Krici i odjeci

 

Slučaj Taton

 

Ne smeštajte

 

   "Četrnaest za jednog! O, zar se i to može", "Svi smo osuđeni, sine", Tabloid, br. 225

 

***

Molim Vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju objavite sledeći demanti:

U Tabloidu, broj 225 od 3. februara 2011. godine objavili ste dva članka u vezi sa slučajem Taton, u kojima su iznete grube neistine na račun moga sina Stepe Petrovića.

U članku Četrnaest za jednog! O, zar se i to može na strani 4. iznete su sledeće laži:

- Neverovatna, gnusna i namerna je laž da je Stepa Petrović oteo torbicu Brisu Tatonu. Na suđenju je nepobitno dokazano i za 28 ročišta niko nikada to nije doveo u sumnju da je Stepa oteo torbicu drugom francuskom navijaču Filipu Moriju. To je i sam Filip Mori potvrdio u svom svedočenju na sudu i u sučeljavanju sa Stepom. Pored toga, Filip Mori je izjavio da je od Brisa Tatona bio udaljen pedesetak metara.

- Takođe je izneta gruba neistina što se tiče sadržaja torbice Filipa Morija, i to s očiglednom namerom. Ni zamena ličnosti svakako nije slučajna, već je namerna.

- Najgrublja je neistina da je Stepa Petrović ikada bio svedok saradnik. Tom neistinom direktno ste ugrozili njegovu ličnu bezbednost. Stepa Petrović niti je svedok saradnik niti je zaštićeni svedok, već je oduvek bio samo okrivljeni i oduvek je imao isti tretman, kao i ostali nepravnosnažno osuđeni. On je dobio maksimalnu kaznu od pet godina zatvora za delo koje je učinio te nikakav povlašćeni tretman od suda nikada nije imao. Osuđujući ga za delo koje je učinio Sud nije mogao da ga osudi i za drugo delo koje nije učinio koje se dešavalo u isto vreme, ali na drugom mestu. Pošto fizički nije mogao da se u isto vreme nalazi na dva različita mesta, a ceo nesrećni događaj je dokazano trajao samo 30-ak sekundi, onda je očigledna i sledeća gnusna i po Stepu opasna laž da je on dobio "samo" pet godina zatvora zbog toga što je bilo šta rekao u istrazi.

- Dalje, nema ničeg zanimljivog u tome što je moj sin Stepa Petrović saslušavan krajem septembra, a uhapšen početkom novembra. S obzirom na to da Stepe nema na snimcima kamera, niti je bio u telefonskoj vezi sa grupom koja je došla iz ulice Maršala Birjuzova, protiv njega prilikom saslušanja nije bilo dokaza da je bio na Obilićevom vencu te je pušten kući. Kada je pronađen dokaz odmah je uhapšen.

Da je autorima teksta stalo do istine, sve napred navedeno mogli su da saznaju iz sudskih spisa, iz predmeta kod bilo kojeg od dvadesetak advokata optuženih.

***

Što se tiče članka Svi smo osuđeni, sine, izneta je, takođe, gruba neistina u vezi sa mojim sinom Stepom Petrovićem. U njemu se navodi da je Stepa Petrović izjavio da - citiram - "zna ko je ovo uradio, da ne može reći njihova imena jer se boji za svoju bezbednost", a istina je, u stvari, da je Stepa izjavio da zna ko je zajedno s njim došao iz Knez Mihailove ulice, a da to ne želi da kaže zbog svoje bezbednosti. Stepa je ostao dosledan i do kraja suđenja nije rekao imena svojih drugova. Ako neko želi da sazna istinu ko je rekao policiji ko je došao iz pravca Knez Mihailove dovoljno je da pogleda u sudske spise.

Navedeni članak nam pokazuje koliko neko može da padne u moralni sunovrat, u beščašće, time što ne brani svoga sina istinom već lažima i zlonamernim optuživanjem nevinih, i to na pravdi Boga.

Na kraju bih rekao da saosećam s porodicama svih nepravnosnažno osuđenih, jer iz ličnog iskustva znam kroza šta su prošli i kroza šta prolaze, ali da za pravdu svi moraju da se bore istinom, a ne lažima niti pakovanjem, smeštanjem, tovarenjem drugima.

Prvim i drugim člankom, namerno iznetim lažima naneta je velika nepravda mome sinu Stepi Petroviću koji u vreme nesrećnog događaja tek što je bio napunio 21 godinu života. Pored toga, tim neistinama njegova lična bezbednost i njegov život veoma su ugroženi. Ukoliko mu se bilo šta nažao desi smatraću, pre svega, odgovornim autore oba teksta.

Molim Vas da ovaj demanti objavite u sledećem broju Tabloida.

S poštovanjem,

 

                                            Andreja Petrović,

                                          otac Stepe Petrovića

 

 

 

Elektrodistribucija Beograd

Uskoković vaskrsnuo, još gori

U pismu upućenom ministru policije i drugim nadležnim policijskim službamana, tužilaštvu, gradonačelniku Đilasu i Tabloidu, grupa inženjera EDB Beograd ukazuje na fenomen za koji se mislilo da je nestao

***

Mi, radnici Elektrodistribucije Beograd, molimo vas da u interesu pravde, naroda i države sprečite ponovo veliku pljačku i lopovluk u rukovodstvu EDB. Bili  smo ubeđeni da se lopov formata našeg ranijeg generalnog direktora Uskokovića (kome je do sada oduzeto 10 stanova i kuća) barem na tom istom mestu  više neće ponoviti. Prevarili smo se. Ima od Uskokovića i većih lopova. Da nije bilo našeg pisanja organima gonjenja i istrage, te javnosti Srbije, ni Uskoković nikada ne bi odgovarao. Mirno bi otišao u penziju s ogromnim ukradenim bogatstvom.

Kada je doveden na mesto generalnog direktora EDB po partijskoj liniji, kao kadar DSS-a, sadašnji generalni direktor, inženjer Stevan Milićević odmah je nastavio tamo gde je stao Uskoković. Prvi radni dan je u svoj kabinet doveo svoga kuma Živojina Nikolića, koji četiri godine ne izlazi iz kabineta iako nije u radnom odnosu u EDB. Preko kuma Nikolića naš generalni direktor obavlja najveći deo kriminalnih poslova, a da se u tom lopovluku njegovo ime ne spominje.

Sve usluge štampanja i reklamnog materijala idu preko privatne štamparije "Jovanović", a glavni posrednik je kum Nikolić.

U angažovanju privatnih firmi, kao i javnih nabavki za potrebe EDB veliki deo posla ide preko kuma Ž. Nikolića (primer firme Zarić iz Bajine Bašte i mnoge druge). U pitanju su poslovi vredni na godišnjem nivou milione evra. EDB je velika državna firma sa više od 2.000 zaposlenih, s ogromnim javnim nabavkama i velikim angažovanjem privatnih firmi. Zahvaljujući potpunom odsustvu kontrole naš generalni direktor i njegov kum (koji, uzgred, ima i dve krivične prijave za raniji kriminal) za četiri godine su stekli ogromno bogatstvo. Bolesna je nezajažljivost i pohlepa našeg generalnog direktora. Sinovima studentu i srednjoškolcu kupio je stanove u strogom centru Beograda, te nove automobile. Službeni auto koristi svih 24 sata, a svoj je prodao. Po saznanjima našeg "istraživačkog tima", koji je pratio i Uskokovića, inženjer Milićević je do sada kupio devet stanova u Beogradu i četiri poslovna prostora, a da se ništa ne vodi na njegovo ime, već na ženi, sinovima, rođacima, a dva stana se vode na kuma Ž. Nikolića. Kum Nikolić ima 50 godina i tri godine radnog staža. Za mandata svoga kuma stekao je ogromno bogatstvo (stanove u Beogradu, kuću na Divčibarama), a pre samo četiri godine nije imalo kuče za šta da ga ujede.

Tim koji prati kriminal našeg generalnog direktora utvrdio je da su privatne firme kooperanti EDB-a potpuno renovirale dve kuće na Divčibarama, gde je kupio i veliko imanje.

Milićević je jedini od svih direktora javnih preduzeća u Beogradu ostao na mestu direktora posle odlaska DSS-a u opoziciju. Ostao je i opstao jer je napustio svoju partiju DSS i prešao u SPS. To mu je četvrta partija do sada. Bio je član SKJ, bio je šest meseci u Kumrovcu, u partijskoj školi, kao provereni Titov omladinac i doušnik DB. Bio je član JUL-a. Bio je i član DSS-a i kao njihov kadar je postavljen za direktora EDB. Sada je član SPS-a. A sutra će ponovo promeniti partiju da bi ostao direktor i nezajažljivo krao naše pare.

Inženjer Milićević je rukovodilac ograničenih intelektualnih mogućnosti, a primitivac po strukturi ličnosti. Zbog ogromnog bogatstva koje je za kratko vreme stekao izgubio je sve ljudske norme, uključujući i svojih 160 kg telesne težine.

U interesu pravde i više od 2,000 radnika EDB-a molimo Vas da ispitate:

1. Koja je uloga i koje su razmere kriminala i pljački kuma Živojina Nikolića,

2. Koje privatne firme na nameštenim tenderima i bez njih dobijaju poslove u EDB, tj. kako funkcioniše sistem javnih nabavki u Elektrodistribuciji Beograd,

3. Proveriti davanje energetske saglasnosti za velike privredne objekte, gde pouzdano znamo da se uzima velika provizija.

Pored toga, Milićević se hvali da ga drže Dačić i Đilas, da su čak lični prijatelji.

      Grupa inženjera Elektrodistribucije, Beograd      (imena poznata redakciji)