisala i utvrdila da je sve u redu. Onda od maja 2009. počinju problemi, jer mi uprava zavoda u Zaječaru više ne odobrava putovanja van Zaječara.

Kada sam se obratio mojoj vaspitačici Jasmini Mladenović sa pitanjem zašto mi je odjednom zabranjeno da napuštam Zaječar, ona mi je odgovorila: "Jovanoviću, ja sam Vama rekla da batalite tužbe i žalbe koje podnosite i da se ne obraćate nevladinim organizacijama, jer biste Vi do sada bili kući na vikendu. Moj Vam je savet da batalite te organizacije jer Vam niko ne može pomoći."

Posredstvom Odbora za zaštitu ljudskih prava, odnosno njihovog predsednika Ljubiše Stefanovića, uspeo sam da saznam da je policija u Paraćinu dala negativno mišljenje na upit Zatvora da slobodne vikende koristim u krugu porodice u Paraćinu. Međutim, u istom razgovoru Ivan Pavlović iz pomenutog OUP-a je naveo da su oni i ranije davali negativna mišljenja za mene, pa sam ipak dobijao pravo na put u Paraćin, kao i da ista, negativna mišljenja daju za sva lica na izdržavanju zatvorske kazne, a da ona i pored toga slobodno putuju.

Ne znam čime sam se toliko zamerio upravi Zatvora pa mi brane da obilazim svoju porodicu, sina od tri i po i ćerku od dve godine. Jedino što sam do sada radio bilo je da tražim svoja prava, a što mi je i zakonom dozvoljeno. Čak je nedavno Zatvor dao i mišljenje da je postupak resocijalizacije kod mene uspešno okončan. Ako sam uspešno resocijalizovan, zašto neko misli da predstavljam pretnju za bilo koga ili bilo šta? I, ako sam opasan u Paraćinu, zašto nisam opasan u Zaječaru, te mi redovno odobravaju da koristim slobodne vikende u tom gradu?

U međuvremenu mi je i otac teško oboleo i smešten je u bolnicu u Beogradu, ali mi uprava ne dozvoljava da ga obiđem, odnosno da napustim Zaječar. Policiji i upravi zatvora obraćali su se i iz hraniteljske porodice u kojoj su smeštena moja deca, sa molbom da mi se odobri da ih obilazim, ali bez ikakvog rezultata. Prošle godine su moja mala deca 18 puta morala da putuju iz Paraćina u Zaječar da bismo se videli, što je veliko maltretiranje za njih.

Nadam se da će ovo moje obraćanje imati nekog efekta, pogotovo što mi je do isteka kazne ostalo još malo vremena.

                                                                  

                                                                                                                                                           Osuđenik

                                         Slaviša Jovanović Ražnjanac