Natrag

ParaDOS
ParaDOS
Slika jednog vremena: kako smo zaveli vladavinu demokratskog haosa i bezumlja (8)
im je prolo vanredno stanje, pala je i Vlada
Potpredsednik prve postkomunistike vlade Srbije Miodrag Mile Isakov, dugogodinji novinar, scenarista, nekadanji urednik TV Novi Sad i doskoranji srpski ambasador u Izraelu, napisao je sredinom prole decenije knjigu-svedoanstvo o skandaloznoj koaliciji DOS. Kao sauesnik tog politikog provizorijuma, kvalifikovan da o njemu kritiki progovori, ubrzo je zasmetao. I on i knjiga. U meuvremenu su neki zasmetali sebi ili su postali deo politike istorije. Tabloid u nekoliko brojeva objavljuje izvode iz ove knjige
Mile Isakov
Trea kontrolna stanica za nas je Crna Gora. I po tom pitanju igrao je dvostruku igru. Za razliku od Kotunice koji je iskreno eleo ouvanje zajednice, mada je prieljkivao mnogo vru jedinstvenu dravu iji je on, ne treba zaboraviti, bio predsednik; i za razliku od Labusa koji je nezadovoljan to nema centralizacije finansija pod njegovom kontrolom i javno bio protiv dravne zajednice, ini je, zbog pritiska Solane, bez problema potpisao Beogradski sporazum i isto tako nastavio da se dogovara sa ukanoviem o njegovom sabotiranju i razvrgavanju. Ne ba diskretno, jer bilo je oigledno da i Batieva, tobo odmetnika, propaganda nezavisne i samostalne Srbije, uiva njegove simpatije i zatitu.
Onima koji uslovljavaju i vre pritisak, sasvim je svejedno da li se njihova volja sprovodi iz uverenja ili iz nude, vano je da se uredno ispotuje. ak vie vole kad to ine oni koji im otvoreno pokazuju svoje neslaganje. To vie laska sujeti, a blie je i njihovom poimanju saradnje na principu istih rauna i pristojne distance, bez mnogo intimizacije. Sa takvima tano znaju na emu su. Slepe poslunike preziru, mada koriste. Ipak, najvie ne vole one koji rezonuju kao oni i pokuavaju s njima da se nadigravaju. ini je upravo to pokuavao. A to je opet rizino, jer mora da blefira protivnika koji zna da ima loe karte, a moe sve da plati. O Zoranu iniu kao vanserijskoj linosti, o njegovom poimanju drutva, vlasti i reformi, i njegovoj ulozi u novijoj srpskoj istoriji bie svakako mnogo razliitih miljenja, od jedne do druge krajnosti. Za konaan sud jo je rano. Ali i sa ove vremenske distance, ve na osnovu praznine koja je nastala posle njega i poreenja sa njegovim naslednicima, jasno je da je re o veliini koja nee moi biti zaobiena, ni jednoznano tumaena. Nee ga biti lako ni klasifikovati ni oceniti. Moje lino miljenje o njemu i onome ta je i kako radio, nema nameru, a ni ne moe umanjiti znaaj njegove pojave i svega to je doneo na politiku scenu Srbije.
Atentat
Znam da e moje kritike opaske na raun Zorana inia biti razlog brojnih nesporazuma i da e me mnogi zbog toga osuivati, a oni ostraeni i optuiti kao leinara. Ali, drim da nastavak moje polemike sa njime vie uvaava njegovo jo uvek snano prisustvo, nego narikae koje se u sopstvenoj nemoi da ga prate i kad on miruje kunu da e preko njih veito iveti. Kad bi njegovo trajanje od njih zavisilo, niko ga se vie ne bi ni seao.
Za razliku od njih ja ne govorim o pokojniku i nasledstvu. Ja govorim o Zoranu iniu. Da su pucali na njega javljeno mi je u Novom Sadu, u trenutku kada sam telefonom razgovarao sa Borisom Tadiem o mogunosti da vojska ve naputene kasarne u Subotici nekako ustupi tamonjim izbeglicama, koje ve deceniju ive u barakama i bungalovima za odmor na Paliu. Tako sam, sticajem traginih okolnosti, ja obavestio ministra odbrane i njegovog budueg naslednika da je na inia izvren atentat. Nije mogao da veruje, ba kao ni ja, pa smo prekinuli vezu da proverimo. Potporunik Risto Komad koji me je vozio, ve je zatraio od kolega iz novosadske policije pratnju da bre putujemo, ali oni nisu uspeli da nas sustignu sve do ulaska u dvorite Vlade, gde smo stigli za manje od 40 minuta. Ne znajui detalje o mestu zloina uputili smo se, kao i obino, prema ulazu ispred koga je ubijen, da bi nas energino obezbeenje primoralo da se vratimo, da bismo kola uterali na kapiju koja je tada bila prvi put otvorena i koju nikad ranije nismo ni primetili. Tek tu, u atrijumu zgrade su mi dozvolili da izaem iz kola i u Vladu uem liftom iz podruma, to je od tada postala praksa.
Ve ranije, preko radija sam uo da je Premijer preminuo, ali sam se u to uverio tek kada sam video uplakane kolege i saradnike. Ubrzo, negde oko dva sata, poelo je okupljanje Kolegijuma Vlade, a onda i sastanak na kome smo se iz prve dogovorili da ga vodi Neboja ovi i da on do daljeg bude frontmen Vlade. On je delovao sabrano i preduzimljivo, i ve je stupio u vezu sa vojskom i najavio njihovu podrku.
Nisam primetio da je u Vladi bilo panike ni straha. Pre bih rekao da je bilo napeto i da su ljudi mahom bili gnevni. Zbunjeni, utueni ali ne i uplaeni, mada se govorilo i o tome da postoji plan upada terorista u Vladu. Neke ratobornije i pomalo histerine poslanike i ministre (neu da ih pominjem jer i to je ljudski) zamolili smo da izau. Predlog da se uvede vanredno stanje i, odmah, pree u akciju i odluan obraun je jednoglasno prihvaen, tim pre to je Mihajlovi rekao da policija ve ima spisak osumnjienih i da su sigurni da je u pitanju zemunski klan i sada ve poznata imena, koja meni u tom trenutku nita nisu znaila.
Po meni odluujui trenutak bio je dolazak Svetozara Marovia, s generalom Krgom, da potvrde da e vojska stati iza policije u vanrednom stanju. S njima je doao i Milo ukanovi, koji se takoe saglasio. Tako je, nimalo naivna, teorija da e sa likvidacijom inia drava biti obezglavljena jer nema predsednika i komandanta vojske, pala u vodu. Planeri su jednostavno prevideli injenicu da je nekoliko dana ranije izabran predsednik Srbije i Crne Gore. Ili su, kao i mnogi drugi, potcenili i Dravnu zajednicu i instituciju njenog predsednika. I zaista bez njega moglo bi se ozbiljno postaviti pitanje ko vojsku moe da podigne u tom trenutku. Na sreu, Marovi je mudar i razuman ovek, a i njegov lokalni bos je bio veoma zainteresovan da se ta opasnost brzo zaustavi ovde, da se ne bi prelila i u Crnu Goru.
Po podne, oko est sati, zakazano je Predsednitvo DOS-a, prvi put u zgradi Vlade, ali je ve posle sat vremena moralo biti prekinuto da bi ovi, Svilanovi i Miunovi mogli da prime prve strane predstavnike i izjave sauea. U pauzi koja je nastala, svi su se negde razili tako da su u ovalnom salonu, u kome je poeo sastanak, ostali samo Rasim Ljaji i Nenad anak, pa sam ih pozvao kod mene u susedni kabinet da se raskomote i osvee. anak je tada prvi put doao kod mene od kako sam u Vladi i posle dueg vremena razgovarali smo i to, u skladu sa situacijom, razlono i ozbiljno. Logino, bila je re o tome ta nam valja initi i ko e i kako zameniti inia. Sva trojica smo se sloili da bi ovi bio najbolje prelazno reenje i da to treba odmah uraditi, a onda u normalnoj proceduri videti trajno reenje, sa njime ili nekim drugim, u zavisnosti od razvoja situacije i politike volje. Ali, tada je, takoe prvi put, doao i Miodrag Kosti. Nije hteo ni da sedne, ni bilo ta da mu naruimo. Fiksirao je anka, pa je ovaj zamolio mog efa kabineta Marka Konjevia da mu doda take, a Kuma da ga otprati do toaleta. Kada su ve stigli do izlaznih vrata dobacio sam mu da tu ima jedan mali WC i da ne mora ak na kraj hodnika. Nisu se dali zbuniti i zajedno su uli u kabinetski toalet.
Posle nekoliko minuta Kosti je otiao, a anak je u nastavku Predsednitva predloio da se usvoji stav da mesto premijera pripada Demokratskoj stranci i da ona treba da ponudi reenje. Takoe, zatraio je i smenu Duana Mihajlovia sa mesta ministra policije. Prvi predlog, oigledno dogovoren sa veinom, prihvaen je i DS je ve sutra izala sa dva predloga - ivkovia za premijera i edu Jovanovia za potpredsednika. Drugi predlog nije prihvaen, jer je svima bilo jasno da Mihajlovi nije bio nadlean, pa ni odgovoran za obezbeenje inia, naprotiv da je vie puta upozoravao da to treba pojaati i nudio usluge policije. Naravno, svima je bilo jasno da to Demokrate i fiziki preuzimaju Vladu i da ih, kao i anka, posebno zanima policija. im je prolo vanredno stanje pala je i ta vlada.
I posle DOS-a - DOS
Posle svih neispunjenih oekivanja i obeanja, brojnih oiglednih prevara i zloupotreba, vlast je morala biti izgubljena. Kao to se moglo i oekivati, naa sportska nacija izmenama u timu pokuava da popravi igru i doe do rezultata, do pobede u koju ne sumnja. Ali u svom timu, za koji iskreno navija. Igrai dolaze i odlaze, ali na klub ostaje na. Tako jedan deo DOS-a zamenjuje drugi i to u istom mandatu koji su zajedno osvojili. Na vlast dolaze Kotunica i DSS, Labus i Dinki i G17 i Velja Ili i NS, koji su se na vreme povukli iz one prve postave tvrdei da koncepcija igre i taktika ne valjaju i da oni to mogu bolje. Strategiju nisu dovodili u pitanje, ali je ni oni ne sprovode. Tu je i preporoeni Vuk Drakovi i njegov SPO, koji nikako da preraste provincijske stadione i naui da igra pod reflektorima. Tu je delimino i SDP i njegov novi predsednik Neboja ovi. Gotovo pola izvornog DOS-a. Po broju lanica, ali i po rejtingu prilikom osnivanja DOS-a, u vreme njegove pobede, pa i prilikom ove poslednje samo njihove, moglo bi se rei bolja polovina. Kako podnose podrku SPS-a ne znam, ali to dobro nose. Meutim, mnogo vanije je pitanje ta su novo doneli i kakvi su rezultati.
Na prvi pogled igraju manje ofanzivno i lepravo, bez izrazitih pojedinaca koji jednim potezom mogu da ree utakmicu. Igraju prilino zatvoreno, sa tvrdom odbranom, pri emu svako striktno pokriva svoj deo terena. Teko daju golove, ali teko i primaju. Uglavnom igraju nereeno. Iz ovog sportskog izvetaja, jasno je da to nije ni nalik na pravi DOS koji pamtimo iz vremena kada je punio stadione i igrao za publiku, koja je uivala i kad je gubio.
Nije to, dakle, kontinuitet ni sa izvornim DOS-om, ali ni sa DOS-om koji je vladao pre ovog. Ali nije ni potpuni diskontinuitet, ni sa prethodnim reimom, ni sa prethodnom Vladom. Dakle, opet nije napravljen rez, bez koga, ponavljam, nema prosperiteta. Ponovo se nije krenulo od poetka, od Ustava i uspostavljanja pravne drave i elementarne pravde.
Nema nita od obrauna sa centrima moi sumnjivog i prljavog kapitala, naprotiv, stie se utisak da je to zavrena pria. Da su se oni tako etablirali i ugradili u sistem, da se njihov status i imovina vie ne dovode u pitanje, ve da je pitanje samo kada e postati vlasnici i drave. Ako ve nisu. Bogaenje na brzaka i na raun drave, odnosno graana, preutno se legalizuje i time to se ne reaguje ni na naglo naraslu imovinu prethodnika, dojueranjih vrilaca vlasti.
Nema ni denacionalizacije, ni obeane revizije privatizacije. Nema odgovora na brojne afere, ni sankcija za njihove aktere. Nema oivljavanja privrede, ali ima veih nameta za nju. Preduzetnici zatvaraju firme i sve vie ljudi ostaje bez posla. Sve tee se die. Drugi ivot DOS-a sve vie lii na prvi, samo je manje atraktivan i zanimljiv.
Na sledeim izborima, DOS e konano i definitivno sii sa scene. Ali e ga ideja DOS-a, koja ga je oda vno nadrasla, i nadiveti. Da ponovo dobije ansu da bude ostvarena, morae da saeka da se na vlasti izreaju svi koji su profitirali na njenoj izdaji i sabotai. I oni koji su bili za i tako je kompromitovali, i oni koji su bili protiv i tako, ni krivi ni duni, u pravu. Najbolje bi bilo da to obave zajedno. O istom troku. Nije iskljueno da e i morati da se udrue, pa da zajedno budu potroeni.
Ovo je zemlja uda i ona e nastaviti da nas ude. Ne bi me iznenadilo da ideju DOS-a na kraju realizuje SPS. Naravno, moj tip je SDP koji tek treba da postane pravi. U krajnjoj liniji najmanje je vano ko e ga realizovati, vano je da se ostvari. Uostalom ni DOS nema neka posebna autorska prava na taj spisak neophodnih mera za oporavak i preporod nacije, za moralnu, duhovnu i ekonomsku obnovu teko obolelog i frustriranog drutva. On ga je samo sastavio bez utvrene prave terapije.
Da ponovim po stoti put, bez novog Ustava i sistemskih zakona koji e iz njega proizilaziti i na njega se oslanjati, posebno bez Zakona o poreklu i evidenciji imovine, ostaemo u stanju "hroninog vanrednog stanja", kako to lucidno uoava ore Vukadinovi u poslednjoj brouri "Nove srpske politike misli".
DOS je to imao na spisku, ali nije uradio. Ni prvi, ni drugi DOS. ta se zapravo dogodilo?
Posle svekolikog decenijskog propadanja Srbiji su bile neophodne uravnoteene drutvene, politike i ekonomske reforme. To znai temeljno i sutinski promeniti drutvenu svest i navike, paralelno sa pramenom funkcionisanja drave i privrede, i tako od Srbije napraviti pristojno mesto za ivot svih njenih graana jednakih pred zakonom i ravnopravnih na tritu. Bilo je neophodno hitno ispraviti sve nepravde i popraviti ekonomske prilike i standard graana, i u isto vreme iz temelja graditi novu, pravnu dravu i novi sistem vrednosti, nove drutvene i etike standarde.
Izuzetno sloen i teak zadatak. Posebno je teko, moda i nemogue, na svim frontovima napredovati sinhronizovano i ujednaeno. Ali jedno bez drugog ne ide. Ako nedostaje samo jedan deo mozaika nema cele slike. Ako samo jedan dak u nasipu fali, eto poplave. I onda nita ne vredi to je reka ukroena i usmerena u svoje korito.
Vojnom terminologijom govorei, u situaciji frontalnog sukoba ini je formirao udarnu (ekspertsku) jedinicu i sa njome krenuo u juri. Na jednom mestu probili su front i bez utvrivanja novih poloaja nastavili dalje, ne vodei mnogo rauna o ienju i obezbeenju osvojenog prostora i zaostajanju ostalih delova fronta. I relativno daleko su dogurali, ali linija fronta se prelomila i pukla. Prolaz koji su napravili za njima se zatvorio i nali su se usamljeni u "neprijateljskom" okruenju, odseeni od glavnine svoje vojske. U poziciji u kojoj e se ili prilagoditi ili biti neutralisani. Deluje herojski, a zapravo je nepromiljeno i samoubilaki. Utisak impresivan, efekat mali i tetan za napredak celine i moral armije koju predvode.
Na kraju ostaje dilema - da li su to oni probili front ili se on otvorio i usisao ih?!
Nova vlada, kao padobranom ubaena na njihovo mesto, prekinula je sa tim junaenjem i napredovanjem kroz "zvezdanu kapiju", ali nije smela da se vraa nazad da bi povezala redove, jer to bi bilo tumaeno kao odustajanje i izdaja.
Odluila je da zastane i saeka da joj se glavnina sama prikljui, to je nemogue, ili ako se pokae da jeste pokazae se da onda ona nije potrebna. Zbog neizmenjene terapije nova Vlada praktino se nalazi u ulozi antibiotika na koji se bolesni organizam ve adaptirao i postao otporan. I da zakljuim. Oigledno, revolucija, bila prava ili ne, nije uspela. Objektivno nije ni imala ansu. Njeni nosioci nisu bili spremni. Iz raznih razloga. Jedni su kao hteli, a drugi im kao nisu dali. Ostali smo bili sauesnici i jednako krivi. Ako ne i najkrivlji, zato to smo ih pustili. Teorijski mogli smo da im se suprotstavimo. Praktino to nije bilo mogue, jer bismo morali biti bolji od sebe. Jai, hrabriji, svesniji, samostalniji, poteniji i portvovaniji nego to jesmo.
Kraj
Znam da e moje kritike opaske na raun Zorana inia biti razlog brojnih nesporazuma i da e me mnogi zbog toga osuivati, a oni ostraeni i optuiti kao leinara. Ali, drim da nastavak moje polemike sa njime vie uvaava njegovo jo uvek snano prisustvo, nego narikae koje se u sopstvenoj nemoi da ga prate i kad on miruje kunu da e preko njih veito iveti. Kad bi njegovo trajanje od njih zavisilo, niko ga se vie ne bi ni seao.
 
Nema nita od obrauna sa centrima moi sumnjivog i prljavog kapitala, naprotiv, stie se utisak da je to zavrena pria. Da su se oni tako etablirali i ugradili u sistem, da se njihov status i imovina vie ne dovode u pitanje, ve da je pitanje samo kada e postati vlasnici i drave. Ako ve nisu. Bogaenje na brzaka i na raun drave, odnosno graana, preutno se legalizuje i time to se ne reaguje ni na naglo naraslu imovinu prethodnika, dojueranjih vrilaca vlasti.
 
 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane