Rusija

Od kriminalca do zaštitnika zakona: put koji mora da prođe svaki ruski policajac u vreme reforme ministarstva unutrašnjih poslova?

 

Lepša uniforma za lepše mito

 

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev postavio je pred čuvare reda i zakona plemeniti cilj. On želi da natera policajce da iz svojih redova proteraju one koji uzimaju mito, kako bi umesto da rade za svoj džep, štitili interese građana i borili se protiv kriminala i prestupnika. Skeptici kažu da od toga ništa neće biti, da reforma neće promeniti  kriminogenu situaciju. A kako razmišljaju obični građani? O tome piše naš dopisnik Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve 

 

 

Rusi se boje policajaca! Paradoksalno, ali to je činjenica. Taj strah se relativno skoro javio. Sve je počelo kada je čuvena perestrojka omogućila slobodno kapitalističko preduzetništvo. Jednom rečju, država se okrenula tržištu. Po mišljenju organizatora reformi, upravo je tržište trebalo da uvede red u zemlju. Nažalost, zaboravilo se na glavnu stvar: tržišni odnosi ne treba da se tiču organa reda i zakona - armije, policije, državne službe bezbednosti, suda i tužilaštva. Oni su bili obavezni da uspostave red i primenu zakona.

Ali, dogodilo se nešto sasvim drugo: rad u policiji se od službe za održavanje reda i poretka u društvu pretvorio u svojevrsni biznis. Policajac je, stupajući na dužnost, počeo da razmišlja ne o tome kako da uhvati prestupnike, već kako da što više novca stavi u svoj džep. Potpuno nebitno je postalo da li će prestupnik biti kažnjen; glavno je bilo da on plati za svoj prestup - za saobraćajni prekršaj, za krađu u kojoj je uhvaćen, za to što je obmanuo građane, državu. Takvo ponašanje je podsticala opšta konfuzija, bezakonje i delovanje bivših komunističkih činovnika. Upravo su oni na različite načine prisvojili bogatstvo koje je pripadalo ruskom naro0du, oživljavajući zaboravljenu revolucionarnu parolu iz 1917. godine - "Krađa ukradenog".

I krali su! Policajci, radnici Federalne službe bezbednosti, sudova, tužilaštva, pretvarali su se u prestupnike. Ali, bili su zaštićeni svojim specijalnim statusom. Reklo bi se, demokratska terevenka. Mogao bih da navedem veliki broj primera prestupničkih akcija policajaca, ali ću istaći tri važna momenta.

 

Koliko košta čin

 

1. Organi policije su odmah usvojili korupcionaški sistem organizacije svoje službe. Oni koji imaju niže činove uzimaju mito, nešto ostavljaju za sebe, a veći deo predaju načelnicima. I tako, do samog vrha. Što viši čin, to više novca. Zato su činovi počeli da se prodaju. Da biste postali, na primer, načelnik rejonskog odeljenja policije, bilo je potrebno da izdvojite do 100 hiljada, pa i više, dolara. Za veće dužnosti se plaćalo i po milion dolara.

Dobivši tako funkciju, čovek je bio obavezan da vrati dug onome ko ga je postavio na nju. To je poprimilo prilično ružne oblike. Primera je mnogo. Tako je, početkom ove godine u Volgogradskoj oblasti otkrivena banda radnika saobraćajne policije koja se nije bavila vozačima, već svojim potčinjenim kolegama. Komandir bataljona Oleg Kirpa, na primer, sistematski je uzimao novac od svakog policajca u svom odeljenju i za godinu dana je postao bogatiji za tri miliona rubalja. Zajedno s njim radili su načelnici kontrolnih punktova saobraćajne policije Evgenij Pereplica i Aleksandar Karasajev, a takođe i komandiri vodova Sergej Novak i Aleksandar Bondarenko. Komandir bataljona organizovao je korupcionašku vertikalu. Ona je funkcionisala na sledeći način: načelnici punktova i komandiri vodova su svakog meseca od svojih inspektora (120 ljudi) uzimali "danak" koji je iznosio i do 300 hiljada rubalja. Onima koji su odbijali da plate prećeno je otkazom ili su imali problema na poslu. Neverovatno je to što je ovo odeljenje, do dolaska novog načelnika, pomenutog Olega Kirpe, bilo na dobrom glasu, saobraćajci su čak i nagrađivani za poštenje. U oktobru 2009. godine (kada je postavljen Kirpa) saobraćajci su zaustavili na putu Volgograd-Moskva kamion iz Kabardino-Balkarije sa teretom falsifikovane votke. Vozač je svakom saobraćajcu ponudio po 100 hiljada rubalja, ali su oni to odbili i priveli su ga. Za ovo delo su pohvaljeni, dobili su diplome i po pet hiljada rubalja. Ovde se još jednom potvrdila izreka da "riba od glave smrdi".

2. Takođe, vrlo brzo je došlo do saradnje kriminalnih grupa sa policijskim strukturama. I više od toga: u policijske redove su počeli da primaju prestupnike! To je dostiglo razmere bez presedana. Od običnog mita koje su policajci uzimali od građana prešlo se na "ozbiljnije" metode. Kao pravi prestupnici i kriminalci počeli su da kradu, ubijaju, siluju itd.

3. Neki policajci sa činovima su i sami postali organizatori bandi i kriminalnih grupa. Tako je u martu na optuženičku klupu u Saratovu selo 20 prestupnika koji su izvršili 200 prestupa kao što su ubistva, krađe, otimačine, otmice ljudi, razbojnički napadi. Tužno je to što su bandom, čiji su članovi bili ljudi koji su već imali kriminalne dosijee, rukovodili oficiri specijalnih policijskih odeljenja: bivši radnik policije Andrej Hrizanovič i u tom trenutku još uvek aktivni radnik na poslovima unutrašnje kontrole Glavne uprave unutrašnjih poslova Saratovske oblasti major Vladimir Volkov. Vođe bande su vrlo pažljivo birali članove. Na primer, jednog od članova koji je bio osuđen i izdržao kaznu, presreli su na samom izlasku iz zatvora. Kroz nekoliko dana on je već učestvovao u "akciji"...

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kriminalne prestupe policijaca nazivaju blažom rečju: prekršaj. Zvanične statistike, naravno, nema, ali čak i ministar Rašid Nurgalijev priznaje da u njegovom ministarstvu nije sve u redu kada je o kriminalnim prestupima reč. Nedavno je saopštio da je za 10 meseci prošle godine unutrašnja kontrola otkrila 85 hiljada prekršaja koje su izvršili policajci. Protiv 3141 radnika vodi se krivični postupak. Za korupciju je podignuta krivična prijava protiv skoro dve hiljade radnika, sada već bivših. Da budemo precizni, to je samo mali deo prekršaja koje su uradili ljudi u uniformama. Prvo, zato što su mnogi prekršioci zakona u uniformama retroaktivno otpušteni iz policije, pa ispada da u trenutku izvršenja prestupa nisu više bili u službi. Drugo, mnogi prekršaji se ne beleže dok o njima ne saznaju novinari ili tužioci. Ali, veoma teško je to saznati. Unutar službe postoji instrukcija po kojoj radnici nemaju pravo da bilo kome govore o prestupima ili prekršajima svojih kolega. Nezavisni izvori kažu da "hrabri" ruski policajci svake nedelje 4-5 puta izvrše delo krađe, silovanja i ubistva. Sklon sam da poverujem ovim podacima.

 

Čak se i leševi sakrivaju

 

Šta da vam pričam, policijski "izumitelji" su u statistikama naučili da sakrivaju čak i takav prestup kao što je - ubistvo. Evo šta je o tome rekao general Vladimir Ovčinski:

- Prestup koji je najteže prikriti je ubistvo, jer je za pronađeni leš sa tragovima nasilne smrti procedura stroga i slučaj mora da se prijavi. Ali, i time iskusno manipulišu oni koji bi trebalo da štite red i zakon. Tako, na primer, svako ubistvo, osim ako leš nije odmah pronađen, može da se podvede pod "teške telesne povrede sa smrtnim ishodom". I to onda ne ulazi u statističke podatke kao ubistvo. Moguće je čoveka ostaviti nekoliko dana bez hrane i vode, da se muči. Zatim ga odvedu u bolnicu gde umre. Pronađu prestupnike, a oni kažu: "Nismo želeli da ga ubijemo, samo smo želeli da ostane invalid i da ceo život pati". I to se takođe neće smatrati ubistvom. Ali, ni to nije sve. Nedavno su lekari, susrevši se sa problemom latentnog (to jest onog koji nije javan) prestupa, došli do paradoksalnog zaključka. Ispostavilo se da je kod polovine smrtnih slučajeva usled povreda u stvari reč o prikrivenom ubistvu. Kao po pravilu, u medicinskim izveštajima piše da je udarac bio nanesen tupim predmetom, ili da su nanete povrede hladnim oružjem itd. Ali, uzrok nanošenja telesnih povreda nije ustanovljen. Takav zaključak se u statističkim izveštajima provlači kao trauma koja je imala za posledicu smrt, odnosno ne registruje se kao ubistvo.

Zvanična statistika svake godine registruje između 17 i 19 ubistava, a njihov broj dostiže i do 50 hiljada. I to ne govore amateri i blogeri, već zvanični radnici naučno-istraživačkog instituta Akademije državnog tužilaštva Ruske Federacije. Najstrašnija posledica lukave statistike je u tome da ljudi, koji nisu ispunili svoj zadatak, to jest nisu otkrili ubicu ili lopova, već su sakrili prestup, ostaju nekažnjeni. A oni su to bili dužni da učine po pravilu svoje službe. Ne govorim o tome da su nekaženjeni ostali i kriminalci, o tome ćemo drugom prilikom.

Umesto zaključka, navešću reči predsednika Dmitrija Medvedeva. On je direktno i jasno rekao da je policijska statistika - laž! Potpuna izmišljotina! Šta dalje činiti?!

 

Kozmetički remont

 

Odgovore niko ne zna. Ali su na vrhu uvereni da će sve dobro ispasti, a odgovore već imaju ljudi iz najbližeg okruženja predsednika. Za početak, ti isti ljudi su iznenadili Ruse svojim predlogom: rešili su da likvidiraju, ne trulu policiju, nego njeno ime. Od prvog marta u Rusiji se milicioneri zovu policajci. Pola zemlje se protivi tome. Posebno ovaj naziv ima protivnike među starijim ljudima, jer ih ono podseća na "policaje", odnosno pomoćnu policiju koja je služila fašistima tokom Drugog svetskog rata. Ali, niko Ruse nije ni pitao za mišljenje. Mada, već je bilo sličnih pokušaja. Pre nekoliko godina državnu autoinspekciju (GAI) preimenovali su u GIBDD (državna inspekcija za bezbednost saobraćaja). Rezultat: radnici GIBDD uzimaju, po nekim podacima, mito koji je nekoliko puta veći od onoga koji su uzimali radnici GAI-a. Zahtevi su porasli.

Drugi korak reforme je povećanje plata. Naravno, to je trebalo uraditi. I to odavno. Od početka ove godine, poručnik policije dobijaće oko hiljadu dolara mesečno. Ali, i tu postoji neravnoteža: moskovski policajci dobijaju više od onih koji rade u regionima. A moskovski čuvari reda ne uzimaju zato manji mito, ako ne uzimaju i veći, u odnosu na svoje kolege iz drugih gradova.

Još jedna novost - uniforma. Nisam uveren da će nova, lepša uniforma zaustaviti lopova u krađi, a onoga ko uzima mito u uzimanju mita.

O trećoj novosti treba nešto više reći. Odlučeno je da se do jula sprovede sertifikacija svih radnika policije, od najnižih do najviših. Rezultat te akcije trebalo bi da bude smanjenje broja policajaca za 20 procenata. Dobro, verovatno će tako i biti, ali već stižu vesti o tome da u nekim regionima za sertifikat i ostajanje u policiji valja dati mito.

Pozicija običnog policajca košta oko 20.000 rubalja, a oficira - 700.000. Policajce sertifikuju njihove kolege višeg ranga. U tome i jeste glavna greška reformatora: sprovođenje reforme su poverili Ministarstvu unutrašnjih poslova. Jasno je da su Rusi nezadovoljni zbog toga što su isključeni iz učestvovanja u reformi možda, za njih, i najvažnije oblasti. Čak ni njihovo mišljenje nije uzeto u obzir.

 

Ipak...

 

Nije sporno da je reforma potrebna. Želim da verujem da će nalog predsednika imati efekta i da će greške iz prošlosti biti ispravljene. Tim pre što sam Medvedev daje primer. Svojim ukazima Medvedev je već oslobodio dužnosti više od 50 generala koji bi inače ostali u strukturama jer imaju najbolje veze pa bi za njih i sertifikacija dobro prošla. Još jednu dobru stvar je predložio predsednik: za izbor kadrova odgovara komandir odeljenja. On je odgovoran i za prestupe, prekršaje ili nedolične postupke svojih podređenih. Nedavno je sprovedena provera rada jednog odeljenja saobraćajne policije (GIBDD). Za neke je istraga bila porazna. Načelnik policijske uprave glavnog grada Vladimir Kolokoljcev je za grubo narušavanje službene discipline iz službe udaljio načelnika proveravanog odeljenja, potpukovnika D. Puškina i njegovog zamenika, potpukovnika V. Lokteva, kao i potpukovnika M. Kuneckog. Doneto je i rešenje o otpuštanju načelnika smene i šest državnih inspektora tog odeljenja. Protiv četvoro radnika poveden je disciplinski postupak. Što je još važnije, svi materijali službene provere predati su tužilaštvu za donošenje rešenja u skladu sa krivičnim zakonom.

Moguće je da će neki od onih koji su kršili zakon biti lišen ne samo posla, nego i slobode.

Možemo samo da žalimo što nema više ljudi u zemlji kao što su Medvedev i Kolokoljcev.

 

 

 

 

 

 

 

Reforma!

 

Većina Rusa smatra da policiju, kakva je sada, treba rasturiti i stvoriti novu. To je nezamislivo težak posao, ali neke države su uspele da ga izvrše. Ali, ruski činovnici nisu tako hrabri. A i navikli su na to da se ništa ne menja, već da se samo stvara privid da se nešto menja. Pravi način za to je da se objavi reforma policije. Urađeno je to na najvišem nivou - na nivou predsednika Medvedeva. Ali suštinu reforme, pored nekih opštih stvari, Rusi do sada nisu saznali. A opšte stvari, kao sve opšte stvari: one se odnose na sve i ni na šta. A suština je da se u potpunosti promeni odnos policije prema poslu, da se nateraju da štite građane, da se odnose prema njima korektno i pristojno itd. To treba uraditi u najbližoj budućnosti. Svaki Rus se pita: kako i da li je moguće u kratkom roku od polukriminalne strukture stvoriti službu koja bi postala zaštitnik zakona i poretka? Kako od lopova, od onih koji uzimaju mito, za godinu-dve stvoriti pravog čuvara poretka?

 

 

 

 

Lukava statistika

 

Čini se da je pri ovakvom sistemu organizacije rada policije normalno da u državi kriminal raste. Ali, ako pogledate zvanične podatke ministarstva unutrašnjih poslova, on - pada! I to značajno. Iz policijskih izveštaja proizilazi da je u Rusiji sve dobro, da bolje ne može biti. Veo sa lukave policijske statistike nedavno je otkrio general-major policije u ostavci Vladimir Ovčinski. Po njegovom mišljenju, za poslednjih deset godina, kriminal u Rusiji ne samo da se nije smanjio, već upravo suprotno, silno je porastao. Samo što su policijski zvaničnici naučili da sakrivaju podatke. Kako? Metoda je mnogo. Najrasprostranjeniji je - ne beležiti prijave građana o prestupima. Drugi po značaju je - odbijanje da se pokrene krivični postupak iako sve činjenice govore da ga treba pokrenuti. Treći metod je - zatvaranje očiju ako je krivično delo ili prekršaj napravio činovnik ili njegov rođak. Jasno, to se radi za mito.