Mafija

Zdravlje: kako je i zašto uništena jedna od najboljih i najprosperitetnijih fabrika u Srbiji

 

Šindlerova lista za leskovački konclogor

 

Davanjem "pozitivnog mišljenja" u vezi sa obavljanjem svih očigledno nezakonitih i kriminalnih radnji, Agencija za privatizaciju je dokaz da iza otuđivanja ove perspektivne i bogate forme, oslonca privrednog razvoja celog regiona, stoji sam vrh države. Kako i zašto utvrdiće neka buduća istraga i neke objektivne i nezavisne sudije.

 

Siniša Petrović

 

Nakon što je ugovor sa Pharmacom HF odobren za potpis uz veliki pritisak tadašnjeg rukovodstva Zdravlja i Agencije za privatizaciju, uz mnogo laži i obećanja, i pošto je ugovor stupio na snagu, u Zdravlju se vrši reorganizacija. Rukovodioci Zdravlja dobijaju mesta prema zasluzi u ovoj ujdurmi. Postojeći generalni direktor nastavlja da vrši tu funkciju još godinu dana, jer je potrebno da se završe mnogi prljavi poslovi za račun većinskog vlasnika. U poslovnim jedinicama i sektorima sačinili su raspored raspoloživih radnika, tako da se svaki zaposleni u Zdravlju našao na jednom od spiskova:

- neophodnih (lista A),

- potrebnih u narednom periodu, dok se ne okončaju započeti poslovi (lista B),

- neuposlenih u narednih 45 radnih dana (radnici koji se upućuju na plaćeno odsustvo sa 65 odsto od ličnog dohotka (lista B),

- radnika koji su se već prijavili za sporazumni raskid radnog odnosa uz novčanu nadoknadu (mahom onih pred penzijom).

Javno je objavljeno da je u 2003. godini zadatak da 1.000 radnika napusti Zdravlje.

Privredna neuropsihijatrija

 

U Aneksu 7. "Socijalni program kupca" pod tačkom 2. "Nema prinudnih otpuštanja" kaže se: "Kupac se ovim obavezuje da zadrži sve sadašnje zaposlene u toku perioda od najmanje tri (3) godine ukoliko se drugačije pismeno ne dogovore sa profesionalnim sindikatima Prodavca".

Pritisci i pretnje, raspoređivanje na druga radna mesta sa nižim ličnim dohotkom, pogotovu za one za koje se zna da nisu bili za ovakav način privatizacije, uneli su strah kod ogromnog broja zaposlenih. U pitanju je egzistencija. U Leskovcu je teško naći posao, jer veliki broj preduzeća skoro da i ne radi. Izmislili su radno mesto "arhiv".

Tamo su raspoređeni oni koji su se našli na listi B. To je lista onih koji su se vratili sa 45-dnevnog odmora i ne žele da uzmu otpremninu (250 EUR po godini staža u Zdravlju). Radnici sa liste B premešteni su u posebne prostorije. U prostoriji, koliko je njih toliko je i stolica, zabranjeno je pušenje, zabranjeno je kretanje van tih prostorija, bez radnih zadataka su svih osam sati. Iz tih razloga prostorije su dobile naziv "koncentracioni logor". Bilo ih je pet (u sušari, kozmetici, institutu, upravnoj zgradi i Domu sindikata, gde Zdravlje ima nekoliko prostorija). U "konclogorima" je bilo doktora i magistara nauka, fakultetski obrazovanih, srednjoškolaca i radnika. Mnogi nisu mogli da izdrže ovakvo maltretiranje, popuste živci, onda se prijave da "dobrovoljno", uz otpremninu, potpišu sporazumni raskid radnog odnosa. Ta otpremnina je dovoljna da porodica preživi 1,5 godinu. A šta posle toga? U toj 2003. godini, do 30. juna "dobrovoljno" je otišlo 650 radnika, a do kraja godine još 250.

I tako, iz godine u godinu, iz Zdravlja je otišlo 1.750 od 2.076 radnika, koliko ih je bilo u 2002. godini. Danas ih je oko 300.

Dakle, mobing metode radi "relaksacije broja zaposlenih", metode mentalnog nasilja, detaljno opisane u naučnim delima Eriha Froma (uostalom, ko je još, osim Zdravlja, otvorio neuropsihijatrijsku ordinaciju u fabričkoj ambulati!).

Uloga Sindikata.

 

U godini prodaje Zdravlja postojala su tri reprezentativna sindikata, normativno neprilagođena novim vremenima, sa praksom iz perioda samoupravljanja, kadrovski i funkcionalno nepripremljena. Kasnije su budžetirani od strane poslodavca, uz pravo na luksuzna službena vozila, platne kartice sa visokim limitom i povremene izlete u inostranstvo. Stale su (radi se o ženama) na stranu rukovodstva i ubeđivale kolektiv da će se boriti da socijalni program bude u interesu radnika. A kako? Obećavano je 23.500.000 EUR i time su sve mahale, a ugovorom je predviđeno za sledećih pet godina ukupno 1.850.000 EUR. Ne stide se činjenice da su prevarile svoje članove. Zatvarale su oči pred masovno primenjivanim mentalnim i materijalnim nasiljem nad svojim članovima.

 

Akcije

 

U Zdravlju postoje tri vrste akcija: 15 odsto dobijenih po Zakonu o privatizaciji, 1,96 odsto kupljenih u periodu od 1982-1998. i akcije u bankama. Da bi odobrovoljili kolektiv da prihvati ovaj ponižavajući predlog za kupovinu Zdravlja, predložili su i objavili u štampi i na TV Leskovac da će prodati ove akcije i podeliti malim akcionarima radi maksimiziranja nadoknade. Objavljivano je da će svaki akcionar dobiti oko 8.000 EUR. Iznos će zavisiti od broja akcija koje poseduje zaposleni po prva dva osnova. To su akcije koje Zdravlje ima kod AIK banke - Niš, Kulske banke - Novi Sad i YU banke - Beograd u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 847.000.000 dinara ili 12.500.000 EUR. U predlogu ugovora (Obaveze kupca, stav 8.1.4) piše: "Kada to bude moguće, ali ne kasnije od osam meseci... Kupac će prodati akcije banaka u cilju maksimiziranja nadoknade... akcionarima..." Ovih 847.000.000 dinara prodato je van berze, ,može se reći "burazerskom"pogodbom, za 182.060.000 dinara ili za 2.757.000 EUR ili za 22,5 odsto nominalne vrednosti, preko brokerske kuće Citadel, Beograd, koja je za ovu uslugu naplatila 4.062.000 dinara ili 60.000 EUR. Preostalih 177.998.000 dinara podeljeno je akcionarima u vidu "jubilarne nagrade", kako bi se izbegla visoka poreska stopa, ako bi isplata bila u skladu sa ugovorom (te 2003. Zdravlje puni 50 godina postojanja). Zbog utaje poreza, opštinski javni tužilac podneo je krivičnu prijavu protiv odgovornog lica (generalnog direktora). Opštinski sud je poveo postupak i utvrdio nepravilnosti, što se vidi iz zapisnika veštaka. Razlika u poreskoj stopi je uplaćena naknadno i hitno, kako bi se skinula odgovornost sa odgovornog. Na kraju je opštinski javni tužilac obustavio postupak.

Međutim, način prodaje bio je kriminalan. Na ovakav zaključak ukazuju sledeće napravilnosti kod prodaje ovih akcija (izvod iz zapisnika republičkog finansijskog inspektora):

a) Prodavac akcija Zdravlje, a ni Citadel kao posrednik i savetnik, ne poseduju prvi oglas objavljen u nekom dnevnom ili službenom listu, pa je zbog toga nemoguće utvrditi pouzdano podatke o uslovima prodaje akcija, a naročito koja je knjigovodstvena i minimalna vrednost ponuđenih akcija na prodaju i ko je doneo odluku o minimalnoj vrednosti (ceni) akcija (ako je ona navedena u prvom oglasu),

b) U drugom oglasu navedene su minimalne cene paketa akcija koje iznose, za akcije AIK banke - 33,12 odsto, Kulske banke - 11,53 odsto, YU banke - 0,37 odsto od knjigovodstvene vrednosti,

c) Ne postoji dokaz o tome koji je organ Zdravlja doneo odluku i na bazi kojih kriterijuma i ovlašćenja o minimalnoj ceni paketa akcija objavljenih u drugom oglasu,

d) Ovakvom prodajom bankarskih akcija Zdravlje je ostvarilo kapitalni gubitak u iznosu od 629755.688 dinara.

Devedeset odsto ovih akcija kupila je firma Invej iz Zemuna, vlasništvo biznismena Peconija.

Što se tiče 15 odsto i 1,96 odsto akcija dobijenih u skladu sa Zakonom o privatizaciji, pomenuta kuća Citadel je u saradnji sa rukovodstvom Zdravlja, odmah počela da kupuju akcije od radnika. Kao što je rečeno, nominalna vrednost akcije je 1.000 dinara. Međutim oni su ponudili 1.560 dinara. I pored uvećane cene radnici nisu rado prodavali ove akcije, jer znaju da je njihova vrednost daleko veća. Ali ako radniku kažete "prodaj akcije, ostaćeš na poslu" ili "prodaj akcije, sin će ti ostati da radi"... Te 2003. na ovaj način je, od ukupno 95.708 akcija koje su pripale malim akcionarima po oba osnova, kupljeno 39.220 akcija. Kada su akcije počele da se prodaju preko berze, cene su se kretale preko 5.000 , pa 10.000, pa 15.000, pa čak u jednom kratkom periodu i 25.000 dinara. Pošto Zdravlje loše posluje, cene su polako padale, tako da se danas kreću oko 10.560 dinara. Koliko su zaradili oni koji su kupovali akcije van berze, može samo da se pretpostavi.

 

Nezakonitosti Pharmaca

 

- Član 7. ugovora (Izjave i garancije kupca, stav 7.1.6, Raspoloživost sredstava) kaže: "Sredstva potrebna za plaćanje kupoprodajne cene, plaćanje investicionih obaveza i plaćanje troškova socijalnog programa su raspoloživa ili čvrsto obećana kupcu..." Iako je ovim članom kupac tvrdio da ima raspoloživa sredstva za investicione obaveze, on je u 2003. godini podigao kredit na teret Zdravlja u iznosu od 444.034.000 dinara i otprilike toliko u 2004. godini, tako da je opteretio bilanse za iznos kamata i otplatu glavnice i time umanjio dohodak za raspodelu.

Takođe, ovim članom se tvrdi da kupac ima raspoloživa sredstva za plaćanje socijalnog programa, međutim, on je u 2003. godini primorao oko 1.000 radnika da uz otpremninu napusti Zdravlje (lista A i lista B). Sredstva za otpremninu (250 EUR po godini staža) isplaćena su na teret bilansa Zdravlja. Za kamate na investicione kredite i otpremnine umanjen je dohodak za raspodelu, za koji su iznos akcionari oštećeni. U toj 2003. nije bilo dohotka za raspodelu, jer je napravljen gubitak u iznosu od 634.291.000 dinara ili 9.061.300 EUR. Samim tim, dividende akcionarima nisu mogle da se isplate, pa ni porez državi. Ovo je prvi gubitak u istoriji Zdravlja.

 - U skladu sa Zakonom o privatizaciji, čl. 8, stav 8.3.3, ugovora predviđeno je da kupac "neće prodati, preneti ili na neki drugi način otuđiti bilo koju značajnu imovinu prodavca, bilo u okviru jedne transakcije ili nekoliko transakcija tokom petogodišnjeg perioda, u iznosu većem pet odsto ukupne vrednosti sredstava prodavca u skladu sa poslednjim završnim računom na dan transakcije".

Nezavisno od Zakona o privatizaciji i ovog člana iz ugovora, Pharmaco je otuđio fabriku plastičnih špriceva u Medveđi (navodno za 2.500.000 EUR, a prethodno je otpustio oko 120 radnika), otuđio je fabriku aluminijumskih tuba i doza u Lebanu (navodno, takođe, za 2.500.000 EUR, prethodno otpušteno 125 radnika), zatvorio je fabriku za preradu voća, povrća i dijetetskih supa u Bosilegradu, gde je radilo oko 300 radnika, fabriku rukavica je otuđio, kao i tankove za gas u Makedoniji. Sve to se dešava u 2003. i 2004. godini.

I, na kraju, kad je rukovodstvo Zdravlja po naredbi gazde sa Islanda završilo ove prljave poslove (otpušteni radnici po planu, fabrike otuđene protivzakonito), Pharmaco je prodao ostatak Zdravlja firmi Actavis, takođe sa Islanda. Sve se ovo desilo u okviru prve dve godine, kada Zakon zabranjuje bilo kakva otuđivanja veća od pet odsto knjigovodstvene vrednosti.

Društvo manjinskih akcionara Zdravlja pismeno je reagovalo kod Agencije za privatizaciju zbog narušavanja Zakona o privatizaciji i čl. 8. ugovora. Agencija za privatizaciju je odgovorila da nema ništa protiv novog kupca ako izvršava ugovorne obaveze. Akcionari su uzvratili: "Ko ste vi, gospodo, da nemate ništa protiv narušavanja Zakona o privatizaciji"?

 

Šta je Actavis?

 

Actavis je firma koja se takođe bavi generikom. Godine 2009. ugledne svetske agencije, berzanski dnevnici i specijalizovani internet portali javili su da je kompanija Actavis, kojoj pripada i leskovačko Zdravlje, ponuđena na prodaju zbog velikih gubitaka njenog većinskog vlasnika, kompanije Novator. Kao problem se navodi dug Actavisa koji je porastao na čak pet milijardi evra, najviše prema Dojče banci. Nezavisni analitičari i poznavaoci prilika jedinstveni su u oceni da će se deo duga Actavisa od pet milijardi evra preliti i na leskovački Zdravlje-Aktavis i da bi, srazmerno veličini, moglo da se radi o 400 do 450 miliona evra, koji će se narednih godina odlivati sa računa leskovačkog proizvođača lekova. Zbog ovakve situacije Actavis je prinuđen na prodaju.

Informaciju o mogućoj aukcijskoj prodaji Actavisa, emitovala je početkom januara prošle godine i agencija Rojters, u čijem saopštenju stoji da je ovaj generički proizvođač lekova u tu svrhu jos 2008.  angažovao američku investicionu banku Meril Linč (Merrill Lynch), koja ima zadatak da razmotri strateške mogućnosti za pokretanje prodaje.

 

Rezultati poslovanja Zdravlje-Actavisa

 

U 2002. godini, i pored rasprave o privatizaciji Zdravlja, protestnih zborova i pritisaka na kolektiv da prihvati prodaju firme Pharmacu, ostvareni su veoma dobri rezultati poslovanja. Proizvodnja je bila veća u odnosu na prethodnu godinu, promet takođe. Na kraju te 2002. ostvaren je čist dohodak u iznosu od 3.100.000 EUR (taman toliko za koliko je Pharmaco kupio Zdravlje). Već u 2003. Pharmaco pravi gubitak od 6.100.000 EUR. U sledećim godinama Pharmaco, kasnije Zdravlje-Actavis, posluje pozitivno, sa rezultatima od 1,8-1,9 miliona evra čiste dobiti, da bi 2008. godine opet poslovali sa gubitkom. U godinama pozitivnog rezultata dividende su se kretale 70, pa 65 i 35 dinara po akciji, što iznosi oko 500-1.000 dinara, za godine uspešnog poslovanja.

 

Ciljevi privatizacije

 

Ciljevi privatizacije bili su:

- Povećanje proizvodnje (u ovom slučaju - 50 odsto manja);

- Povećanje dohotka (u ovom slučaju, kad saberemo gubitke u tri godine i dobitke u pet godina, rezultat je nula. Znači da je dohodak manji);

- Povećanje zaposlenosti (zaposlenost je smanjena za 1.750 radnika);

- Povećanje izvoza (izvoz je manji za 30 odsto);

- Razvoj (ništa novo nije doneto, sem što su uložena sredstva u stvaranju boljih uslova za proizvodnju lekova u skladu sa GMP uslovima, što je planom zacrtano i u Zdravlju, jer je to zakonska obaveza).

Šta je Zdravlje dobilo privatizacijom, posle osam godina? Ništa. Jednostavno, jedan gigant je upropašćen.

 

Društvo manjinskih akcionara

 

Aprila 2004. registrovano je Društvo manjinskih akcionara Zdravlje (DMA) sa oko 1.000 akcionara. Obaveštavali su javnost o kriminalnoj prodaji Zdravlja. Uspeli su da se nametnu Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Njihov zahtev je bio da se formira komisija za proveru zakonitosti u postupku privatizacije Zdravlja. Tadašnji ministar za privredu i privatizaciju Dragan Maršićanin potpisao je rešenje za formiranje komisije. Maršićanin odlazi za ambasadora, ali se komisija ne formira. DMA Zdravlja uspelo je da u dva navrata "referiše" Odboru za privatizaciju pri Skupštini Srbije. Odbor oba puta donosi zaključak da se formira komisija i izvrši revizija privatizacije Zdravlja. Na oba sastanka prisustvuju odgovorni iz Ministarstva za privredu i Agencije za privatizaciju. Nadležno Ministarstvo je obećavalo da će formirati komisiju za tridestak. Prolazi, međutim, više od godinu i po dana a komisija se ne formira. Na njihovo insistiranje, od Ministarstva za privredu i privatizaciju dobijaju pismeni odgovor da je "zbog protoka vremena ranije izdato rešenje povučeno". Pretpostavlja se zbog toga što bi komisija utvrdila da je Zdravlje na ovaj način prodato ciljano, iz "ličnih interesa" samog vrha države. Agencija za privatizaciju je bila samo oruđe u rukama aktera prodaje Zdravlja. Ali to ne znači da se usput nisu "omastili" i mnogi drugi.

Posto DMA Zdravlje ne može da podnese tužbu, onda su Zdravlje tužili pojedini akcionari. Bilo je desetak tužbi po raznim osnovama kod Opštinskog suda u Leskovcu i - sve su odbačene. Jedna kod Trgovinskog suda u Leskovcu, u vezi sa prodajom 12,5 miliona bankarskih akcija za samo 2,757 miliona, u kojoj su detaljno dokumentovani marifetluci. Tužba je odbijena. DMA nema dovoljno novca da angažuje vrhunske advokate, ali smatraju da ni to ne bi bilo dovoljno. Jer, pokazalo se da njihove molbe da se izvrši revizija privatizacije nailaze na razumevanje i odobravanje sve do državnog vrha, a onda tamo bivaju odbijeni. U političkim i drugim krugovima otvoreno se priča ko praktično ima 57 odsto akcija Zdravlja, pa i da su u pretprošloj godini prodate za 163.000.000 EUR.

Za sve to vreme Agencija za privatizaciju, koja je u obavezi da pet godina nadgleda izvršenje ugovornih baveza, svake godine daje - pozitivno mišljenje.

Društvo manjinskih akcionara i dalje nastoji da se formira komisija za preispitivanje ove kriminalne privatizacije, i to ne da bi se raskinuo ugovor, jer smatraju da to vise nije ni moguće ni svrsishodno, nego da se akteri kazne, a malim akcionarima vrati ono što im je oduzeto.

 

 

 

 

 

Samo jedan od...

 

 

Privatizacija u farmaceutskoj industriji bivše SFRJ:

- Hemofarm, Vršac, prodat je za 485.000.000 EUR,

- Lek, Ljubljana, prodat za 1,1 milijardu EUR,

- Pliva, Zagreb, prodata za 2,6 milijardi USD,

- Srbolek, Beograd, prodao 70 odsto društvenog kapitala za 16 miliona EUR,

- Jugoremedija, Zrenjanin, prodala 42 odsto društvenog kapitala za 16,8 miliona EUR,

- Galenika, Beograd, najavljena prodaja 70 odsto društvenog kapitala sa početnom cenom od 200 miliona EUR,

- Zdravlje, Leskovac, prodalo je 68,63 odsto društvenog kapitala za 3,5 miliona EUR itd.

Jugoremedija je pet puta manja od Zdravlja u svakom pogledu - proizvodnji, prometu, broju radnika, dohotku, izvozu itd.

Dolazi se do zaključka da jedna jedinica Jugoremedije vredi 40 EUR, a jedna jedinica Zdravlja vredi jedan EUR.

 

Mnogo imena i institucija

 

Odgovornih za ovakvu privatizaciju Zdravlja je mnogo, a ovde se pominju samo neki:

Iz samog Zdravlja tu su direktor Petar Stojanović, koji je još godinu dana posle privatizacije vršio tu dužnost (potom otišao iz Zdravlja uz otpremninu); rukovodilac, kasnije generalni direktor Zdravlja Goran Stojiljković (otišao iz Zdravlja u Actavis London); predsednica UO Valentina Marinković, danas visoki rukovodilac u Zdravlju; predsednice sva tri sindikata, Vukosava Ristić, Dragana Đorđević i Živka Veličković, koje su u prvo vreme bile na strani radnika, ali kada su dobile ono o čemu nisu ni sanjale, zatvarale su oči pred masovno primenjivanim mentalnim nasiljem, i drugi.

Iz lokalne samouprave tu su: predstavnik lokalne samouprave, član tenderske komisije, učesnik na svim sastancima Skupštine Zdravlja, inače magistar ekonomije; potom bivši predsednik Skupštine opštine Leskovac Gojko Veličković, čija je ćerka kasnije zaposlena u Beogradu kod novog vlasnika Zdravlja...

Iz republičkih organa vredi pomenuti tadašnjeg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića, direktora Agencije za privredu i privatizaciju Mirka Cvetkovića, potpisnika ugovora Vladimira Čupića, pa novog direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića... itd.