Rusija

Da li će Putin spasti siromašne?

 

Budite ljudi iako niste siromašni

 

Najviša ruska vlast pokušava da ostvari ideju da bogati ruski biznismeni pomažu onima koji žive na ivici gladi

 

Viktor Hlistun

Dopisnik iz Moskve

 

Rusi su oduvek bili poznati po nesebičnosti. Pomaganje bližnjemu, dobrovoljni rad za društvo bilo je stvar časti i za bogate. Prođite Moskvom. Tretjakovsku galeriju je poklonio glavnom gradu trgovac Pavle Tretjakov. Rusku državnu biblioteku, jednu od najboljih na svetu, izgradio je grof Pjotr Rumjancev. Postoje škole za siromašne koje su sponzorisali ruski trgovci, industrijalci - takva je bila tradicija. Da li su komunistička ideologija, perestrojka, reforme, mogle da ubiju ovu blagorodnu tradiciju?

 

Ko je bio prvi

 

Na žalost, moram da konstatujem: od početka perestrojke, čast i savest koji su bili urođeni mecenama i filantropima carske, dorevolucionarne Rusije, bili su gotovo ugušeni. Država, koja je u vreme komunizma preuzela na sebe brigu o siromašnima, dolaskom Gorbačova, a zatim i Jeljcina - raspala se. Vlasti i bogatima nije bilo do brige o ubogima. Novi Rusi koji su se bogatili, ne svakog dana, već svakog sata, bavili su se podelom ogromne državne (čitaj narodne) svojine. Njima nije bilo do bavljenja siromašnima čiji je broj rastao kao pečurke posle kiše. Onaj ko je preživeo devedesete godine prošlog veka, nikada neće zaboraviti kako su partijski i omladinski funkcioneri i oni bliski njima, jačali svoje pozicije. Često i pomoću oružja. Ubiti i zavladati svojinom ubijenoga, postalo je kao "dobar dan". Ali, dođavola s njima, to jest sa temom o tome ko se "borio" za bogatstvo! Stradali su obični ljudi - milioni i milioni. Ovu situaciju odlično opisuje stara ruska poslovica: kada se bogati bore, kmetovima se diže kosa na glavi.

Na ulice gradova izlio se talas siromaha. Među njima se našlo mnogo dece beskućnika. Broj zanemarene dece brzo je postao veći od broja koji je bio u zemlji posle rata, 1941-45. Njih je i danas mnogo - oko milion dece u Rusiji danas ne živi u svom domu, već se kriju na praznim tavanima, u podrumima, u kanalizacionim kanalima. Istine radi, treba reći da se ovaj broj smanjuje. Njih je sve manje.

I opet moram da kažem - na žalost. Na žalost, prvi bogataši koji su obratili pažnju na decu bez doma i bez roditeljskog staranja nisu bili državni službenici, ni novopečeni bogataši kod kojih su novčanici pucali od novca, već lopovi i kriminalci. Istina, oni su pomagali onoj deci koja su se svrstala u njihove redove, odnosno koji su i sami postali prestupnici. Lopovi i kriminalci na njih nisu žalili novac. Kao što nisu žalili novac za izgradnju crkava. Na taj način su pokušavali da izmole za oproštaj od grehova.

 

Bogataši se bude, ali sporo

 

Kraj prošlog i početak ovog veka može se smatrati vremenom u kome su se donekle bogati ljudi probudili. Da li su se sami prisetili dobre tradicije ruskih trgovaca i industrijalaca koji su pomagali onima koji teško žive, tek počeli su da obraćaju pažnju da sirotinju u vreme kada je na čelo države došao Vladimir Putin, 2000. godine. Bogati su počeli da se bude. Jednostavno im je rečeno: pomagajte! Jasno, ako takvi pozivi dolaze sa samog vrha, probudiće se, mada nerado, čak i najpohlepniji oligarh. Roman Abramovič počeo je da ulaže novac za razvoj Čukotke. Sirotinja iz tog kraja obožava ga do dana današnjeg. A nedavno se Vladimir Putin direktno obratio Romanu Abramoviču, pozvavši ga da učestvuje u izgradnji objekata za svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se održati 2018. godine. Premijer je rekao: "Želimo da privučemo biznis kako bismo smanjili državne rashode za pripremu svetskog prvenstva. Ne isključujem mogućnost da gospodin Abramovič učestvuje u jednom od takvih projekata. Neka malo razveže kesu, ništa strašno mu se neće dogoditi. On ima mnogo novca." Kako da se čovek ne probudi posle ovakvog obraćanja!? Viktor Vekselberg kupuje u inostranstvu Faberžeova jaja (ona su nekada pripadala carskom dvoru) i vraća ih u Rusiju. Oligarh Vladimir Potanjin daje velike stipendije za najbolje studente Moskovskog državnog univerziteta. Sve u svemu, upravo u vreme Putinove vladavine dogodio se preokret ka mecenarstvu, filantropiji i milosrđu.

 

Po nalogu sa vrha

 

Obični Rusi bune se protiv toga što oligarsi kupuju jahte, vile, a običnom narodu ništa ne daju. Moram da primetim da nije sve baš tako. Ideja socijalne odgovornosti biznisa za sudbinu naroda i zemlje, koju tako uporno propagira Vladimir Putin i nastavlja Dmitrij Medvedev, ipak se primila u svesti bogataša. Nema veze što se to ne dešava po volji srca, već po nalogu vrhovnih vlasti, ali ipak se dešava, što je i najvažnije.

Navešću osam najboljih korporacija i kompanija koje ozbiljno shvataju socijalnu odgovornost i bave se dobrotvornim radom, ne na rečima, već na delu. Postoje četiri osnovne struje među kompanijama, kada je o dobrotvornom radu reč: sopstveni fond, sopstveni program, socijalna aktivnost u okviru kompanije i fondovi iz "sopstvenog džepa".

 

Sopstveni fond

 

Kompanija OAO RŽD stvorila je dobrotvorni fond socijalne pomoći deci "Raširi krila". Fond pomaže deci koja su ostala bez roditelja, okuplja i podstiče građane i svoje radnike da se aktiviraju u dobrotvornom radu, skuplja sredstva za nesebičnu pomoć deci-invalidima.

 

Sopstveni program

 

Kompanija TransTeleKom (TTK) je počela realizaciju kompleksnog dugoročnog programa dobrotvornog rada koji je namenjen deci sa uređenom srčanom manom. Program se zove "Dečja srca TTK" i realizuje se na tri osnovna principa: organizacija lekarskih ekspedicija u udaljene regione Rusije radi dijagnostikovanja problema, pregleda i konsultacija sa decom obolelom od urođenih srčanih mana; davanje finansijske pomoći konkretnoj deci kojoj je potrebna operacija; realizovanje programa u kojima svoj doprinos daju radnici TTK.

Kompanija Rusal (Ruski aluminijum) napravila je program "100 školskih projekata" čiji je cilj uključivanje dece i nastavnika u zajedničku društveno korisnu akciju. Svake godine više od 100 društveno korisnih ideja školaraca dobijaju finansijsku podršku kompanije. Osim toga, kompanija se bavi i ekološkim vaspitanjem i obrazovanjem učenika, radom sa siročićima, obnavljanjem tradicije dobrotvornog rada u regionima, pomaganjem i podsticanjem masovnog uključivanja dece u sport, podržavanjem volonterskog pokreta.

 

Socijalna aktivnost u okviru kompanije

 

Kompanija Gazprom aktivno podržava razvoj ruske nauke, ona je utemeljivač mnogih ruskih naučnih organizacija i fondova. Zajedno sa Olimpijskim komitetom Ruske Federacije pomaže u organizovanju sportskih događaja. Posebnu pažnju privlači program "Gazprom deci", koji podržava razvoj fizičkog i duhovnog potencijala mladog pokolenja.

Naftna kompanija Lukojl razvija svoju aktivnost na dva fronta: socijalne investicije, programi sponzorstva i tradicionalno dobročinstvo. Među njima je i podrška dečjim domovima i dečjim obrazovnim ustanovama, programi u oblasti obrazovanja, podrška medicinskim ustanovama, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, izdavački projekti i konkretna pomoć konkretnim osobama.

Kompanija Tatnjeft daje novac za lečenje i odmor građana, stanovanje, fiskulturu i sport.

Kompanija Aeroflot kao glavni zadatak vidi poboljšanje kvaliteta života svojih radnika, a takođe i članova njihovih porodica, penzionera Aeroflota, veterana Velikog otadžbinskog rata (Drugi svetski rat). Aeroflot takođe pomaže bolesnoj deci. Brinući o budućnosti svoje zemlje, Aeroflot posebnu pažnju poklanja programima orijentisanim na pomoć talentovanoj omladini. Socijalna politika Aeroflota orijentisana je na propagandu zdravog načina života i podršku ruskom sportu.

Kompanija ČerMK Severstalj zapošljava najveći broj ljudi i plaća najveći godišnji porez u Čerepovecu i Vologodskoj oblasti. Zato ova kompanija obraća veliku pažnju na kompleks socijalnih pitanja: od organizacije slobodnog vremena i odmora dece svojih radnika do penzionog obezbeđivanja onih koji odlaze u penziju, od realizacije programa "Zdravlje" do dobrotvornih projekata i programa za očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa.

 

Od ličnog novca

 

Ako korporacije i kompanije mogu da preuzmu na sebe staranje o socijalnom dobru ljudi koji rade ili žive pored njihovih industrijskih kompleksa, žrtvovanje ili bavljenje dobročinstvima konkretnih bogataša je nešto sporiji proces. Tim pre što su mnogi od njih davno prebacili svoj kapital u inostranstvo. Mogao bih ovde da navedem dva poznata projekta.

Dobrotvorni fond V. Potanjina realizuje socijalno važne i dugoročne projekte u oblasti obrazovanja i kulture. Budžet se formira iz ličnih sredstava Vladimira Potanjina. Najvažnija delatnost fonda je sprovođenje dugoročnog stipendiranja i finansijska podrška programima koje se daju talentovanim studentima i onima koji pohađaju visoke vojne škole, koji studiraju na vodećim državnim univerzitetima Rusije, a takođe i perspektivnim predavačima. Projekti podrške kulture ustrojeni su tako da stimulišu profesionalni i stvaralački razvoj ruskih muzeja. Fond podržava inicijative aktivnih i stvaralački nastrojenih muzejskih profesionalaca, sposobnih da obezbede kulturni razvoj. Svake godine fond daje više od 400 subvencija i 2300 stipendija.

Fond Mihaila Prohorova pomaže ličnim sredstvima piscima i kulturnim radnicima, ne samo da prežive, već i da stvaraju. Dobrotvorni program uključuje tri tipa delatnosti: otvorene konkurse, ciljanu podršku inicijativama koje nisu obuhvaćene konkursom i ličnu građevinsku delatnost. Nedavno je fond ustanovio književnu nagradu NOS koja je odmah postala veoma popularna i prestižna. U trentuku osnivanja fonda, njegov godišnji budžet je iznosio milion milion dolara, a sada je -  više od 10 miliona.

 

Činovnici smetaju

 

Duh dobročinstva se širi. Mnogi, ne tako bogati ljudi, srednji biznismeni, obični radnici, škole, pomažu sirotinji. Na primer, škola u koju ide moja unuka Kristina za svaki praznik skuplja poklone - igračke, knjige, filmove - za decu iz dečjeg doma, to jest decu koja su ostala bez roditelja. Gledam sa kakvim oduševljenjem moja unuka bira poklone i raduje se: Bog je nije lišio dobrote. Praktično sve škole, od osnovnih do univerziteta, pomažu siromašnima.

Što se tiče biznismena koji ne žive u zemlji, pomažu i oni, ali mnogi od njih kriju svoja imena. Ne zato što ne žele da se o njima zna. Tu su krivi činovnici i deputati. Ne čudite se. Stvar je u tome što u zemlji još uvek nema zakona koji bi regulisao oblast dobrotvorne delatnosti, kojim bi se, na primer, smanjivao porez na ime davanja novca i sredstava u dobrotvorne svrhe. Samo prošle godine, na nastojanje vlade kojom rukovodi Putin, Državna duma je počela da se bavi izmenama postojećih zakona kojima će se mecenstvo i dobročinstvo regulisati. Biznismeni čekaju ovaj zakon sa nestrpljenjem.

Drugi detalj koji se takođe tiče činovnika: veoma su retki oni koji se i sami bave dobrotvornim radom, iako ima veoma mnogo bogatih činovnika. Glumci, pevači, radnici, prodavci, menadžeri, nekako se trude da pomognu onima koji žive u bedi, a činovnici - ništa. Možda oklevaju!?

 

Čestitke od premijera

 

Ako govorimo otvoreno, onda je i Vladimir Putin takođe činovnik. I, mislim, on shvata da njegove kolege po foteljama čekaju i od njega signal kako bi počeli da se bave dobrotvornim radom. I on im daje takve primere. Cela zemlja je pre nekoliko meseci bila svedok dobrotvorne akcije u Peterburgu. Premijer RF Vladimir Putin, zajedno sa svetskim zvezdama filma i estrade, učestvovao je u Sankt Peterburgu u tom događaju. U njemu su učestvovali svetski poznati glumci Šeron Stoun, Kevin Kostner, Monika Beluči, Vensan Kasel, Goldi Houn, Kurt Rasel, Pol Enka, Miki Rurk, Alen Delon, Ornela Muti, Žerar Depardje, koji je zajedno sa jednim od učesnika dečjeg ansambla pokušao da recituje na ruskom stihove Jesenjina. Sam Putin je otpevao na engleskom i ruskom pesmu Odakle počinje domovina. Sredstva sakupljena tokom ovog događaja biće usmerena za pomoć ruskoj deci bolesnoj od onkoloških i oftalmoloških bolesti.

Neće zaboraviti Rusi ni čestitke koje su nacrtali Vladimir Putin i gubernator Sankt Peterburga Valentina Matvijenko. Putinova čestitka bila je prodata na aukciji za 37 miliona rubalja, a čestitka Matvijenkove na 11,5 miliona. Novac je namenjen deci.

Pišem o ovome i zato što, kako se priča, kada su činovnici videli kako se premijer posvećuje dobrotvornom radu, i sami su se zamislili šta da urade da bi bili primećeni. Obični građani Rusije se nadaju da će primer biznismena i umetnika, slediti i funkcioneri i da će se okrenuti ka onim Rusima koji danas mnogo teško žive.

 

 

 

 

 

Razlike

 

Danas oko 80-85 odsto Rusa različitih socijalnih grupa, uzrasta i profesija govori o tome da im je potrebno povećanje prihoda. Razlika u prihodima među 10 odsto najsiromašnijih i 10 odsto najbogatijih se svake godine uvećava i iznosi 20 puta, a u velikim gradovima, kao što je Moskva na primer, i 50 puta. Toliko prosečni dohodak bogatih nadmašuje prosečan dohodak siromašnih.

 

 

 

 

 

 

Kada su činovnici videli kako se premijer posvećuje dobrotvornom radu, i sami su se zamislili šta da urade da bi bili primećeni.

 

 

 

Glumci, pevači, radnici, prodavci, menadžeri, nekako se trude da pomognu onima koji žive u bedi, a činovnici - ništa.

 

 

 

Roman Abramovič počeo je da ulaže novac za razvoj Čukotke. Sirotinja iz tog kraja obožava ga do dana današnjeg.