Familija

Bankarska mafija: Razvojna banka Vojvodine kao privatni servis pojedinaca i porodica

 

Navodni lopovi i stvarne krađe 

 

Razvojna banka Vojvodine nastala je pljačkom građana Vojvodine i akcionara nekadašnje Metals banke, a na isti način se i održava iznad površine samo da bi miljenici pokrajinske vlasti mogli da nastave da državne pare presipaju u privatne džepove    

 

Arpad Nađ

 

Iz vremena najcrnjeg staljinizma ostao je jedan vic: "Kada je policija hapsila ljude iz prizemlja moje zgrade, nisam se bunio. I kada je hapsila ljude sa sprata ispod mene, ćutao sam. Kada su došli mene da vode, odlučio sam da se pobunim, ali tada već više nije bilo nikoga u zgradi ko bi me čuo."

Ako se pod hitno ne zaustavi faktička nacionalizacija Razvojne banke Vojvodine (RBV), nekadašnje Metals banke, isti scenario čeka i druge banke u Srbiji. A onda će biti kasno, jer neće biti više nikoga ko bi čuo proteste.

Hapšenje Srđana Petrovića, nekadašnjeg prinudnog koupravnika Metals banke, zbog saradnje sa odbeglim Darkom Šarićem, u suštini ništa ne menja ni po pitanju ove banke, a ni po pitanju postojanja pravne države u Srbiji. Đorđe Jevtić, drugi prinudni koupravnik iz tog istog perioda, kada je pljevaljski bos svoje narko-milione prao preko ove banke, nije obuhvaćen istragom.

Ispada da je Petrović sve radio na svoju ruku, iako sam položaj koupravnika podrazumeva da je poslovanje moguće jedino uz odobrenje oba prinudna upravnika. Jeftić je na ovo radno mesto došao iz Narodne banke Srbije, gde je bio zamenik direktora sektora kredita. Očigledno su njegove zasluge za vladajuću oligarhiju dovoljne da mu, makar privremeno, obezbede oslobađanje od krivične odgovornosti.

 

Sve desne ruke

 

Poslovna golgota nekadašnje Metals, a današnje Razvojne banke Vojvodine, počinje onog momenta kada je neko u Pajtićevom okruženju došao na ideju da se igra bankarstva. U to vreme, pre nekoliko godina, kada je Vojvodina krenula putem kvazidržavnosti, na čelu ove banke bio je Ananije Pavićević.

O Ananijevim malverzacijama Tabloid je pisao još u vremenima dok je bio prvi čovek ove banke. Dokumentovano ukazivanje na nezakonitost u njegovom radu vremenom je učinilo da on postane neprihvatljiv za ljude iz Izvršnog veća Vojvodine, koji su se nameračili da izmišljaju Narodnu banku Vojvodine. Njegova smena, međutim, objašnjava mini šemu ne samo kako je Metals banka nacionalizovana, već i šta čeka celokupni bankarski sektor u Srbiji.

Izvršno veće Vojvodine je bilo najznačajniji deponent Metals banke, gde su držana budžetska sredstva. Ovo nije ništa čudno, tako se isto radi svuda u svetu. Pažnju skreće način na koji su sredstva povučena iz ove banke - sva odjednom i to dosta pre isteka roka navedenog u međusobnom ugovoru banke i Izvršnog veća. Na ovaj način su iznenada ispražnjeni bančini računi, ona više nije imala sredstava da servisira svoje klijente i Narodna banka Srbije je morala da uvede prinudnu upravu.

Na taj način na vlast u banci dolaze već pomenuti Petrović i Jeftić, a Ananije navodno beži u Crnu Goru, protiv njega se, opet navodno, podnose optužnice za nesavesno poslovanje i, opet navodno, izdaje međunarodna poternica.

Sve je ovo navodno, jer Ananije suštinski u banci nikada nije ni bio razvlašćen. Njegova smena je bila samo šou na početku državnog preuzimanja Metals banke. Faktički, veliki maher iz vremena pre nacionalizacije, ostao je i dalje čovek koji konce vuče iz pozadine.

Jedan od velikih dužnika Metalsa, preko kog je išlo neometano izvlačenje kapitala, jeste NS-Don 2006 DOO, na čijem čelu je nezvanično Aleksandar Pavićević, sin pomenutog Ananija. Aleksandar je ujedno bio i direktor Metals-komerca, ćerke-firme Metals banke, preko koje su i išle najvažnije investicije. Aleksandar je još uvek jedan od suvlasnika preduzeća NS-Don, a to je i Metals-komerc.

U NS-Donu se mogu zapaziti i drugi interesantni likovi koji su takođe zaslužni za propast banke i izvlačenje para iz nje. Formalni direktor bio je Predrag Lončar, dok je njegov zamenik bio Milan Tepić, nekadašnja desna ruka Ananija u Metals banci.

Tepić je svojevremeno bio i na čelu konzorcijuma fizičkih lica koji je privatizovao Budimku AD iz Požege. Ugovor je kasnije raskinut zbog nepoštovanja ugovornih obaveza. U istom konzorcijumu su još bili i Dejan Pavićević i Jelena Lončar.

Jedno od preduzeća, suvlasnika NS-Dona, jeste i Kooperativa, na čijem je čelu Anka Lončar, u privatnom životu majka Predraga Lončara, bivšeg direktora NS-Dona.

Preko ovog kolopleta bivših najbližih saradnika i sadašnje rodbine, Ananije i dalje upravlja poslovima i same RBV, jer se finansijski plasmani banke prioritetno odvijaju preko zavisnih preduzeća, kao što je Metals-komerc. Njegovo formalno odstranjivanje sa čela Metals banke bilo je tako samo neophodni uvod u otimačinu.

U trenutku kada je Metals banka od strane IV Vojvodine gurnuta u finansijsku dubiozu, država, odnosno Autonomna pokrajina, bila je samo jedan od vlasnika. Kako bi se sanirali gubici, Skupština akcionara je donela odluku o dokapitalizaciji banke putem prodaje vanredne serije akcija i to samoj AP Vojvodini. Krivac za propast tako je postao spasilac.

Pomenuta skupština održana je 2008. i to na tako nezakonit način da su najveći manjinski akcionari, finansijski fondovi predvođeni DDOR-om Novi Sad, podneli tužbu, a postupak se i dalje kilavi pred sudom. Jasna je namera državnog vrha da odugovlačenjem spora primora nezadovoljne akcionare da putem vansudskih, direktnih nagodbi potraži rešenje.

Da se ne radi o pukoj državnoj intervenciji zarad spasavanja posrnule banke, videlo se, ako ne ranije, a ono najkasnije krajem 2010. kada je vanredna Skupština akcionara iznenada donela odluku o još jednoj dokapitalizaciji, ali ovog puta prodajom akcija isključivo Fondu za razvoj AP Vojvodine.

Prethodno održana redovna Skupština u leto 2010. donela je odluku da dokapitalizacija nije potrebna, ali se u međuvremenu pokazalo da banka nema dovoljno para. Ona je, naime, u prvih devet meseci 2010. zaradila samo 625.000 evra i to isključivo na bazi promene vrednosti imovine.

Optimistički, gotovo sumanuto raspoloženo novo rukovodstvo RBV-a najavilo je, međutim, da će prihod za 2010. iznositi sedam miliona evra. Ovo tek da se vidi koliko su ozbiljni rukovodioci koje je dovela Pajtićeva ekipa.

 

Krupnim koracima u 1945.

 

Nije neuobičajeno da države dokapitalizacijom priskaču u pomoć značajnim firmama koje upadnu u nevolje, posebno u vremenima globalnih ekonomskih kriza. U slučaju RBV-a, međutim, ne radi se o sanaciji i kasnijoj prodaji, već o klasičnoj nacionalizaciji iz vremena posleratne obnove.

Već krajem avgusta 2010, ubrzo po preimenovanju Metals u Razvojnu banku, predsednik IV Vojvodine Bojan Pajtić je na otvaranju Četvrtog sajma privrede u Subotici javno pozvao sve građane Vojvodine da svoj novac preusmere u ovu banku i rekao da je ona uložila velike napore u spasavanje više desetina firmi koje su se našle u teškoj situaciji zbog svetske finansijske krize. Time je prvi put obelodanjeno da je nekadašnja čisto komercijalna banka postala serviser državnih interesa. I to uprkos činjenici da država nije jedini vlasnik ove nesrećne finansijske institucije, a da se ostali akcionari nisu ni pitali o tome da li to žele, a još manje se sa time složili.

Razvojna banka, iako termin ne postoji u domaćem zakonodavstvu, u svetu je institucija koja povoljnim kreditima pomaže privredu. Povoljno kreditiranje istovremeno znači i manji profit za akcionare. Na Pajtićevu izjavu berza je odmah reagovala, pa je vrednost akcija RBV-a u toku 2010. godine prepolovljena. Ovakav sunovrat je retko kada viđen, čak i u Srbiji.

Konačno je svakome jasno kako je vlast u Vojvodini opljačkala akcionare nekadašnjeg Metalsa. Prvo je banku gurnula na samu ivicu stečaja, zatim je organizovala skupštinu akcionara koja se protivzakonito razvlačila više dana, sve dok nije namaknuta većina za dubioznu odluku o dokapitalizaciji. Posle ove, prve dokapitalizacije, država je već postala stvarni vlasnik Metalsa i onda je suprotno interesima ostalih akcionara krenula u preimenovanje banke u Razvojnu banku Vojvodine.

Gubitke koji su nastali investiranjem u potrebe prijatelja onih sa vlasti umesto u ekonomski opravdane poslove, Izvršno veće i Bojan Pajtić nadoknađuju iz džepova svih građana pokrajine koji svojim porezima pune budžet iz koga se plaćaju egzibicije navodnih bankara kroz stalno nove dokapitalizacije RBV-a. Umesto u Evropu, Vojvodina se krupnim koracima vraća u 1945. i državnu otimačinu privatne imovine.

 

 

 

 

Svi Donovi ljudi

 

Među vlasnicima NS-Dona, preduzeća koje kao kamen oko vrata stoji RBV-u, nalazimo sledeće firme i pojedince:

Milan Tepić, koji je bio i zamenik direktora Ananija Pavićevića, poseduje udeo od 1,88 odsto. Dušan Martinović lično ima 0,01 odsto vlasništva, dok je kao direktor stambene zadruge Pobeda-imo i istoimenog preduzeća upravljao i njihovim udelom u ovom bankrotiranom preduzeću. Ni stambena zadruga ni preduzeće Pobeda-imo nisu više u vlasničkoj strukturi NS-Dona.

Najveći vlasnik sa udelom od 36,43 odsto jeste Produktiva u većinskom vlasništvu Anke Lončar, koja je istovremeno i direktorka preduzeća Kooperativa, još jednog od prethodnih vlasnika NS-Dona. Pored toga što i sama poseduje 10,88 odsto vlasništva, Anka je i majka Predraga Lončara, predstečajnog direktora društva.

Pankomerc ima 6,57 odsto vlasništva, a ovo preduzeće se nalazi u vlasništvu Market-trejda i Metals-komerca, ćerke RBV-a i drugog najvećeg vlasnika NS-Dona sa udelom od 24,36 odsto. Na čelu Metals-komerca donedavno je bio Ananijev sin Aleksandar Pavićević, koji danas poseduje 10,88 odsto vlasništva NS-Dona, plaćenih 125 evra u gotovini i 185.476 evra u akcijama Metals banke, današnjeg RBV-a.

Skoro svi vlasnici NS-Dona svoje učešće su plaćali akcijama Metals banke, pa je tako očigledno da Ananije Pavićević preko povezanih i srodnih lica ima još uvek udeo u vlasničkoj strukturi banke koju je vodio u propast, a čiju sanaciju solidarno plaćaju svi građani Vojvodine.