Do koske

Da li će nam spoljna politika  Borisa Tadića konačno doći glave?

 

Ili jesi ili nisi

 

Milovan Brkić

 

 

U Beogradu će 9. i 10. juna biti održan samit NATO pakta. Ovaj datum se čuva kao državna tajna.

Srbija nije član ove alijanse i vojno je neutralna.

Odluku o vojnoj neutralnosti Narodna skupština Srbije donela je u okviru Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koja je usvojena 26. decembra 2007. godine sa 220 glasova narodnih poslanika. Rezolucija se odnosila na Kosovo i Metohiju, a jedan njen član utvrdio je vojnu neutralnost, na sledeći način: "Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO konačan organ vlasti u nezavisnom Kosovu, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju".   

Najveći vojni samit u svetu biće održan u Beogradu 9. i 10. juna. Na tom dvodnevnom skupu učestvovaće načelnici generalštabova i delegacije iz 69 zemalja sveta. Biće to skup pod maksimalnim režimom zaštite projektovanim na osnovu bezbednosne procene Vojnobezbednosne agencije i Bezbednosno-informativne agencije.

U obezbeđenje ovog skupa najviših vojnih vrhova stranih zemlja učestvovaće 250 pripadnika Vojne policije, a biće uključena i civilna policija, kao i medicinski timovi mobilni 24 časa. Obezbeđenje ovako značajnog skupa iziskuje najdetaljnije bezbednosne provere, a to podrazumeva poseban bezbednosni tretman gostiju, objekta, hrane i svih koji dolaze u kontakt sa gostima.

Ova vrsta strategijske vojne konferencije za vojne partnere održava se na osnovu zaključka NATO samita iz novembra 2006. godine održanog u Rigi. Cilj konferencije je razmena stavova i iskustava načelnika generalštabova o vojnim pitanjima od globalnog strategijskog značaja.

Očekuje se da će u tih 69 delegacija, uz načelnike generalštabova, ukupno biti oko 250 ljudi. Svi oni biće smešteni u beogradskom hotelu "Hajat", a troškove, navodno, snosi NATO.

Načelnici generalštabova mogu na licu mesta da vide "svojih ruku (ne)dela". Srušene zgrade, mostove, područja zasejena kasetnim bombama...

U obilazak će ih voditi ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji će, pokazujući im razrušenu zgradu Generalštaba Vojske Srbije uz širok osmeh priznati "bravurozan pogodak". (Tekst o pljačkama D. Šutanovca možete pročitati na 12, 13. i 26. strani ovog broja).

Ni datum samita nije slučajno odabran. I on treba da ponizi građane Srbije, jer je 9. juna 1999. godine Srbija bila primorana da potpiše kapitulaciju pred NATO alijansom,  nazvanom Kumanovski sporazum.

Tadašnji srpski predsednik Slobodan Milošević  potpisao je kapitulaciju, nakon što je najveća vojna alijansa u istoriji nemilosrdno razarala Srbiju 77 dana. Tadašnji predsednik Srbije je bio prvi vođa jedne zemlje kome je pošlo za rukom da nema nijednog saveznika u ratu koji je - očekivan! Zbog tog njegovog stava, Srbija je nepovratno uništena.

Nakon radne posete ruskog premijera Vladimira Putina 23. marta, srpskoj vladi je stavljeno do znanja da je Moskva spremna da svim sredstvima pomogne ekonomski prosperitet Srbije, da je obezbeđeno oko 10 milijardi evra za investicije, bez ikakvog uslovljavanja.

Ruski premijer je saopštio da će kroz našu zemlji proći trasa gasovoda "Južnog toka", projekta o kome je već zaključen međudržavni ugovor. Premijer Putin  je potvrdio da se Rusija ne meša u unutrašnju politiku Srbije, da je spremna da podrži njen eventualni ulazak u Evropsku uniju, ali je otvoreno saopštio srpskim vlastima i građanima da, ako Srbija postane članica NATO pakta, Rusija će radikalno promeniti svoj stav prema vlastima u Beogradu, naglašavajući da će ruske rakete tada biti uperene i prema srpskim gradovima.

Prilikom te posete predsednik Tadić je izjavio da će u junu Srbija i Rusija u Moskvi potpisati međudržavni sporazum o strateškoj saradnji, čije odredbe će usaglasiti  višečlane državne delegacije.

Dan nakon što u hotelu Hajat pozdravi "prijatelje iz NATO alijanse" (većina članica je odmah priznala nezavisnost Kosova), srpski predsednik će otputovati u Moskvu, radi potpisivanja sporazuma o strateškom prijateljstvu Rusije i Srbije. Kao da se dan ranije u Srbiji ništa nije dogodilo, od onoga što ruska vlada ne želi da vidi u našem glavnom gradu.

Srpski predsednik je maloumnik koji nije naučio lekcije iz života. Da je barem pročitao studiju svoga oca Ljubomira Poredak i sloboda,  mogao je naučiti da je politika, kao i sloboda, spoznaja nužnosti.

Od kada je, na talasima obećanja da će Srbiju uvesti u Evropsku uniju i NATO alijansu, dobio izbore, Boris Tadić je sa svojom kamarilom opljačkao građane do gole kože. Nekoliko stotina njegovih partijskih sledbenika opljačkalo je Srbiju za dvadesetak milijardi evra.

Nakon što je izvršio državni udar i počeo da vlada Srbijom kao ličnom prćijom, Tadić je uspeo da Srbiju ostavi bez ijednog saveznika.

Američka administracija otpisala je Tadića, bez obzira na sve njegove pokušaje da im se dodvori i predstavi kao dobar momak. Ophrvan životinjskom potrebom za pljačkom, Tadić, opčinjen Berlsukonijevim načinom života, u Italiju je izneo preko dve milijarde evra. Nije tajna da novac drži u istoj banci u kojoj je najveći deoničar jedan od sinova Momaera El Gadafija.

Nastojeći da sačuva novac, nesrećni Tadić je odleteo u Pariz, da Nikolasu Sarkoziju pokloni  planove strateških objekata koje su u Libiji gradili naši radnici, samo da sačuva novac. Primljen je kao poslednji ološ, i pred kamera isteran iz predsedničke palate. On je taj put u Pariz opisao kao istorijsku posetu, koja uključuje i ugovor o strateškom prijateljstvu.

Mesec dana kasnije, Francuska u Savetu bezbednosti, kao "strateški prijatelj", nije htela da stavi zahtev Srbije na dnevni red radi donošenja odluke o daljoj istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu iz izveštaja Dika Martija. I pored toga, Rusija je otvorila to pitanje preko svog ambasadora Vitalija Čurkina.

Američka vlada je na spisku svojih prioriteta stavila Srbiju na beznačajano mesto. Prioritet za američku vladu je podrška Kosovu.

Ako nas je istorija bilo čemu naučila, to su činjenica da je američka administracija sve svoje prijatelje iz sveta (bolje je napisati sluge), posle njihove upotrebe odbacila, izvrgla ruglu, proglasila diktatorima, teroristima, opljačkala i ubila. Počev od šaha Reze Pahlavija, Sadama Huseina, Norijege, Somoze, Pinočea, Perveza Mušarafa, Osame bin Ladena, pa do Hosnija Mubaraka, Ben Alija, Moamera el Gadafija, Viktora Juščenka... Sa druge strane, u životu je održala sve svoje istinske neprijatelje: Kastra, Kim Il Sunga, Moralesa, Uga Čaveza, Lulu...

Ovih dana se Barak Obama odriče i države Izrael, poručujući Jevrejima da će priznati državu Palestinu u granicama koje uništavaju vekovnog američkog saveznika.

Da je hteo da uči lekcije iz života, mogao je da je nauči od Milorada Dodika, koji je stvorio velikog prijatelja u Rusiji, i koji je pobedio EU, UN, SAD i sav novac Saudijske Arabije. Među protivnicima je, kao Judu, imao i Borisa Tadića.

Ili jesi ili nisi, pitanje je sad. Imaš li ili nemaš saveznika. Moralne prostitutke, poput Tadića, vole da se podaju onima koji ih muče, šamaraju, ponižavaju. Samo neka im u novce ne diraju. Ali kurve uvek završe loše, jer poštuju samo nasilje.

Ruska vlada je žestoko uvređena Tadićevim marifetlucima. Ostane li bez njene podrške, njegov život, a i naš, više neće vredeti pišljivog boba.

Na zatvorenoj sednici GO DS-a održanoj u Smederevu, Tadić  se obratio partijskoj kamarili poukom: "Obećavajte mladim ljudima posao, delite im novac, nudite sve i svašta, oni će naterati i roditelje za glasaju za nas. Jer, ako izgubimo izbore, sve će nas pohapsiti, oduzeće nam svu imovinu i novac, svi ćemo zaglaviti u zatvor, i niko se od nas neće povratiti..."

Ovaj čovek može samo da nas odvede u pakao. Njegovo telo je zaraženo sidom, lupusom, sarkom mu razjeda kuk, on jedva stoji na nogama, ali njegova krmeća psihologija zahteva da se pljačka sve dok ne bude priklan. Sa Borisom i njegovom bandom nema nam spasa, mada najveći deo njegovog okruženja shvata da im je predvodnik opasan i po svoj i njihove živote, i pokušavaju da ga smaknu.  Šta da mu poručimo? ... ...... ..... ..........!

 

 

 

Ruska vlada je žestoko uvređena Tadićevim marifetlucima. Ostane li bez njene podrške, njegov život, a i naš, više neće vredeti pišljivog boba.