EU

Uvod u finansijski masakr naroda

 

Bankari na evropskom tronu

 

Natezanje oko plana spasavanja evra nije samo opipavanje snage pojedinih država EU međusobno već i sparingovanje sa moćnim prekookeanskim finansijskim institutima, koji su najviše i zaslužni za propast evropske ekonomije. Dok banke propadaju, bankari dolaze na najviše funkcije u evropskim državama, pokazujući da u EU važi pravilo: najnesposobniji najdalje napreduju

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Zajednica evropskih država je osmišljena posle Drugog svetskog rata na ideji da u Evropi nikada više ne bude tako krvavih ratova. Ovo na šta EU danas liči najviše podseća na uvod u jedan novi masakr naroda, samo ovog puta preko finansijskih instituta.

Od prvobitne ideje saveza nacija ili otadžbina, kako je Šarl de Gol to pokušao da definiše, danas se stiglo do saveza bankara i krupnog kapitala. Već je i malom detetu u Evropi jasno da su tekuću finansijsku krizu izazvali oni kojima se nije isplatilo postojanje ni jake, ujedinjene Evrope, a još manje jedne zajedničke evropske monete.

 

Ocena boniteta

 

Kriza je izbila u Grčkoj i to nije nikako bilo slučajno. Godinama pre toga agencije za dodelu rejtinga ocenjivale su ovu zemlju najvišim ocenama, i to ne zato što je neko iz grčke vlasti davao lažne podatke već zato što su agencije tako želele. Ne samo Grčka već i mnoge druge evropske vlasti unutrašnju stabilnost mogu da finansiraju samo zaduživanjem, a do povoljnih kredita može da se dođe samo preko vrhunskih ocena boniteta.

Agencije za dodelu rejtinga su usko povezane sa investitorima za koje obavljaju istraživanja. Investitorima se isplatilo da ulažu i u zemlje koje su previsoko rejtirane, jer iza njih stoje skoro neiscrpni izvori kapitala, odnosno pravi pokretači krize.

Od Drugog svetskog rata do danas nezvanična svetska valuta je dolar. Međutim, već nekoliko godina unazad razmišlja se o uvođenju nove obračunske jedinice u međunarodnoj trgovini. Pošto je najveće tržište sveta ono u granicama EU, bilo je sasvim normalno da se za tako nešto koristi evro. I tu je nastao problem.

Kompletnu ideju evrozone svojevremeno su osmislili takozvani finansijski eksperti, odnosno bankari. Kako su odradili posao najbolje se vidi ovih dana kada EU puca po svim ekonomskim šavovima.

A sada dolazi ono najbizarnije: za spasioce su pozvani isti ti "finansijski eksperti"?! U novoj italijanskoj vladi, koja da bi se očuvala monetarnu stabilnost zemlje mora da izgura do kraja legislative, odnosno najmanje još godinu dana, nalaze se čak četiri člana koja potiču iz bankarskog sektora. Pored premijera Marija Montija koji potiče iz Goldman Saksa, najvećeg krivca za sunovrat evra, tu su još i tri ministra sa bankarskim pedigreom.

Ako je i razumljivo da iz takvog miljea potiče ministar finansija ili ekonomije, pa čak i industrije, potpuni je rebus zašto je sadašnji italijanski ministar kulture takođe nekadašnji bankar.

Sve u svemu, koza je postavljena da čuva kupus.

U međuvremenu se kriza dalje širi i to baš u sektoru odakle dolaze navodni spasioci. U Litvaniji je jedna od najvećih banaka, Snoras-Bank, proglasila bankrot i jedini spas je nađen u preuzimanju bankovnih dugova od strane države. Kapital je, kako za sada pokazuju rezultati istrage, pobegao u London zajedno sa bivšim većinskim vlasnikom, izvesnim Antonovim.

Isti taj Antonov je bio i većinski vlasnik banke Latvijas Krajbank u susednoj Letoniji, koju je država morala da preuzme pod svoje pošto su otkrivene mahinacije sa ulozima. U međuvremenu je pod udar stampeda uplašenih štediša dospela i ekspozitura Swedbanke u Letoniji iz koje je poslednjih dana podignuto preko 34 miliona evra, kako javlja nemački list Focus.

Koliko političari, a sa njima i oni koji ih biraju, znači građani, još imaju poverenja u bankare pokazuje najnoviji primer iz Italije.

Liga Sever je skup stranaka koje se zalažu za otcepljenje Padanije (teritorije severno od reke Po) od ostatka Italije. To je jedan od industrijski najrazvijenijih regiona Evrope koji već nekoliko decenija sledi ideju sticanja veće autonomije od ostatka zemlje.

Za vreme Silvija Berluskonija Liga je bila deo vlasti i privremeno je zamrzla svoje agiranje za nezavisnost. Pod novim premijerom Montijem stari zahtevi su ne samo obnovljeni već i prošireni. Vođa Lige Umberto Bosi sada traži i uvođenje posebne monete Padanije.

"Kada padne evro, za nas je povratak na liru nezamisliv", rekao je Bosi italijanskim medijima.

 

Rejting Nemačke

 

Poslednji spas za skoro mrtvi evro očekuje se iz Nemačke koja je i do sada velikodušno intervenisala kada god je to bilo neophodno. Ono što bi zajedničku evropsku valutu možda i moglo da spase bio bi oslonac na besprekorni kreditni rejting Nemačke, ali se kancelarka Angela Merkel oštro usprotivila toj ideji.

Do 9. decembra i sastanka na vrhu vladara Evropske unije spekulisalo se mogućnošću izdavanja zajedničkih obveznica za celu evrozonu. Pošto su rejtinzi svih članica ove monetarne unije ili sniženi ili se to očekuje u narednim nedeljama, faktički bi jedini mamac investitorima da kupuju ove obveznice bio rejting Nemačke.

Merkelova je na pomenutom sastanku konačno odbacila ovu ideju, koja bi u suštini značila da se Nemačka odrekne dela svog rejtinga zbog prosečnog nivelisanja sa ostalim zemljama evrozone.

Istovremeno, ovakav oštar nemački nastup pokazuje da je privredno najjača zemlja Evropske unije odlučila da prvenstveno štiti svoje interese, a za zajedničku ekonomiju šta preostane. Neuobičajeno jasna poruka iz Berlina tumači se i kao signal da gospođa Merkel ima rezervni plan za izvlačenje Nemačke iz recesije evrozone, o kome se do sada samo šapuće po kuloarima.

Evro je gotovo nemoguće spasiti, ali je zato moguće sprečiti da Nemačka potone sa ostalim evropskim zemljama, razmišljaju u Berlinu. Spas se nazire ili u vraćanju na staru dobru nemačku marku, što je manje verovatno, ili u uvođenju novog evra kao zajedničke valute Nemačke i još nekolicine zdravih ekonomija iz EU.

Poslednji nastupi ne samo nemačke već i mnogih drugih delegacija iz EU pokazuju da ima sve manje solidarnosti, a sve više pojedinačne borbe za preživljavanje. U sklopu toga treba videti i Bosijevo zalaganje za punu monetarnu i fiskalnu autonomiju Padanije. U istom pravcu sebične borbe za opstanak idu i separatističke težnje bogate Flandrije u odnosu na siromašniju Valoniju u Belgiji.

Ono što je nekada davno nastalo kao zajednica solidarnosti, danas se izvitoperilo u konglomerat koji se bori samo za profit. Polako se briselska birokratija, koja za svoj rad nikome živom ne polaže račune, pretvorila u bord direktora banke koji bezobzirno juri samo prihod.

Više niko u EU ozbiljno ne pominje ni socijalne slučajeve ni kako im pomoći. Sve o čemu se diskutuje jeste obeštećenje bankama koje su previše investirale u posrnule južnoevropske ekonomije.

Sebičnost je postala najprepoznatljivije lice Evrope.

 

 

 

Nadzori budžeta

 

Sastankom na vrhu evropskih lidera planirano je da fond za pomoć slabijim privredama i prezaduženim zemljama ukupno bude podignut na 200 milijardi evra. Istovremeno je ukupno dodatno zaduženje kriznog fonda u okvirima Evropske centralne banke dosegao 1.000 milijardi evra, pri čemu se planira da pomenuti Fond preraste u stalnu instituciju odakle bi se i ubuduće brzo sanirale privrede evrozone koje dospeju u recesiju.

Da bi uložili svoja sredstva, kao i svoj bonitet, dve najjače i najstabilnije ekonomije evrozone, Francuska i Nemačka, zahtevale su da se pojača fiskalna odgovornost svih članica, kao i da se pooštre nadzori pojedinačnih budžeta.

Ideja dvojca: Sarkozi i Merkel, koji mediji već šaljivo nazivaju Merkozi, sastoji se u tome da se slabije ekonomije evrozone podrede onim jačima, te da se tako postigne da tempo razvoja ne bude više vezan za najsporiju članicu već za ukupan prosek u evrozoni.

Manje i one evroskeptične države, kao što je Velika Britanija, odmah su u ovom planu prepoznale zamku da se nacionalni suverenitet ne izgubi na račun centrale u Briselu, već vlade u Berlinu. Britanski premijer je predloženo proširenje ovlašćenja Unije glatko odbio, a stav zvaničnog Londona neće se promeniti ni posle reakcija opozicije, ali i manjinskog koalicionog partnera samog premijera.

U međuvremenu je i češki premijer Nečas izjavio da njegova zemlja neće žuriti sa izjašnjavanjem o predlogu za jačanje monetarne unije koji su izneli Sarkozi i Merkelova.

"Bilo bi vrlo kratkovido kada bi Prag potpisao blanko papir, kako se to u ovom trenutku traži", prenosi Nečasove reči list Hamburger abendblat.