Osmatračnica

Brejvikov sveti krstaški rat: Norveška topionicu rasa, vera i kultura

 

Život procenjen u bescenje

 

Brejvik započeo svoj sveti krstaški rat, a kao parolu uzeo misao poznatog engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila: "Jedna osoba sa verovanjem ima jednaku snagu kao 100.000 drugih koji imaju samo interes"

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

U poslednjih 30 godina bilo je više neobjašnjivih atentata. No, mržnja je uvek bila moćan pokretač zločina. Jedino golema ludost ili velika mržnja mogu da objasne akciju kao što je, na primer, bomba u Oklahoma Sitiju ispred federalne zgrade, kada je u plamenu razneto 168 života. Na levoj strani sveta u ruskom gradu Beslanu islamski ludaci su u jednom dana pobili četu đaka, tačnije 334 osobe, među njima preko 200 dece.

U Americi, koja je kao zemlja naoružanih kauboja čuvena po svojim masovnim pokoljima, gotovo da nema godine a da se ne dogodi neka pucnjava na veliko - 32 studenta na fakultetu Virdžinija, pa 13 đaka u Denveru...

 Nemci takođe imaju svoje nacionalne budale. U Erfurtu je devetnestogodišnji ponavljač pobio 12 svojih drugara, jednog policajca i dva profesora ne računajući i sebe kao poslednju žrtvu zverstva.

Etnički čist viking Brejvik mrzi vladajuću partiju i njen podmladak koji su saučesnici u tolerantnosti prema strancima i koji pretvara Norvešku u veliku topionicu rasa, vera i kultura. Islamizacija Evrope je zapravo rat u kome je on odlučio da bude neka vrsta super Gavrila Principa ili evropski Žikica Jovanović zvani - Norvežanin.

Dali je ovo samo početak?

"London - april 2002.    Kao norveški delegat fondacije evropskih krstaša stigao sam u London gde sam prisustvovao sastanku Evropskih templarskih vitezova. Tu sam upoznao i jednog od inicijatora pokreta, komandanta srpskih krstaša, koji je ratni heroj iz ratova u Monroviji i Liberiji. Kada sam bio u potrazi za oružjem, najpre sam išao u Prag, ali kako pet dana nisam našao pravog čoveka, rešio sam da krenem za Berlin. Ako i tamo ništa ne nađem idem pravo za Srbiju".

Ovo su samo neki odlomci teksta masovnog ubice Brejvika koji tvrdi da je ideja o etničkom čišćenju Evrope od Muslimana došla sa ratom u Bosni i na Kosovu. U dnevniku koji naziva 2083 Evropska deklaracija o nezavisnosti stoji da je građanski rat u Evropi zapravo započeo 1999. kada su multikulturalisti i marksisti preko NATO-a objavili rat jednom hrišćanskom narodu i oduzeli mu pravo da zaustavi prodor islama na njihovoj zemlji.

Poslednji put se opširno pisalo o Norveškoj 1961, kada je Ivo Andrić išao u Oslo da podigne Nobelovu nagradu. Nije bilo drugih razloga da se pominje narod koji ima potpuno drugačiji mentalitet i različitu istoriju od naše. Doduše, ima i sličnosti.

Na primer, dok smo mi 500 godina tavorili pod Turcima, Norvežani su bili pod Danskim ropstvom. Njihov je tlačitelj ipak bio verovatno mnogo tolerantniji od našeg pa im je i mentalitet postao takav. Dok smo mi dizali ustanke protiv Porte, tamo su se mirno protivili švedskoj invaziji. I opet su bolje prošli od nas. I na kraju, dok smo mi ginuli ludo u Drugom svetskom ratu, oni su imali svoga Pavelića koji se zvao Kvisling i koji je žestoko sarađivao sa Hitlerom. To im nije smetalo da za vreme raspada naše države- pobednice - njihova pobeđena zemlja uđe u Evropu.

Pomenimo i detalj oko osnivanja NATO pakta gde je Norveška bila među počasnim članicama osnivačkog društva ove mirnodopske organizacije. Norveška je pre svega poznata kao miroljubiva zemlja, prepuna prirodnih lepota i bogatstava. Od jedinstvenih fjordova i bujnih reka, gustih nepreglednih šuma, do snežnih planina prepunih rudama. Na zvaničnoj tabeli Global Peace Indexa ona je čak apsolutni šampion. Ovaj imenik nacionalnog miroljublja je u svoje vreme uspostavio čuveni časopis The Economist. Originalna ideja da se narodi i države upoređuju po svojoj neratobornosti došla od jednog bogatog australijskog biznismena i kralja interneta, Stefana Kilelea. Ideju su ranih osamdesetih godina prihvatili i promovisali najveći pacifisti sveta, kao što su Dalaj Lama, Dezmond Tutu ili Džimi Karter. Po ovoj kursnoj listi na prvom mestu miroljubivih je država - Norveška. Apsolutni šampion pokreta pice and love, pravi hipi Eldorado, gde svako voli bližnjeg svoga.

Srbija je negde pri dnu ove tabele, tamo gde se upisuju ratoborni i opasni narodi. Kod nas takođe važi parola pice - love, ali po Vuku, kako je napisano. Naravno, po mondijalističkim standardima i belosvetskim ubeđenjima, države kao što su Bosna, Hrvatska i ostali bratski miroljubivi narodi u okruženju šiju nas na tabeli i važe za prave anđele mira. Ali vratimo se na daleki sever, u zemlju irvasa i Deda Mraza.

Pare ne čine sreću

Norveški Vikinzi su prvaci i u jednoj drugoj i mnogo interesantnijoj grani ljudskih aktivnosti. Imaju najviši standard života u celoj Evropi, veći i od pojedinih petrolejskih država, kao što je, na primer, Katar. Doduše, i Norvežani su se obogatili tek onih šezdesetih godina prošlog veka, kada su otkrili da ispod mora ima još jedno more, okean nafte. Kompanija Statoil je za par decenija napumpala hiljade milijardi u državne kase, ali su socijalisti kao veliki mondijalisti na vlasti za tren oka rasprodali akcije i privatizovali ekonomiju. Verovatno pod pritiskom raznih belosvetskih tajkuna, kao i svuda. Ovo vas sigurno podseća na nešto aktuelno i blisko. Izgleda da mi nismo iskopirali samo nordijsko školstvo.

Ipak, njihovoj ekonomiji i pored toga ostaje svake godine oko 500 milijardi dolara čistih para, što, kada se pošteno podeli, daje neverovatnu cifru od 100.000 dolara dohotka po glavi stanovnika. Zemlja dembelija. Postoje i drugi razlozi zbog kojih je Norveška privlačna za svu sirotinju sveta. Ima posla samo ko hoće da radi. I pored ovako lepe perspektive i silnog bogatstva, Norvežani pate od sinistroze.

Stanovništvo je u proseku među najstarijima na Starom kontinentu i nekada plavokosa omladina sa verom u Hrista sada je mahom crnpurasta i slavi - Alaha. Za jednog pravog nacionalistu ovo je neprihvatljiva invazija i taj osećaj čini ovaj deo Evrope veoma plodnim za sve vrste rasizma i ksenofobije.

Pravi neprskani Vikinzi imaju utisak da su potlačeni i da su ostali bez otadžbine. Mondijalizam se tako ovde polako pretvara u fašizam. Iako je sama država već vekovima kraljevina, vlast je u rukama tamošnjih socijalista, koji su kao i sve levičarske i ekološke partije veoma otvoreni kada je u pitanju mešanje raznih rasa, veroispovesti i kultura. A to je zapravo ono što nacionalisti ne žele ni po živu glavu. Svi uslovi za zločin su tu. S obzirom da je smrtna kazna u Norveškoj ukinuta još pre pola veka i da po lokalnom tefteru za ubistvo stotinu ljudi, žena i dece monstrum ne reskira ni vešala ni doživotnu robiju, ne treba se onda čuditi onome što se dogodilo u gradu koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir.

Kako objasniti toliku naivnost i takav pacifizam u ovom krvoločnom svetu. Na primer, dok u Americi, za pokušaj silovanja jedan bogati i uticajni Stros-Kan rizikuje sto godina stroge robije, u Norveškoj za sto ubijene dece zakon predviđa maksimalno 21 godinu udobnog pritvora, uz dobru hranu, centralno grejanje, plazma televiziju, razne igrice i sportske aktivnosti. Ispada da masovni ubica koji puni prve stranice svih svetskih medija kao najveći zlikovac svih vremena zapravo rizikuje tri meseca takvog zatvora po glavi svake žrtve. Demokratija stvarno nema cenu, ovde je i život procenjen u bescenje. I kako je to već neko primetio, što, bre, ne ukidaju već jednom tu demokratiju pa da najzad počnemo da živimo ko ljudi.

 

Ekstremna desnica na nišanu

Prilikom hapšenja, Brejvik je, kažu, uzviknuo: "Ovo je samo početak". Verovatno ubeđen da je on neki novi Karađorđe prvog evropskog ustanka koji treba da izbije svakog trenutka. U njegovoj glavi čistog arijevca ne postoji mogućnost etničkih mešavina, multikulturalizma, odnosno on ne veruje da takve različitosti mogu da kohabitiraju unutar bilo kog društva. Rat patriotizmu su objavili internacionalisti, sve sami komunisti koji sada preziru nacionaliste iako su sebe lažno predstavljali kao patriote.

To je vrzino kolo u koje se hvata sve više mladog sveta po celoj Evropi. U Francuskoj ponajviše, kako je zapravo napisao u svom dnevniku ovaj pobornik etnički čiste Evrope. Jer, Francuska je "najzagađenija muslimanskim svetom", po rečima ovog čoveka iz koga govori mržnja i želja za osvetom.

Viking je iskopao svoju ratnu sekiru i iskrcao svoj drakar na malo ostrvo prepuno omladine svih boja i religija i iskalio svoj bes ili, bolje rečeno, svoju besu nad golorukim svetom, samo zato što su različiti i što žive na njegovoj teritoriji.

Ovo je grozno ali neophodno - bio je jedini komentar za zločin nad zločinom. Borba protiv evro-mafije i zamene stanovništva. Ovo je krstaški rat, a domaći izdajnici i saradnici su takođe neprijatelji hrišćanstva, piše Brejvik u svojoj knjizi od 1.500 stranica, koja će možda postati bestseler, ako je neko objavi. Na internetu smo pogledali zapise čoveka koji mrzi ceo svet, kao i komentare koji ga prate i primetili smo nekoliko zanimljivosti za naše čitaoce sveznalice koji slabo barataju stranim jezicima, a željni su da čuju nešto što na vladinim medijima nema šanse da prođe.

Tako se na više mesta čula ista ideja, da na hiljade ljudi mašta da uzme pušku i pobije oko sebe sve one koji joj smetaju ili koje mrzi iz nekog drugog razloga. Često nema nikakvog razloga već samo izvesne razlike, u boji kože i veroispovesti, pre svega. Zaključak je uvek isti, niko nema muda da to uradi, što implicitno sugeriše da ih Brejvik ima. Zabrinjavajuća je takođe i činjenica da u svom dnevniku Brejvik piše i to da je sledeća etapa čišćenje Francuske od islama. Njegov otac zapravo već duže vreme živi na jugu Francuske.

- Nema više vremena za dijalog. Miru smo davali šanse. Sada je došlo vreme otpora. Po svemu ovome se jasno vidi kolika je snaga mržnje koja je kao neka pandemija zarazila Evropu. Ali, kao i u svakoj tragediji, i ovde se vuku politički poeni i svaka stranka pokušava da iskoristi tuđe zlo za svoje dobro. Ovim rečima je i jedan od lidera francuske nacionalističke stranke Front National započeo svoju izjavu. On je dodao da činjenica da je ubica bio član nacionalnih radikala ne dokazuje tezu o kolektivnoj odgovornosti i kolektivnoj krivici koja je tako draga mondijalistima.

To što je Brejvik hrišćanin ne znači da su svi hrišćani ubice, kao što ne znači ni da su masoni zločinci, jer je Brejvik takođe član društva tajnih zidara. Fakat je ipak da trenutno svuda raste talas otpora protiv islamizacije Evrope i svi se plaše da će ovaj gotovo promotivni čin otporaša Brejvika inspirisati mnoge druge labilne ličnosti.

Neki idu i dalje i tvrde da je rat koji vodi Francuska u Libiji i slanje oružja pobunjenicima zapravo veliki supermarket i idealna prilika za islamiste da besplatno dođu do modernog naoružanja i municije. Evropa tako postaje nesigurno mesto, a možda je mondijalizam upravo to i želeo.