Epizoda 64

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Upokojila se u Gospodu Radica Milošević rođena Knežević, ćerka srpskog junaka Čede Kneževića, koji je herojski pao u borbama sa balistima za tek oslobođeni Uroševac. Generacijama đaka u kosovsko -mitrovačkoj gimnaziji je predavala srpski jezik i književnost.

Danas se u njenoj gimnaziji ne čuje srpska reč. Borila se za život iskonskom voljom čoveka da održi dar od Tvorca. I, držeći sina za ruku, prešla onu gornju granicu koju prolaze svi oni koji na zemlji ostavljaju sećanje: bila je dobar čovek! Smrt ima samo jednu vrlinu: ostavlja reč, reč smirenu, reč pristojnu, reč dušebrižniku. Reč za Radicom nije suza sa posvetom, već osmeh nade koja nikada ne umire. Radica je moja ujna. sve ostalo je reč iz moje lične tuge.

U francuskim školama francuskoj deci je zabranjeno da jedu, "kečap"  kako bi zapamtili ukus francuske kuhinje. U francuskim medijima dve trećine radio i TV programa mora biti pokriven francuskom muzikom. U Francuskoj su svi Francuzi i oni rođeni u Americi, Senegalu ili Francuskoj.

U Srbiji srpska deca dobijaju, povodom turskih serija, imena kao što suOnur ili Šeherezada. srpska pesma se retko čuje sa "elektronskih" medija, a na popisu se mnogi Srbi nisu tako izjasnili, jer je to "lična stvar". Drakče bakalin izdiše: "Ni goreg, ni boljeg naroda, od srpskog! Ni goreg u sreći, ni boljeg u nesreći! Ni goreg u miru, ni boljeg u radu! Ni goreg u radosti, ni boljeg u žalosti!

Novine najviše pišu o političarima i lopovima. Oni su im najinteresantniji. I mene su naterali da se upitam u čemu je razlika između političara i lopova? I shvatio sam: političare biram ja, a lopovi mene.

Stalno mislim na buduće generacije, pa bih voleo da ih naučimo da lopov nije pozajmlivač stvari, pijanac nije degustator pića, lovac nije član društva za zaštitu životinja, špijun nije radoznali građanin, razbojnik nije ponoćni romantik, kockar nije lik iz ljubavne lirike, a država nije vladalac nadnarodom, već u ime naroda. U ime naroda? Uf, uf, uf, omače mi se laž.

Unezveren od sreće zbog predloga kandidature, čitam vest u novinama i neke reči pročitah čudno. Tako vest glasi: Štefan File je juče (ć)oravko u Beogradu. Prvo se s(r)astao sa Tomom Nikolićem, onda (p)io u skupštini, a zatim se sr(a)o sa premijerom Cvetkovićem, da bi na kraju poručio Borisu Tadiću da EU neće ništa (k)enjati u svojim stavovima prema evropskom putu Srbije. Izvinjavam se dragi čitaoče na vulgarizmu, ali kad čovek ruča "file od šarene laži", obavezno podriguje na bezobrazluk.

moj uvaženi profesor dr Vojin Dimitrijević uzdiše: "Eh opet Kosovo i opet izbori..." Zatim dodade da problem Kosova nismo rešili još od 1912. Zaboravio moj profesor da je kralj Aleksandar 1918. počistio kozake i baliste sa Kosova, naselio 50.000 porodica i "problem Kosova" nije postojao u Kraljevini. a onda narod zapeva: "Nećemo kralja, hoćemo Tita, narod se pita!" I dobismo autonomiju Kosova i Vojvodine, crnogorsku naciju, Makedoniju bez Srba, muslimansku Bosnu, pa Hrvatsku bez Srba, pa "nezavisno" Kosovo. A Srbija i dalje čeka sloboduza kosovo i za sebe. Ko čeka - gubivreme!

Na Kosovu ništa novo pravo sile je jače od sile prava, a na barikadama je hladno i veselo. srbi znaju zašto im je hladno i zašto su veseli. Hoće li Srbija umeti da bude vesela kao njena deca na barikadama? Voz Kraljevo - Zvečani dođe i ode. Mnogi stalno čekaju neki voz i nikad nigde ne otputuju.

Sačuvajte osmeh na svom licu i pošaljite ga nekim vozom u Zvečane.