Policija

Naoružana sila između potuljenog direktora Veljovića i zamaskiranog mentora Rakića 

 

Nema slobode bez zatvora

 

Ne treba imati nikakvih iluzija. Pred nama su teška vremena, i nasilje srpske policije, na čijem je čelu Milorad Veljović. Biće sve žešće i brutalnije. Da li će i Veljović nakon promene vlasti pobeći u Crnu Goru, ili će mu đetići kojima je okružen okrenuti leđa - zbrisati bez njega?

 

Milovan Brkić

 

Direktoru srpske policije Miloradu Veljoviću istekao je 15. juna ove godine petogodišnji mandat. Njemu bi, po sili zakona, morao prestati radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, jer je napunio 53 godine života i ima preko 40 godina penzijskog staža.

Na proslavi Dana policije, na paradnim vežbama u Makišu, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da će gospodin Veljović ostati na čelu srpske policije sve do izbora novog direktora. A kada će se to destiti, gospodin Dačić nije umeo da proceni.

Istekom mandata direktoru policije, ako u međuvremenu nije završena procedura izbora drugog kandidata, prestaje ova funkcija, a njegova ovlašćenja do izbora novog vrši zamenik direktora.

Srpski ministar policije, što je upućenom delu javnosti malo poznato, služi za uveseljavanje diktatora Borisa Tadića i njegovog šefa kabineta Miodraga Rakića. Oni upotrebljavaju Dačića kao toalet papir. U svom ludilu da postane Gospodar Srbije, Tadić i njegova kamarila odlučili su da se obračunaju sa svakim ko se iole koleba da ih sledi na njihovom putu prema paklu. Ivica Dačić i neki njegovi ministri i stranački funkcioneri Socijalističke partije Srbije, pokazivali su nervozu ponašanjem vladajuće koalicije. Tadić i Rakić odlučili su da zaprete Ivici Dačiću tako što su pohapsili nekoliko njihovih finansijera, otvoreno preteći da će iza brave staviti i Ivicu Dačića, Milutina Mrkonjića, Slavicu Đukić Dejanović.

 

Potuljeni direktor

 

Saradnici ministra Dačića, zaposleni u policiji, veoma paze šta govore pred svojim ministrom, koji ih je i doveo na te položaje. Dačićeve saradnike banda Milorada Veljovića lovila je kao golubove. Uhodila, prisluškivala, pakovala im afere.

Za ovakva zastrašivanja i prljave poslove njima su potrebni ljudi u policiji, koji su spremni da izvrše svaki njihov zadatak. Među njima je i doskorašnji direktor policije Milorad Veljović, čovek koji je stvorio najopasniju mafijašku organizaciju unutar policije jedne države.

Svojom pojavom gospodin Veljović odaje čoveka skromnih intelektualnih sposobnosti. Ipak, ovaj poluinteligent pseći je poslušan prema svom gazdi Miodragu Rakiću. Po preciznim instrukcijama Miodraga Rakića, srpska policija prisluškuje i nadzire opozicione novinare, svakog čoveka koji je u nekom biznisu, a naročito funkcionere opozicionih partija. Ovaj posao je do sada radila BIA, ali od odlaska Radomira Markovića u zatvor nijedna naredni šef ove službe nije hteo da bez naloga prisluškuje novinare, sudije, advokate, plašeći se da će naredna vlast da ih strpa u zatvor.

Nekoliko hiljada ljudi su, po nalogu Miodraga Rakića, prisluškivani od strane kriminalističke policije. Sva hapšenja izvršena po nalogu Milorada Veljovića sprovedena su na surov i brutalan način, tako što su nenaoružane građane, upadajući noću u njihove stanove, usnule, pred porodicom, bacali na pod, vezivali, a banditi u uniformama stavljali bi im čizmu na glavu, kao vrhunac poniženja. Samo lice zatećeno na izvršenju teškog krivičnog dela može biti vezano lisicama, ili oboreno na zemlju, ali samo dok se ne utvrdi njegov identitet i proveri da li ima oružje. Policija građane privodi po nalogu istražnog sudije ili tužioca, te je nasilje nad građanima kažnjivo i krivičnim zakonom.

Potuljeni direktor srpske policije, sledeći instrukcije svog mentora Miodraga Rakića, rukovođenje kriminalističkom policijom u Srbiji poverio je državljanima Crne Gore. Crnogorci su u službama bezbednosti, počev od osnivanja Jugoslavije, služili uglavnom kao državne ubice.

 

Milović bez milosti

 

Kriminalističkom policijom u MUP-u Srbije rukovodi Rodoljub Milović, a Upravom kriminalističke policije Policijske uprave Beograda Darko Senić. Obojica su državljani Crne Gore. I u drugim područnim policijskim upravama, kriminalističkom policijom, rukovode ljudi iz Crne Gore. Državljani ove republike su i na komandnim mestima u specijalnim policijskim službama.

Kriminalističkom policijom u Srbiji, na čijem je čelu Rodoljub Milović, upravlja engleska obaveštajna služba! Bivši kapidžija iz jedne firme iz Zemuna primljen je u beogradsku policiju, i brzo unapređen u tek osnovanoj Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. Jedan od iskusnih operativaca Policijske uprave Beograda kaže da je premijer Đinđić možda mogao da izbegne smaknuće - da nije bilo Rodoljuba Milovića. Kada su inspektori Odeljenja za krvne delikte, nakon pokušaja izazivanja sudara kamionom kojim je upravljao Dejan Milenković Bagzi sa kolonom vozila u pratnji premijera Đinđića, njegov mobilni telefon prosledili UBPOK-u, gospodin Milović je 12 dana "eksperimentisao" sa Bagzijevim mobilnim telefonom. Tako i nije utvrđeno odakle su dolazili pozivi Bagziju, koji je čekao da bude pozvan i krene kamionom na kolonu.

Engleska obaveštajna služba i njen tadašnji predstavnik u Beogradu Entoni Monkton preuzeli su istragu oko Đinđićevog ubistva sa ciljem da je sabotiraju i da sve zauvek ostane misterija. Rodoljub Milović je bio glavni islednik. U sećanju je još skandal oko saslušanja Zvedana Jovanovića, čije priznanje je Radio B92 objavio u popodnevnim satima, a Entoni Monkton, nezadovoljan Zvezdanovom izjavom, naredio je da Milović uzme drugu izjavu od Zvezdana Jovanovića, iz koje će izostaviti početnu rečenicu koja je glasila: "Ja, major Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta JSO-a izjavljujem da kada sam 12. marta 2003. godine stavio na nišan premiera Đinđića, on je pao. Besan zbog toga, pucao sam u dupe njegovom telohranitelju Veruloviću..." I gospodin Milović je istog dana, ali tek u večernjim satima, ponovo "saslušao" Jovanovića, a nakon toga navedene rečenice u zapisniku nije bilo. Kopiju prethodnog saslušanja dobile su i druge obaveštajne službe.

Funkcioner jedne značajne uprave u MUP-u Srbije potvrdio nam je da je Milović posmatrao streljanje nenaoružanih Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića i uzimanje njihovog novca, precizno opisujući njegovu ulogu.

 

Okrenuće mu leđa

 

Kao nagradu za "pravilno držanje" u istrazi ubistva premijera Đinđića, Milović je unapređen za načelnika Uprave kriminalističke policije Beograda. Njegov tadašnji saradnik potvrdio nam je da Milović ima problema sa samim sobom. On se seća da je Milović saopštio da je teško oboleo, da je dobio korsaki virus, ali da se na bolovanju zadržao samo dve nedelje, i da bolest više nije pomenuo. (Naglo gubljenje težine gospodina Milovića ukazuje da on, ipak, ima teške zdravstvene probleme). Tadašnji načelnik odeljenja za imovinske delikte Darko Senić, priseća sa naš insajder, došao je u nevolje kada je uhapšena grupa profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. On ga je, iz šale, pitao da li će doći i po njega (Senića), jer je jednom profesoru, za diplomu dao ukradenog golfa. Senić je bio u panici, ali je istraga brzo zastala. Gospodin Senić je danas na Milovićevom mestu, a gospodin Milović na mestu šefa srpske kriminalističke policije. Mnogo je mačku goveđa glava, kažu. Đetići su tako dušmanski zajahali Srbiju, tako da nema iole značajnijeg mesta u policiji na kojima njih nema, ili engleskih obaveštajaca.

Direktor policije Milorad Veljović (kome je istekao mandat) uz podršku Miodraga Rakića inkasirao je do sada preko 50 miliona evra! U tome mu pomaže i sin Stanko (21), koji je zaposlen u Srpskoj banci, u Savskoj ulici. Mlađi Veljović je drug sa sinom biznismena Slaviše Purića. Stariji Purić je završio u zatvoru, jer je mlađi Veljović procenio da bi mogao da se "otvori" i svoje pare ustupi Veljovićima.

Dakle, pljačkanje je usavršeno i pojednostavljeno. Ko se zameri Dušanu Petroviću, Draganu Đilasu i drugim drmatorima DS-a, on okrene Veljovića, a ovaj ih odmah uhapsi. Onda to proglase borbom protiv organizovanog kriminala.

Kriminalna mreža koju je Veljović ispleo u srpskoj policiji, jača je od svake italijanske mafije.

Prošle nedelje, bez ikakve odluke, za pomoćnika ministra zaduženog za Službu unutrašnje kontrole MUP-a Srbije postavljen je Miloš Oparnica, sadašnji direktor Interpola u Beogradu. Konkurs za generalnog inspektora završen je pre nekoliko meseci. Oparnica je bio najslabiji kandidat, tako da Vlada Srbije nije donela odluku o njegovom postavljenju. Ovu dužnost obavljao je jedan od inspektora ove službe, a onda je, iznenada, Miloš Oparnica ''uveden u posao''. Nijedan kandidat nije obavešten o ovoj odluci Vlade Srbije, ako je ona uopšte i donela ovu odluku. Gospodin Oparnica je prijatelj Milana Obradovića, bivšeg načelnika SUP-a Beograda, koji je bio član zemunskog klana.

Upravni sud Srbije je pre nekoliko meseci, posle dužeg traganja za predmetom, poništio kao nezakonitu odluku Vlade Srbije, kojom je prethodni generalni inspektor Vladimir Božović smenjen s ove dužnosti bez obrazloženja. Umesto da postupi po odluci Upravnog suda, srpska vlada imenovala je Miloša Oparnicu, da stavi policiju pod punu kontrolu svog čoveka, koji je poznat po beskrupuloznosti.

Ne treba imati nikakvih iluzija. Pred nama su teška vremena, i nasilje srpske policije, na čijem je čelu Milorad Veljović. Biće sve žešće i brutalnije. Da li će i Veljović nakon promene vlasti pobeći u Crnu Goru, ili će mu đetići kojima je okružen okrenuti leđa - zbrisati bez njega?

Pisma koja svakodnevno stižu redakciji, u kojima policijski službenici opisuju bezakonje koje vlada u ovoj službi, potvrđuju dosadašnje pisanje Tabloida. A stanje u policiji je, tvrde upućeni - neopisivo. I za ne verovati.

 

 

 

 

Milorad Veljović, direktor policije, iznad suda i zakona, jači od obavezujućih pravosnažnih i izvršnih presuda

Slučaj Veska Čarapića

Prvi opštinski sud u Beogradu doneo je 2. aprila 2009. godine presudu koja je 4. novembra 2009. postala pravosnažna. Pomenutom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca Veska Čarapića iz Beograda, te se poništavaju rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - resora javne bezbednosti 01/2 br. 112 -2307/2006 od 26. januara 2006. godine, i rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije 01 br.13357/05 od 3. aprila .2006. godine kao nezakonita.

Pored obaveze naknade troškova parničnog postupka u iznosu od 135.000,00 dinara, plus zatezna kamata, MUP Srbije je u obavezi da tužioca Veska Čarapića iz Beograda, vrati na radno mesto operativnog radnika u odeljenju za saradnju sa drugim obaveštajno-bezbednosnim institucijama i bezbednosnu zaštitu radnika uprave u Upravi za obezbeđenje u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Direktor policije Milorad Veljović ignoriše upozorenja stručnih službi Ministarstva, načelnika Uprave za ljudske resurse Gordane Jeković, koja dopisiom broj 117-881/10 od 15. juna 2010. upozorava direktora policije Milorada Veljovića, da je u obavezi da postupi u skladu sa pravosnažnom presudom i da će nepostupanje za posledicu imati novčano kažnjavanje MUP-a, u iznosu od 100.000,00 dinara...

Veljović više od 10 meseci ignoriše ova i druga upozorenja stručnih službi MUP-a, tako da je prvostepeni sud doneo rešenje o kažnjavanju MUP-a, koje je potvrdio i Viši sud u Beogradu.

Direktor policije Milorad Veljović, umesto da se urazumi, nastavlja i dalje da krši zakon, ignoriše upozorenja i zahtev Nezavisnog sindikata policije (NSP) od 28. decembra 2010. za postupanje po izvršnoj i pravosnažnoj presudi suda. Pritisnut od strane NSP, Veljović, suprotno odluci suda, 17. januara 2011. godine donosi "nametnuto" rešenje, Veska Čarapića trajno premešta na radno mesto praćenje sekti i neformalnih grupa (UOSL) u Odeljenju za JRM Uprave policije. Ni saznanja da će MUP zbog ovog rešenja ući u još jedan nepotreban sudski postupak sa nesagledivim troškovima, jer je više nego jasno da će Vesko Čarapić pokrenuo upravni spor pred Upravnim sudom, Veljoviću ne predstavlja ništa. Njegova očigledna namera je, kako je i u razgovoru od 26. aprila 2011. godine izjavio, kada su bukvalno namolili Čarapića da dođe na razgovor, "da se neće dozvoli otvaranje slučaja Veska Čarapića, jer bi se samim tim, u MUP-u onda otvorile na stotine slučajeva Veska Čarapića".

Samovoljnim postupanjem direktora policije najbolji policijski službenici izloženi su šikaniranju, ometanju u radu, izloženi su stalnim sudskim postupcima. O slučaju majora Veska Čarapića pisaćemo opširnije u sledećem broju.

  

 

 

 

Užička policija

 

Ne otkrivajte nam toplu vodu

 

Poštovana gospodo,

Dali smo vam ovaj epitet, iz poštovanja prema vašim hrabrim potezima i pričama o kriminalu, naročito u vrhu srpske policije. Ali, uz takve rabote vrha policije, provlače se i nezakonite rabote i na nižim nivoima. I o tim nezakonitim rabotama se malo priča i brzo se zaborave. A tome su dosta krivi i novinari, mekušci i beskičmenjaci, koji čuvajući svoju zadnjicu, uživaju u svim blagodetima koje im posao pruža, i objave kroz medije neku informaciju koja je već uveliko "bajata" i koja je hiljade puta prepričana kroz usta Užičana.

I kada već pomenusmo Užičane, dođosmo i do kriminala u užičkoj policiji. Danima su se u novinama pojavljivali napisi o tome kako su četvorica policajaca u Užicu, operativaca, uhapšeni zbog trgovine narkoticima. I to su objavile sve novine, površno, bez upuštanja u mnoge stvari koje su prethodile i koje su proistekle iz pomenutih događaja. I čitajući tako te napise, poslali smo pismo svim redakcijama, da od odgovornih zatraže odgovore na mnoga pitanja. Ali, već mesec dana redakcije se ne oglašavaju. A samo pre nekoliko meseci, za stotinak evra i dobar ručak, isti ti novinarski beskičmenjaci su nahvalili načelnicu policije Dragicu Jevtović, utrkujući se koji će joj bolje epitete dati. Njene sposobnosti su vidljive, ali u nekim rabotama koje nemaju veze sa policijom i kojima bruka ovu našu ionako obrukanu policiju. Ali njene sposobnosti u policiji... pa još da se neće pojavljivati i mlatiti po televiziji. Ali da vam ne oduzimamo vremena, molimo vas da iz pisma, koje dostavljamo u prilogu, objavite bar deo teksta, neka sadašnji i bivši, nazovi policajci, bar malo obnove gradivo i vide šta su sve radili.

                           Sa velikim pozdravom

 

 

"Čitamo par dana u svim novinama o zloupotrebama u užičkoj policiji, svakog narednog dana samo obrnete red reči u tekstu i ispade da ste nam prezentovali epohalno otkriće. A to vam je isto kao da ste nama iz Užica otkrili da kroz Užice prolazi pruga Beograd - Bar, ili da ste otkrili da je Zlatibor blizu Užica. Sramota... Ne znam koliku vam platu primaju ti vaši novinari i dopisnici sa našeg kraja i kolika im je ona "stvarčica" kada su sada smogli snage da o nečemu pišu, i to o nečemu što je poznato svakoj "štrokavoj" babi. U našem kraju ima jedna dobra izreka za to što sada radite, a glasi: "Lako je mrtvom lavu ispravljati kurac". A što vas ovako nagrdismo!?

Počećemo od onoga natpisa na Trgu u Užicu: "Ivica i Šopalko prodaju deci drogu". Taj natpis stoji tu već bezmalo dve godine, isto je pisalo i na zgradi Suda, i na par mesta u gradu. A istina je sve to sto jedan posto. Ali to je deo istine, koji je pokrenut sa mrtve tačke uz napore više ljudi iz Užica, da se nešto što se znalo godinama konačno pokrene sa mrtve tačke. Ali ni sami niste odgonetnuli u svojim tekstovima kako je nestala ta droga, kako to da su isti policajci radili skoro godinu i po dana u službi, a sve ovo što je sada, kao, utvrđeno, ustvari utvrđeno pre godinu i po dana, ko je štitio te policajce i zašto i ko je pokušao da sve to zataška!?

Ali da krenemo i od malo ranijih događaja, o kojima vaši dopisnici ne smeju ili neće da pišu. Da li je ikada objavljeno da je bivši načelnik SUP-a Užice Vojin Drndarević osuđen na šest meseci zatvora, zbog malverzacija oko zaplenjenih cigareta, teških desetine hiljada maraka, da li je objavljeno da je sa njim osuđen i Branko Prljević, danas visoki oficir Žandarmerije, zatim Despotović. Naravno da nije. Nije ni objavljeno a nije se niko nikada zapitao zašto još uvek nisu u zatvoru, iako su presude odavno izrečene. Da li to neko možda namerno čeka da predmeti zastare?

Da li je igde objavljeno i da li je iko utvrđivao kako je Dragica Jevtović na čelu užičke policije, a imala je već dve podnete krivične prijave za zloupotrebe. A tokom "načelnikovanja" je učestvovala u nameštanju tendera u Opštini Čajetina, pri čemu je njena firma "Telekop" protivzakonito dobila desetine poslova, teške desetine miliona dinara. Tužilaštvo je započelo istragu, izuzelo je dokumentaciju i sve je negde stalo.

Da li je objavljeno da je načelnik saobraćajne policije Penezić imao podnetu krivičnu prijavu za falsifikovanje brojeva na vozilu. I to mu je bila vizit-karta za napredovanje u službi kod Dragice Jevtović. Da li se zna da je sa njim isto vozilo falsifikovao i Drndarević "mlađi", koji danas spokojno obavlja inspektorske poslove, kod iste Dragice Jevtović.

Da li se iko zapitao kako je Dragica Jevtović došla na čelo jedne tako važne institucije. Tako što je u "vezi" sa čelnikom užičkih socijalista, a prethodno je bila u vezi sa bivšim načelnikom Zoranom Mitričevićem. Sada je "nahvatala" i savetnika Ivice Dačića, izvesnog Premovića, i tako je obezbedila stolicu svojoj zadnjici, sve dok je ove vlasti. I Užičani samo mogu da je gledaju na televiziji i da se krste u kakvoj državi žive.

A ako odemo još malo dalje, videćemo sledeće. Ivana Šopalovića je na mesto načelnika kriminalističke službe, za vreme Jočića, promovisao izvesni Spasoje Timotijević, privatnik i kadar DSS-a. Na mesto šefa odseka su postavili Petrovića, zeta izvesnog Maslaća, velikog Jočićevog prijatelja. Na mesto načelnika u Čajetini doveli su "sapetog" Vladana Škodrića. Tako su Timotijević i lokalni moćnici DSS-a u Čajetini sebi obezbedili zaleđinu i mogli su da rade šta su hteli. Sve građevinske poslove je uzimao Timotijević, za ogromne cifre, a deo poslova nikada nije urađen, ali je zato naplaćen. Tužilaštvo godinama utvrđuje koliko je novca isplaćeno za Trg na Zlatiboru, kako fudbalski stadion na Zlatiboru nema atletsku stazu, a plaćena je, koliko je novca plaćeno za kanalizaciju, kako je "Miši Lopovu" prebačeno nekoliko miliona dinara na račun za popravku puta prema Semegnjevu, a on nije tada imao ni ručna kolica i nikada nije put uradio, kako su pojedini putevi fiktivno asfaltirani, a i ne postoje itd... Ali opet bez konkretnih rezultata. Jer je Timotijević na čelo užičkog Tužilaštva doveo Sašu Nešovića, takođe kadra DSS-a. Policija je podnela desetine krivičnih prijava, ali to nikada nije javno saopšteno niti su postupci ikada pokretani.

A isti Saša Nešović je, da bi zaštitio Ivana Šopalovića, zajedno sa Dragicom Jevtović pokrenuo postupak protiv policajca Zorana Šestovića zbog "širenja neistina", jer je Šestović javno rekao sve ono o čemu ste vi sada pisali. I eto vam sada odgovor ko je štitio Šopalovića i njegove ljude, godinu i po dana... Kada se uključila unutrašnja kontrola MUP-a i pritvorila pomenute do 48 časova, opet su Dragica Jevtović i Saša Nešović urgirali da se oslobode. I tako je i bilo, sva četvorica su puštena iz pritvora, ali je Viši sud, odlukom istima ponovo odredio pritvor. I nigde nema zvaničnog saopštenja užičkog SUP-a povodom navedenog događaja, iako Dragica Jevtović trči da se pokaže na televiziji i kada zbog nečega uhvate i ćoravu babu.

E o svemu ovome bi trebalo da pišu vaši novinari a ne da čekaju da im se informacije serviraju na tanjiru i da za novac pišu i veličaju Dragicu Jevtović Dostavite im, molimo vas ovaj dokument, neka ga malo pročitaju. Neka prikupe informacije u užičkom Sudu, Tužilaštvu, prikupite informacije kojima raspolažu ljudi iz kabineta ministra policije, Unutrašnje kontrole, u vezi sa Dragicom Jevtović, Opštinom Čajetina, komandirom policije na Zlatiboru... ima tu lepih priča... A nemojte nam danima otkrivati toplu vodu..."

 

 

 

 

Ministarstvu unutrašnjih poslova

 

Nisam verovao da je to moguće

 

Ja, Marinković Miodrag iz Sente sa stanom u ulici Subotički put broj 7, obraćam vam se zbog nastale situacije izazvane od vaše strane, jer su mi tom prilikom ugrožena osnovna ljudska prava zasnovana na zakonitosti i pravičnosti postupka te mi je zbog toga ugrožena i lična bezbednost, kako meni tako i mojoj porodici i mojim prijateljima.

U prethodnom periodu sam se obratio nadležnim policijskim strukturama u PU Kikinda zbog pretnji i vređanja od strane policijskog službenika Milana Brojčina. Zbog toga je od strane PS Senta pokrenut prekršajni postupak protiv Brojčina. I pored priloženih dokaza i činjeničnog stanja u toku vođenja postupka došlo je do nezamislivih opstrukcija i povreda vođenja postupka, a sve da bi se Brojčin oslobodio krivice. Ovo je rađeno u dogovoru između sudije koji je vodio postupak, predstavnika PS Senta i Milana Brojčina. Vrhunac svega je da se od strane PS Senta posle sastanka sa sudijom i Brojčinom odustaje od tužbe u korist optuženog Brojčina, za šta ih je ovaj bogato nagradio, iako je predstavnik PS Senta dobro upoznat da zadnje saslušanje svedoka nije okončano i da je došlo do bitnih promena u vođenju postupka i da posedujemo dokaze za krivicu Milana Brojčina.

Da se parama može kupiti pravda pokazuje i poslednji događaj kada sudija koja je vodila postupak donosi rešenje o oslobađanju Brojčina i o tome obaveštava samo predstavnike PS Senta koji ne ulaže žalbu iako mu je poznato činjenično stanje u samom postupku i o tome ne obaveštava nikog od pretpostavljenih, što je morao da učini i da uloži žalbu u predviđenom roku, a ne da skriva činjenično stanje od pretpostavljenih. To direktno ukazuje na spregu između okrivljenog i PS Senta. Napominjem da su mi u zadnje vreme dojavljene pretnje da će mi se doći glave, kako meni tako i mom sinu i to iz krugova bliskih Brojčinu. Ističem da su se slučajevi slični mom već dešavali u Senti i da je jedan imao tragičan kraj, dok je drugi koji se odigrao nedavno vešto prikriven od strane PS Senta, iako se znalo ko su lica koja prete i zašto i po čijem nalogu to rade, ali, kako oni to kažu - za pare sve.

Zbog novonastale situacije, da bih zaštitio sebe odnosno svoje najbliže prijatelje, obraćam vam se u nadi da bar malo pravde postoji, ali ako niste u mogućnosti da to obezbedite, da mi tako odgovorite da bih preduzeo odgovarajuće korake radi zaštite meni bliskih osoba, a na koji način videće se, jer nemam drugi način da zaštitim svoja prava koja mi se konstantno narušavaju još od vremena dok sam radio kao policajac što je bitno uticalo na moje zdravstveno stanje zbog čega sam invalid sa potpunim gubitkom radne sposobnosti, jer sam i u to vreme zbog pretnji upućenih od strane Milana Brojčina meni, mom sinu i mojim roditeljima konstantno bio pod stresom i pretnjama, te da mi je čak jednom prilikom zbog otvorenih pretnji od strane Brojčina i pozlilo u prostorijama PS Senta, da je tom prilikom intervenisala služba hitne pomoći te sam tom prilikom i prenet na bolničko lečenje gde sam i zadržan. Po naređenju Brojčina ovaj incident nije evidentiran u dnevniku događaja PS Senta, niti je o njemu obavešten iko od mojih ukućana što ukazuje na očiglednu povezanost još od tada između PS Senta i Milana Brojčina.

Sve ovo, a naročito poslednji događaji, bitno su mi narušili zdravstveno stanje, jer sam neurološki bolesnik sa telesnim oštećenjem, invalid, te sam se i zbog toga obratio radi zaštite i svoje bezbednosti i nisam verovao da će se pravičnost i zakonitost izigrati na ovako sramotan način.

Marinković Miodrag, Senta

 

 

Kažnjeničke beneficije

 

Jedino nam vi možete pomoći

 

Pišemo vam u ime svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova R. Srbije koji su potpuno omalovaženi, diskriminisani i zakonski oštećeni jer ne mogu da ostvare svoja prava iz oblasti beneficiranog radnog staža

Poštovani uredniče,

Javljamo Vam se kao jednom od retkih u našoj zemlji koji ima hrabrosti da se usprotivi i javno i argumentovano iznese sve podatke protiv svih mafija i nepravilnosti u Srbiji, a, nažalost, u tome ste potpuno usamljeni. Svi mi iz policije i drugih srodnih službi s nestrpljenjem očekujemo svaki novi broj Tabloida jer znamo da će u njemu biti izneta neka od bezbrojnih nepravdi i uvek se radujemo činjenici da se istine o zloupotrebama iznesu pred javnost, ali se istovremeno uvek jako razočaramo što svaki vaš tekst sa bezbroj podataka ostane samo slovo na papiru bez odgovarajuće reakcije i tužilaštva, i naših nadređenih u ministarstvu, i političke oligarhije, koja bi, ako ništa drugo, trebalo da se makar plaši suda javnosti. Ništa od svega toga i sve se nastavlja po starom, i mi se pitamo - dokle?

Javljamo vam se konkretno sa molbom da pokrenete temu diskriminacije naše države prema nama koji smo pripadnici policije, a potpuno su nam suspendovana prava koja smo stekli beneficiranim stažom. Naime, među nama, koji bi po nekim starim zakonima PIO trebalo da smo već odavno u penziji, oduzeta su prava koja smo sticali ceo svoj radni vek. Među nama koji smo rođeni 1960, 1961, 1962, 1963, 1964. i 1965. postoji veliki broj onih koji su već ispunili zakonski osnov da imamo ukupno 40 godina radnog staža, ali nam ne dozvoljavaju da idemo u penziju dok ne napunimo 55 godina, po novom zakonu. Dolazi do strašnih paradoksa da neko ko je, na primer, rođen 1960. i od osamnaeste godine radi u MUP-u, sada već ima 42 godine radnog staža sa beneficijom, a kada napuni 55 godina starosti imaće 48 staža, što je više nego paradoksalno.

To je tek jedna strana paradoksa, dok je druga da je naša generacija ubedljivo najnesrećnija generacija radnika MUP- u celoj njenoj istoriji. U momentima kada smo počinjali da radimo osamdesetih godina, baš je prestala praksa davanja stanova i kredita za izgradnju kuća, koji su do tada postojali za generacije i generacije naših kolega. Naše tadašnje kolege su išli u penzije sa 40 godina starosti i 20 godina staža, i mnogi u penziji uživaju i po 30-40 godina, dok je naša generacija ne samo kažnjena da ne može da ide u penziju čak ni sa napunjenih 40 godina radnog staža, već je imala najteži radni vek od svih generacija policajaca u istoriji Srbije. Naš posao nikada nije bio teži nego poslednjih dve decenije, od ratova, terena, Kosova, strašne stope kriminala, teških materijalnih uslova, i umesto da se mi pustimo po zaslugama ranije u penzije, mi smo kažnjeni za sav svoj trud time što ne možemo u penziju čak ni kada ispunimo jedan od zakonskih uslova koji važi za sve građane Srbije osim za nas, a to je da napunimo 40 godina radnog staža.

Nije nimalo slučajno što se u celom svetu i kroz celu istoriju ljudi iz naše profesije ranije penzionišu, jer niko ne može da shvati naše stresove ko ne radi u našoj struci, a za razliku od nekada, kada su naše mlade kolege odlazile u penziju i u njoj uživale i po nekoliko decenija, sada imamo slučaj da naše kolege masovno ne dožive penziju, ili preminu u prvoj ili drugoj godini od momenta ostvarivanja prava na penziju. To sigurno nije ni od dobrog života, niti od lakoće življenja, već od strahovitog stresa. Molimo vas da pokrenete pitanje, koje svi izbegavaju, ranijeg odlaska u penziju svih pripadnika MUP-a i srodnih službi, što znači da nam se dozvoli da idemo u penziju sa 30 godina ukupnog staža od čega najmanje 15 na poslovima sa beneficijom, bez obzira na godine starosti. To bi bio jedini spas za mnoge izmučene kolege koji više psihički ni fizički ne mogu da se bore sa brojnim obavezama koje pred njih nameće svakodnevica, ali bi se na taj način kroz naše penzionisanje stvorio prostor za zapošljavanje mladih ljudi koji su bez posla.

Preklinjemo vas, pomozite nam u ovoj inicijativi, jer su naši sindikalni predstavnici davno kupljeni ili zaplašeni, pa ovo pitanje više niko ne sme ni da postavi.