Muljanje

Obrenovac: Penzioneri dušu dali za manipulante 

 

Bežanje je nemoguća misija

 

Penzionerska mafija nije organizovana grupa starih građana, već onih koji bi da se ovajde od tuđih penzija. Bar tako izgleda kada se pogleda slučaj iz Obrenovca

 

Igor Milanović

 

Udruženje penzionera Obrenovca (UPO) osnovano je kao humanitarna organizacija, ali se svelo na sivu ekonomiju. Iako nema ni dozvolu niti ispunjava bilo koji uslov, ono se bavi trgovinom, pa je tako svojim članovima samo u 2009. godini prodalo: skoro 7,5 tona sirovog uglja, preko 780 tona sušenog uglja, 18 tona šećera, 7.560 litara ulja, 11 tona brašna, 30 tona krompira, 4 tone pasulja i 1,5 tona meda.

Distribucija (čitaj prodaja) išla je i preko privatnih kuća predsednika mesnih odbora, kao što je bio slučaj u selu Krtinska (Mesni odbor Mladost?!). U samom Udruženju se ne vodi robno knjigovodstvo, a ne izdaju se ni fiskalni računi, zbog čega je nemoguće utvrditi po kojoj ceni je roba nabavljena, a po kojoj prodata.

U UPO-u tvrde da robu prodaju po istoj ceni po kojoj je kupljena, ali dokaza nema. Sa druge strane, svi predsednici mesnih odbora imaju pravo na novčanu naknadu za svoj angažman u distribuciji robe, a odakle pare za to niko ne zna. Ove isplate se knjiže kao pokriće troškova, pa se tako izbegava plaćanje doprinosa.

U finansijskom izveštaju UPO za 2009. nigde nema podataka koliko su bili rashodi po osnovu kupovine robe, a uplate i isplate se vrše preko jedinstvenog, zbirnog računa, preko koga se muljaju još neka sredstva.

U okviru UPO posluje i Fond solidarnosti u koji može da se učlani svaki penzioner koji pristane da mu se doživotno od penzije odbija do tri odsto. Tako prikupljena sredstva dele se između Fonda PIO (dobija dva odsto) i UPO (uzima 33 odsto za finansiranje sopstvenih troškova). Ono što pretekne mogu da pozajmljuju članovi Fonda solidarnosti uz kamatu od dva odsto.

Upućeni tvrde da malo šta ostane za pozajmice članovima, jer se rukovodstvo UPO ne pridržava ograničenja od 33 odsto za pokriće svojih troškova, već uzima mnogo više. Iz tog razloga grupa večitih rukovodilaca Udruženja i Fonda, okupljena oko predsednika Živorada Blažića, od kojih su neki na funkcijama neprekidno već deset godina, od 2004. do danas ne polaže račune skupštini Udruženja.

Niko, osim izabrane grupe, ne zna koliko je tačno uplaćeno u Fond od njegovog osnivanja do danas, i koliko je i u koje svrhe potrošeno. Pogađate, i ova sredstva se vode preko istog, zbirnog računa preko koga ide i trgovina namirnicama i ugljem.

Jedini trag o tome koliki bi mogao da bude Fondov obrt, predstavlja jedna izjava predsednika Blažića zapisana u lokalnom listu Palež od 4. juna 2009. gde dotični tvrdi: "Mi imamo mesečni priliv od 600.000 dinara po osnovu članarine Fonda solidarnosti."

Da verujemo čoveku na reč, jer drugih izveštaja nema. Tako na primer u 2009. izvesni Avramović deli članovima Opštinskog odbora UPO izveštaj o finansijskim rezultatima iz koga gotovo ništa ne može da se zaključi. Naime, nikada niko nije uradio popis obaveza i potraživanja UPO, ali ni robe. Predsednici mesnih odbora u Bariču i Zabrežju čak su 2008. zabranili popisivanje, zbog čega je protiv istih 7. avgusta 2009. podneta prijava, a da se policija do danas ovim povodom više nije oglasila.

Pošto se sve radi tako da tragovi ne ostaju, niko živi ne zna koliki su pravi prihodi i rashodi kako UPO, tako i njegovog Fonda solidarnosti.

Penzioneri jedino znaju da su u 2009. za troškove prevoza morali da plate 100 dinara po svakoj toni kupljenog uglja. Na taj način je sakupljeno oko 80.000 dinara, ali, pogađate, ni ove stavke nema u godišnjem finansijskom izveštaju.

Penzioneri, članovi UPO, mogli bi posle ovog članka da požele da se iščlane iz Fonda solidarnosti u znak protesta zbog pomenutog načina poslovanja, ali od toga nema vajde. Prvo je izlazak iz članstva gotovo nemoguća misija, a drugo i najvažnije: po Statutu oni nemaju prava na povraćaj već uplaćenih sredstava.

Živorad i njegova družina su se, očigledno, lepo obezbedili od svakog eventualnog pada prihoda iz svoje  crne, penzionerske ekonomije.