Zakonopravila

Slučaj Uskoković i druga iskakanja iz sistema

 

Kriminal se isplati

 

Da u Srbiji nisu svi jednaki pred zakonom i da za sve ne važe ista pravila, iako ministarka pravde to prilikom svakog obraćanja javnosti saopštava, brojni primeri iz prakse to svakoga dana demantuju. O tome piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Piše: Josip Bogić

 

Katastrofalne posledice takozvane reforme pravosuđa na koju je vladajuća koalicija toliko ponosna, vidljive su na svakom koraku. Od nezapamćenih skandala u "kadrovanju" pa sve do neuravnoteženih kvalifikovanja krivičnih dela, takozvani treći stub vlasti ljulja se kao zgrada sklona padu. Sve govori da to nije samo obična metafora. Brojni, već poznati primeri srpskog pravosudnog kolapsa, bili bi u svakoj uređenoj državi dovoljan razlog za vanredno zasedanje parlamenta i barem jednu principijelnu ostavku čelnih ljudi pravosuđa koji su aktivni protagonisti tekućeg cirkusa. No, što je bruka veća, a primera te bruke više, protagonisti ovog istinskog potopa pravne države, sve više se hvale uspesima "neviđene reforme". I ne samo to, nego svojim neznanjem, stavovima i ponašanjem, otvaraju krupnom kriminalu vrata prave "božije bašte". Da je armija demokratskih lopova odlično shvatila kroz koje rupe sve mogu da se izvuku, rečito govore i poslednji veliki slučajevi u kojima se optuženi za multimilionsku pljačku odlično zabavljaju...

 

Kradite na veliko!

 

Ako se ljudi koji pokradu milione šalju u zatvor na tri godine, biće teško objasniti građanima Srbije zašto bi nekoga ko je primio mito od 500 evra čekala kazna zatvora od jedne godine pa naviše, do maksimalnih - 12. Sada neki, kao opravdanje za ovako nisku kaznu, kažu da je bitnije da će nelegalno stečena imovina ipak biti oduzeta! Da, svakako! Ali šta ako i ovo za šta je dotični osuđen zastari, s obzirom kako se efikasno i brzo sudi! I ko će, ako se to desi, vraćati dugove "poštenom" Uskokoviću zbog nezakonitog oduzimanja imovine i korišćenja njegovih "mukotrpno stečenih" nekretnina? 

Presuda Višeg suda po kojoj je Branislav Uskoković osuđen na tri godine zatvora, umesto prvobitnih devet, skandalozna je kao što je (i još skandaloznija) presuda Gojku Veličkoviću za isto krivično delo, gde nije dokazano direktno prisvajanje, a dobio je čak - 10 godina zatvora? Verujem da bi mnogi prihvatili da robijaju tri godine, ako bi im neko dao dvadesetak stanova u Beogradu.

Ovakvom presudom sudovi su poslali nedvosmislenu poruku svim potencijalnim "lopovima visokog ranga": Kradite na veliko, u Srbiji se lopovluk isplati!

 

BIA traga za dilerima, a Kosovo odlazi

 

I dok srpska BIA u saradnji sa celim svetom suzbija organizovani kriminal i intenzivno traga za preostalim pripadnicima međunarodnih kriminalnih grupa koje švercuju kokain, među kojima je najviše srpskih državljana, za šta inače nije nadležna, jer je ona ipak samo "informativna agencija", dotle se na jugu Srbije i severnom delu Kosova polako nazire kraj "državnosti". Za organizovani kriminal i njegovo suzbijanje nadležni su MUP i SBPOK! Za bezbednost i teritorijalnu celovitost Srbije, odgovorna je BIA. Bitno je da je u isto vreme kada se na severu Kosova dešavao nasilni pokušaj "okupacije" naš predsednik, kao šef Saveta za nacionalnu bezbednost, dobio prestižnu nagradu Polak od Amerikanaca, kao širitelj demokratskih promena na Balkanu. "Srbija neće ratovati!", reče predsednik u Pragu. Ali to ne znači da Albanci neće ratovati, što su pokazali na delu! Da nisu građani sami stavili barikade, KPS bi stigao do Vranja! Bitno je da je BIA sa švedskom policijom (zašto ne sa švedskom BIA-om!) presekla još jedan lanac droge zaplenom 150 kilograma!

Suđenja u (ne)razumnom roku

 

A  koliko je tužilaštvo samostalno u svom radu odlično govori baš ovaj primer. Samostalni javni tužilac Ljubivoje Đorđević po pravilu prebacuje lopticu na Tomu Zorića, a on na šefa kabineta, a ovaj na Zagorku Dolovac. Kao u priči o dedi i repi...

Koliko traju postupci u Srbiji govore i činjenice o brojnim tzv. mafijama kakve nisu zabeležene nigde u svetu. Koliko mi imamo mafija, nema ceo svet ukupno. Suđenje "stečajnoj mafiji" zašlo je duboko u šestu godinu, a kraj se ne nazire. Pri tome je ovaj slučaj razvodnjen tako da je od prvobitnih optuženih opao gotovo na trećinu. Sada sudije ne znaju šta će sa time, pošto je očigledno slučaj montiran od strane "defektologa" iz policije, koji su radili slučaj na osnovu priča, a ne na osnovu dokaza. Kako neko može da odgovara za primanje mita u akcionarskom privatnom društvu, a da pri tome nema nikakvu službenost niti ima odštetnog zahteva od istog? Ili da neko odgovara za zloupotrebu službenog položaja (stečajni upravnik), kada odluke o svemu donose veće poverilaca i stečajno veće, a niko od njih nije optužen? Ili da direktor odgovara za zloupotrebu službenog položaja zato što je doneo odluku bez znanja upravnog odbora, a takve odluke donosi skupština akcionara? Ili da se tereti direktor u privatnoj firmi za zloupotrebu službenog položaja zato što nije prikupio tri ponude, a u Zakonu o privrednim društvima niti u bilo kom drugom zakonu takva obaveza ne postoji. Takva obaveza postoji za javna preduzeća!? Čekaju se novi izbori ili pak da sve to zastari?

 

Nirnberški proces ni dve godine...

 

Kao primer ovoj vlasti može da posluži Nirnberški proces koji je završen za nepune dve godine. A naše traljavo reformisano pravosuđe? "Presude Evropskog suda (za ljudska prava) ukazuju na problem dugog trajanja postupaka u Srbiji, čime se krši ljudsko pravo na suđenje u razumnom roku". Novi sastav Ustavnog suda Srbije u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima nije mnogo doprineo smanjenju rokova suđenja. Mislim da su se mnogi slučajevi još više odugovlačili nakon ove reforme. Odugovlačenje sprovođenja presude Suda u Strazburu znači da država nije organizovala pravosudni sistem i pokazuje neefikasnost pravosuđa. A to je slučaj i sa reformisanim pravosuđem.

 

...A u Srbiji i 33

 

Najduži parnični postupak u Srbiji trajao je više od 33 godine, parnica iz radnog spora traje gotovo osam godina, vanparnični postupak 14, krivični 16, a izvršni 17 godina, navedeno je u analizi Ustavnog suda Srbije. Dakle, na izvršenje donete pravnosnažne presude u ovom slučaju čekalo se 17 godina. To je otprilike četvrtina prosečnog životnog veka. Bilo je primera da prvostepeni sud u krivičnom postupku nije u zakonskom roku od osam dana izradio i strankama poslao pismeni otpravak prvostepene presude, već je to učinio posle pet meseci.

 

 

 

Nova birokratska mafija na vidiku

 

Sada je na vidiku "birokratska" mafija. Teško njima. Ima da suđenje traje dok ne izumru i tada će nestati ta mafija. Pritvor je izgleda najefikasniji metod. Mnogi, počev od predsednika, ministra policije, Slobodana Homena, Snežane Malović, Tome Zorića i drugih, pominju kako smo mi lideri u borbi protiv organizovanog kriminala i raznih mafija. Time se uveliko hvale. Ako je to tačno, onda samo nedostaje konstatacija da smo mi mafijaška država!? A čemu onda pohvale?

 

 

 

Postupak do sudnjeg dana

 

Koliko su građani nezadovoljni zbog dugih i neefikasnih suđenja govori i podatak da Srbija spada u deset zemalja čiji se građani najviše žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a da se najviše predstavki odnosi na kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Radujem se izjavi ministarke pravde datoj RTS, 29. septembra 2010, da će krivični postupci u Srbiji ubuduće trajati godinu dana, a parnični dve godine, u skladu sa standardom koji važi i u drugim evropskim zemljama. Budući da još uvek nisu ni usvojene zakonske pretpostavke koje bio omogućile kraća suđenja, a da je sprovođenje tih mera na "dugom štapu", kako sada stvari stoje - postupci će trajati dok učesnici postupaka ne umru ili dok ne nastupi njihova zastarelost.

 

 

Pola neizabranih sudija se vraća poslu

 

Koliko je reforma pravosuđa bila uspešna govori i činjenica da je Visoki savet sudstva (VŠ) u novom sazivu usvojio do sada 36 i odbio 33 prigovora neizabranih sudija, dok su četiri odbačena, a u dva slučaja postupak je obustavljen. Ko će sada za to da odgovara? Šta sada sa takvim osramoćenim sudijama? Da li će akteri "bezgrešne reforme" konačno priznati greške i podneti ostavke ili će sačekati nove izbore i svoje fotelje zameniti zatvorskim u Hajatu?