Krici i odjeci

Aleksinac

 

Veleobrt velemajstora pljačkaške tranzicije

 

Pravom lopovskom akrobacijom demokratskh mešetara, svojevremeno je jedna zdrava i profitabilna firma, aleksinački Fahop, doslovno poklonjena smederevskom Sartidu, a kasnije i jednoj slovenačkoj firmi. Novi vlasnici su je založili za bankarske kredite od kojih su napravili svoje firme, račun nekadašnjeg Fahopa je u blokadi par godina, a radnici koji nas u tekstu koji sledi na sve to podsećaju - sede kući

 

...

 

Mada se grupa radnika aleksinačkog preduzeća Alpos (bivši Fahop) obraćala svim relevantnim državnim institucijama, a posebno odeljenju MUP-a za privredni kriminal, do današnjeg dana nikom nije palo na pamet da istraži kako je ta pre privatizacije uspešna i profitabilna firma protivzakonito menjala vlasnike (osnivače), sve dok nije potpuno prešla u ruke jedne slovenačke firme na koju su preneta sva prava. Ovo je samo jedan od bezbroj primera kako su lažne demokrate doslovno opljačkale Srbiju i njene najvitalnije industrijske resurse za dobru proviziju predale stranim kompanijama u ruke. Najmorbidnije je to što se bivši Fahop i dalje nalazi u Srbiji i što novi vlasnici bivše vlasnike (male akcionare) iskorišćavaju kao najjeftiniju radnu snagu u Evropi.

Reagovalo je jedino javno tužilaštvo u Nišu informacijom da je toku pretkrivični postupak po prijavi koju je sindikat Alpos DOO Aleksinac podneo 26. maja 2010. godine.

A sve je počelo ovako...

Najpre je Fahop Aleksinac postao deo Sartida Smederevo, prenosom osnivačkih prava. Prava istina je ustvari da je realni osnivač bio Rudarsko industrijski kombinat Aleksinac, o čemu postoje valjani sudski zapisi!

 No, proglašenjem stečaja nad preduzećem Sartid, nije obelodanjen stečaj nad preduzećem Fahop, koje je poslovalo sa dobitkom, ali se na žalost deklarisalo delom stečajne imovine Sartida Smederevo.

 Nakon proglašenja stečaja nad Sartidom, Fahop nastavlja da radi sa neopterećenim tekućim računom sve do momenta političke odluke da bude prodat kao deo stečajne mase, a da pri tome ne postoji nikakva pravno valjana dokumentacija koja potvrđuje tu činjenicu.

Odlukom stečajnog upravnika Sartida Branislava Ignjatovića (uz logističku podršku Nemanje Kolesara!) preduzeće Fahop je ušlo u postupak privatizacije i prodato je po ad hoc ceni - formalno kalkulisanoj od strane (u srpskoj tranziciji zloglasnog) Ekonomskog instituta Beograd na iznos od 2.000.000 evra, a po metodologiji prinosnog potencijala koja je primenjena sa veoma sumnjivim (u to vreme veoma netačnim) ulaznim vrednostima!

Ovaj elaborat o proceni vrednosti je verovatno pravno dostupan (arhive Ekonomskog instituta Beograd, Trgovinskog suda Beograd, stečajnog veća Sartida, pravne službe Fahopa, bivšeg direktora Fahopa Zorana Milosavljevića, koji, gle čuda, posle prodaje Fahopa postaje stečajni upravnik za region Niš, itd...)

Inače, prodaja preduzeća je izvršena po oglasu objavljenom u dnevnom listu Politika u broju koji je izdat u dane vikenda (čak tri dana aktuelnosti oglasa!), a na objavljeni oglas (formalno slabo dostupan) kao jedini interesent za kupovinu javlja se preduzeće Metalex Beograd i kupuje Fahop po ugovoru o prenosu osnivačkih prava.

Odmah zatim, ugovorom od 22. juna 2003. godine Metalex Beograd je preneo svoja osnivačka prava u Fahopu Aleksinac na slovenačko preduzeće Alpos DD Šentjur, uz obavezu poštovanja kupoprodajnog ugovora.

Posle preuzimanja Fahopa od strane slovenačkog Alposa počinju ulaganja po kupoprodajnom ugovoru. Doterana je navodno "nova linija" za proizvodnju cevi sa pratećim mašinama, čija je vrednost po računima čak 2.700.000 evra, a njena stvarna vrednost je negde oko 160.000 evra! Navodno je ta "nova linija" od oktobra 2004. godine pa do današnjeg dana proizvela negde oko 1.000 tona cevi (njen procenjeni kapacitet bi trebalo da bude od 20.000-25.000 tona godišnje!), što je smešno malo za tako "novu liniju".

Kako je mogla takva linija sa prenaduvanom vrednošću od 2.700.000 evra da pređe granicu, a da carinska služba nije reagovala?

Sa uvozom navodno "nove linije" iz pedesetih godina prošlog veka povećana je vrednost preduzeća na 30.000.000 eura, i ono dobija novo ime Alpos DOO Aleksinac za koje plaća matičnoj firmi mesečno za licencu korišćenja imena Alpos i ujedno počinje hipotekarno prezaduživanje...

Najpre kredit u vrednosti od 3.000.000 evra koji je Metalex Beograd uzeo otplaćuje Alpos DOO (bivši Fahop) od juna do oktobra 2006. godine, a kasnije odlukom direktora matičnog preduzeća Alpos DD Šentjur Mirjana Bevca to je potraživanje otpisano.

 Pored 3.000.000 evra direktor Janez Jenšterle podiže kredit kod Hypo banke u iznosu od 4.000.000 evra i prenosi ih Metalexu Beograd!

Tako od jednog preduzeća Alpos DOO (bivši Fahop) Aleksinac prerasta u više njih:

-  Alpos alatnica,

- Alpos metalne konstrukcije,

- Alpos nekretnine

Janez Jenšterle, koji je u to vreme bio odgovorno lice za Alpos DOO Aleksinac osniva svoja preduzeća i stv0ara sumnjive finansijske obaveze:

- Slo consulting Beograd m.br. 20109459 i

- Alpos trading Beograd m.br. 20017074.

U međuvremenu Alpos DD Šentjur za kredit koji je podigao kod Hypo banke Beograd daje u zalogu Alpos DOO Aleksinac prenosom svojih stopostotnh osnivačkih prava!

Odmah zatim, Hypo banka Beograd 4. januara 2011. godine pokreće stečajni postupak nad Alpos DOO Aleksinac.

Tekući račun Alpos DOO Aleksinac u blokadi je još od 10. marta 2010. godine i još nije deblokiran iako navodno postoji dogovor između banaka poverioca da se deblokira i omogući normalan rad ovom preduzeću.

Inače, zbog neplaćenih računa ovom preduzeću je u više navrata isključena struja i voda. Radnici su bili dva puta po 45 dana na plaćenom odsustvu u 2010. godini, a u 2011. godini jedanput 45 dana, od jula 2011. godine nisu primili ni jednu platu, sede kući bez ikakvog rešenja (za godišnji odmor ili plaćeno odsustvo) dok se navodno ne stvore uslovi da se "pokrene proizvodnja".

                                                      Radnici Alposa (bivšeg Fahopa)