Beli kriminal

Mafijaška kuga: korupcija i organizovana anarhija u zdravstvu

 

Ko džepari bolesne, taj pljačka i grobove

 

Kad se na sto stave podaci o stotinama miliona poklonjenih evra doslovno bačenih u zdravstveni bunar bez dna, i kako ih je lopatama grabila ili, čak, uništavala zdravstvena mafija organizovana pri vrhovima vlasti, postaje jasnije zašto se za zdravstvo grabe kao da je kovnica novca a ne hipersenzibilna i sudbonosna društvena zbilja 

 

Priredila: Milica Grabež

 

Uprkos činjenici da je Evropska unija donirala oko 150 miliona evra u reformisanje srpskog zdravstva, korupcija je ostala na nivou koji se može nazvati galopirajućim. Okrugli sto posvećen ovoj temi, održan 2. decembra u organizaciji nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije", na čijem je čelu dr Dragana Jovanović, uz predočavanje evropskih istraživanja, dokumenata i izveštaja koji tu ocenu potvrđuju pokazao je da je stanje u ovoj oblasti katastrofalno.

Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja je diskreditacija EU donacija, rast nepoverenja građana u donacije, a i u NVO. Poljuljano poverenje naroda u EU, koja je dala oko 1,3 milijarde evra pomoći, od toga oko 130 miliona evra samo za reformske projekte u zdravstvu, proizlazi iz činjenice da je značajan broj tih projekata loše koncipiran ili implementiran, ili i jedno i drugo, ili su, pak, rezultati projekata u potpunosti izostali, ponekad su bili i doslovno katastrofalni. Značajan broj loše izvedenih projekata je ili lažno prikazan kao uspešan od domaćih partnera i ocenjen pozitivno (netačni izvori), ili lažno prikazan kao uspešan od domaćih partnera, ali ocenjen negativno od nezavisnih inostranih eksperata. Posledice falsifikovanja rezultata su diskreditacija EU u srpskoj javnosti, diskreditacija Srbije u očima EU donatora, velika šteta po zdravstvenu zaštitu građana, otežana integracija Srbije u EU, kompromitovanje IPA i svih budućih projekata koje finansira EU, a čija realizacija i kontrola prelaze potpuno na vladu Srbije u 2011/2012. godini.

Zdravstveni funkcioneri nisu se udostojili da učestvuju na ovom okruglom stolu, ali je ubrzo postalo jasno i zašto, kad je umesto stručne polemike o pretpostavkama za otklanjanje uzroka sistemske korupcije u zdravstvu usledila agresivna, brutalna reakcija republičkog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića u medijima.  Uspeo je i da "Doktore protiv korupcije" nazove neprijateljskom, protivvladinom organizacijom, da omalovaži i izvređa njene članove, i da odbije sve navode iz ekspertskog izveštaja Ecorys grupe. Sve to bez obzira na činjenicu da se u izveštajima, pored poražavajućih rezultata, ne navodi ni nešto što je očigledno: da rukovodioci zdravstvene službe, na primer, uporno skrivaju tokove novca ili da projekat "izabranog lekara", iz kojeg je isključen privatni sektor, predstavlja direktnu povredu Evropske povelje o pravima pacijenta (pravo na slobodan izbor).

 

Bolje ne sme

 

Mnogo je primera koji ovakve ocene potvrđuju.

Godine 2002. je začet projekat reforme i unapređenja transfuziološke službe kroz tehničku pomoć i nabavku opreme, sa ciljem jačanja dobrovoljnog davalaštva krvi. Međutim, koncept projekta je kasnije znatno promenjen u odnosu na prvobitni - odustalo se od proizvodnje derivata krvi, tj. od unapređenja već postojećeg programa frakcionisanja plazme, što bi bila velika ušteda za zdravstveni sistem. Naime, za uvoz derivata krvi godišnje treba oko 11 miliona evra, a procena je bila da je ulaganje od samo dva miliona evra dovoljno da bi to proizvodio Institut za transfuziju (dakle, da bi se Srbija oslobodila uvoza!).

 Nacionalni centar za frakcionisanje plazme je ugašen, a pri kupovini opreme čak nisu kupljena specijalna vozila već kombi. Inaktivisanje virusa se (iz neobjašnjivih razloga) vrši samo u Zavodu za transfuziju u Nišu (!). Pacijent koji prima krv nije siguran, jer, na primer, u slučaju reakcije na primljenu krv, koja je neretko "trojnog porekla" tj. iz tri centra, ne zna se od kog dela krv potiče!?

Evidentni su i slučajevi transmisije bolesti (HIV i HCV). Nema nabavke kesa za krv na nacionalnom nivou! Godišnje je potrebno 300.000 doza (kesa) krvi, a dobija se 225-240.000 doza (četiri odsto u odnosu na broj stanovnika, a trebalo bi pet odsto).

 Rezultat reforme je upravo ugroženo dobrovoljno davalaštvo krvi: često je davalaštvo krvi samo za potrebe porodice, ali i slučajevi prodaje krvi, o čemu svedoče i oglasi po novinama. Postavlja se pitanje i kako dolaze do krvi privatne zdravstvene ustanove u kojima se vrše hirurške intervencije.

Komentar stručne Ecorys grupe je da Nacionalna strategija ne uključuje kreiranje jedinica za frakcionisanje plazme, iako je ovo bilo predviđeno projektom. U prilog opravdanosti postojanja takve jedinice na ovim prostorima, data su u njihovom dokumentu čak četiri predloga, sa procenom potrebnog ulaganja od 13-23 miliona evra, što je, kako su zaključili, pogodan projekat za sredstva Svetske banke ili kredit Evropske investicione banke (EIB).

Takođe, 2002. godine aktiviran je projekat procene stanja zdravstvenih službi u Srbiji, svojevrsna zbirka podataka o zdravstvenom sistemu, nephodna radi  plana nabavki u reformi zdravstva. Značaj ovog projekta je okarakterisan kao ogroman, uz uslov da se dinamično održava načinjeni veb-sajt, koji je bio i jedan od ciljeva ovog projekta. Finalni izveštaj je govorio da su očekivani rezultati postignuti, da je veb-sajt formiran... Međutim, analiza je pokazala da je to laž, jer veb-sajt nije održavan, niti je ova baza podataka korišćena za planiranje ciljeva na bilo kom nivou u Srbiji. Ali je zato Svetska banka, na primer, kao i drugi eksterni eksperti, prepoznala moć ovog projekta i aplikacije sistema, pa to kasnije i koristila u svojim aktivnostima.

Komentar stručnjaka je da je ovaj vredan projekat poveren učesnicima i domaćinu - Ministarstvu zdravlja, a rezultat je, ukratko, debakl. Da li je to značilo da u srpskom zdravstvu nije preporučljiva transparentnost u određivanju prioriteta nabavki?

 

Da troše znaju

 

 Usledila su dva projekta u vezi sa razvojem zdravstvenog informacionog sistema: Kompjuterizacija bolničkih apoteka i zdravstvenih ustanova Srbije (2003) i Razvijanje zdravstvenog informacionog sistema (ZIS) 2003/2004. Cilj je bio, prvo, da se napravi integrisani nacionalni ZIS, kvalitetan na svim nivoima koji bi uključivao sakupljanje (slivanje) podataka, njihov prenos, analizu i primenu, i, drugo, elektronski zdravstveni karton za pacijente.

Projekat je ocenjen kao skoro katastrofalan, preterano ambiciozan od početka, značajan samo po definisanju minimuma potrebnih podataka. Kao takav postao je priča bez kraja. Bezbroj puta se raspisuju tenderi za kompjutere, nedavno opet za 158 domova zdravlja (DZ), a 17. oktobra 2010. za 20 bolnica u Srbiji. U Beogradu već više godina traje kontinuirana nabavka kompjutera i (ponekad nepotrebnih) softverskih programa, uvode se razni "pilot projekti", međusobno različiti, u domovima zdravlja su različiti programi, međusobno nekompatibilni, baš kao i u bolnicama, tamo gde postoje. Centralizacija podataka je, dakle - nemoguća. Šta tek reći za neverovatnu činjenicu da ključne ustanove za registre oboljenja, morbiditetne i mortalitetne statistike, republički Institut za javno zdravlje "Batut" i Gradski zavod za javno zdravlje imaju različite, inkompatibilne programe. Na sve to, lokalni predstavnik Svetske banke nedavno zvanično izjavljuje da je i Svetska banka dala 32 miliona evra samo za te svrhe, a Ministarstvo zdravlja je već potrošilo 12 miliona evra!

Tu je i projekat podrške razvoju javnog zdravlja sa ciljem razvoja mreže ustanova javnog zdravlja i njihovog rada, legislative... i osnivanje škole javnog zdravlja, edukacije i treninga. Završen je tako što je doneta odgovarajuća legislativa, ali željene promene nisu dovele do reforme javnog zdravlja. Restrukturisani su Institut za javno zdravlje "Batut" i drugi zavodi javnog zdravlja, "ali ni približno dovoljno za korisnike (mreža zavoda za javno zdravlje, Ministarstvo zdravlja (MZ), RZZO i Republički statistički zavod)..". Kao posredan, navodi se primer prijava malignih oboljenja: obrasci stari nekoliko decenija ostali su isti, a populacioni registri u vezi sa najčešćim bolestima od kojih narod oboleva i umire - ne postoje.

 

Ni to ne da Ministarstvo

 

Godine 2002/2003. začeti su i projekti za jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja da sprovodi zdrastvenu reformu, uključujući i pripremu za implementaciju kredita EIB od 50 miliona evra za rekonstrukciju 20+1 bolnice u Srbiji, kao i kredita EIB od 200 miliona evra za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji.

Projekti su zahtevali formiranje projektne implementacione jedinice, tzv. PIU Ministarstva zdravlja, i njeno osposobljavanje za pripremu tenderske dokumentacije i sprovođenje... Šta se, međutim, dogodilo? Dogodile su se katastrofalne "rekonstrukcije", na primer, u beogradskim KBC, koje traju godinama, uz potrošena enormna sredstva ne samo EIB već i NIP-a i Grada. PIU (Ministarstvo zdravlja) je, na primer, suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji, davao naloge za naknadne i viškove radova a da prethodno nije obezbedilo sredstva.

Kako to u praksi izgleda vidi se iz dela izveštaja CIP-a o rekonstrukciji dva beogradska KBC-a (2009): "...Investitor (Ministarstvo zdravlja) nije dao dobre projektne zadatke... radovima nije prethodila neophodna promena dokumentacije - stoga ne postoji građevinska dozvola pa samim tim ne može se dobiti ni upotrebna dozvola i privesti objekat nameni... A naloge za radove davala je protivzakonito PIU MZ bez obezbeđenih sredstava za izvođenje istih..."

 Poslednji primer na koji je ukazano jeste za šest miliona evra rekonstruisani Medicinski centar (MC) Kraljevo, stradao u zemljotresu. Pre par nedelja objavljena je izjava direktorke Republičkog seizmološkog zavoda da neko mora da odgovara za projekat i/ili rekonstrukciju MC Studenica, koji je pretrpeo ogromna neočekivana oštećenja... Ili, pak, rekonstrukcija Instituta Torlak...

I dalje, rezultati jačanja kapaciteta Ministarstva zdravlja trebalo bi da podrazumevaju, pre svega, sposobnost sagledavanja prioriteta zdravstvene zaštite, samim tim i pitanje organizacije i nabavke opreme za onkološke službe u Srbiji. Za to je, još 2004. godine od stranih eksperata (Helsinki CG) urađen projekat restrukturiranja onkologije u Srbiji za narednih 15 godina, upravo imajući u vidu porazne statističke podatke: navedeno je da smo među prvima u Evropi po obolevanju od najčešćih preventabilnih malignih bolesti, karcinoma grlića i dojke, raka pluća; isto tako, već godinama je kod nas značajno veći mortalitet od ovih najčešćih malignih bolesti, jer se otkrivaju u najvećem procentu u poodmakloj fazi bolesti upravo stoga što nemamo dijagnostičke resurse niti preventivne skrining preglede. Trebalo je da dođe 2009. godina pa da na bazi praktično istih epidemioloških pokazatelja kao iz 2002, kao i činjenice da je u Srbiji najveća smrtnost od kardiovaskularnih i malignih bolesti i da svake godine zato umire oko 32.000 stanovnika više nego prethodne (narod doslovce izumire), pa da Vlada Srbije pokrene program Srbija protiv raka, da se donesu nacionalne strategije za prevenciju i skrining, kao i za palijativno zbrinjavanje. Međutim, već godinama postoji nedostatak kadrova, naročito radiologa i patologa, kao i opreme za skrining i ranu dijagnostiku. Poseban problem je trajan nedostatak radioterapijskih aparata, iako je za tih 14 aparata koliko nedostaje Srbiji (tj. oko 50 odsto) dovoljna suma od oko 30 miliona evra, što iznosi samo 0,3 odsto sredstava RZZO od 2002. do 2009. godine (13,5 milijardi evra).

 Tek nedavno je započet projekat za skrining raka dojke i raka grlića koji je upravo finansiran sredstvima EU.

 

Torlak - bunar za pare

 

Godine 2004. izrađen je projekat razvoja preventivnih zdravstvenih službi (PZZ) formiranjem 25 preventivnih centara u PZZ, uz nabavku odgovarajuće opreme. Surova je stvarnost, međutim, da 25 osnovanih preventivnih centara praktično skoro i ne funkcioniše, osim neki u delu upitnika i slično. Uostalom, kako i da rade kad nemaju aparaturu? Preventivni i skrining pregledi se, kao što svi znaju, ne mogu sprovoditi zbog nedostatka kadra i opreme. Zaključak i preporuka Ecorys grupe je da je neophodna posvećenost Ministarstva zdravlja da forsira i finansira preventivne aktivnosti.

Twin projekat osnivanja ALIMS - Agencije za lekove i medicinska sredstva, smatran je jednim od najboljih iz aspekta dizajna i implementacije projekta. Planom razvoja ALIMS-a 2008-2010. bilo je predviđeno da se zaposle 34 neophodna saradnika radi regulisanja sektora zdravstvenih proizvoda u Srbiji (stavljanje lekova u promet i kontrola prometa). Ali, umesto toga oni su - otpustili 70 zaposlenih! Neobjašnjivo!

Usledilo je nekoliko projekata u vezi s Institutom Torlak, koji su obuhvatili rekonstrukciju i podršku uspostavljanju dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV na Institutu Torlak, podršku za privlačenje investicija i orijentaciju ka tržištu (Racionalizacija lokalne farmaceutske industrije, Procena upravljačke medicinske prakse, Unapređenje medicinskog menadžmenta u Srbiji).

Predlog strateškog plana za Torlak je bio da postane cenjen proizvođač GMP-kompatibilnih vakcina i bioloških preparata sa tržišnom dominacijom u jugoistočnim evropskim zemljama, sa izvoznim potencijalom, i sa statusom SZO prekvalifikacije za odabrane proizvode. Analiza je pokazala da je opravdano i perspektivno ulaganje u uspostavljanje dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV. Odluka je bila na Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije da li će, kao što je bilo navedeno strateškim planom, država da garantuje najmanje 50 odsto (12 miliona evra) investicionih potreba Torlaka - da zadrži Torlak kao zdravstvenu ustanovu, identifikuje izvodljivu kreditnu liniju/organizaciju za pozajmice, ojača time finansijsku sposobnost Torlaka kako bi pribavio neophodna sredstva, učini ga punim vlasnikom ukupne imovine, dozvoli Torlaku da osniva podružnice te da i one uđu u zajednička ulaganja.

Međutim, problem je bila finansijska održivost podrške Torlaku: završena I faza rekonstrukcije, ali bez novca za II fazu. EIB i Svetska banka su i dalje davali finansijsku pomoć za Torlak. Jedan od ovih projekata je pokušao da osigura održivost pomoći Torlaku da proizvodi OPV (oralna polio vakcina) i influenca vakcinu, menjajući tako status Torlaka, ali prema mišljenju Ministarstva zdravlja, koje je bilo presudno, nema dovoljno investicija da bi se završio započeti projekat proizvodnje OPV! Danas je nepoznato koliko je u rekonstrukciju i podršku Torlaku uloženo putem EIB kredita, niti koliko su Svetska banka i EU uložile. Nasuprot onome što se neprestano obećavalo, rekonstrukcija nije završena, niti se na Torlaku proizvode vakcine.

 

 

 

 

Kad ombudsman skrene

 

Miroslav Petrović, potpredsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata "Klub zdravlje", rekao je da su se ovo udruženje i pacijenti oboleli od malignih oboljenja i porodice preminulih, juna 2009. obratili Ministarstvu zdravlja dopisom da Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici rentira svoje inače nedovoljne kapacitete za radioterapiju obolelih od malignih oboljenja radi sticanja protivpravne materijalne dobiti. Strani pacijenti, koji plaćaju, imaju prednost nad domaćim osiguranicima koji su na listama čekanja, čime su ugrožena prava na pravovremeno lečenje (pravo na život). Potom su se bezuspešno obraćali svim mogućim instancama. Nakon više obraćanja ombudsmanu RS, on je nedavno sačinio preporuke kojima je, međutim, potencirao formalne prekršajne radnje, a skrenuo predmet sa kršenja prava na život i krivično delo po čl. 259 KZ - nesavesno lečenje.

 

 

 

 

 

Fikcija

 

Dr Draško Karađinović je izložio rezultate projekta reforme RZZO i finansiranja zdravstva - fikciju Nacionalnog zdravstvenog računa. Sistem Nacionalni zdravstveni račun (NZR) postoji u gotovo svim zemljama sveta, a izrađen je i usvojen od strane IMF, Svetske banke, Eurostata, OECD i UN. On predstavlja okvir za analizu zdravstvenog sistema i omogućava da se na transparentan način sazna koliki su ukupni rashodi za zdravstvo, promene u strukturi rashoda... odakle novac dolazi, kome ide, koja vrsta usluga se pruža i koja vrsta dobara se kupuje. Račun bi trebalo da pruži uvid u to koliko građani troše iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koliko iz džepa, a koliko iz dodatnog dobrovoljnog. Na taj način bi se evidentirala svaka usluga od dijagnostike, terapije do izdavanja lekova... A obaveza je da svake godine bude štampan i dostupan svim građanima.

Ugovorom pod brojem 134. Srbija je od Velike Britanije u maju 2002. godine dobila donaciju od 297.454 evra uz obrazloženje baš za potrebe jednog takvog računa. Dve godine kasnije, mada se u međuvremenu ništa nije uradilo, Srbija na ime istog projekta uzima kredit od Svetske banke u iznosu od 130.000 evra.

Dr Karađinović je objasnio da NZR nije moguć zbog sistemskih promašaja u organizaciji zdravstva. To je očigledno od 2003. godine. Sedam godina imamo prodaju magle međunarodnim donatorima, koji izradu NZR zahtevaju kao ključ u kontroli i planiranju potrošnje u zdravstvu i reformu finansiranja RZZO. Republički zavod za statistiku, koji je ključna institucija za prikupljanje nacionalnih računa sam konstatuje da ga nema i da ovaj projekat smatraju neuspešnim zbog opstrukcije Ministarstva zdravlja. Ovakvo stanje odgovara Ministarstvu, jer potrošnju može sistematski da prikazuje manjom nego što jeste i da se time stalno opravdava postojeće stanje. Osnovni probem je to što je privatni sektor, i kao pružalac usluga i kao izvor finansiranja zdravstvene potrošnje, nedovoljno i nekvalitetno obuhvaćen u NZR. A tu se ne može mnogo uraditi s obzirom na to da privatni sektor nije integrisan u RZZO. Ekonomisti procenjuju da se potrošnja privatnog sektora za zdravstvo kreće na nivou od skoro tri odsto domaćeg proizvoda ili 900 miliona evra. Može se zaključiti da mistifikacija NZR prikriva nepostojanje reforme RZZO i sistema finansiranja zdravstva, a fikcija NZR podstiče sistemsku korupciju u zdravstvu.

 

 

 

Instrukcija: krši zakon!

 

Naša Agencija za lekove i medicinska sredstva jedna je od retkih koja nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu. Razlog je centralizacija nadležnosti u Ministarstvu zdravlja, koje je zbog pritiska EU osnovalo ALIMS i prepustilo joj postupak registracije lekova, odnosno izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet. Kontrolu lekova u prometu je zadržalo za sebe. Već se ustalila praksa da prilikom javnog istupanja Ministarstvo zdravlja, odnosno ministar poziva stručnjake ALIMS-a koji obaveštavaju javnost da su lekovi u prometu bezbedni jer se registracija sprovodi u skladu sa standardima EU. Međutim ostaje druga strana medalje. Na našem tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zato se pacijentima često izdaju lekovi bez uputstva za upotrebu na srpskom jeziku ili se uputstva daju pacijentu u ruke koja često nisu ona koja je odobrila ALIMS. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane. Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama.

Upravo zbog toga su predstavnici farmaceutike kontaktirali predstavništva stranih proizvođača i pored ostalog su dobili i konkretno objašnjenje. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima.

 

 

 

 

Mito raste

 

Ovih dana je Galup media izneo je, na zahtev UNDP-a, rezultate istraživanja na temu korupcije, koje i dalje pokazuje rast korupcije u zdravstvu, u poslednjih šest meseci za nekoliko procenata. Prosečan iznos mita u oktobru 2010 je 255 EUR, što je značajno više nego prethodni - 169 EUR u martu 2010. i 164 EUR u oktobru 2009.