Ništavilo

Srpska elita u blatu kiča i nemorala: koliko pretplatnike RTS-a košta fatalna veza Radoša Bajića i Aleksandra Tijanića

 

Čovek iz Medveđe i njegov drug preko međe

 

Kako su "braća po kesama", Radoš Bajić i Aleksandar Tijanić upregli mlione Srba u svoj privatni biznis, koliko članova familije Bajić živi od RTS i koliko košta radno mesto nacionalnog radnika na "javnom servisu evropske Srbije".  Početak snimanja, prekide snimanja, završetke snimanja i druga "crvena slova" Radoša Bajića, obavezno je posećivao predsednik Tadić i njegova kamarila

 

Nikola Vlahović

 

Dok srpsko selo svom snagom propada, ima ih koji odlično žive od sela, a niti oru, niti kopaju, niti gledaju u nebo, hoće li im božja sila uništiti trud, niti ih brine kako će da nabave seme i đubrivo i slične stvari...

  Tu retku, jedinstvenu parazitsku vrstu, već duže vremena predstavlja glumac, režiser, scenarista a sad i veliki preduzetnik, Radoš Bajić, sa svojom mnogobrojnom familijom. Osim što živi kao grof od snimanja takozvanih seljačkih serija koje finansira RTS, zapravo građani Srbije koji krotko plaćaju mesečne namete "javnom servisu evropske Srbije", Bajić je postao neka vrsta antiglobalističkog autoriteta, koji retko priča o politici, ali kad progovori, to čini kao siva eminencija vaskolikog srpstva i kao da neki šumadijski Dalaj Lama, mada je rođen u Medveđi i sa Šumadijom ima veze kao i njegov poslovni "impresario" Aleksandar Tijanić, koji je rođen još malo južnije, u Podujevu.

Ali, šta je to tako snažno i neraskidivo spojilo Aleksandra Tijanića i Radoša Bajića? 

Sve govori da njihovo "novovereno srpstvo" potiče iz neopisive količine srebroljublja kojom su, izgleda, obojica opsednuti. Istina, tu je i "volja za moć", kao jedan vrlo izražen kompleks kod obojice... 

No, upravo mesto i uloga Aleksandra Tijanića u životima potlačenih Srba, jasno govore kako je i promoter karikiranog seljaštva Radoš Bajić (osim još nekih "korisnika" ove divne krave muzare) dospeo da tako dobro živi od harača koji svakog meseca razrezuje "javni servis evropske Srbije".  A, treba znati i to da je upravo Bajić osvedočeni mrzitelj "evropske Srbije", što i sam pripoveda kad god mu se "ponamesti situacija".

Sa druge strane, Bajić nije ništa novo ni nepoznato na pozornici ovdašnjeg licemerja i amorala svake vrste.

On nije ni prvi ni poslednji koji nariče na "srpskim selom i srpskim domaćinstvom koje nestaje", a sam je od sela pobegao, decu je školovao u Londonu i nikad mu na pamet nije palo da istinski oseti i muku  radost života na selu. Ali je zato savršenom kreacijom svoje patriotske zabrinutosti i zapitanosti nemilice počeo da čerupa narodnu muku,  snimajući neopisive bedastoće koje tako malo imaju veze sa suštinom ovoga naroda i njegovog stvarnog  života.

U prilog otporu svetskoj sili i nepravdi, Radoš prkosno nišani gde treba, baš među "oči čarne", pa kaže domaćim znatiželjnicima da je: "...U epilogu globalne podele na dobre i loše, kroz marketinške kampanje za dizajniranje svetskog javnog mnenja, neko hteo da nas ocrni i predstavi kao narod bez tradicije, bez duše, vere i kulturnog nasleđa. Moja serija Selo gori a baba se češlja snažno se usprotivilo takvom mišljenju..."

Biće da je Radoš Bajić, kao mitski junak Džedaj došao da uzvrati udarac globalnoj nepravdi, pa objašnjava kako se vratio na srpsku scenu nakon "dobrovoljnog egzila":

"...Mnogi me pitaju gde sam bio sve ove godine. U vreme velike popularnosti Sekule (serija "Sekuline žene", prim. red.) vladajuće strukture su se otimale za mene, želele su da, kao autentičan Srbin i Moravac koga je narod voleo, budem blizu njih. Ali ja sam to odbijao. To je onda automatski značilo da sam imao sve manje prilike da radim, jer nisam klicao nikome, nikada me niko nije video na kakvoj političkoj tribini, mitingu... Kada je došao 5. oktobar, onda je ponovo nastupio period kada su prvoborci i razni recitatori po beogradskim trgovima morali da naplate svoj doprinos demokratiji."

 

Braća po kesama

 

I, baš tada, u tom sudbonosnom trenutku njegovih stvaralačkih ambicija, na scenu stupa čovek sa glavom veličine solidnog protočnog bojlera, tek ustoličen za direktora RTS, koji odmah shvata da boljeg "nacionalnog radnika", povratnika i sabrata nije mogao da nađe. Stvarno, treba priznati, malo je danas umetnika koji znaju da barataju milionima kao što to zna Radoš Bajić, Srbin vulgaris, ideolog života u zavičajnim sirotištima, promoter nekakvog izvornog seljaštva, u kome nema mesta za nove kuće, sređene bašte, velike, obrađene i produktivne parcele i modernu mehanizaciju. Nego, samo dno, brale! Da se vidi kako je srpski seljak jedan mučenik, i to po sospstvenom izboru, jer je jednostavno takav!

Odmah nakon propasti demokratije u Srbiji i zavođenja svesrpskih lopovskih disciplina, ne tako davno znanih kao: namicanje patriotskog kapitala, krenuo je Radoš Bajić, a po dogovoru sa svetim ocem "javnog servisa evropske Srbije",  da traži napuštena i ostarela seoca, kuće sklone padu i grbave, zemljane puteve, kukajući na sav glas što nam narod ode u gradove, što pobegosmo od takve lepote...

Tako je nastala njegova TV serija "Selo gori a baba se češlja", čije emitovanje nikada nije prekinuto, nego je do poslednje epizode mučila i ponižavala svakoga ko bi uključio televizor, i izabrao baš RTS u najgledanijem terminu.  Nije prekinuto čak i kad je vani sve gorelo od vanrednih događaja i situacija. Nije prekinuto uprkos tome što su prekidane druge domaće TV serije (koje su kvalitetom neuporedivo iznad Radoševih "gegulanja"), poput "Moj rođak sa sela" (sa vrlo delikatnom temom i ozbiljnim scenariom, prekinuta u emitovanju bez ikakvopg obrazloženja, kada je Gospodar naredio), ili poput "Bele lađe" koja je, pokazaće se, skinuta bez najave iz političkih razloga.

Kad je, konačno, sve gotovo bilo, Tijanić i Bajić, braća po kesama, počeli su besomučno propagandu, slaveći do mitskih razmera svoje kreativno čedo. "Ne postoji drugi fenomen u Srbiji, koji je pokazao da, pored malog ekrana, može da okupi 75 odsto građana oko jedne stvari", kliktao je Aleksandar Tijanić. "...Topla, životna ljudska priča o malim-velikim ljudima u slivu Zapadne Morave pretočena u četiri ciklusa i 89 epizoda, u čijem stvaranju je učestvovalo više od 400 glumaca i mnogobrojna filmska ekipa, podjednako je privlačila sve generacije. Osim gledanosti, serija Selo gori, a baba se češlja pomogla je Javnom servisu i da ujedini sve slojeve gledališta, od građanskog do seoskog."

Vojvodi je serdar odmah uzvratio zdravicu rekavši da je dobio "snažnu motivaciju da sa svojom ekipom i dalje doprinosi programskim ciljevima Javnog servisa u oblasti igranog i serijskog programa."

A motivacija nije mala. Milioni su to...

U Srbiji ima 3,5 miliona električnih brojila, i svaki mesečni račun je opterećen za pretplatu RTS, koju nije smeo da uvede čak ni režim Slobodana Miloševića jer je ondašnja opozicija sprečila uvođenje još jednog državnog harača. Prosta računica govori da RTS inkasira godišnje oko 150 miliona evra (kad se odbije danak onih 30 odsto građana koji su po nekom osnovu oslobođeni  da ga plaćaju). Tu je i oko 65 miliona evra od reklama. A "javnom servisu evropske Srbije" u realnom okviru treba 100 miliona evra godišnje. Kad bi neko malo zavirio u ugovore koje je sa RTS i ovom državom potpisivao Aleksandar Tijanić, verovatno bi imao razloga da se barem tri puta prekrsti. Jer, spisak njegovih "podrazumevajućih prava" je skandalozan.

Ali, da ništa nije od juče i tek tako, govori i jedan dokument sa sednice Upravnog odbora RTS koji nosi datum 17.06. 2008. godine koji "replicira" pozivu Aleksandra Vasića, tadašnjeg zamenika predsednika RRA, da Upravni odbor RTS bude hitno smenjen. Tamo, u tom zapisniku, jasno piše da je u pitanju "kršenje dogovora" koji je postignut desetak dana ranije i kojim je oduvek problematični Nenad Cekić (tada u svojstvu predsednika RRA) ponudio da se "problemi sa RTS rešavaju na konstruktivan način, bez upoznavanja javnosti".

Tako je "ekipa iz devedesetih", koju je ondašnji režim rasporedio uzduž i popreko svake institucije, a pre svega u medijima i oko njih, povampireno krenula u obračun sa "pravom da znamo sve" i omogućila i Aleksandru Tijaniću da čini što mu je volja, momo javnosti i po sopstvenoj umetničkoj slobodi.

No, on je svoju slobodu a čini ša ga je volja osvoji znatno ranije, još kao predsednik svih aktiva one nekada jedine partije, Saveza komunista, pa je posle bio još slobodniji kao najbolji drug drugarice Mirjane Marković, pa kao "oslobodilac" NIN-a, a kasnije i kao iskreni  poštovalac lika i dela Vojislava Koštunice, i u nastavku ovih neverovatnih veleobrta, kao potpisnik "protokola" o bespogovornoj saradnji sa današnjim režimom.

Samo je dobri stari staljinistički duh mogao da režira monstruozno "miropomazanje" Aleksandra Tijanića i blagoslov koji je dobio čak i od bivšeg disidenta Milana Nikolića, sadašnjeg zamenika predsednika UO RTS i čoveka koji je zaista iskusio komunističku robiju zbog delikta mišljenja. On je, na opšte iznenađenje svih koji ga poznaju, nedavno javno "pomilovao" direktora RTS rekavši doslovno: "...Ali, Tijanić se promenio, znate, ljudi se menjaju..."

Čudno, barem je Nikolić odlično upoznat kako je pravda selektivna, pa je jednima dato da se popravljaju u svakom režimu po potrebi, a drugima je oduzeto svako pravo na mišljenje i javno istupanje u svim vremenima i vladama.

No, eto, baš zahvaljujući ovoj "plebiscitarnoj podršci" koju uživa prva glava RTS, novinar bez portfelja, ali i bez trunke časti i morala, mogao je da se desi i procvat Radoša Bajića i njegove mnogobrojne rodbine.

Čim je shvatio "komparativne prednosti" saradnje sa Tijanićem, kreće Bajić u novi "projekat", te je odmah po završetku mamutske i nedotupave serije "Selo gori a baba se češlja", krenuo da snima novu seriju pod imenom "Led", da se svi smrznu koliko to ima da košta...

Kažu, napisao Radoš scenario, sin Nedeljko izvršni producent, ćerka Jelena Bajić-Jočić ima da režira, to je njoj prvo, debitantsko delo, (da nauči da pliva pored oca, posle će ona sama!), zet Predrag Jočić biće zasigurno direktor fotografije (bio je i u prethodnoj seriji, dokazao se)...Biće tu još rodbine da se uključi u posao, ali, ne treba ni prijatelje zaboraviti.

Iz čuvene grupe umetnika monopolista, "nacionalnih radnika" i slične sorte, ponovo je za jednu od glavnih uloga odabran Milorad Mandić Manda (onaj što je bio na predizbornim plakatima partije Slobodana Miloševića, kao kandidat za narodnog poslanika, onaj što se kolima zaleteo na studente u Kolarčevoj ulici 1997. godine, itd...).

Nisu stari Latini pogrešili kad rekoše da se slično sličnom raduje! Bajić je na sva zvona hvalio Mandića kako se odmah, na početku snimanja skrkao niz neki jarak, šta li, da je polomio nogu, ali je odmah došao na snimanje.

 

Pravilo prvo: uzmi o onoga koji nema

 

Počelo je, dakle, 20. juna ove godine, snimanje serije (i istoimenog igranog filma, jer se ova krava ne muze jednom nego više puta!). Scenario- Radoš Bajić. Režija- njegova kćer Jelena Bajić Jočić (koja nikad ništa nije režirala i koja nema ni dana iskustva u tom poslu)...

 I sve to u koprodukciji Radio-televizije Srbije i kuće "Contrast Studios". E, ta "kuća", taj  "Contrast Studios", to je isto porodični biznis, negde, na neki račun treba pakovati toliki novac...Odmah je uvlakačka ali neopisivo glupa armija "estradnih novinara" potrčala da opiše "pedigre" Bajićeve kćeri pa su počeli da se ređaju detalji iz njene dosadašnje "akademske i profesionalne biografije":

 "...Jelena Bajić-Jočić diplomirala je primenjenu umetnost u Londonu (!), a nakon završenih studija nije želela da ostane u Engleskoj, već se vratila u Srbiju." Taman posla, da kćer takvog patriote ostane na trulom Zapadu (ne bi oni tamo prepoznali toliki talenat). Uostalom, i ona sama je ispričala kako je svedena na nivo uličnog crtača:

"...Diplomirala sam na američkom univerzitetu Haron u Londonu. Praksu kao grafički dizajner sticala sam radeći projekte za Saači &Saači i više lokalnih kompanija za marketing u Londonu. Autor sam murala u luci Los Kristijanos na Tenerifama, gde sam i izlagala svoje slike u okviru pokreta za očuvanje delfina i kitova!"Prevedeno na maternji jezik familije Bajić, tu brate, nije bilo para!

 Dakle, gospođa Jelena sa filmskom režijom nema nikakve (školske) veze, ali kada to odluči njen tata i glavati Tijanić, ima  da bude i reditelj.

Ali, kad se pojavila u toplom domu šumadijskom, na snimanju serije "Selo gori a baba se češlja", njenoj sreći nje bilo kraja. Bilo je i para i igara. Porodična firma "Kontrast studio" (jedne vickaste novine rekoše: "doskora nepoznat u svetu filmske industrije") redovno servisirana od reketa na RTS mrak, omogućila joj je ono čega nema nigde u civilizovanom svetu, u kome traje surova borba najtalentovanijih za makar malo kreativnog prostora: da bude šta hoće i da radi šta je volja, pod pokroviteljstvom slavnog roditelja, "nacionalnog radnika" i prijatelja Aleksandra Tijanića. 

Bajićeva kompanija  „Kontrast studio", nastala je 2005. godine, a osnivači i vlasnici firme bili su Jelena Bajić Jočić, njen suprug Predrag Jočić, njen brat Nedeljko Bajić...

Svoju ispovest o "dirljivim" počecima, Jelena Bajić počinje ovako: "...Kao mladi producenti prošli smo poznati put dovijanja, radili smo spotove bez budžeta, gratis namenske filmove, pisali i brisali, sami snimali i montirali... Radoš nas je samo posmatrao, a kako je u to vreme počeo da piše scenario za film i TV seriju Selo gori..., odlučio je da se sa nama i ekipom talentovanih saradnika upusti u ovaj ogroman i odgovoran posao. Ispostavilo se da smo napravili dobitnu kombinaciju..."

A Radoš ih je samo posmatrao...A onda je Tijanić odrešio RTS kesu, i život je naglo dobio smisao!

Danas Radoš zna da se isprsi pa onako, iz hristolike poze, direktno sa raspeća, odapne strelu u pravcu retkih kuražnih ljudi koji su shvatili i njega i njegovu "misiju". Tvrdi da u Srbiji ne praštaju uspeh. Ima tu istine...Ne praštaju, u zemlji gde ima milion gladnih, da mlatiš milione od onih koji grcaju od meseca do meseca i gledaju kako da plate račune, uključujući i onaj koji se zove RTS pretplata, od kojih Radoš i njegov porodični klan lepo živi.

Prevedeno na maternji jezik familije Bajić, tu brate, nije bilo para!

 

 

 

 

Nagrade i priznanja

 

Do kojih razmera je podignut kult lika i dela Radoša Bajića, i koliki je ustvari uticaj RTS na kolektivno ludilo u već izluđenoj Srbiji, govori samo deo nagrada i priznanja koje je u međuvremenu dobio...

 Privredna komora Srbije ga je proglasila za menadžera godine u oblasti filmske i televizijske produkcije.  Od kompanije „Novosti"  dobio je nagradu za najbolju televizijsku seriju u 2008. godini.

 Fondacija Karić dodelila je Radošu Bajiću nagradu za kulturu i stvaralaštvo u TV mediju. Reditelj, scenarista i glavni glumac serije „Selo gori..."

 

 

Neka se mami izvinjavaju

 

(Građanin Milko Grmuša o Aleksandru Tijaniću na svom privatnom sajtu...)

O moralnoj gnjidi i ljudskoj nuli Aleksandru Tijaniću nema potrebe da se u tom smislu ponavljam, konstatovah prije tačno godinu dana da to smeće i rugoba zaslužuje javno bičevanje, da imalo ima reda i poretka. Ono što se desilo prije neki dan, kakogod, zaslužuje jedan osvrt.

Ovo je jedan isječak iz famoznog "izvinjenja". Pazite, ovo je vrhunac bezobrazluka: Aleksandar Tijanić, koji je devedesetih bio direktno odgovoran za kreiranje sadržaja u svim bitnim medijima, a po direktnom nalogu tadašnjih vlastodržaca, danas se izvinjava za to, dok po nalogu današnjih vlastodržaca njegov RTS danas radi apsolutno istu stvar kao i tada: neprestano je i grubo zloupotrebljavan u cilju diskreditacije svih onih koji ne misle kao Tijanićeve gazde. Pudlica i ološ Aleksandar Tijanić grubo se podsmijava u brk svim građanima Srbije, koji i plaćaju pride pretplatu za RTS...

Bijednik Aleksandar Tijanić i njegova tv Bastilja jedino mogu da se izvine za sve ono što rade u kontinuitetu nekoliko decenija, a potom, ako žele da učine nešto korisno, da se kolektivno spale na Trgu Republike, jer bičevanje više nije dovoljno. Virusi i bakterije koji su se nataložili u njihovim debelim crijevima, a koji su se decenijama nagomilavali prožderavanjem pokvarenih namirnica kojima ih je nutkala kriminalna vlast u Srbiji, dosegli su nivo kad se ne mogu drugačije eliminisati.

RTS jeste sve, samo ne javni servis. U pitanju je tipičan primjer gebelsovske mašinerije, koja je u potpunoj funkciji veličanja političke i finansijske oligarhije, i taj posao obavlja već duže od pola vijeka. Moderni procesi čak su i kinesku državnu televiziju naučili izvjesnim standardima, međutim Tijanićev RTS nastavlja svoju misiju-totalitarna i doktrinarna vladavina mozgovima, u cilju potpune kontrole mase i njenog permanentnog hipnotisanja i zaglupljivanja. Samo takva bezlična i nekritična masa može da dozvoli da joj rade to što joj rade decenijama. A rade joj to da je sistematski pljačkaju i ponižavaju, što je već prešlo crvenu liniju i Srbiji više nisu potrebni ratovi sa drugima, pošto će uskoro njeni od siromaštva izobličeni građani da ubijaju jedni druge na ulicama.

Stoga, građani Srbije će konačno da urade pravu stvar kad i Tijaniću i ostalim nitkovima jasno poruče "mami se izvinjavaj", i uzmu govnjive motke da počiste đubrad. Kad dođe taj momenat, javite mi, za Tijanića imam posebno pripremljeno eliminaciono sredstvo.

(Originalan tekst na sajtu www. milkogrmusa.com)

 

 

 

 

 

 

Saša Ćurčić o Radošu Bajiću

 

"..Onaj Radoš Bajić, koji kaže da se Srbija spustila zbog ovih (rijaliti) programa, ne kaže da je on taj koji spušta Srbiju!"