Nemačka

Ultimatum: Nemačka je hrišćanska, ko to ne prihvata promašio je mesto boravka

 

Ništa od multi-kulti

 

Tradicionalno konzervativni Bavarci prvi su posle bivšeg berlinskog senatora skrenuli pažnju na probleme neintegracije stranaca u nemačko društvo i odlučili da tome stanu na kraj. Nemačkoj je potrebna nova strategija doseljavanja, pošto joj u bliskoj budućnosti preti nedostatak stručnjaka, a u toj strategiji nema mesta za pripadnike stranih kultura, koji, prema sadašnjim iskustvima, ne žele i ne mogu da se integrišu

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer (CSU) već duže je vreme pod snažnim političkim pritiskom. Debata o položaju stranaca u Nemačkoj, kao i razgovori o položaju Nemačke u svetu kao da su prolazili pored njega. Doskoro.

Bavarska ima poseban položaj u Nemačkoj. Bivša kraljevina od uvođenja republikanskog sistema nosi naziv Slobodna država Bavarska i odlikuje se specifičnostima koje je izdvajaju od ostatka Nemačke. Bavarci su na te specifičnosti ponosni iako nikada ne dovode u pitanje ni svoju pripadnost nemačkoj naciji niti svoje mesto u nemačkom savezu. Po teritoriji, ovo je najveća savezna pokrajina u Nemačkoj, u kojoj pored Bavaraca žive i potomci drugih staronemačkih plemena, kao što su Franci.

Naziv Bavarska (nem. Bayern), preko latinskog Baiuvaren, proistekao je iz keltskog ili slovenskog naziva jednog plemena - Bojara. Svoju delimičnu nezavisnost u okviru Nemačkog carstva Bavarska je stekla veoma rano, a posle Napoleonovih osvajanja postala je kraljevina. I danas Bavarci s poštovanjem govore o svojim monarsima posmatrajući ih kao predstavnike posebne bavarske kulture. Naslednici kuće Vitelsbaha i dalje učestvuju u bavarskom javnom životu, iako nemaju političkih aspiracija.

 

Hrišćanstvo - nemačko merilo

 

Posle II svetskog rata na području američke okupacione zone u južnom delu Nemačke formirana je stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja je od početka u koaliciji sa Demohrišćanskom unijom (CDU) stvorenom na ostatku nekadašnje Zapadne Nemačke. CSU je striktno pokrajinska, bavarska stranka, koja na izborima učestvuje isključivo u granicama Bavarske, u kojoj se sestrinska CDU ne kandiduje. Na saveznom nivou ove dve stranke su u večitoj koaliciji.

CSU se oduvek smatrala čuvarem bavarske tradicije. Bavarci su katolici i veoma konzervativni, kao uostalom i drugi alpski narodi. Porodica, crkva i država su glavni orijentiri u životu svakog Bavarca. Sledeći ovaj konzervativizam, CSU je od rata naovamo jedina vladajuća stranka u Bavarskoj. Za života njenog najpoznatijeg lidera, kontroverznog Franca Jozefa Štrausa, predizborna računica je uvek glasila 55 plus odsto odnosno najmanje 55 odsto glasova.

U poslednje vreme je došlo do naglog opadanja popularnosti ove nekada neprikosnovene stranke. Čak ni formula 50 plus odsto više ne izgleda realna i mnoge vođe CSU sa zebnjom očekuju sledeće pokrajinske izbore i gubitak apsolutne većine.

Horst Zehofer je aparatčik bez harizme. Odlično se snalazi u partijskoj kombinatorici, ali ne poseduje privlačnost neophodnu da za sobom povuče birače. Nema ni ideje ni energiju koji bi pokazali da je vođa sposoban da zemlju izvuče iz nedaća u koje je zapala zajedno sa celom Nemačkom.

Nasuprot njemu, u unutarpartijskim borbama stoji Karl Teodor, baron od Gutenberga, okretni savezni ministar odbrane. Ka Te, kako ga zovu prijatelji, majstorski uspeva da sprovodi skoro šizofreničnu politiku pocepanu između nemačke unutarpolitičke potrebe da povuče svoje vojnike iz Avganistana, i spoljnopolitičkih obaveza prema NATO saveznicima, na prvom mestu Amerikancima. Svojom domišljatošću je već više puta pokazao da je talentovan političar s kojim treba računati i u budućnosti.

Da bi sačuvao presto partijskog i pokrajinskog vođe, Zehofer je morao da se aktivira, a za temu svog nastupa je izabrao u poslednje vreme veoma atraktivno pitanje stranaca u Nemačkoj.

"Multikultura je mrtva", uzviknuo je nedavno Zehofer na sastanku Mladih Unije. "Naši pogledi na svet su hrišćanski, i to je merilo svakodnevne kulture u Nemačkoj." Prisutni su ga pozdravili aplauzom, jer slično misli i nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU). Isto to je pisao i Tilo Saracin u svojoj poslednjoj knjizi, samo što petao koji prvi zakukuriče završi u loncu. Saracina su prvo prognali iz Nemačke banke, gde je bio član Upravnog odbora, a onda su ankete pokazale da 80 odsto Nemaca deli njegove stavove.

Odmah posle ovog nastupa Zehofer je dobio jasnu i glasnu podršku Angele Merkel, koja je 15. oktobra poručila: "Mi smo vezani za hrišćansku sliku čoveka. To je ono što nas čini ovakvima. Onaj ko to ne prihvata promašio je mesto boravka", rekla je šefica CDU-a i aktuelna kancelarka na regionalnom sastanku stranke u Berlinu.

Uslov svih uslova integracije je učenje jezika, a to ne čini ogromna većina doseljenika iz neevropskih zemalja. U međuvremenu je i turski predsednik Abdulah Gul preko turskih novina u Nemačkoj pozvao svoje sunarodnike da uče jezik domaćina.

Kada su u pitanju doseljenici iz evropskih zemalja, problem u vezi s integracijom postoji jedino kod izbeglica sa Balkana, i to posebno među Romima i Albancima. Svesni da svakog časa mogu da budu vraćeni u zemlju porekla, oni se ne opterećuju pitanjima integracije u nemačko društvo. U ovom trenutku oko 12.000 ljudi očekuje svoju deportaciju iz Nemačke na Kosovo, od tog broja njih 10.000 su Romi.

Zehofer i zvanična nemačka politika za njih ne vide nikakvo rešenje u Nemačkoj. Sve što je nemačka vlada spremna da učini za ove izbeglice je gotovo simbolična novčana pomoć pri povratku na Kosovo. Ove osobe nisu briga Nemačke, smatra se u Berlinu, već zemalja iz kojih potiču.

 

Turci socijalno neupotrebljivi

 

Nemačka briga su oni koji tek dolaze. Po nekim predviđanjima, već 2011. Nemačkoj će biti potrebno pola miliona kvalifikovanih stranih radnika. Ko je pod tim podrazumeva?

Nemački ministar Gvido Vestervele poručuje: "Kao država mi imamo jasno razumljiv interes da se zapitamo koga pozivamo da živi u Nemačkoj." Njegovu ideju dalje razrađuje predsedavajući Mladih Unije Filip Misfelder u intervjuu časopisu Rheinische Post: "Potrebne su nam pozitivne migracije koje će da stimulišu tržište rada, a ne da opterećuju socijalnu državu". Dalje, smatra Misfelder, Zehofer je u svojim novim izjavama "pogodio žicu velikog broja ljudi".

Deo na koji se odnosi ovaj kompliment je Zehoferovo jasno odbijanje daljeg dovođenja ljudi iz stranih kultura. Prema njemu, Turci su nesposobni da se integrišu i nisu društveno korisni. "Iscrpljena je spremnost daljeg prihvatanja migranata u naš socijalni sistem," zaključuje Misfelder.

Posle Saracina, Nemačka na pridošlice gleda sasvim drugačije, ili kako je to Merkelova naglasila: "Greške počinjene poslednjih 30-40 godina ne mogu preko noći da se isprave". Konzervativna Bavarska je prva, kroz usta svog premijera koji se bori za politički opstanak, zvanično svima stavila do znanja da je Nemačka posvećena evropskim i hrišćanskim vrednostima. Eksperiment nazvan multi-kulti društvo i zvanično je proglašen mrtvim.

 

 

 

 

 

Fale, ali da li su sposobni

 

Nedostatak stručnjaka je vidljiv u ovom trenutku privrednog oporavka. Strukovna udruženja upozoravaju da trenutno nedostaje 36.000 inženjera i 43.000 IT specijalista. Sledeće tri godine, kako smatra savezna vlada, nedostajaće 85.000 inženjera i 70.000 stručnjaka prirodnih nauka. Sveukupno će tada biti potrebno 330.000 novih akademskih građana.

"Samo kod građevinskih inženjera imamo prirodni gubitak od nekoliko hiljada godišnje, jer ih više odlazi u penziju nego što završava studije," poverava časopisu Frankfurter Rundschau Hans-Peter Kajtel, predsedavajući Saveznog udruženja nemačke industrije.

Problem koji je postavljen pred nemačke vlasti glasi: koje inostrane diplome i svedočanstva mogu da se prihvate i u kojoj meri. Odgovor je jasan jedino kada su EU državljani u pitanju, ali pošto njih nema dovoljno da popune rupe na nemačkom tržištu rada, glavna debata se vodi po pitanju pridošlica iz evropskih zemalja izvan EU odnosno koliko su oni kvalifikovani za rad u Nemačkoj.