Da se zna

Srebrenica - izdani grad: Film norveškog reditelja, publiciste i novinara Ole Fliuma (1)

 

Izetbegović prodao Muslimane Srebrenice

 

Teza da su Srbi krivi za sve zločine u bosanskom ratu ne samo da ne može da opstane, već je došlo vreme da se ta jednostrana priča promeni. To tvrdi norveški reditelj, publicista i novinar Ola Flium, autor dokumentarnog filma o Srebrenici. Njegov film je u dva nastavka emitovan na TV NDK. Nakon projekcije došlo je do burne reakcije ne samo u Norveškoj, već i u drugim zemljama. Nijedna srpska televizija nije htela da otkupi ovaj film.

Tabloid objavljuje transkript ovog dokumentarca, svedočenja o "slučaju Srebrenica"

...

 

Srebrenica u istočnoj Bosni je pust grad. Više od 7.000 muslimana nije se vratilo nakon građanskog rata. Njih su 1995. godine ubili srpski vojnici u sledu događaja koji se često nazivaju najgorim genocidom od kraja Drugog svetskog rata. Svake godine, na godišnjicu pada Srebrenice, sahrani se određen broj ekshumiranih tela nastradalih. Rođaci dođu iz svih krajeva sveta kako bi se oprostili od voljenih.

Srebrenica još uvek privlači veliku pažnju medija. Vlada Bosne i Hercegovine koristi svaku priliku da podseti svetsku javnost na to da UN nisu zaštitile Srebrenicu.

Već nekoliko godina novinar Mirsad Fazlić - Fazlo, istražuje šta se dogodilo u Srebrenici. Poglavlje o Srebrenici još uvek nije dovršeno. Mirsad Fazlić-Fazlo kaže: "Srebrenica je do sada uvek smatrana jednostavnom pričom, ali nije baš tako. Moj zadatak je da otkrijem istinu".

Jugoslavija je počela da se raspada 1991. godine. Muslimanska većina predvođena Alijom Izetbegovićem proglasila je nezavisnost Bosne i Hercegovine 1992. godine. Srbi su se suprotstavili toj odluci i uskoro je izbio građanski rat.

Radovan Karadžić je upozorio muslimansko rukovodstvo: "Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat, ovde.

Građanski rat u Bosni sastavni je deo Fazlovog života. Fazlo je stupio u JNA 1990. godine. Pošto se Bosna odvojila od Jugoslavije on i njegovi drugovi Srbi postali su neprijatelji. Fazlo se priključio novoj bosanskoj vojsci.

Pre rata, na primer, 1990. su Srbi, Hrvati i Muslimani živeli u miru i slozi u čitavoj Jugoslaviji, a i u Srebrenici. Ljudi su dolazili u Srebrenicu da prodaju hranu, rade u fabrikama i okrepe se u čuvenoj banji. Dve godine kasnije više niko nije dolazio zbog zdravlja.

Isti snimatelj-amater zabeležio je građanski rat. Bio je to najkrvaviji rat u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Sukob je trajao od 1992. do 1995. godine. Srbi su kontrolisali JNA i njenu tešku artiljeriju. Uskoro su muslimanski gradovi bili opkoljeni. Srebrenica, Žepa i Goražde bili su izolovani unutar srpske teritorije. Slično se dogodilo i sa glavnim gradom Sarajevom.

Glavnokomandujući bosanske armije general Sefer Halilović dugo je uspevao da odbrani muslimanske oblasti.

Sefer Halilović: "Tad uspevamo odbraniti Srebrenicu u nemogućim uslovima, tad šaljemo municiju, uspevamo nešto ljudi unutar poslati, naoružanja i tako smo odbranili Srebrenicu".

Još jedan čovek iz Srebrenice nametnuo se kao komandant. Brigadir Naser Orić uskoro je postao legenda. Zvali su ga Branilac Srebrenice. Orić je napadao okolna srpska sela kako bi prikupio dovoljno hrane za 40.000 žitelja Srebrenice.

Muslimanske snage uništile su 50 srpskih sela. Žene, deca i starci brutalno su ubijani. Srebrenica je postala omražena enklava unutar srpske teritorije.

Ove ruševine u okolini Sarajeva podsećaju Fazla na ratne dane, kao i žitelji Srebrenice i Fazlo je bio opkoljen i bombardovan od strane srpske artiljerije. Jedan događaj nikada neće zaboraviti: nije bio na dužnosti i otišao je iz kasarne. To mu je spaslo život.

Fazlo: "Tenkovska granata uletela je kroz prozor. Eksplodirala je u sobi u kojoj je bilo sedmoro ljudi. Bilo je gadno, svi su poginuli. Ne razmišljam više o tome jer ne želim. Pokušavam da zaboravim. Valjda je to normalna reakcija".

 

Istraga

 

Fazlova istraga je počela kada je upoznao Fuada Justića, jednog od retkih Muslimana koji su se vratili u Srebrenicu. Fuad ne krivi samo Srbe za masakr već i muslimansko rukovodstvo. On tvrdi da je Srebrenica žrtvovana zarad postizanja političkih ciljeva.

Fazlova istraga neće biti ograničena. Njegov prvi zadatak je da pronađe srpske žrtve iz okoline Srebrenice. Muslimani se ne usude da rade to. Pogotovu u selu Kravice. Mržnja prema Muslimanima je jaka otkako su muslimanske snage napale Kravice na pravoslavni Božić 1993.

Napadači su spalili kuću Ratka Nikolića. Ratko je pokušao da se sakrije u šumi ali su ga pronašli i ranili. Ratko je prepoznao muslimanskog komandanta Nasera Orića i njegovog zamenika Zulufa Tursunovića.

Ratko Nikolić: "Tu ima česma, tu odozdo je išao kombi, rafalna pucnjava, ne puškaranje, Naser je nosi škorpion pištolj i okretao ga je. U njega je zeleno odelo, vojničke čizme, one preuske vojničke pantalone, fino, u Zulufa Tursunovića dobro se sećam kao da je to juče bilo, zelena beretka, automatska puška znam dobro..."

Ratka su mučili svakog dana narednih mesec dana. Zbog batina je ostao bez kuka. Posle mesec dana provedenih u srebreničkom zatvoru, Ratko je pušten u sklopu razmene zarobljenika. Niko nije našao tela šestorice ljudi koji su bili zatočeni sa Ratkom.

Crkva u Kravicama takođe je oskrnavljena u napadu.

Kod spomenika nastradalim Srbima, Fazlo je popričao sa dve udovice. Razgovor je ubrzo prekinuo jedan ratni veteran, Ilija Nikolić.

Jedna od udovica kaže: "Dvadeset šest kuća je bilo u Šiljkovcima, a sad nema ni jedne". Ilija Nikolić bio je ubeđen da su Fazla i ekipa špijuni. To je preovlađujući stav ljudi?

Fazlo: "U ovakvim mestima jeste. U gradovima nije. Ali u ovom selu..."

"Rat još uvek traje?"

"Da!"

Fazlo: "On je rekao da je sa Muslimanima na zdravo-zdravo, ali da ih mrzi, zato što oni mrze njega. On je pun besa. Rekao je kada bi znao ko mu je ubio brata, odmah bi se osvetio celoj porodici".

U martu 1993. Srbi su povratili izgubljene teritorije. Ovu ofanzivu je obeležio iskusni ratni snimatelj Miša Urošević iz Beograda. Tokom većeg dela rata, Miša je bio jedini izveštač iz Srebrenice. Izgubio je oko od gelera i zamalo je nastradao. Ali uprkos tome on još uvek radi kao snimatelj. Miša svoje snimke čuva pod ključem, jer je na njima zabeleženo ubijanje civila u spaljenim Kravicama. Isti zidovi se vide i na drugim fotografijama.

Ovo su pobedonosni muslimanski borci u Kravicama 1993. Broj rupa na zidovima identičan je sa Mišinim snimkom. Time je uklonjena svaka sumnja u pogledu učesnika napada na Kravice. Na jednoj fotografiji vidi se ime njihovog komandanta. On sedi na konju, a ime je napisano na zidu jedne spaljene kuće.

Miša je snimio i beogradskog patologa generala Zorana Stankovića, koji je tokom rata izvršio obdukciju na više od 5.000 tela.

Zoran Stanković: "Mi smo došli u selo Kravice, rekli su nam - idete da obrađujete tela u Kravicama. I kada smo se stacionirali odjednom su nas napali psi koji su ostali tu nakon pobijenih svojih domaćina ili gazda, da se izrazim narodski, i oni su skrnavili ta tela".

Dr Stanković ne veruje nikome i zadržao je kopije nalaza obdukcije. On dobro zna da ovakvi dokumenti lako mogu da nestanu.

Dr Stanković: "Žrtve, 34 u Kravicama. Iz Kravica obdukcija Popović Risto 20. godište, ovo su opisi i ovo je njegovo telo. Znači telo koje je bilo zakopano kad smo mi došli i gde se vide povrede. Ovakvih primera ima na hiljade. Mnogim Srbima su vezivane ruke pre nego što su bili likvidirani".

Dr Stanković: "U Zvorniku, kao što sam pokazao, sa odsečenom glavom Miladin Ašević, i našli smo ljude čije su ruke i noge bile vezane žicom, a kasnije su ubijeni nakon toga". Snimatelj TV Beograd Miša Urošević pitao me je: "Da li ti lažeš kada pričaš o onim žicama i da li je to istina, kaži mi nije za kameru nego onako..."

Religijske dimenzije ubistava posebno je uznemirujuće. Muškarci su kastrirani u jednom nehrišćanskom obredu obrezivanja. Trudnim ženama stomaci su rasečeni rezovima u obliku krsta. Neki ljudi su razapeti. Ekseri su im zabijani kroz ruke. Orića su 1993. pitali u vezi sa mučenjima Srba. Miša ga je zvao preko radija.

Miša: "I tako da jedan školski drug Nasera Orića, kako da ga ne znam išao je sa mnom u školu. I zove ga motorolom, i kaže Naseru - tu je moj drugar koji hoće nešto da te pita. Ja pitam da li ti nije bilo lakše da uzmeš pištolj da ubiješ čoveka, nego da ga mučiš, vezuješ u lance i ukivaš ekserima, nego ovo. I znaš šta mi je on onda odgovorio: Ah, nemam kao vi četnici municije".

Kasnije je Miša imao priliku da direktno postavlja pitanja Oriću. Američka TV ekipa unajmila je Mišu zbog intervjua s Orićem u Srebrenici. Miši je rečeno da ćuti, jer da se saznalo da je Srbin, bio bi ubijen.

N: "Srbi su vas optužili za ubijanja?"

Naser Orić: "Pa, mi ratnici smo verovatno ubijali ratnike, odnosno vojnike, a ljude to može da ima više značenja, ovaj ako se kaže vojnike na vatrenoj liniji, onda je to sigurno, jer, ovaj, rat je bio i čitav svet zna da su se ovde vodile žestoke borbe i verovatno prilikom pucanja možda sam nekog i pogodio".

N: "A ubistva nevinih ljudi?"

Naser Orić: "Što se tiče tih stvari, to su bile samo dezinformacije od strane Srba, i kod mene na ovim prostorima nije se tako nešto desilo".

Ali ovaj amaterski snimak dokazuje nešto drugo. Na proslavi druge godišnjice formiranja muslimanske vojske, brigadir Orić preuzeo je zasluge za napad na Kravice i druga srpska sela. On to karakteriše odbranom Muslimana, njihove teritorije i sprečavanja genocida nad njima.

Na srpskoj strani čuli su se drugačiji tonovi.

Masovna ubistva pokrenula su brojne zahteve za osvetom. Zbog opsade Sarajeva i Srebrenice ispaštali su mnogi civili. Neko rešenje je moralo biti pronađeno.

 

Delimitarizovane zone

 

U aprilu 1993. sastali su se komandanti zaraćenih strana. General Sefer Halilović i general Ratko Mladić potpisali su plan UN za Srebrenicu i druge gradove, po kome bi enklave postale demilitarizovane zone. Muslimani su obećali da će prestati sa napadima na okolna srpska sela i na 15.000 Srba koji su još živeli u Sarajevu. UN su poslale mirovne trupe koje će nadgledati sprovođenje sporazuma.

U isto vreme su mirovni pregovarači Dejvid Oven i Torvald Stoltenberg okupili zaraćene strane na britanskom nosaču avion Invisibil kako bi pronašli mirovno rešenje za čitavu Bosnu i Hercegovinu.

Stotelnberg: "Na Invisiblu smo postigli dogovor i utvrdili principe. Sećam se da smo otišli razgovarajući o sprovođenju plana".

Izetbegović koji je podržao plan Oven-Stoltenberg, predomislio se. Posavetovao se sa ljudima iz Klintonove administracije koji su se protivili ovom mirovnom predlogu.

Stoltenberg: "Prvo su se prisutni složili, a onda smo se duboko razočarali kada smo saznali da su Amerikanci savetovali da se plan odbaci".

"Klinton ne želi da podrži plan koji legalizuje vojna osvajanja". Izetbegović je ovo protumačio kao američku podršku za svoju težnju ka većim i manje iscepkanim muslimanskim oblastima. Predsednik Izetbegović posavetovao se sa vojnim komandantom.

Sefer Halilović: "I tad počinju, Izetbegović testira nas, mi moramo odustati, preuzeti komandu Bosne pa u nekoj budućnosti neka nove generacije grade Bosnu i oko toga smo se sporili i nekoliko puta pokušao je sa mnom da razgovara. Sećam se da sam dva puta bio prisutan kada je on pozvao predstavnike Srebrenice i Žepe, pitao ih za mišljenje uz obrazloženje da nije siguran da mi to možemo odbraniti".

Uticajni komandir policije u Srebrenici Hakija Meholjić pozvan je na sastanak u hotel Holidej in u Sarajevu kako bi razgovarao o planu Oven-Stoltenberg. Hakija i delegacija Srebrenice bili su puni nade.

Hakija Meholjić: "Mi smo došli helikopterom na aerodrom i na aerodromu su nas iz helikoptera u transporter i transporter nas je dovezao s ove strane pozadi i mi smo tada, uveli su nas u jednu prostoriju gore na spratu gde je bio veliki sto. Mi smo seli kao delegacija i bio je Alija Izetbegović kao predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine i znači to je bio sastanak sa predsednikom. Delegate je iznenadilo što ih je primio predsednik lično".

 

Izdaja

 

Hakija Meholjić: "Reći ću izvorno šta je rekao predsednik: Dragi moji Srebreničani, kako ste? Dobro je, kako ste vi, predsedniče? Nudi mi Klinton da uđu četnici u Srebrenicu i pokolju 5.000 Muslimana, a to će izazvati napade NATO snaga na sve srpske snage u celoj Bosni i Hercegovini. Šta vi mislite o tome? Ja sam skočio i rekao: Jesi li ti lud, ko će odrediti ko će ići na klanje, ti ne ideš - ti ideš na klanje. Ovo je ono što je on rekao. I onda je počela rasprava.

Hakija Meholjić: "Da li je to njemu Klinton nudio, da li nije ja ne znam. Nakon naših izmenjanih nekoliko reči, rečenica gospodin Izetbegović je pitao: Da li prihvatamo zamenu Srebrenice i Vogošće, jer ima i tu ponuda. Tada smo svi mi delegati rekli: Predsedniče, ako ste nas zbog toga zvali nismo trebali ni doći, jer mi nemamo mandat da menjamo teritorije, jer nam nije za to dao dao narod.

Tada je Izetbegović okončao sastanak. Dok su još bili užasnuti predsednikovim predlogom. Hakiju i delegate iz Srebrenice predstavili su kao heroje.

Hakija Meholjić: "Posle toga uveli su nas na sednicu, bilo je to mučno i mi smo međusobno bili frapirani, da ne možemo da dođemo sebi, je l' to moguće da smo mi dati i da su nas dali, da će nas žrtvovati.

Na konferenciji je učestvovao i profesor Muhamed Filipović, jedan od osnivača SDA, vladajuće bosanske partije. Tokom rata bio je ambasador u Londonu i učestvovao je u pregovorima. Jednom prilikom o Srebrenici je razgovarao sa Slobodanom Miloševićem.

Muhamed Filipović: "Razgovarali smo o razmeni teritorije. Izetbegović mi nije ništa rekao, ali Milošević jeste. Milošević mi je rekao da je pitao Karadžića, zašto mu trebaju Srebrenica i Žepa kada tamo gotovo da nema Srba? Rekao mi je da mu je Karadžić odgovorio da želi da ima kompaktnu teritoriju uz Drinu i da će zato dati Hadžiće, Ilijaš i Vogošću. Ovakva razmena teritorije omogućila bi Muslimanima Sarajeva veću slobodu i veze sa drugim muslimanskim oblastima. Ali general Halilović bio je protiv zamene tri sarajevska predgrađa za tri muslimanske enklave: Srebrenicu, Žepu i Goražde.

Halilović: "Ja sam rekao da mi to možemo odbraniti, naravno on (Izetbegović) je sa nevericom slušao ono što sam ja pričao i bio je uporan u ovom nastojanju da se zamene Srebrenica, Žepa i Goražde za delove ovde oko Sarajeva".

Nastaviće se

 

 

 

 

Tvorac

 

Ola Flium rođen je pre 52 godine u norveškom gradu Namsosu, u kome je završio osnovno obrazovanje. Studirao je istoriju u Trondhajmu, medije i film u Voldi, a filozofiju i psihologiju u Tromseu. Kao novinar radio je u lokalnim i nacionalnim listovima, a TV istraživač postao je 1995. godine. Dobitnik je prestižnih domaćih i internacionalnih nagrada za istraživačko novinarstvo. Autor je i pet dokumentarnih knjiga, a danas radi kao urednik programa za Empo TV. Još 2001. godine Ola Flium je sa Davidom Hebičom uzdrmao zapadnu javnost dokumentarnim filmom "Saveznici i laži", snimanim u Bosni, Hrvatskoj, Norveškoj, Americi i Engleskoj. Četiri godine kasnije film "Krađa istorije", koji je razjašnjavao krađe antikviteta iz ratnih zona Avganistana i Pakistana, nagrađen je u Norveškoj i Americi, dok je dokumentarac "Jedna loša priča" nominovan za Oskara.

 

 

 

Na kraju života nećemo se sećati reči naših neprijatelja, već ćutanja naših prijatelja - dr Martin Luter King.

 

 

Skandal: Srbija odbila da otkupi film Ola Flium, iako je on u međuvremenu preuzet od velikog broja država Evrope.