Beli kriminal

Istraga automobilskih afiniteta Ministarstva zdravlja

 

Toliko konja mnogo troši

 

Personalna zdravstveno-finansijska koalicija Dinkić-Milosavljević upuštala se u najraznovrsnije kriminalne mahinacije. "Slučaj Jucit" samo jedan od onih u kojima je učestvovalo mnogo više od dva konja - u svakom sanitetskom vozilu po najmanje sto!

 

Ivan Ninić

 

Prvo osnovno javno tužilaštvo i istražno odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu sprovode opsežnu istragu zbog "virtuelne" nabavke sanitetskih vozila koju je još septembra 2005. ugovorio ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Naime, ni posle punih pet godina državi nije isporučeno 30 sanitetskih vozila koje je ministar zdravlja, budžetskim novcem, platio avansno čak 79,1 milion dinara preduzeću Jucit. Policija se za ovaj slučaj zainteresovala po nalogu tužioca, dok je tužilac detaljne informacije dobio od budžetske inspekcije Ministarstva finansija.

Priča počinje 28. marta 2005. godine, kada je ministar Tomica Milosavljević doneo odluku (br. 404-02-123/2005-07) o pokretanju postupka javne nabavke sanitetskih vozila procenjene vrednosti čak 100 miliona dinara. Nabavka je bila podeljena u tri partije (zasebne faze), tako da je prva partija podrazumevala nabavku 30 sanitetskih automobila vrednosti 80.190.000 dinara, druga 10 vozila za prevoz bolesnika na dijalizu vrednosti 14.810.000 dinara, a treća nabavku pet terenskih sanitetskih vozila vrednosti 5.000.000 dinara.

Na tender se odazvalo osam ponuđača koji su svoje ponude dostavili Ministarstvu zdravlja u roku koji je bio utvrđen (9. maj 2005). Tenderska komisija je ministru Milosavljeviću kao najpovoljnijeg ponuđača za prvu i drugu partiju predložila preduzeće Jucit a.d. iz Beograda, dok je za treću partiju kao najpovoljniji ponuđač predloženo preduzeće Beomedicina iz Beograda. Zatim je ministar, 9. juna 2005. doneo odluku (br. 404-02-123/2005-07) da se zaključe ugovori o nabavci sanitetskih vozila sa navedenim firmama.

Međutim, kada je na red došlo da Ministarstvo zdravlja zaključi pojedinačne ugovore o kupoprodaji vozila sa firmama koje su pobedile na tenderu, Beomedicina je odustala od sklapanja ugovora za nabavku pet terenskih sanitetskih vozila nakon čega je posao dodeljen preduzeću Jucit koje je bilo drugoplasirano.

 

Kako guta mrak

 

Tako je Ministarstvo zdravlja sa preduzećem Jucit, 26. septembra 2005, zaključilo tri pojedinačna ugovora (br. 404-02-125/2005-07, 404-02-125-1/2005-07 i 404-02-125-2/2005-07), za sve tri nabavke koje su bile predmet tendera, ukupne vrednosti 98,8 miliona dinara (79,1 milion, 16 miliona i 3,6 miliona dinara).

Interesantan je podatak da je ugovor o nabavci 30 sanitetskih automobila, koji je potpisan između Ministarstva zdravlja i preduzeća Jucit, obavezao ministarstvo na avansno plaćanje od 100 odsto pre isporuke vozila. Zbog toga je po potpisivanju ugovora Ministarstvo platilo 79,1 milion dinara navedenom preduzeću, uz ugovornu obavezu da se vozila isporuče u roku od 12 nedelja od dana potpisivanja ugovora.

Pri tom je preduzeće Jucit Ministarstvu zdravlja, u okviru tenderske dokumentacije, dostavilo bankarsku garanciju u visini od pedt odsto ukupne vrednosti ugovora, kao dokaz da neće odustati od izvršenja ugovorenog posla, ali i menicu na iznos od 79,1 milion dinara. Međutim, kako su dani i meseci odmicali preduzeće Jucit nije razmišljalo o tome da isporuči ugovorena i plaćena vozila, niti je ministar Tomica Milosavljević razmišljao da bi trebalo da "aktivira" raspoloživu menicu i da na taj način u državnu kasu vrati 79,1 milion dinara koje je "progutao mrak".

Opravdana je "verovatnoća" da je ministar preduzeo nužne korake tek nakon što je ova afera dospela u medije. Šest dana nakon toga, tačnije 10. oktobra 2006. godine, ministar je shvatio da je krajnje vreme da 79,1 milion dinara kojim je plaćena "magla" preduzeću Jucit, bude vraćeno natrag u budžet Republike Srbije.

Prema navodima iz nalaza budžetske inspekcije, tog dana Ministarstvo zdravlja je AIK banci u Beogradu dostavilo dve menice na naplatu duga od 79,1 milion dinara i garancije od 3,9 miliona dinara na teret računa preduzeća Jucit. Međutim,ove menice nije bilo moguće naplatiti zbog blokade računa dužnika-preduzeća Jucit.

Zbog toga se s razlogom nameće pitanje: kako to da je preduzeće Jucit koje je bilo pred bankrotom dobilo ovaj posao vredan 79,1 milion dinara, a da ovu činjenicu niko u Ministarstvu zdravlja nije imao u vidu prilikom dodele tendera i potpisivanja ugovora!

Naime, u postupku kontrole budžetski inspektor je utvrdio da preduzeće Jucit uopšte nije ispunjavalo propisane uslove za učešće na tenderu Ministarstva zdravlja na kome je izabrano kao "pobednik". Ovo preduzeće tenderskoj komisiji uopšte nije dostavilo originale ili overene kopije bilansa stanja za prethodne tri obračunske godine koje su prema uslovima konkursa morale biti potpisane od strane ovlašćenog revizora. Time ne samo da su prekršene odredbe Zakona o javnim nabavkama i tenderski uslovi, već preduzeće Jucit uopšte nije moglo, odnosno nije smelo da bude kvalifikovano kao ponuđač sa ispravnom tenderskom ponudom.

Dok je budžetska inspekcija proveravala sve okolnosti pod kojima je Ministarstvo zdravlja sklopilo ugovore sa preduzećem Jucit, umešalo se i Republičko javno pravobranilaštvo. Pravobranilac je u početkom 2007. godine, podnošenjem tužbe Trgovinskom sudu u Beogradu, pokrenuo sudski spor protiv preduzeća Jucit.

 

Ni jare ni pare

 

Pravosnažnom i izvršnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu (br. XXVIII-P-1864/07) spor je okončan u korist države, tako što je raskinut ugovor koji je sa firmom Jucit potpisao ministar Tomica Milosavljević. Iz presude se vidi da je spor okončan još 23. aprila 2007. i da je preduzeću Jucit naložen povraćaj avansa od 79,1 milion dinara, uključujući i garanciju od 3,9 miliona dinara, kao i sve zatezne kamate koje pripadaju budžetu zbog nanete štete. Međutim, bez obzira što je sudskom presudom naložena prinudna naplata potraživanja od preduzeća Jucit, i to sa pet pojedinačnih bankovnih računa ove firme, dug do danas nije naplaćen.

Iz Ministarstva zdravlja odgovaraju da "presuda nije izvršena jer su blokirani svi računi navedenog preduzeća" i da je ukupan neizmireni dug Jucita prema državi narastao na 83.107.869,60 dinara (sa zateznim kamatama). Praktično, posle punih pet godina, Ministarstvo zdravlja niti je uspelo da u budžet izvrši povraćaj avansno uplaćenih sredstava, niti je uspelo da dođe u posed plaćenih sanitetskih vozila.

Zbog ove afere u kojoj je državni budžet oštećen za 79,1 milion dinara, odnosno 83,1 milion dinara (sa zateznim kamatama), Ministarstva finansija je 7. avgusta 2007. godine, službenim dopisom, prosledilo svoj nalaz Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta MUP-a Republike Srbije. Radi provere dosadašnjih aktivnosti policije povodom ovog slučaja, autor teksta je od inspektora iz Odeljenja zakonitosti u radu MUP-a Srbije dobio interesantne informacije.

Naime, policija je navedeni nalaz budžetske inspekcije prosledila nadležnom javnom tužilaštvu još 14. avgusta 2007. A tužilaštvu je trebalo punih godinu dana da predmet "razmotri" i da ga 20. avgusta 2008. vrati policiji za zahtevom za prikupljanje dokaza i dodatnih obaveštenja. Iz odgovora MUP-a se dalje vidi da je inspektorima za privredni kriminal bilo neophodno tri meseca da slučaj obrade po zahtevu tužilaštva i napišu krivičnu prijavu (KU. br. 22129/08) koju su 21. novembra 2008. prosledili nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje.

U Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu autor je istražio koja sve lica i za koja krivična dela se terete krivičnom prijavom policije, kao i to kakva je dalja sudbina spomenute krivične prijave. U odgovoru javnog tužioca Ljubivoja Đorđevića od 17. avgusta 2010. godine navodi se da je tužilac, po prijemu krivične prijave, stavio zahtev za sprovođenje istrage (1. decembra 2008) protiv Vladimira Mihailovića i Dragana Morače zbog krivičnog dela "nesavestan rad u službi".

U odgovoru se dalje navodi da je istražni sudija okončao istragu i dostavio spise tužiocu, ali da je postupajući zamenik javnog tužioca ponovo vratio spise istražnom sudiji. Ujedno je istražnom sudiji upućen zahtev za sprovođenje određenih istražnih radnji protiv Nevene Karanović, Aleksandra Živanovića i Jovanke Pantelić, a sve zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi.

Dakle, da je ovde reč o "krupnoj" aferi u koju su upleteni čelni ljudi Ministarstva zdravlja, najbolje svedoči podatak o imenima koja su se našla u zahtevu za sprovođenje istrage, a koji je sačinio javni tužilac. Među osumnjičenima su aktuelni sekretar ministarstva Dragan Morača, aktuelna zamenica ministra zdravlja i državna sekretarka Nevena Karanović i nekadašnji pomoćnik ministra zdravlja za organizaciju zdravstvene službe i zdravstvenu inspekciju Aleksandar Živanović.

Bez obzira na ove informacije iz tužilaštva, ne treba unapred biti previše optimističan da će bilo ko od osumnjičenih krivično i odgovarati. Ako je od firme Jucit u proteklih pet godina bilo nemoguće na bilo koji način naplatiti dug od 79,1 milion dinara, odnosno (sa zateznim kamatama) 83,1 milion dinara, onda je to podjednako zabrinjavajuće koliko i činjenica da bi krivično gonjenje odgovornih, zbog tendencioznog odugovlačenja postupka, moglo da zastari - "po zakonu", razume se.

 

 

 

 

Ovo je samo jedna od priča o ugovorima koji koji su, na teret budžetskih sredstava, zaključeni "u skladu" sa Zakonom o javnim nabavkama, a procenjuje se da državni subjekti godišnje u Srbiji zaključe oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama.