Kontranapad

Kadrovska situacija u rukovodstvu FSS je uzdrmana, a atmosfera i ambijent nepodnošljivi.

Golubovi, ludi bikovi i ostale grabljivice

Fudbalski vrh poput funjara pokreće disciplinske mere protiv onih koji puštaju svoj glas ili su oštriji na rečima od podaničkog žargona, koji je službeni jezik sadašnje fudbalske vlasti u Srbiji.

Miroslav Vislavski

Samo mesec dana pre nego je dao otkaz Radomiru Antiću, Tomislav Karadžić, predsednik FSS, na sva zvona je oglasio da je postignut kompromis u slučaju selektor i da Antić na opšte zadovoljstvo nastavlja svoj rad u statusu selektora srpske reprezentacije sa svom odgovornošću za rezultate u kvalifikacijama za predstojeće Evropsko prvenstvo. Ovim potezom je prividno amortizovao gnev javnosti koji je potpirio svojim nebuloznim ponašanjem i nastupima za vreme i posebno nakon Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Ipak, vrlo brzo se pokazalo da je Radomir El Grande poklekao pred stampedom ludih bikova Desperadosa Tola.

Vremešni pubertetlija Tole nije se smirio u svojoj nameri da ispravi ono što je u zanosu uspeha po plasmanu na Svetsko prvenstvo, kada je poput pijanog milionera potpisao izuzetno vredan ugovor sa Radomirom Antićem. Ugovor koji bi bio za poštovanje i u mnogo bogatijim savezima od srpskog. Zabrinuo se nakon nerešenog ishoda u drugom kolu kvalifikacija, gde je već pre utakmice "inkasirao" tri boda, da će potrošiti budžet Saveza, a da pri tome neće oprihodovati sredstva po osnovu plasmana na Evropsko prvenstvo. Svu krivicu za eventualni neuspeh, Tole unapred svaljuje samo na jednu osobu - Radomira Antića! Zbog toga je brže bolje okupio svoje teledirigovane ovce, transformišući ih u lude bikove i pod amnezijom događanja samo par nedelja ranije, doneo odluku da smeni selektora sa čvrstim ugovorom. Spreman na rizik da isplati i preostali iznos, sa željom da ga Antara "u zdravlju troši", ukoliko ne uspe da probudi moralnu dilemu kod selektora patriote i na taj način sačuva još oko dva miliona evra, koliko će morati da mu plati na ime angažmana do polovine 2012. bez obzira radio Radomir ili ne radio. Ako mu to ne pođe za rukom, Tole će Radomira razapeti na moralni krst, kompromitovati kao halapljivca kome nije stalo do Srbije i koji je jedino sagledavao svoj materijalni interes i status, a ne i interes srpskog fudbala. Tole uvek nađe žrtvu, ne bi li sačuvao svoju poziciju.

Čoja je plata merilo

Smenio ga je tobož zbog toga što se pokazalo da reprezentacija ne može bez selektora na klupi! O tome se govorilo i tada kada je FIFA donela odluku o kažnjavanju Antića. Zbog tog "principijelnog" stanovišta, nakon što je stado ovaca shvatilo da to i nije neki "principijelan" stav pa pokloniše poverenje selektoru koji je u toj situaciji "ipak bio najbolje rešenje", Dušan Savić je zbog svog principijelnog držanja napustio fudbalsku vladu, otkazavši Toletu dalju lojalnost.

Učinilo se da je Tole u međuvremenu shvatio relacije i socijalnu situaciju u Srbiji, koja bitno odudara od njegovog plodonosnog minulog rada, akumuliranom na propasti bivše i sistemu sadašnje države, pa je nakon otrežnjenja zaključio da je 100.000 evra plate na mesečnom nivou za Radomira neprimereno za Srbiju.

Međutim, veliko je pitanje da li je savladao lekciju, iz prostog razloga što je nasledniku, Vladimiru Petroviću Pižonu, opredelio pet puta manju platu! To znači da Petrović dobija najmanje 20.000 evra mesečno! I to je kao primereno u Srbiji! Ako je već o tome reč, treba se podsetiti da je pre četiri godine na kormilu reprezentacije Srbije i Crne Gore završio svoje selektorovanje Ilija Petković sa sličnim rezultatom kao i Radomir. Imao je, dakle, u vreme boljeg i realno kvalitetnijeg standarda, platu koja je iznosila 3000 evra. I tada je Tole bio broj jedan.

Šta je to onda sa Toletom koji skeptično gleda na mogući prolaz do Evropskog prvenstva, a daje selektoru 20.000 evra mesečnu platu? Da li je merilo Antićeva plata, pa ga moralno zadovoljava pet puta manja plata novog selektora, (ne)mogućnosti Saveza ili takmičarski rezultat? Gde to luta Tole u merenju vrednosti. Ako smatra da smo doveli u pitanje plasman među najuspešnije evropske selekcije, a sa time i mogućnost zarade, zašto daje selektoru tako veliku platu. Iz reakcija iznenađenog Petrovića za ono što ga je snašlo, proizilazi da bi on selektorsku funkciju prihvatio za neuporedivo manju platu.

Zašto? Pa zbog toga što je u čitavoj priči samo on sigurni dobitnik. Plasirala se Srbija ili ne na Evropski samit. Svrstao se u red pedeset selektora koje vodimo na evidenciji našeg fudbala. Sa time će ojačati svoju trenersku biografiju, kao što to čini (ili neko drugi u njegovo ime) sa Vojvodinom, u kojoj se zadržao svega nekoliko dana i gotovo bez i jednog treninga, koja se vodi u kretanju njegove karijere kao klub koji je navodno trenirao.

Dakle, smenom Antića i dovođenjem Pižona na čelo selekcije, bura koju je sam Tole podigao nije završena. Ne bude li rezultata, nema ni mira. Iako golub simbolizuje mir, to ne znači da će ga Pižon doneti. Jer Srbija je prepuna raznih golubova - lepezana, prevrtača, pismonoša, dugoletača... Na žalost, dominiraju preletači koji ne donose boljitak, ali su garant vlastima da opstaju. Sa takvima Tole vidi svoju šansu za još jedan mandat pa da, izvori javljaju, nema više 72 već 69 godina. Možda je to tačno, ako se uzme u obzir odakle je vremešni prešjednik i kako su tamo odakle je rešavali pitanje krštenice. Dakle, teško da će naš golub na mestu selektora uneti mir u fudbalsku kuću, ali nije isključeno. On barem ima autoritet igračkog imena, za razliku od nekih koji nisu imali ni igrački ni trenerski autoritet imena, a bili su pominjani u kombinacijama za Antićevog naslednika. Stručni autoritet i ime će izgraditi sa selekcijom Srbije. Možda kao što je to sa reprezentacijom Gane doživeo Milovan Rajevac, koji je kapitalisao ugovor u Saudijskoj Arabiji sa 4,5 miliona dolara! Ne ostvari li naš golub nešto slično, krdo ovaca koje se transformiše u lude bikove će se lako transferisati u grabljivice oštrih kandži, koje će poterati na novu žrtvu njihov predvodnik orao koji lovi miševe.

Pojaviše se odnekud

I dok se nacija privikava na novog selektora, prilike u Kući fudbala se drže pod ključem. Ne priča se previše o završetku kapitalne investicije koja će ostati spomenik ljudima koji oličavaju vreme laži, manipulacija i prevara. Ne priča se više o stotini miliona koji će Vlada Srbije uložiti u osvetljenja fudbalskih stadiona. Kadrovska situacija u rukovodstvu FSS je uzdrmana, a atmosfera i ambijent postaju nepodnošljivi. Prigušena je afera oko Fudbalskog saveza Beograda u kome je prinudna uprava. Prvoligaši su sve glasniji u zahtevima da ljudi koji su u dubokoj starosti, a i dalje raspolažu srpskim fudbalom, moraju da se sklone... Fudbalski vrh poput funjara pokreće disciplinske mere protiv onih koji puštaju svoj glas ili su oštriji na rečima od podaničkog žargona, koji je službeni jezik sadašnje fudbalske vlasti u Srbiji. Protiv onih koji su im opozicija ne mogu više nego da ih detaširaju u samom pokušaju da se oglase i kažu svoj kritički sud o njima i njihovoj politici.

Tako je ovih dana nekadašnji predsednik FSS i generalni sekretar Crvene Zvezde Nebojša Leković gostovao u mojoj emisiji Kontranapad. Osam godina su u ovoj emisiji televizije Jesenjin iz Novog Sada gostovale istaknute i poznate ličnosti iz sveta sporta. U njoj su otvoreno govorili o prilikama i odnosima u ovoj oblasti. Među mnogima, emisiju su koristili za javno oglašavanje i današnji čelnici i vladari iz senke u fudbalskoj organizaciji. Proteklih godinu dana emisija se reemitovala i na SOS Kanalu.

Nebojša Leković je najavio povratak u fudbal i nastavak borbe protiv onih koje je sačuvao u vreme svoje pozicije i njihove nemilosti. Ocenivši situaciju u srpskom fudbalu dramatičnom i optuživši vrh na čelu sa Tomislavom Karadžićem kao najodgovornije za stanje u kome se nalazi, Nebojša Leković je govorio i o slučaju selektor, pripisujući isključivo Antiću zasluge za učešće na Svetskom prvenstvu. Posle emisije mi je izrazio sumnju da će SOS kanal reemitovati emisiju sa njime kao sagovornikom. Verujući u slobodu vlasnika televizije, odbacio sam takve sumnje.

Na dan emitovanja sam poslao poruke mnogim sportskim ljudima, skrećući pažnju na gosta koji nakon četiri godine apstinencije prvi put izlazi u javnost. Odmah po prijemu poruke, pozvao me je (prvi put nakon osam godina), siva eminencija srpske fudbalske kuhinje Milovan Đorić i upitao: "Gde si ovog našao, šta će ti on?" Odgovorio sam da smo svi mi u jednom košu i nikada se ne zna ko je gore, a ko dole. Takođe da je to novinarski izazov - razgovarati sa osobom koja je u kratkom periodu doživela mnoga iskustva koja su nedostupna javnosti. Taj poziv me je veoma iznenadio, ceneći da sam Đoriću bio interesantan samo kao direktor FK Vojvodine i neko vreme sa mojim Kontranapadom. Ali to je bilo veoma kratko.

Za vreme emitovanja na SOS kanalu, emisija je prekinuta nakon 25 minuta (trajala 65 minuta) bez ikakvih informacija iz režije o razlozima prekida emitovanja. Bio sam iznenađen i pokušao da dobijem odgovor od režije i kasnije od vlasnika televizije. Prvi su mi odgovorili da se računar "zaglupio", a drugi, koji mi se naknadno javio po mom pozivu, da je bolestan i ne zna o čemu se radi. Inače, minulih sedmica imao sam inicijativu prema Dragiši Kovačeviću da emisiju prenesem na SOS kanal. On to nije odbijao.

Međutim, nakon emisije sa Nebojšom Lekovićem i prekida tokom emitovanja, pozvao me je Kovačević i tom prilikom mi rekao: "Nemamo više programski interes na SOS kanalu da emitujemo Kontranapad". Ponudio mi je da budem dopisnik i izveštavam o sportskim dešavanjima u Novom Sadu, na čemu sam mu zahvalio!

Ništa nije slučajno. Pogotovo kada se s razlogom pretpostavlja, a neki izvori i tvrde, da je Fudbalski savez Srbije važan sponzor (donator) jedinoj sportskoj televiziji u Srbiji! Zato s razlogom klikćemo: Živela sloboda medija i demokratija u srpskom sportu! U mnoštvu poruka podrške i javljanja mnogih uglednika, povodom skidanja emisije iz programa SOS kanala izdvajam onu koju je potpisao prof. dr Aleksandar Đurđev (Pravni fakultet u Novom Sadu): "To je veliki poen za tebe, ali još veći gubitak za gledaoce". Ja bih dodao, cenjeni profesore, gubitak je to i za sport i slobodnomisleće u njemu, koji su u Kontranapadu imali prozor da saopšte istinu, bore se za pravdu i čistotu sporta – i ne samo sporta!

 

Konfekcijski sport

Da li je prekid emitovanja i skidanje Kontranapada sa programa SOS kanala slučajnost sa gostovanjem Nebojše Lekovića koji nakon dužeg vremena izlazi u javnost i kritikuje fudbalski vrh Srbije? Da li je slučajnost da se autoru emisije povodom Lekovićevog gostovanja javlja nakon osam godina Milovan Đorić, po mnogima siva eminencija srpske fudbalske kuhinje? Da li je slučajnost što umesto prenošenja emisije u Beograd na SOS kanal bez ikakvih troškova po televiziju, nestaje programski interes za Kontranapadom, emisijom koja je po malo drugačija od konfekcijskih emisija o sportu?