Na tragu

Priboj: kratka istorija nestalih FAP-ovih dolara

 

Završili pod točkovima "pekinške patke"

 

Kako je moguće da se direktor odrekne duga cele kompanije, koja nije njegova

 

N.V.

 

Fabrika automobila Priboj je do raspada Jugoslavije poslovala u okviru združenog preduzeća FFB - Beograd u koje su bili uključeni FAP iz Priboja, FAMOS iz Sarajeva, FAS iz Skopja, kao i TAZ iz Zagreba.

Da je ondašnja jugoslovenska industrija bila moćna i konkurentna na inostranom tržištu, govori i podatak da je još 1987. godine ugovoren i realizovan izvoz kamiona i autobusa u Siriju u vrednosti od 20 miliona  dolara.

FAP-u iz Priboja je od tog izvoza trebalo da pripadne 65 odsto od ugovorene cene. Tada je primljen samo avans od 20 odsto i ništa više. U međuvremenu je FFB devedesetih godina prošlog veka pokrenuo tužbu pred međunarodnim sudom u Cirihu i proces je završen u korist FFB-a odnosno FAP-a i drugih članica. Presuda međunarodnog suda je bila izvršna 1997, ali se tada zbog sankcija nije mogla izvršiti i čekalo se na ukidanje sankcija da bi došlo do naplate celog iznosa sa kamatom, što bi iznosilo između 12 i 13 miliona dolara u korist FAP-a.

Šta se, međutim, desilo 2002. i 2003. godine, u vreme kada je konačno ovaj dugogodišnji problem mogao da bude rešen?

Direktor FAP-a Mirko Stojović u probranom društvu odlazi u Siriju i tamo se odriče (!) svih potraživanja do 40 odsto od glavnice duga!

Tako je FAP primio samo oko tri miliona i 300.000 dolara zaostalog duga, a razlika do 12 odnosno 13 miliona dolara, negde je, pod neobičnim okolnostima, jednostavno nestala!

Zašto je Stojović, i uz čiju saglasnost ostavio dužniku ili nekom drugom toliki novac, i pored ukinutih sankcija i važeće presude međunarodnog suda u korist fabrike?

Kako je to izveo bez odluke Upravnog odbora i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju?

Na ta pitanja postoje brojni odgovori. Jedan od njih morao bi da zna tadašnji predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević, koji je, vidi čuda, nekako istovremeno bio i predsednik Upravnog odbora FAP-a!

Da bi nekako "ispeglao" taj slučaj, Stojović je, prema svedočenju izvora u Priboju, uspeo da progura neku Odluku UO, kojom je pokušao da opravda i prikrije put kojim su nestali FAP-ovi milioni dolara.

Sasvim je moguće, tvrdi se i u jednom pismu upućenom MUP-u Srbije još za vreme vlade Vojislava Koštunice, da je Stojović takvu odluku sa predsednikom i sekretarom UO napisao, otkucao i arhivirao, da je takvu, lažnu, pokaže kome treba, ako bi je slučajno zatražili. Postoje izgledi, piše u tom pismu, da se lažan sadržaj odluke nalazi u lažnom zapisniku br. 27/ 2003 od 15. decembra 2003, pa taj zapisnik treba potražiti.

Autor pisma skreće pažnju na termine tog zapisnika i vreme kada je već počeo da pristiže deo duga iz Sirije, a uzgred podseća na to da su osim Milosavljevića članovi tadašnjeg UO FAP-a bili: Miroslav Matović, Mirko Stojović, Marko Ječmenica, Miomir Dujović, Vojo Ječmenica, Čedo Ćirović, Savo Popović i Ljubiša Radović.

Nije poznato da je bilo kog od njih od onda do danas pozvao neki državni organ da objasni gde je nestao deo milionskog duga iz Sirije. Nikoga to očito i ne zanima, osim opljačkanih i rasteranih radnika.

Tokom Stojovićeve vladavine FAP-om na plasirane su bajke o velikim poslovima u Švajcarskoj i Alžiru, te čuvenom "proizvodu" koji je u Kini trebalo da bude izložbeni eksponat na sajmu. Čaršija ga je ekpresno nazvala "pekinška patka" kako bi sumornu stvarnost na trenutak učinila veselijom. U pitanju je neviđeni prototip vozila nepoznatog gabarita i namene, koji se drži u strogoj tajnosti, daleko čak i od očiju predsednika Tadića!