Zakonopravilo

Podvala: Građani se upućuju da umesto države rade detektivske poslove

Koliki je Konteu konto?

Posle 62 tužbe turista, uhapšen je vlasnik agencije Konte! I nakon koliko prevara u Srbiji treba da se promeni zakon? Tek kada se desi neki problem, tada počinje njegovo rešavanje i to, po pravilu - na pogrešan način. Zašto je to tako, analizira urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

Prevareni građani su se obratili turističkim inspektorima. Oni konstatovali nepravilnosti, zatvorili agenciju, podneli nekakve prekršajne prijave, prosledili prijave tužilaštvu i MUP-u i sa svoje strane su odradili svoj deo posla. Tužilaštvo podnelo zahtev MUP-u radi prikupljanja potrebnih obaveštenja da li u radnjama osumnjičenih postoje elementi krivične odgovornosti i krivičnog dela. Dakle, odradilo svoj deo posla i ogradilo se od eventualne prozivke. MUP u saradnji sa tužilaštvom uhapsio prevaranta. I MUP je odradio svoj deo posla i ogradio se. Svi, dakle, odradili svoj deo posla, samo su građani ostali i bez novca i bez letovanja. Samo je prevarant pametno utrošio sredstva!

I, naravno, opet Zorić. "Osim za prevaru, Šimpraga je osumnjičen i za zloupotrebu službenog položaja. Turistička inspekcija je ranije pokrenula postupak za oduzimanje licence agenciji Konte, a MUP Srbije pozvao je sve oštećene građane da se jave beogradskoj policiji. Njih 39 iznelo je određene činjenice, dostavilo tužilaštvu dokumenta, ugovore, račune, kako bi se izvršila provera i utvrđivanje krivične odgovornosti odgovornih lica turističke agencije Konte. Takođe su još 23 putnika koja su uplatila aranžmane u agenciji Konte podnela krivične prijave. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je zatim podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Upravi kriminalističke policije, u cilju utvrđivanja da li se u radnjama odgovornih lica stiču elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja i prevare. Nakon svih provera, kada se izveštaj vrati u tužilaštvo, doneće se i konačna odluka. Želimo da istaknemo da je tužilaštvo rešeno da ovaj slučaj istraži do kraja i utvrdi sve činjenice na osnovu kojih će moći da bude doneta i odluka", istakao je portparol Tužilaštva.

Šta oni imaju od toga

Šta uopšte znači da će tužilaštvo istražiti slučaj do kraja? Ako utvrdi da u radnjama postoje elementi krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti ići će se u postupak koji će da traje godinama. Pod uslovom da se oglasi krivim, oštećeni se neće obeštetiti u krivičnom postupku već će ih sud najverovatnije uputiti na parnicu. Ako pak ne bude dovoljno dokaza za krivicu i osumnjičeni ne bude procesuiran, opet sledi parnica radi naplate novca. Šta je onda cilj krivičnog postupka? Ostaje nejasno zašto zakonodavac u Zakonu o oduzimanju imovine nije predvideo i krivična dela prevare, koja su na našim prostorima najčešća kao krivična dela. Zbog čega zakonodavac nije u procesnom zakonodavstvu predvideo obavezu da se u krivičnom postupku rešava imovinsko-pravni zahtev? Ovako ispada da se krivični postupak suštinski vodi bez ikakvog smisla. Oštećenima nije stalo toliko da se neko osudi vremenskom kaznom koliko da dođu do svog novca.

Oštećenim nesuđenim putnicima najvažnije je da putuju ili da im se vrate uplaćena novčana sredstva. Očigledno se radi o pravno neukim i klijentima neupućenim u činjenicu da ova svoja prava ne mogu da ostvare u krivičnom postupku, a u tome ih još zamajava i Zorić. I, naravno, opet pokušavaju da slučaj reše represijom. Najpre smo čuli da je turistička inspekcija zatvorila agenciju i podnela prijave nadležnima. Kakve koristi oštećeni imaju od toga što je agencija zatvorena? Kasnije smo dobili saopštenja MUP-a da je u saradnji sa tužilaštvom najpre uhapsio prevaranta, a kasnije priveo istražnom sudiji i podneo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. Šta od toga imaju oštećeni?

Potencijalni putnici nisu dužni da se bave istragama da li je neko registrovan u Agenciji za privredne registre, da gledaju bilanse uspeha i stanja, likvidnost preduzeća, da li je blokiran račun agencije, da li agencija ima dozvolu i dr. To je posao države i njenih organa. Ako neka agencija postoji, za normalnog čoveka je to znak da posluje po zakonu. Država treba obične građane da zaštiti od prevaranata tako što neće dozvoljavati osnivanje raznih agencija i preduzeća bez kapitala i što će kontrolisati njihov rad. Ako građani sve ovo treba sami da proveravaju pre nego što krenu u pravni posao, šta će im onda država i njene institucije!?

U turističkoj inspekciji kažu da je jedina njihova preporuka građanima - da koriste renomirane i dobro poznate agencije. Pa agencija Konte i jeste bila među poznatijima! Uhapsili vlasnika agencije zbog toga što je prevario putnike. Da li će nezavisno sudstvo dokazati nameru da je Šimpraga hteo da prevari? Ljudi koji nisu otišli na letovanje oštećeni su ali od strane državnih organa, a manje od agencije. A u ovoj i ovakvoj državi, kada se vlast uključi u rešavanje problema, problem postaje nerešiv.

Sarađujte pre i posle

Pozabavimo se i tom famoznom saradnjom MUP-a i tužilaštva. O kakvim diletantima se radi, počev od direktora policije i njemu potčinjenih pa do portparola i onih ljudi koji spremaju saopštenja ministru policije! Nadležnost javnog tužioca propisana je u članu 46 ZKP-a, u kome se kaže da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinilaca krivičnih dela. Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan da rukovodi pretkrivičnim postupkom, da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom, da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom, da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka i da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom. Radi vršenja ovlašćenja svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove - policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela - dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ako organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno skupštinsko telo. Gde se tu u Zakonu pominje  - saradnja?

I transkripti. U posebnim odredbama o postupku za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno teških krivičnih dela (član 504 od a do ć), takođe ne piše da tužilaštvo i policija sarađuju već - ako organi unutrašnjih poslova saznaju da se priprema ili da je učinjeno neko od ovih krivičnih dela, dužni su da o tome odmah obaveste nadležnog javnog tužioca. Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste. Neizvršavanje zahteva ili prekoračenje određenog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da javnom tužiocu posebno obrazloži. Podaci za ova krivična dela o pretkrivičnom i istražnom postupku predstavljaju službenu tajnu. Osim službenim licima, ti podaci se ne mogu odavati niti drugima mogu biti dostupni. Ovi podaci se mogu objaviti samo na osnovu pisanog odobrenja nadležnog javnog tužioca, odnosno istražnog sudije. Nema tu nikakve - "saradnje"!

 

 

 

 

 

Kad ne može - ne može

 

Kada su u pitanju nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije, nigde ne piše da takve sadržaje može da čita ministar policije, a pogotovo da ih saopštava javnosti tj. novinarima. Ovi podaci predstavljaju službenu tajnu, a ovlašćena službena lica koja primenjuju meru pišu dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu na njihov zahtev. Tako piše u zakonu. Otkud, onda, ministru policije taj materijal odnosno transkripti?! Pre neki dan ministar policije ušao u žestok sukob sa ministrom za zdravlje oko komentarisanja saopštenja kako su lekari propisivali duple doze citostatika bolesnicima. Ministar policije je potvrdio da je to zabeleženo u transkriptima slušanih razgovora koje je on pročitao. Ko je ministru dao da čita ove transkripte bez dozvole istražnog sudije? Uzgred, ni istražni sudija takvu dozvolu ne bi smeo da potpiše. Ministar je politička ličnost a ne ovlašćeno službeno lice! Dok mera traje, naredba istražnog sudije i postupak njenog izvršenja smatraju se službenom tajnom. Po izvršenju mera organi unutrašnjih poslova dostaviće istražnom sudiji snimke i poseban izveštaj. Istražni sudija će dostaviti javnom tužiocu sav materijal dobijen sprovođenjem mera nadzora.

 

 

Kod Zorića i Homena po pare

Da zlo bude veće, niko građanima nije objasnio da na ovaj način neće doći do novca i do letovanja. Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom za krivično delo prevare ne predviđa mogućnost oduzimanja tako stečene imovine!? I sve tako ukrug. Samo je prevarant profitirao. Građani će moći da vrate novac samo ako im on lično vrati, da se naplate do visine osigurane sume kod osiguravajuće kuće ili u parnici privatnom tužbom. To dalje znači da se građani mogu zaštititi samo preko suda ako nastane problem, privatnom tužbom, što može da bude skup i dugotrajan proces. Turistička inspekcija je upravni organ i može da zatvori agenciju i zahteva pokretanje prekršajnog postupka, ali ne i da obezbedi vraćanje novca. Ko će prevarenima obezbediti novac za povraćaj ukoliko je vlasnik agencije u zatvoru? Da li će polisa od 30.000 evra biti dovoljna za sve? A onda neka idu kod Tome Zorića, Homena i ostalih da pokušaju da naplate ostatak!