Zadnja strana

 

Što nekima do kolena bilo, Radomiru po zemlji se vuče

 

Piše: Radomir Antić Mister

 

 

Milo mi je, dragi moj fudbalski narode, što i mi polako postajemo realni ljudi. Jer, nije sramota izgubiti dve utakmice na Svetskom prvenstvu, sramota je lagati i krasti!

Drugo, da ništa nismo uradili nego što smo uopšte tamo otišli, velika je stvar. I to što smo Nemce pobedili. Mnogi su to shvatili i hvala svim razumnim građanima.

Ali, ima i nerazumnih ljudi. Ima tu raznih "fudbalskih radnika" koji bi da stvari rešavaju na raznim sednicama i plenumima, na kongresima i svetosavskim akademijama, na kafanskim tribinama i vidovdanskim saborima...

E, ne može, gospodo, više tako kako ste do sada radili!

Pa šta ako smo poraženi? Vi ste, gospodo "fudbalski radnici", koliko do juče bili "nacionalni radnici", i slavili ste svoje poraze kao pobede! Je li tako da vam je i dalje srcu milije carstvo nebesko nego carstvo zemaljsko? Ako je tako, a znate da jeste, u čemu je onda problem? Ja prosto ne mogu da vas prepoznam... Hoćete planirane pobede, hoćete dogovorene titule, obećali ste sponzorima, razumem ja to... Ali, ne mogu da razumem gde je onaj vaš dojučerašnji guslarski duh iz dinarskih zavičaja, što sad ne kažete: "...Ja li grmi, ja l' se zemlja trese, kog junaka zbog poraza bese, mi ne damo da Radomir gine, ni da padne s tolike visine, no ćemo ga podržati skupa, nije laka selektorska klupa!"

Dakle, kad budem čuo gospodu guslare, u stvari ove "fudbalske i nacionalne radnike" da ovako govore, onda možemo da razgovaramo. Pa nije Mister Antić od prekjuče, pa ja sam godinama izbegavao da se kandidujem za fudbalskog selektora u domovini, jer sam znao ko ovde vodi fudbalske i druge poslove. Ali, kad sam već odlučio da dođem na tako delikatno mesto, moj jedini uslov je bio da se guslari sklone malo u stranu ako već ne mogu da odu iz fudbala. I da vidiš čuda, neko vreme je i bilo tako! Niko nije ni guknuo a kamoli da je gudalo dirnuo! Tako je to kad pobeđuješ. A kad počneš da gubiš, evo ih da leleču i proklinju, kod jataka da se okupljaju i traže ustanak i osvetu. Evo, samo čekam dan kad će da izađe neki slepi guslar (koji je uzgred i "fudbalski radnik"), i da zakuka u pratnji omiljenog mu instrumenta:

"...Mili bože, misli mi se množe, te razmišljam šta Radomir može, da se skloni ili se pokloni, da ostane ili da prestane!"

Nešto sam razmišljao, mada nemam taj talenat, da na gusle odgovorim guslama:

"...Udario junak na junaka, slepi pevač na fudbalsku nejač, koji svira protiv Radomira, Mrki Musa bije se u prsa, traži Marka sve do sunca žarka!"

Hoću da kažem, ja nisam talenat za te stvari, ali ako me naljute, napisaću jedan "Mondijalski ciklus" (što podrazumeva predmondijalski i postmondijalski), u kome ću potanko da opišem ale i bauke kojih smo se moja selekcija i ja klonili koliko god smo mogli.

Znao sam, nije da nisam, da će doći dan susreta sa nečastivim iz Fudbalskog saveza, te da taj susret neće biti prijatan kako god da se fudbalske bitke i okršaji završe. I spremao sam se na to. Napisao sam i govor koji neću da pročitam ako utvrdimo pakt o nenapadanju. Ide Evropsko prvenstvo, to i guslari na grani znaju! Nije vreme da se menjamo u nedoba. Ko ne veruje neka pita sponzore. Ko ne veruje sponzorima neka pogleda s prozora šta se dešava. Protestuje li narod? Buni li se neko? Ima li incidenata? Dakle, ako je sve mirno i fino i ako nas je ovo razumno građanstvo dočekalo parolom "Vi ste za nas pobednici!", šta tu mogu da urade slepi guslari i "nacionalni radnici"?

Eeee, ali nije Radomir Mister Antić Englez, nego Srbin, brale! Zna on da đavo ne spava. Znao on da je svako ko nije slušao pesmu, na kraju slušao oluju!

Krenuo sam, uvaženi ljubitelji fudbala, u jedno dublje razmatranje naše fudbalske stvarnosti i zbilje, i došao do zaključka da je to jedna vrlo visoka politika u kojoj su niski udarci pitanje tradicije. A vi znate da je tradicija kod Srba jedna sveta stvar i da sa njom nema pregovora.

Dakle, u duhu te tradicije, ja očekujem sledeće...

Tražiće guslari (i već traže) moju glavu na panju. Staviće je u kesu i baciti pred noge glavnom guslaru koji je prvi počeo da gudi, pre nego smo i došli kući iz daleke Južne Afrike.

On će tada da zatraži pregovore sa sponzorima i sebi srodnim "fudbalskim i nacionalnim radnicima", održaće par noćnih sednica na neutvrđenim lokacijama, na kojima će polokati par galona vina i piva, i požderati par jaganjaca i prasaca, a sve sa ciljem "da se vidi šta da se radi" i sa mnom i sa mojom selektorskom glavom.

Jedni će biti za to da moja glava stvarno padne što dalje od mene, a drugi će nastojati da me sačuvaju u komadu.

Znam i za jednu treću grupu koja sad ćuti. Oni čekaju da mi neko stvarno skine glavu za preuranjeni povratak sa Mondijala. Pa kad se i ako se to desi, oni će da leleču za mnom kao za svojim najrođenijim, stvoriće jedan pesnički "Mit o Radomiru" i tražiti da se moja glava spoji sa mojim telom kao Lazareva glava, pa će još da naučno utvrde da će doći hiljadu godina fudbalske nesreće ako taj obred ne bude obavljen kako treba, zbog čega će strašno patiti nove generacije Srba, čijim kompleksima kraja neće biti.

I konačno, i to da kažem, kako vam je poznato da sam dovoljno iskusan da bih bio ovako dalekovid, stvari već počinju da se dešavaju. Glavni guslar i grupa slepih pratilaca iz Fudbalskog saveza, pojačani snažnim sponzorskim faktorom, već održava neformalne sastanke i ciljano raspravlja o jedinstvu moga duha i tela, predlažu da oni budu glava a ja samo telo (šta će meni glava, imam ja frizuru!), prave predračune koliko bi ih koštao moj o(p)stanak do kraja Evropskog prvenstva u narednik par godina, ima li to smisla, šta će biti ako mene nema, i slično tome...

U međuvremenu, odlučio sam da malo odmorim, i da zaista posvetim par trenutaka mom skrivenom deseteračkom talentu (pa i ja sam iz guslarskih krajeva, je li tako - tako je). Počeću sa onim "Predmondijalskim ciklusom" u kome će dominirati stihovi poput ovog:

"...Da je meni tri godine dana, da prikupim četu budžovana, punih para a punih i sebe, da nam plate najbolje pripreme, daleko bi dogurali brale, sve bi sile na kolena pale".