Natrag

Mafija

Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (2)

Sve osudi, po partijskoj proceduri

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovog Voljenog vođe Borisa Tadića, čiji kabinet donosi ili povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove smene i tumači pravila lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično

Milovan Brkić

Sudija Apelacionog suda u Beogradu P.V. ubila se 27. decembra prošle godine. Imala je blistavu sudijsku karijeru. Kao miljenica tadašnjeg predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu, bila je izabrana za sudiju ovog suda sa tek napunjenih 29 godina!

Posle 5. oktobra 2000. godine najavljena lustracija sudija i tužilaca koji su služili prethodnom režimu  pomenutu sudiju nije ni dotakla. Naprotiv, izabrana je za sudiju Okružnog suda u Beogradu, u drugostepeno parnično odeljenje. Pre dve godine, ova sudija je bez problema prošla reizbor. I unapređena je u sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Kolege, sada blaženopočivše P.V., znali su da se u 41. godini, sa takvom biografijom, ne postaje lako sudija apelacionog suda. Sudija P.V. je bila neudata. Godinama je bila ozbiljan pacijent psihijatrijske bolnice, sa teškom dijagnozom koja se šifruje sa F... i koja je pomenutu sudiju činila potpuno radno nesposobnom.

Poznavao sam pokojnicu. Nismo bili u dobrim odnosima, ali me je potresla njena smrt.

Sudije u Srbiji danas bira Visoki savet sudstva (VSS), a kada se biraju prvi put, VSS ih predlaže za izbor koji potvrđuje Narodna skupština Srbije.

Visoki savet sudstva je odavno u rasulu, kao i zemlja Srbija. Pravosudna mafija, po nalogu srpskog predsednika Borisa Tadića, odlučila je da sve institucije demokratskog društva stavi u službu svojih ličnih i partijskih interesa.

Vođina poruka u Boci

I najnoviji saziv Visokog saveta sudstva je u rasulu. Kada je član saveta sudija Blagoje Jakšić, kao član komisije koja je vršila preispitivanje odluke po pregovorima sudija koji nisu reizabrane, glasao da se njegove neizabrane kolege vrate na posao, prvo je oštro opomenut od ministarke pravde Snežane Malović, a potom je ona angažovala svog ljubavnika, tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, da ga i uhapse, pod potpuno izmišljenom optužbom da je davne 1998. godine, kao predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, podstakao sudskog referenta da preko reda overi jedan kupoprodajni ugovor! I tako je bilo dovoljno za tužioca za organizovani kriminal da uhapsi nepoćudnog člana Visokog saveta sudstva!

Postiđen zbog Jakšićevog hapšenja, neopozivu ostavku na članstvo u Visokom savetu sudstva dao je i Milimir Lukić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član sudskog veća koje je osudilo optužene za učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića.

Gospodin Lukić je odlučio da ne bude samo ikebana u Visokom savetu sudstva.

Ako se ima u vidu da je pravnosnažnom odlukom Agencije za borbu protiv korupcije od 8. marata 2011. godine dekanu Pravnog fakulteta u Nišu profesoru Predragu Dimitrijeviću prestalo članstvo u Visokom savetu sudstva, dovodi se u pitanje i legitimnost rada Saveta.

Izbor Visokog saveta sudstva pokazao je mafijaško lice srpskog režima. Kao stalni članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, osim profesora Dimitrijevića, iz Niša su članovi još i advokati Boško Ristić zvani Boca, kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Srbije, i Dejan Ćirić ispred Advokatske komore Srbije. Advokatske komore su osporile Ćirićev izbor za članstvo u Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva.

Javnost je već upoznata s tim da su Boško Ristić Boca i njegov kolega iz iste kancelarije ovejani kriminalci, koji su u sudove sa područja Apelacionog suda u Nišu i Kragujevcu birali za sudije i tužioce svoje prijatelje i one za koje su dobili uveravanje da će služiti interesima njihovih advokatskih kancelarija i mafijaškim poslovima.

Njih dvojica u sudove sa područja Apelacionog suda u Nišu ulaze otvarajući vrata nogama, i sve sudije zaziru od njih, a u predmetima u kojima stranke zastupaju njihove kancelarije, dobijaju sve sporove. Boca je, inače, glavni mafijaš u Nišu i okolini. On vedri i oblači, i sve organizovane kriminalne grupe moraju da mu plaćaju reket. Zahvaljujući Bošku Ristiću Boci, Policijska uprava u Nišu nema načelnika, jer on sprečava postavljanje načelnika pozivajući se na (neproverenu) bliskost sa Borisom Tadićem.

Izvori Tabloida smatraju da Ristić služi kao obaveštajac vrhu Demokratske stranke o lojalnosti niških demokrata Voljenom vođi. Ako Boca napiše lošu karakteristiku, članovi DS-a na državnim i javnim funkcijama odmah ''dobiju nogu''. Boško Ristić se već godinama leči od paranoidnog sindroma. Funkcije  koje obavlja dođu mu kao terapije. Što si luđi, Borisu si miliji i draži.

Demokratska stranka i njen Voljeni vođa za dugi niz godina potpuno su razorili pravosudni sistem u Srbiji. Reorganizacijom mreže sudova i tužilaštva stvorili su u Srbiji, praktično, četiri vrhovna suda!

 U Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu građani sa ovog područja dobijaju pravnosnažne presude koje donose apelacioni sudovi! Žalbu ili drugi pravni lek Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu mogu podneti samo oni građani koji su osuđeni na 40 godina zatvora, ili ako vode parnicu, ako je vrednost spora veća od 100.000 evra, ili ako to u njihovo ime preduzme Javno tužilaštvo Srbije!

Građani, osiromašeni reorganizacijom mreže sudova i tužilaštava, izloženi su troškovima koji ih praktično onemogućavaju da traže sudsku zaštitu. Primera radi, žitelji iz sela opštine Mladenovac dolaze na suđenje u Obrenovac ili Lazarevac, a iz Grocke ili Surčina putuju u Mladenovac. Ta bolesna i naopaka logika jedne, takođe bolesne, politike bolesno-zdravog čoveka, stvorila je haos u sudovima.

Tako sudije iz Ljubovije putuju 80 kilometara do Loznice, a iz Loznice putuju svakodnevno u Ljuboviju  ili Krupanj u autobusu, zajedno sa parničnim strankama i njihovim advokatima! Zbog putovanja u druge gradove, građani moraju da plaćaju i putne troškove i dnevnice svojim advokatima...

Reforma srpskog pravosuđa, u bolesnoj glavi zdravo bolesnog predsednika i njegove ministarke, čini se, imala je za cilj da skrši svaki otpor građana i mogućnost da se za ostvarivanje svojih prava mogu obratiti sudu, kao nezavisnoj instituciji, koja bi im mogla stati u zaštitu u ostvarivanju radnih prava, kod utvrđivanja krivične odgovornosti ili protiv odluka organa vlasti.

Tajna policija, Bezbednosno-informativna agencija, imala je zadatak da iz svojih arhivskih fondova vrhu Demokratske stranke stavi na uvid i dosijea svih dosadašnjih sudija i tužilaca i tako stvori prostor da, osim njima lojalnih delilaca pravde, izaberu još oko 800 "kadija".

Nudeći Evropskoj uniji odricanja od teritorije Srbije i ispunjavanje svih mogućih zahteva, Voljeni vođa (zdrav kao dren, Boris Tadić) tražio je da Evropska komisija stavlja po stranu zahtev za preispitivanje  reforme pravosuđa. U stvari, on tako zavarava i sebe i svoje sledbenike, jer je očigledno da će mu uskoro biti ispostavljen račun za zarivanje glave u pesak. Činjenica da je predsednica Društva sudija Dragana Boljević izabrana na visoku funkciju u Evropskom udruženju sudija, a da u Beogradu nije reizabrana, i da je Udruženje tužilaca Srbije dobilo visoku međunarodnu nagradu za svoje aktivnosti, upućuje na zaključak da će u Evropskom parlamentu ozbiljno biti stavljeno na dnevni red i pitanje sunovrata srpskog pravosuđa.

Opterećenost sudova predmetima, loši zakoni koji se stalno menjaju i dopunjuju, ukidanje svake zaštite građana od nasilja u izvršnom postupku, ukazuje na zločinačku prirodu srpskog režima. U evropskim državama građanin je zaštićen od plenidbe imovine, odnosno pokućstva ili prodaje stana i kuće (osim ako nije pod hipotekom), radi naplate komunalnih taksi ili računa. Od siromašnih građana Srbije moguće je iz stana oduzeti krevet, sto, šporet, frižider, televizor ili od seljaka odvesti poslednju kravu iz štale, kozu, kokošku i prodati ih budzašto radi namirenja dugovanja - do poniženja osiromašenih građana Srbije, koji su inače najsiromašniji u Evropi. Siromašniji od mnogih afričkih država.

A da bi svita oko Voljenog vođe mogla neograničeno da pljačka već dve godine, svi predsednici sudova  u Srbiji su vršioci funkcije! Mimo zakona, naravno, jer ih Visoki savet sudstva, u ovom sastavu, ne može ni izabrati. A oni koji su na lancu ili v.d. stanju, moraju da vagaju svoje odluke, da se ne zamere bandi Snežane Malović, Boška Ristića ili drugim mafijašima iz okruženja Voljenog vođe.

Da li postoji zemlja na svetu u kojoj su svi rukovodioci sudova dve godine na ''probnom radu"?

Pred kim se BIA savija?

U planiranom pravosudnom haosu ''reformatori'' srpskog pravosuđa ispleli su svoje mreže, u koje se kao mušice hvataju loše sudije, tužioci, advokati, biznismeni, pa i obični građani.

Tako je srpska ministarka pravde Snežana Malović, koja je u 31. godini i u drugom stanju po drugi put,  postavljena na čelo ministarstva, počela da stvara svoju hobotnicu.

 Ona je u tu hobotnicu uključila i svog ljubavnika Miljka Radisavljevića, sada na mestu tužioca za organizovani kriminal, i preko njega preuzela nadzor nad svim tokovima novca u Srbiji!

Radi lakše kontrole, ona je na mesto šefa Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije  postavila Svetislava Batu Đurovića, anonimnog policajaca, ali visokopozicioniranog Crnogorca iz Pljevalja u podzemlju. Gospodin Đurović je, inače, blizak rođak Darka Šarića.

Dok je još bio omiljeni biznismen, i dok nije postao kontroverzni, gospodin Darko Šarić je i šakom i kapom čašćavao ljude na vlasti. Možda je i imao takav zadatak. Osećajući miris novca i lepotu svetskih metropola, gospođa Snežana Malović je poželela da ima stan u Vašingtonu. Komforan, naravno, sa mnogo soba. A i novac za održavanje stana dok ona, po isteku funkcije, jednog dana ne utekne u Vašington od ''mafije koju je nemilice progonila". Sa sobom bi, barem mu je tako obećala, povela i Miljka Radisavljevića. Deci bi ostavila stanove u Beogradu, a kvadratura je velika.

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala ima velika ovlašćenja - da snima razgovore, da ozvuči stanove, poslovni prostor, automobile... Nalog je lako dobiti, jer tu je tužilac Radisavljević.

Samo je odeljenje za privredni kriminal SBPOK-a, kontrolišući rad zdravstvenih centara, bolnica, instituta i klinika, otkrilo korupciju i proneveru od nekoliko milijardi evra! Svi izveštaji su fiksirani na relaciji Đurović-Radisavljević -Malović.

Važan član ove družine, Miodrag Rakić Miki, šef kabineta Voljenog vođe, poslednjih meseci je skrajnut. Ograničen je u delovanju, mada i dalje uživa najviši stepen zaštite, isti kao i Voljeni vođa.

Po nalogu Saveta za nacionalnu bezbednost, dostavljenom Tužilaštvu za organizovani kriminal,  Bezbedonosno-informativna agencija dala je nalog svojim službenicima da izvrše sve provere poslovanja u Ministarstvu odbrane, njenih čelnih ljudi i kompanija sa kojima je ministarstvo poslovalo, kao i da proveri poslovanje SDPR-a Jugoimport...

Nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja početkom prošle godine potpisao je zamenik tužioca Jovica Jovanović, i više puta je u toku proteklih godinu dana izdavao dopunske naloge službenicima BIA, koji su  vrlo profesionalno i stručno prikupili nekoliko hiljada dokaza, saslušali više od dvesta građana i potencijalno sumnjivih lica.

Krug u istrazi BIA sužen je oko ministra odbrane Dragana Šutanovca, njegovog pomoćnika Ilije Pilipovića, direktora SDPR-a Stevana Nikčevića i još deset oficira Ministarstva odbrane, kao i 20 lica sa čijim firmama je pomenuta grupa poslovala i pljačkala imovinu Vojske Srbije.

Na izričit nalog tužioca Miljka Radisavljevića, nalazi policijskih službenika BIA su sakriveni, mada je kopija tih dokumenat raznim kanalima već izneta iz tužilaštva.

Veliki broj biznismena i državnih rukovodilaca reketirano je od strane ''menadžera'' tužioca Radisavljević i Malovićke, ili je to za njihov račun, preko svojih poverljivih ljudi, radio načelnik SBPOK-a Đurović.

Ko se upisao u Šarićev "spomenar"?

Ako se napravi analiza postupaka koji se vode protiv ''organizovanih kriminalnih grupa'' po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal, lako se uočava da je reč o onim ljudima koji su žrtvovani od okruženja Voljenog vođe. Postupci protiv ''mafijaških grupa'' vode se godinama. Uloga tužioca Radisavljevića je da prvo kompromituje nepoćudne, poput bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića, da ih drži mesecima u pritvoru, sa ciljem da ih slomi i ubije u njima svako dostojanstvo. Okončanje postupka nije toliko ni važno.

Insajderi Tabloida javljaju da je odbeglom Darku Šariću od strane tročlane grupe Malović- Radosavljević-Đurović javno prodavana zaplenjena imovina, kao što su pokućstvo, lični i odevni predmeti, čija vrednost ne prelazi 20 miliona evra. A gospodina Šarića optužuju da je preko ruke, od belog praha, proturio oko dve milijarde evra. Dve trećine tog novca on je potrošio održavajući režime u Srbiji i Crnoj Gori.

Po rečima insajdera Tabloida, gospodin Šarić je teško ranjen u Crnoj Gori, kada je iz banke u vlasništvu Aca Đukanovića pokušao da podigne deo svog novca, radi održavanja u životu i plaćanja zaštite. Da li je Darko Šarić još u životu, teško je sa sigurnošću tvrditi. Ipak, pouzdano se zna da je u više primeraka, kod više pouzdanih prijatelja, ostavio ''knjigu utisaka i uspomena'', koja bi mogla stotine ljudi iz srbijanskog i crnogorskog režima odvesti na doživotni zatvor.

Pravosudna hobotnica u Srbiji postaje sve nervoznija, ali se i njen kraj nazire...

 

                                          (Nastavak u sledećem broju)

 

 Neopoziva ostavka sudije Apelacionog suda u Beogradu Milimira Lukića na članstvo u Visokom savetu sudstva, koju prenosimo u celini

 

Ne želim da budem samo dekor

 

"Zbog načina rukovođenja sednicama Visokog saveta sudstva, kojim se direktno krše članovi 24. 26. 27. i 29 Poslovnika Visokog saveta sudstva, tako da do danas, a od kada je počeo sa radom u novom sazivu, nije izrađen niti je usvojen ijedan zapisnik sa bilo koje od održanih sednica Visokog saveta sudstva.

Kao i zbog odsustva elementarne odgovornosti za izrečeni sud i mišljenje, naime, pojedini članovi Visokog saveta sudstva u postupcima preispitivanja Odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva, nakon održanih ročišta na Komisiji VSS, iznose jedno mišljenje i sud, na bazi kojeg se glasa i donosi predlog Odluke koji se prosleđuje Visokom savetu sudstva, a da se na sednici Visokog saveta sudstva, na kojoj se odlučuje o tom istom predlogu, isti taj član izjašnjava i glasa potpuno drugačije, od onog mišljenja i suda koji je izneo na Komisiji nakon održanog ročišta, a da se pri svemu tome činjenično stanje ničim nije izmenilo.

Te zbog načina na koje Ministarstvo pravde ignoriše i zaobilazi nadležnosti Visokog saveta sudstva predviđene u članu 13. Zakona o Visokom savetu sudstva, i to kod postupka predlaganja i donošenja Zakona, čime se Visoki savet sudstva onemogućava u vršenju svojih nadležnosti, posebno kod davanja mišljenja o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona u onim stvarima koje se tiču samog pravosuđa, Visokog saveta sudstva i onih koje uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije.

Ovim se sve dovodi u pitanje ustavna pozicija Visokog saveta sudstva, jer kako će ovaj organ da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, ako ne može da obezbedi nezavisnost i samostalnost svojih članova, naime, najnovijom izmenom i dopunom Zakona o Visokom savetu sudstva, položaj izbornih članova Visokog saveta sudstva je doveden u poziciju da oni mogu biti razrešeni i udaljeni u gotovo svakom trenutku, a što će zasigurno dovesti do toga da se uloga člana Visokog saveta sudstva svede na čistu formu, dekor ili protokol, zbog čega ja lično ne pristajem na takvu ulogu i podnosim ostavku, na mesto člana Visokog saveta sudstva.

 

U Beogradu, 23. novembra. 2011. godine

Milimir Lukić

 

Evropska komisija zadržava ključne informacije o srpskim reformama pravosuđa

 

Evropskoj komisiji izgleda da nisu važne informacije u njenom izveštaju o napretku reforme pravosuđa u Srbiji. Holandski član Evropskog parlamenta Zelenih Marija Cornelissen dobila je poverljiv izveštaj o oceni, u kom se oštro kritikuje proces reizbora sudija. Evropska komisija, međutim, kaže u svom službenom izveštaju o napretku iz oktobra da proces ide dobro. Cornelissen je zatražila objašnjenje Komisije.

Cornelissen: "Moramo biti u stanju da verujemo INFORMACIJAMA Evropske komisije. To znači da Evropski parlament i Savet ministara baziraju svoje odluke na činjenicama. Niko nije zaslužio da se neuspeh stavlja pod tepih - ni EU, ni Srbija.

Problemi treba da se rasprave, da se sprovedu neophodne reforme.

Interni monitoring izveštaj Delegacije EU osuđuje događaje vezane za reizbor srpskih sudija u otvorenom, iskrenom smislu: "čitav proces revizije odluka je samo sproveden da zadovolji formu i školski je primer izigravanja pravosuđa". U suprotnosti sa tim, Izveštaj o napretku kaže: "revizija sudija je do sada sprovedena na zadovoljavajucěi način. Uprkos nekim proceduralnim nedostacima, vecěina odluka su uglavnom donete u skladu sa smernicama."

Zelena grupa podržava proces pristupanja Srbije u EU svesrdno i očekuje mnoga poboljšanja u Srbiji. "Ja primećujem da je perspektiva pristupanja stavila u pokret važne reforme u Srbiji. Očekujemo da komisija iskreno proceni napredak koji čini Srbija."

 

Evropska unija ignoriše teške nedostatke srpskog pravosuđa

 

Članak je napisao Martin Vinter, dopisnik iz Brisela, a objavljen je 28. decembra 2011. u nemačkom listu Zidojče cajtung.

 

Da li Evropska komisija žmuri na jedno oko kada je u pitanju razvoj pravne države u Srbiji da bi ta zemlja brže ušla u Evropsku uniju? Poverljivi dokument pravnih eksperata komisije EU optužuje Srbiju za "ismevanje prava", ali i pored toga Brisel tvrdi da je vlada u Beogradu "načinila značajan napredak".

 

Da bi se Srbija brže privela Evropskoj uniji, komisija EU, moguće je, ne posmatra baš najkritičnije procese razvoja pravne države u toj zemlji. U svakom slučaju postoji otvorena kontradikcija između jednog poverljivog izveštaja pravnih eksperata Komisije i njenih javnih izjava kako je Srbija u reformi pravosuđa učinila "enormne" napretke, kao što je to izjavio komesar za proširenje Štefan File.

U julu mesecu je Komisija poslala eksperte u Beograd da nadziru određene pravne postupke. Pri tome se radilo o žalbama sudija i tužilaca koji nisu reizabrani 2009. tokom postupka zamene kompletnog pravosudnog osoblja. Trebalo je da posmatrači utvrde da li žalbeni postupci teku po standardima pravne države.

   To očigledno nije bio slučaj, kako proizilazi iz njihovog izveštaja, do koga je došao list Zidojče cajtung. Pravo oštećenih sudija i tužilaca na fer postupak je "teško pogođeno". Osim toga, opominje se i da postoji nedozvoljeni uticaj politike na pravosuđe. "Ovi postupci su vođeni samo da bi se ispunila forma", tvrdi se u dokumentu naslovljenom kao "Međuizveštaj".

Izveštaj je sastavljen u septembru 2011. U oktobru je Komisija u svom zvaničnom izveštaju o Srbiji iste te postupke protiv sudija ocenila kao sveukupno "zadovoljavajuće" sprovedene. Kritikovani su samo "proceduralni nedostaci". Ovo je u očiglednoj suprotnosti sa utiscima posmatrača. Oni ove postupke smatraju već zato nekorektnim, jer i delimično sprovode i oni ljudi koji su doneli rešenja protiv kojih je uložena žalba.

   Međutim, po mišljenju eksperata, ni sam postupak nije u okvirima standarda pravne države. Tako su, na primer, stalno predočavani novi dokazi u žalbenom postupku. Generalno je pokušano da se obaveza dokazivanja prebaci na žalioce. Neki uopšte nisu ni mogli da se brane, jer im nikada nije saopšteno šta im se prebacuje. U skoro svim postupcima je povređen princip "predikcije nevinosti". Neki izveštaji podsećaju na mračna vremena: pojedini žalioci su na početak svog saslušanja morali satima da čekaju u prostoriji "u kojoj je bilo premalo stolica i ničeg za jelo i piće". U pojedinim slučajevima saslušanje je počinjalo u tri sata ujutru.

   Sada će komesar File morati Evropskom parlamentu da objasni ovu kontradiktornost između zvanične ocene i izveštaja eksperata. Zato poslanica Zelenih, Franciska Brantner, želi da sazna kako je došlo do ovih "razlika" u ocenjivanju. "Ako želi da sačuva svoju verodostojnost pri daljem proširenju Unije, Komisija će ovo morati veoma detaljno da objasni", smatra Brantnerova. Ona još zahteva da ubuduće Komisija objavljuje i kritične izveštaje, kao što je ovaj, jer isti mogu da imaju odlučujući uticaj prilikom procene zrelosti neke zemlje da pristupi EU.

Unapred znamo da ste krivi!

Više od godinu dana posle hladnokrvne likvidacije Mirona Milutinovića od strane četiri policajca, konačno je naloženo sprovođenje istrage i prikupljanje svih dokaza koji bi mogli da utiču na konačnu odluku suda. Ovom odlukom Apelacioni sud u Beogradu ne samo da je udario šamar Višem sudu u Beogradu već je pokazao i da su cenjeni samo oni dokazi koji su išli u prilog unapred donetoj odluci. Ko su sudije koje su pokušale da ubice proglase nevinima?

 

 O tome kako su policijski službenici tada zaposleni u PS Zvezdara, Beograd, Momir Mladenović, Željko Veličković, Nenad Ilić i Miloš Stojković 28. novembra 2010. na ulici egzekutirali mladog Mirona Milutinovića Tabloid je već opširno pisao.

   Pošto je Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo od krivičnog gonjenja pomenutih policajaca, roditelji nastradalog mladića su preuzeli gonjenje i podneli zahtev za sprovođenje istrage. Njihov predlog je dospeo u ruke istražnog sudije Raše Jankovića koji je, između ostalog, poznat i po tome što je licima osumnjičenim da su učestvovala u neredima povodom beogradske Parade ponosa određivao pritvor pod obrazloženjem da se uhapšeni "protive zapadnim civilizacijskim vrednostima".

   U svom predlogu krivičnom vanraspravnom veću Višeg suda u Beogradu kojim predlaže da se donese rešenje kako nema mesta sprovođenju istrage, sudija Janković je napisao još strašnije bisere koji zaslužuju da budu zapamćeni.

   Na strani tri predloga, sudija Janković navodi i sledeće: "...već je bitno da je policajac Momir Mladenović imao pravo, kao i svaki drugi građanin ove zemlje, a verovatno i stranac dok boravi u Srbiji da od sebe odbije protivpravni napad..." Ovo zvuči kao da sudija Janković nije siguran da li se pravo na samoodbranu selektivno primenjuje u zavisnosti od državljanstva počinioca. Da li je diskriminacija ove vrste takođe u skladu sa zapadnim civilizacijskim vrednostima ili se radi samo o elementarnom neznanju nekoga ko je navodno završio pravni fakultet?

   U svojoj žarkoj želji da po svaku cenu dokaže kako policija nije primenila nepotrebnu silu i ubila mladića, sudija Janković dolazi u sukob ne samo sa zakonskom regulativom već i sa zdravim razumom.

   Na strani četiri on navodi i sledeće: "...a to što su kanali rana u telu odozgo nadole, upravo govori o položaju policajca Mladenovića koji se povlačio i padao unazad..." Odmah posle toga sudija Raša Janković izvodi zaključak kao da je ubijeni mladić podlegao maliganima ili psihodelicima, jer umesto da ispravno zaključi kako je ubijeni mladić bio ispod policajca koji je pucao, čime bi se oborila teza da je policija postupala u nužnoj odbrani, on piše: "Sigurno nije policajac Mladenović pucao osumnjičenom u grudi, dok je ovaj klečao ispred njega na stazi koja vodi ka stambenoj zgradi... dakle, što bi mogla da vidi gomila svedoka i prolaznika."

   Podsvesnom greškom kojom oštećenom daje status osumnjičenog sudija, Janković je jasno pokazao na čijoj je strani. I ponovo konjunktiv (moglo da vidi) umesto utvrđivanju činjenica, jer one nikako ne idu u prilog stvarno osumnjičenima, pošto u spisima predmeta nema nikakvih izjava prolaznika koji, dakle, ili nisu ništa videli ili ih niko nije saslušao.

   Konačno, da ne bi dospeo u situaciju da mora da prihvati mogućnost krivice osumnjičenih policajaca, sudija Janković odbija da uzme u razmatranje veštačenja, pa zaključuje kako je i bez njih "lako zaključiti" šta se desilo. Čemu onda, po mišljenjuRaše Jankovića, uopšte služe stručna veštačenja?

   Pošto je istražni sudija obradio predmet po onoj poznatoj "Ako moje mišljenje nije u skladu sa činjenicama, teško činjenicama", vanraspravno veće u sastavu Nataša Albijanić, Jasmina Vasović i Slađana Marković 23. avgusta 2011. rutinski donosi rešenje kako nema mesta sprovođenju istrage.

   Na svu sreću, u Apelacionom sudu sede ozbiljnije sudije, koje 17. oktobra 2011. donose rešenje da Viši sud u Beogradu ima da sprovede istragu u kojoj če prikupiti i ceniti sve dokaze i činjenice značajne za procenu nevinosti osumnjičenih. Ovim je Apelacioni sud jasno stavio do znanja da je u prethodnom postupku sudija Janković zanemarivao sve one dokaze koji nisu išli u prilog njegovoj unapred donetoj odluci da amnestira policajce.

Podsećamo čitaoce da je sudija Višeg suda u beogradu Raša Janković sin bivšeg ministra pravde Dragoljuba Jankovića. Posle 5. oktobra 2000. godine očekivalo se njegovo hapšenje, jer je kao ministar pravde dobio sedam stanova, i do promene vlasti činio je mnoga nedela, uključujući i lažiranje izbornih rezultata 1997. godine, dok je bio na funkciji predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Kada je izabran za ministra pravde, na mestu sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu zamenio ga je sin Raša!

Čistke koje su najavljene posle 5. oktobra, nazvane lustracijom, mimoišle su gospodina Rašu Jankovića. On je, poslednjim reizborom sudija, unapređen u sudiju Višeg suda u Beogradu! Ovog skota vole u svim režimima. Ume da presuđuje u korist onih koji su na vlasti. Ni od ovog poluretardiranog pravnika niko nije tražio lekarsko uverenje da je sposoban da obavlja ovu značajnu pravosudnu dužnost.

U svakom slučaju, istražni sudija Janković iznova povređuje osećanja porodice ubijenog mladića Mirona Mladenovića. Nekažnjeno, kao što je to radio i njegov otac, bivši sudija, bivši ministar pravde, a danas advokat.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane