Novi Sad: promocija knjige "Kontranapad" Miroslava Vislavskog, u izdanju Tabloida

 

Aperkat princa revolta

 

"Kontranapad" je pisan godinama kao hronika vremena u kome je srpski sport prolazio kroz jednu od svojih najvećih suprotnosti, propadavši i poniravši sve dublje, dok su njegovi najistaknutiji predstavnici u mnogim disciplinama postizali neverovatne uspehe i sjajne rezultate

 

Milica Grabež

 

Odavno jedna knjiga u Novom Sadu nije privukla toliko pažnje kao knjiga "Kontranapad" Tabloidovog novinara Miroslava Vislavskog, koja je predstavljena pred velikanima, znamenitim ličnostima i uglednicima sporta Srpske Atine. U izdanju Tabloida - lista protiv mafije, velika sala Privredne komore Vojvodine u Mastar centru Novosadskog sajma bila je mala da primi sve poštovaoce sportskog radnika i novinara Miroslava Vislavskog i, naravno, Tabloida. Morale su se unositi stolice da bi mogli da sede svi koji su se odazvali pozivu na promociju knjige, koji je objavio lokalni list. Preko sto dvadeset posetilaca je pomno pratilo kazivanja uglednika koji su govorili o knjizi i autoru.

 

Odziv kakav se ne pamti

 

Među brojnim učesnicima promocije knjige "Kontranapad" bili su pripadnici raznih sportova i javnog života. Uočeno je prisustvo nekadašnjeg olimpijskog šampiona u rvanju Branislava Simića, olimpijaca i šampiona u džudou Pavla Bajčetića i Momira Lučića, svetskog šampiona u kik-boksu Miodraga Jotića, predsednika Rukometnog saveza Srbije Velimira Marjanovića, doskorašnjeg člana UO FSS Radeta Đurovića, nekadašnjih predsednika FK Vojvodina Jovana Smederevca (u vreme šampionske titule 1989), Dušana Aćimovića i Borivoja Tomina, kao i aktuelnog Ratka Buturovića.

Bili su tu i nekadašnji ministri sporta Jugoslavije i Srbije prof. dr Zoran Bingulac i Dragoljub Kočović, nekadašnji potpredsednici Vlade Srbije Nedeljko Šipovac (ministar poljoprivrede Vladi SRJ) i Miodrag Isakov (donedavni ambasador u Izraelu), aktuelni generalni sekretar FSV Dušan Tomić, predsednik Sportske asocijacije Novog Sada Dobrivoj Antonić, funkcioneri u rukometu Slobodan Višekruna, Rajko Imbronjev, Zoran Stanojević (nekada najbolje sudije u rukometu) i jedini trofejni trener u ovoj godini na području Pokrajine Đurađ Trbojević, koji je osvojio Kup sa RK Vojvodina, legenda rukometa Miloš Mića Lončar.

Od fudbalskih vedeta promociji su prisustvovali legende fudbala Aleksandar Ivoš, Mladen Vučinić, Miroslav Tanjga, Josif Ilić, Vladan Dimitrić, Čedomir Sentin, Radivoj Mika Radosav, Mićo Vranješ, fudbalski stručnjaci Ferenc Arok (selektor reprezentacije Australije), Jovan Kovrlija (trener Vojvodine i više srpskih prvoligaša), vlasnici renomiranih fudbalskih škola Branislav Bolesnikov i Svetozar Čiča (FK Ajaks).

Promociji su se odazvali i odbojkaški poslenici, legendarni Rajko Kijac, Branislav Otić i bivši internacionalni odbojkaški sudija Miodrag Đurić, vaterpolo trener Kolja Lazora, direktor Rvačkog kluba Vojvodina Rajko Tešanović, istaknuti košarkaški funkcioner Miloš Avramov, Miroslav Aleksić, bokserski funkcioner Milan Šarić, sportski lekar i nutricionista dr Dušan Živić... Svoje odsustvo zbog sprečenosti (putovanja) najavili su: olimpijski šampion i vicešampion u boksu Slobodan i Tadija Kačar, svetski šampion u karateu Dušan Dačić, nosioci olimpijskih zlatnih i bronzanih medalja, odbojkaši Đula Mešter, Vladimir Batez, Slobodan Boškan i Đorđe Đurić, trofejni trener Milorad Kijac, rvačka legenda i donedavni predsednik Sportskog saveza Srbije Vojislav Tabački, zlatni rukometaši iz Los Anđelesa 1984. Jovica Elezović i Momir Rnić, fudbalska legenda Ljubomir Vorkapić, Đorđe Vujkov i Zvonko Ivezić, legede košarke Marija Veger, Janko Lukovski, Mijo Lopičić...

Dakle, svedoci tvrde da ne pamte ko je u protekloj deceniji uspeo da animira ovakav sportski sastav Novog Sada, koji se odazvao ili reagovao povodom nekih svetkovina, a pogotovo kada se radi o promovisanju jedne knjige. 

 

Ko kome treba da služi

 

"Kontranapad" je knjiga koja je svojevrsni nastavak misije ovog lista u borbi protiv prljavština, nasilja, korupcije i drugih nedaća koje su okovale srpski sport, o kojima je Tabloid otvoreno i argumentovano pisao od samog svog pojavljivanja na medijskom prostoru i koji je zaokružio srpsku sportsku scenu sa njenog naličja, još pre pet godina kada je objavio knjigu "Sjaj i beda sportske mafije".

"Kontranapad" je pisan godinama kao hronika vremena u kome je srpski sport prolazio kroz jednu od svojih najvećih suprotnosti propadavši i poniravši sve dublje, a njegovi najistaknutiji predstavnici u tenisu, vaterpolu, odbojci, na momente u košarci, fudbalu, plivanju, streljaštvu i još ponekim disciplinama su, što pojedinačno, što kao selekcija naših "sportskih gastarbajtera", postizali neverovatne uspehe i sjajne rezultate.

Rukovodeća elita je to obilato koristila za sopstvene promocije. Prikrivala je svoju (ne)odgovornost i zamagljivala očajne uslove i ambijent u kome se dešavao srpski sport. Punu deceniju je obećavala sistemska rešenja koja bi definisala novi zakon o sportu. Zakon nije donošen sve do pre tri meseca, privatizacija nije sprovedena, i sport u najširem smislu ostao je ničiji, a nakon pljačke društvene svojine i bez podrške sponzora. Doveden je do bankrota, do dna. Sportski entuzijazam je počeo da popušta. Iščezava sa ubijenim motivom, ali još više pod udarom "gazda" koji su prigrabili i upravljaju ničijom imovinom i kapitalom minulog entuzijazma.

Decenija za nama je bila period nadanja, vere i želja da se država koja nam je preostala na razvalinama nekadašnje Jugoslavije konsoliduje i zaplovi ka pravnom poretku, organizaciji primerenoj vremenu i prostoru, mirnom i bezbednom životu građana. Malo toga se od očekivanja, nažalost, ostvarilo. Obmane, prevare i laži su način vladanja i manipulisanja ljudima. Sprega vlasti sa perjanicama razaranja države, morala, karaktera pod maskom demokratije, snažnija je i jača sa svakom opcijom koja dolazi ili je na vlasti. Za sport demagoški kažu da nam je najbolji ambasador zemlje. To je, nažalost, tako. Zahvaljujući talentu i entuzijazmu njegovih poslenika i minulom radu njihovih prethodnika. Treba li sport da služi vlastima ili narodu?

"Kontranapad" je svedočenje o jednom vremenu, ljudima u sportu i oko njega. To je podsetnik da postoji i drugi pristup praćenju prilika i prikazivanja sporta. Da nema ovakvog gledanja na sportsku panoramu, ukinula bi se i šansa da se sport vrati izvornim vrednostima.

 

Satisfakcija za pravednike

 

 Obraćajući se impozantnom auditorijumu, Miroslav Vislavski je rekao: "Odlučivši se da ukoričim najveći broj svojih tekstova objavljenih u Tabloidu, smatrao sam svojom dužnošću da nastavim ono što su moji prethodnici ponudili javnosti skidajući tabue nad nedodirljivima, koji su demistifikovani u Sjaju i bedi sportske mafije. Doduše, moj pristup se razlikovao utoliko što je umesto ukazivanja i optužbi za kriminalne rabote koje je činila sportska mafija, kritički analizirao srpski sport i one koji o njemu odlučuju i kreiraju njegov razvoj. Nisam imao pretenzija da napravim kapitalno delo, već svedočanstvo, kao moju skromnu zaostavštinu pokolenjima. Svedočanstvo o periodu i ljudima sporta koji su simbolizovali vreme tranzicije i koji su bahatošću i osionošću, povrh svega nesposobnošću, doveli srpski sport do niskih grana".

Vislavski je potom nastavio: "Knjigu objavljujem nakon deset godina otkako sam na trivijalan i bestijalan način proteran iz sporta. Likvidaciju je potpisao jedan od vođa mafijaške klike koja je organizovala "demokratsku revoluciju". Nisam imao izbora. Mogao sam da oćutim, nestanem. Izabrao sam borbu. Rat do poslednjeg slova u mom proznom prvencu Velikoj zabuni, u kom sam raskrinkao mnoge laži, prevare i lopovluke koje su "krasile" FK Vojvodinu pod "demokratskom" garniturom koju je predvodio izvesni "kralj šećera".

Završavajući svoje obraćanje, autor knjige je zaključio: "Kontranapad" predstavlja kontinuitet jedne borbe koju sam u prvoj polovini decenije za nama, zajedno sa legendarnim velikanom FK Vojvodine Aleksandrom Ivošem, slobodnim novinarom i saborcem Mladenom Bulutom i još jednim velikanom druge šampionske generacije FK Vojvodine Dušanom Mijićem, započeo i vodio u okviru Odbora za zaštitu i prosperitet FK Vojvodine. Iz takve borbe je nastala i emisija "Kontranapad". Vlasnik TV Jesenjin, pokojni Zoran Ćirić, pružio mi je šansu da nastavim svoju, ali i borbu za čistotu sporta. Na tom putu zbližio sam se sa pokojnim Nikolom Simićem, neustrašivim borcem protiv fudbalske mafije i kriminala u sportu. Njegovo pisanje i javna reč su me osokolili, učvrstili u veri da je borba vredna i isplativa. Ako ne zbog postizanja viših ciljeva, onda zbog pokretanja procesa za njihovo ostvarenje. Zbog lične i satisfakcije pravednika, kojima obiluje naš sport, ali koji u postojećem rasporedu snaga ne utiču na prilike u njemu. Knjiga je posveta dragim ljudima, mojim trajnim inspiratorima u sportskom novinarstvu - Nikoli Simiću kao piscu i Zoranu Ćiriću kao vlasniku Jesenjina. I jedan i drugi su bili svoji. Drugačiji.

 

Neće odustati

 

O knjizi "Kontranapad" i njenom autoru kao sportskom radniku i novinaru govorili su ugledni poslenici sporta. Jedan od doajena sportskog novinarstva, Zoran Šećerov, rekao je: "Po čemu se i zašto autor knjige razlikuje od mnogih koji u ovoj jadnoj i generalno nepismenoj zemlji, uprkos svemu, pišu. Odgovor je da on, drug i gospodin Miroslav Vislavski Viki, piše, a bogami i govori, ono što misli, bez obzira u koji zabran udara. A udara - pravo u bradu. Čitaoci koji finesu boksa poznaju makar i površno, priznaće sebi ali i saopštiti onom kome sve prepričavaju, da je svaki njegov, Vikijev, tekst nalik na klasičan nokaut... Ništa čudno za nekog ko bi se mogao nazvati princom revolta!" A zatim je Šećerov zaključio: "Sledim misao da su mudri oni ljudi koji, kao deca, imaju stid, a nemaju tajne. Otud i lični zaključak da je zapravo temelj njegovog, Vikijevog, pisanja bestidna iskrenost išarana slojevima ironije koji nagrizaju oficijelne vrednosti. Zato bi ova knjiga mogla da ima podnaslov, na primer, stroga ljubav prema istini!"

Obraćajući se sa respektom prema učesnicima promocije, Dragan Kojić, dugogodišnji direktor Narodne biblioteke u Novom Sadu, govorio je o značaju knjige koja na poseban način posmatra problematiku sporta, nastojeći da kritičkim ukazivanjem na njegove slabosti pruži doprinos njegovom unapređivanju. Dugogodišnje poznanstvo sa autorom ga je učvrstilo u stanovištu da nije reč o destrukciji, već o konstruktivnom zalaganju da se stvari u sportu raščišćavaju u interesu ove oblasti po kojoj se prepoznaju vrednosti Srbije na međunarodnom planu. Apostrofirao je da borba između dobra i zla predstavlja liniju vodilju koja promiče celinom knjige. Naglasio je da je od posebnog značaja što se ovakva knjiga pojavila u sportskoj literaturi, naprosto zbog toga što je knjiga večna, dok su se u istoriji urušavale i nestajale velike sile i carstva kao bastioni moći.

Aleksandar Jovančević, vrhunski rvač iz devedesetih i nosilac evropske medalje, danas uspešan trener u svom klubu Vojvodina, pažnju učesnika skupa zadržao je na svom doživljaju autora kao sportskog radnika i novinara: "Miroslav Vislavski je jedan od retkih sportskih funkcionera kome je prepuna hala Spensa sa 10.000 gledalaca često skandirala ime u znak priznanja za vrhunsko vođenja Odbojkaškog kluba Vojvodina devedesetih godina. Bio je omiljen u javnosti i među sportistima. Projektovao je najuspešniju odbojkašku ekipu kakva je bila veliki šampion Vojvodina, koja je bila osnova moćne i uspešne srpske odbojke. Tvrdo je čuvao čast našeg sporta u deceniji sveopšteg poniranja i propadanja. Pokazao se da je ispred vremena, dovodeći velika imena sponzora kao što su bili Nike, Daewoo, Puma, Coca Cola... Kao novinar, prihvatio je svoj krst na leđa, a to je krst istine! Poznajući ga znam da neće odustati i da će ga časno nositi do kraja! U vremenu koje vapi za pravdom koje nema na ovom svetu, preostala je borba za pravdu. Na čelu kolone u borbi za pravdu, onakvog kako nam se predstavio i u "Kontranapadu" vidim upravo Miroslava Vislavskog".

 

Čovek koji veruje

 

Prof. dr Đorđe Mačvanin, donedavni rektor Alfa Univerziteta u Beogradu, govorio je o dugogodišnjoj saradnji i zajedničkoj borbi koju je vodio u fudbalskom sportu sa autorom "Kontranapada". "Ta borba mu je bila najveća inspiracija da ponudi sportskoj i najširoj javnosti ono što su davali retki borci za istinu i čistotu jugoslovenskog i srpskog fudbala, poput Nikole Simića, kome je posvetio svoju knjigu. Podario je drugu dimenziju sporta koji se manipulacijom vladajućih predstavlja u najsvetlijem izdanju, čiji sjaj mu daju najuspešniji sportisti koji su svoju vrednost brusili pod tuđim nebom. Na taj način je otvarao oči zanesenjacima, a oštro kritikovao najodgovornije funkcionere sportske i državne politike. Zbog toga sam umeo da ga pitam nakon nekih njegovih tekstova ili emisija: Ti si još uvek živ? Samo bi odmahnuo i odgovorio: Zar da se saginjem nakon časnog i ponosnog života. Nema odstupanja! Njegove TV emisije su bile i jesu prozor u slobodu!"

Prof. dr Zoran Milošević sa Fakulteta fizičke kulture je knjigu "Kontranapad", po svom kazivanju, doživeo kao revitalizaciju pogaženog morala, poput lučonoše koji daje malo svetla u ovom našem tamnom vilajetu. Ističući da je u poremećenom vrednosnom sistemu kojim plovimo važnije ko, a ne šta govori, Milošević je rekao da oseća privilegiju što se obraća pred auditorijem i povodom knjige u kojoj ne bi potpisao sva imena koja apostrofira autor, ali je u visokom stepenu saglasan sa njenom sadržinom. Za autorove izgovorene ili napisane reči smatra da su u pravom smislu lek u bolesnom nevremenu. Kao hroničar vremena bez zakona ili sa imitacijom zakona o sportu, vremena bez titulara i imovine ili bolje rečeno sa imitacijom titulara, Vislavski je, iako izopšten već punu deceniju iz sportskih organizacija, jedan od onih za koga se sa pravom kaže da je hrabar i da nije klonuo... On ne ćuti, on veruje u humanističke vrednosti sporta!"

Poslednji govornik na promociji knjige Miroslava Vislavskog, bio je glavni i odgovorni urednik Tabloida Milovan Brkić, koji se zahvalio Vislavskom što piše za ovaj list, istakavši da se to mora poštovati. Ilustrovao je svoj stav ocenom koju mu je izneo jedan od urednika sportskih novina u vreme kada je za list pisao i Nikola Simić. Ta ocena je glasila: za Tabloid pišu dvojica najboljih sportskih novinara u Srbiji! Brkić je istovremeno istakao da je redakcija jedinstvena u podršci koja se ispoljava prema ovom novinaru.

Promocija "Kontranapada" je završena uručivanjem prvih primeraka knjige porodicama pokojnih novinara Nikole Simića, vlasnika TV Jesenjin Zorana Ćirića, kao i jednog od najboljih odbojkaša u istoriji ovog sporta Žarka Petrovića, koji je bio najomiljeniji igrač autoru knjige u vreme dok je bio direktor OK Vojvodina, najboljeg sportskog kluba u SRJ devedesetih godina. Prve primerke Miroslav Vislavski je uručio i Aleksandru Ivošu, legendi jugoslovenskog fudbala, i novinaru Mladenu Bulutu, svojim saborcima u Odboru za zaštitu i prosperitet FK Vojvodina iz 2001-2005.

Kako do knjige

 

Knjigu "Kontranapad", po ceni od 700 dinara plus poštanski troškovi, možete poručiti pouzećem na Tabloidove telefone 011/7610-208 i 011/7621-205.

 

 

 

On ne ćuti, on veruje u humanističke vrednosti sporta!

 

 

Njegove TV emisije su bile i jesu prozor u slobodu!

 

 

Tvrdo je čuvao čast našeg sporta u deceniji sveopšteg poniranja i propadanja.

 

 

 

Čitaoci koji finesu boksa poznaju makar i površno, priznaće sebi ali i saopštiti onom kome sve prepričavaju, da je svaki Vikijev tekst nalik na klasičan nokaut.

 

 

 

Nisam imao izbora. Mogao sam da oćutim, nestanem. Izabrao sam borbu.