Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Kako upokojiti vampira

 

Milovan Brkić

 

Hladnoća i led su okovali Srbiju. Hladno je i u našim srcima i dušama.

Očekujem da se iz neke jazbine javi umirući Voljeni nam Vođa i kaže da ima plan kako da izađemo iz  desetodnevne ledene krize, u kojoj se živa u gradovima Srbije spustila i do 25 stepeni ispod nule.

Voljeni nam Vođa ima spasonosna rešenja, koja, kako nam je nedavno saopštio, mogu da doprinesu istorijskom kompromisu, koji bi zadovoljio i Srbe i Albance.

Naravno, Voljeni Vođa nije podanicima saopštio svoj plan. Ponizno ga je poslao u Vašington, i kada mu je peti zamenik petog pomoćnika državnog sekretara Hilari Klinton saopštio u Beogradu da mu plan nije vredan ni pišljivog boba, Voljeni Vođa je iz svoje bolničke sobe, prikopčan na aparate, pozvao gospođu Hilari da se požali na njenog službenika. Gospođa Hilari ga je utešila rečima: "Momak, takva ti je sudbina, budi kreativan, još kooperativniji!"

Verujem da Voljeni Vođa i za ovu dušmansku studen ima rešenje. Mrtav hladan kazao bi nam, ali ne sme od svojih savetnika to da izusti, da ima rešenje, samo malo da se strpimo, ogrejaće sunce, pa će i led da se istopi, a i kada prestane vetar, manje će da duva!

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović oglasila se pre dve nedelje izjavom da će lokalni i parlamentarni izbori biti raspisani 11. marta, i održaće se, najverovatnije, 6. maja. Izbori će malo kasniti, jer Voljenom Vođi se ne ide na izbore. Predsedničke izbore neće raspisati. Čeka da tu odluku donese Bog.

Građani Srbije su gladni, goli, bosi... Svakog dana stotine ljudi ostaje bez zaposlenja, partijski jurišnici kradu i obroke namenjene onima koji ih, kao jedinu prehranu, dobijaju u narodnim kuhinjama. Sve je pod šapom Njegove kamarile.

I nikada nismo čuli od Voljenog Vođe da, makar i u duševnom rastrojstvu, pozove svoje partijske bandite da prestanu da kradu, da pokažu makar malo milosrđa prema ubijenim građanima Srbije.

Kabinet srpskog predsednika svakodnevno smišlja nove pakosti kojima se preti građanima, izmišlja nove prevare i namete, sa bestijalnom upornošu ponižava svakog ko živi u ovoj nesrećnoj zemlji.

Sreo sam se krajem prošle godine sa nekima od bivših đaka Borisa Tadića. Podsticani od svog profesora, oni su u školi, u gimnaziji, dizali bunu. Nastavničko veće razmatralo je predlog direktorke da budu isterani iz škole. Za tu odluku glasao je i njihov tadašnji profesor Boris Tadić. Neočekivano, od isključenja su ih spasli profesori za koje su mislili da su ''komunjare''!  Kasnije, kad su pitali Borisa zašto je glasao protiv njih, bez imalo stida, profesor im je odgovorio da on ''mora da misli na sebe''!

Dosađujem i Bogu i čitaocima ponavljanjem priče da je Boris za vreme svog mandata, na račun inkasirao više od dve milijarde evra.

I ne predaje se. Ide dalje. Sa infuzije, iz bolničkog kreveta, kada mu promene krv - jer veruje da mu to produžava život - srpski predsednik našmrče se kokaina i ide ''među narod'' da bude viđen. Stotine vojnih policajaca i agenata prate njegovu vampirsku pojavu. Ima da nam još sisa krv, hoće da nam poruči.

Pristojni ljudi posvetili bi se svojoj muci, pustili bi druge da žive. Ali, Voljeni Vođa želi da svi mi pođemo sa njim. Makar i do predvorja pakla, koji je, verujem, rezervisan samo za Njega.

Kako upokojiti vampira? Predanje kaže da se mora probosti kocem kroz pupak. Lično mislim da se ne treba držati predanja. Mogućnosti su sada neslućene.