Krici i odjeci

I ja sam bila u DS-u

Uništiše nas iz zabave

"Tadiću, kad ti odeš i krave će nam se vratiti", Tabloid 220

 

Čitajući pismo nepotpisanog gospodina, člana DS-a, osetila sam se odvažnijom, hrabrijom da pošaljem svoje pismo. Potreslo me sve što je navedeno u pismu. Naime, i sama sam bila član DS-a u vreme Slobinog režima, bila sam i u Izbornoj komisiji, godine istorijskog izbora i kobajagi promena. Sećam se pretnji da ću ostati bez posla i ostalih pritisaka od strane članova SPS-a. Član SPS-a je i dalje direktor EPS-a u mom mestu, a ja sam ostala bez mesta sudije za prekršaje (naravno, ne zbog Slobodana Miloševića).

Neverovatno je bilo moje iznenađenje kad sam utvrdila da posle reforme pravosuđa nisam izabrana za sudiju, po broju odrađenih predmeta za tri godine ja sam među prvih deset u Srbiji, prošli su ljudi koji odradiše nula predmeta, 70 ili 628, a za tri godine, u odnosu na mojih 3.717 predmeta. Na moje zaprepašćenje utvrdih da uglavnom ostadoše bez posla sudije za prekršaje koje su imenovane u doba Đinđićeve i Živkovićeve vlade (za one koji ne znaju, nama sudijama za prekršaje mandat traje osam godina).

Kako bi se ovo zvalo političkim apsurdom, ljudi koji se boriše za ovu vlast ostadoše bez posla, a Slobini ljudi, ljudi SPS-a, vratiše se. Naravno, tu su i oni koji dospeše na vlast kad je u DS-u zavladao "ambicionizam" makijavelističkog tipa, a posle Đinđića i Živkovića. Svoje članstvo sam zamrzla kad sam postala sudija poštujući zakon, izabraše sudije koje su se učlanile u DS tek pošto su postale sudije, naravno suprotno zakonskim odredbama.

Najmanji je problem što bez ikakvog razloga, obrazloženja, a kao sudije za prekršaje i bez ikakve nadoknade, ostadosmo bez posla. Starešine nas popljuvaše toliko da nemamo šanse da se zaposlimo ni kao stručni saradnici. Tim dostojnim, moralnim ljudima, našim starešinama, ljudima koji kao stručnjaci i znalci prava odradiše šest puta manje predmeta od nas neizabranih, ni to nije dosta. Nije dosta što nas ostaviše bez karijere, zdravlja i posla, treba da ostave i našu decu bez hleba, i za to su se potrudili. Tako časni, moralni i dostojni. Uz sve to, posla nam VSS objašnjenje, citiram, da "ne poseduje nijedan dokument u kom su sadržani razlozi" što nisam predložena Narodnoj skupštini za izbor za sudiju, a u dodatku sledi da ne postoji rang lista niti razlozi za izbor izabranih sudija. Izgleda kao da nas je birao neki poštar ili konobar...

 Gde je granica, oduzeli su nam dostojanstvo, ponos, karijeru, zdravlje, život, budućnost naše dece. Gde im je granica???

Naravno, većina onih koji se pitaju i imenuju sudije za prekršaje po Vojvodini su Hercegovci, pa se setih Emira Kusturice koji je u svojoj knjizi Smrt je neprovjerena glasina naveo da se u njima uvek bori "čovek i Hercegovac". Nažalost, kod ovih sudija nikada nije pobedio čovek.

Više nemam straha da vam ovo pišem, jer sam sve izgubila, što se iz mog pisma i vidi. U nadi da ćete ga ipak objaviti i makar malo zadovoljiti pravdu, ili da će mi se javiti čovek koji je imao hrabrosti da pusti svoje pismo u medije, i da dam podršku dvema sudijama za prekršaje koje su nosile gajbe bresaka ovo leto i radile na njivi - jer to nije njihova sramota, već sramota ove države. Na moju veliku žalost, jer sam i sama, ne znajući, glasala za ovu diktaturu. Ovo ni Slobodan Milošević nije radio. Puno Vas pozdravljam.

                               Autor poznat redakciji

 

 

Saobraćajna policija Dragiše Simića

 

Pritajeni saobraćajni  menđamer

 

Poštovani,

S obzirom da je situacija u SPI za autoput i prilazne puteve postala neizdrživa, obraćamo vam se u nadi da će ovo naše pismo pomoći da istina izađe na videlo, pravda pobedi, a da se pripadnici "organizovanog zločinačkog udruženja" uklone iz ove stanice i MUP-a i da se već jednom spere ljaga sa ove stanice koju su navedeni maksimalno ukaljali.

Nakon što su proterani, da ne kažemo najureni sa Kosova, takozvani policajci koji su, gle čuda, svi raspoređeni u našu stanicu, polako su ali sigurno počeli da smišljaju način kako da bezobzirno i beskrupulozno nastave sa svojim kriminalnim delatnostima koje su, dok su mogli, nesmetano vršili na Kosovu.

Sve je počelo kada je na mesto komandira SPI za autoput i prilazne puteve postavljen dotadašnji vođa saobraćajnog sektora Dragiša Simić, koji je tom prilikom van svih pravila preskočio popriličan broj stepenika u napredovanju. Odmah je počeo sa svakodnevnim raspoređivanjem svojih ljudi na Novosadskom putu, koji su neumorno iz dana u dan prikupljali od vozača harač i delili ga sa svojim komandirom i policijskim službenikom koji pravi raspored rada! Nakon manje od godinu dana Dragiša Simić biva na opšte iznenađenje svih postavljen za načelnika Uprave saobraćajne policije Republike Srbije, a na njegovo mesto dolazi marioneta, pardon nazovi komandir Zoran Arsić, čovek koji je u svojim poznim četrdesetim godinama završio na krajnje sumnjiv način fakultet Megatrend - odsek "menđament" (kako on kaže). On se ne pita ni o čemu ali i dalje mora da stavlja "Simićevu ekipu" na Novosadski put.

Odjednom, krajem novembra 2010. godine, nakon Simićeve svađe sa načelnikom zakonitosti, neki od Simićevih "pulena" odlaze na godišnji odmor a nekoliko na bolovanje. Nakon povratka nijedan od njih više ne radi na Novosadskom putu! Ovakvo postupanje vređa našu inteligenciju, s obzirom da smo svi policajci sa jako mnogo godina službe, da želimo da se ovo raščisti do kraja, da imamo pravog, sposobnog i školovanog komandira i da nastavimo da radimo profesionalno i zakonito kao i ranije, a ne da non-stop budemo na Gazeli i trpimo svakodnevno šikaniranje. Da ne pominjemo da nam je ugroženo i fizičko zdravlje od izduvnih gasova, vrućine, hladnog vremena i kiše, a bogami i mentalno od stalnog šikaniranja, omalovažavanja i kažnjavanja bez ikakvog razloga!

Spremni smo čak i na to da svi zajedno odemo kod načelnika uprave Dragana Bogosavca i da ga zamolimo da nas prebaci u neku drugu stanicu, gde bismo mogli normalno da radimo, a naši "drugari sa Kosova" neka ostanu i nastave sa svojim aktivnostima, jer za njih niko drugi osim njih i ne postoji! Dovoljno je pogledati rasporede rada u poslednje dve godine i videti da nije mogao proći nijedan dan bez članova Simićeve ekipe na Novosadskom putu! Ne želimo više da zajedno radimo sa "pritajenim banditima", jer ih ne smatramo kolegama i ne želimo sa njima ništa da imamo, čak ni da budemo u istoj stanici! Postavljamo pitanje - kako su nadležni ministar i direktor policije mogli da dozvole da se postave ovakva dva čoveka na ova rukovodeća mesta, kao i da dozvole da se vrše opisane kriminalne aktivnosti!

Policijski službenici SPI za autoput i prilazne puteve kojima je svega dosta: Nenad Pavlović, Dragan Lukić, Milibor Jeremić, Branimir Gavrilović, Petar Bajić, Milan Vukojević, Siniša Petrović, Dragan Golijan, Boban Mićić, Slobodan Pešić, Milenko Babić, Slobodan Dragojević, Miodrag Nedović, Velimir Femić, Slavko Đurašković, Goran Ilić, Bojan Filijević, Predrag Maslovarić,  Branislav Jerinić, Nebojša Živković, Slobodan Ljubičić, Dragoljub Blagojević, Goran Morača,  Dobrica Jelić, Stamenko Nikolić, Negovan Trajković, Milorad Senić, Goran Vučković, Nebojša Veljović, Saša Đokić, Goran Lakićević, Dejan Stepanović, Aleksandar Urošević i drugi.

 

 

 

Smederevska policija

 

Jevanđelje po Dejanu

 

"Kum je kumu uvek na umu", Tabloid br. 220

 

Da bi gospoda iz MUP-a shvatila šta sve načelnik Policijske uprave u Smederevu može i radi, jer za njega ne postoji niko ko bi mu stao na put dok je direktor policije Milorad Veljović na funkciji, o čemu je Tabloid pisao kada je objavio prelazak Srđana Matunovića iz Policijske uprave Smederevo u Upravu saobraćajne policije MUP-a na mesto šefa odseka, želimo da vas obavestimo šta se dalje dešava u ovom začaranom krugu.

Sada na scenu stupaju načelnik Policijske uprave Smederevo Dejan Popović i načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Dragiša Simić, koji stanuje i živi u Smederevu. Organizuju sastanak i Srđana Matunovića, Popovićevog kuma protiv koga je podignuta optužnica u smederevskom sudu za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službenih isprava, Dragiša Simić imenuje za VD načelnika saobraćaja u Nišu. Dodeljuje mu službeni auto kojim putuje od Smedereva do Niša, najverovatnije kao nagradu za učinjena krivična dela i verovatno kako bi dokazali svoju moć, jer i ako bude neko potegao bilo kakvo pitanje i odgovornost u vezi s tim tu je direktor policije da sve to zataška.

Načelnik Policijske uprave Smederevo Dejan Popović posle penzionisanja neposlušnog Dejana Milojevića sa mesta šefa odseka Opšteg kriminaliteta, na to mesto postavlja inspektora iz Opšteg kriminaliteta PU Smederevo protiv koga je takođe podignuta optužnica za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službenih isprava. Umesto krivične odgovornosti - unapređenje. To može samo u PU Smederevo i samo pod dirigentskom palicom Dejana Popovića.

Po principu "možeš sve ako si moj", načelnik Dejan Popović iz službe otpušta radnicu Analitike i informatike Miru Slatki, kojoj je lično on omogućio posebnu odvojenu kancelariju na spratu u Policijskoj upravi Smederevo kako bi mogla da skenira i prima stranke radi izdavanja lične karte i putne isprave, za njegove prijatelje prevashodno, a onda navodno i za radnike Policijske uprave Smederevo i članove njihovih porodica - ali to kratko traje jer Mira uzima pare na ruke, ne uplaćuje na žiro-račun, pa je Popović otpušta iz službe. Ali već za radnika na ličnim kartama i putnim ispravama Julijanu Kranjanac ima drugi aršin.

Julijana samoinicijativno uzima pare sa žiro-računa sindikata Policijske uprave Smederevo i troši ih za svoje potrebe. Popović to zna, ali vešto prikriva. O uzimanju para sa računa obaveštava ga inspektor iz Odeljenja policije Perica Milovanović. Popović nema kud već poziva Julijanu u svoju kancelariju, saopštava joj da hitno vrati pare i ne dozvoljava da se protiv nje podnosi prijava čak ni u disciplinskom postupku, a kamoli krivična. To se zove pravda po Dejanu Popoviću.

U PU Smederevo se najbolje i najlakše zarađuju pare, a to je najbolje pokazao Popovićev saradnik, šef Odseka za privredni kriminal u PU Smederevo Zoran Blagojević, koji je sa manje od deset godina službe kao inspektor, jer je šef odseka postao kada je Popović došao na mesto načelnika, već uspeo da sebi kupi dva stana u elitnom delu Smedereva u Ul. Radoslava Mirkovića, i još dva apartmana na Zlatiboru na kojima su deo građevinskih radova radili majstori iz Smedereva i okoline, po principu "pare kada imam dobićeš, a ti ih traži ako smeš".