Zakonopravila

Hoće li novo vreme i novi ljudi vratiti Srbiji vladavinu prava

 

Stric i babo radili su slabo

Prethodna vlada zadavala je "smrtonosne udarce" kriminalu, tako što su ti udarci ubili Srbiju a ne kriminal! Ali, šta sada i kako dalje, sa kakvom policijom i kojim sredstvima? Na ova i brojna druga pitanja odgovore je potražio Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Piše: Josip Bogić

 

Mnogo je pokušaja da se represivnim merama suzbiju organizovani kriminal i korupcija. Da li je to izvodljivo i kako? Iskustva iz sveta pokazala su da se represijom kriminal i korupcija samo suzbijaju i svode na prihvatljiv nivo, ali da se tako nikako ne rešava i njihova suština.

Da bi se zlo uspešno suzbijalo potrebno je, pre svega, samostalno i nezavisno tužilaštvo, kao jedini organ  gonjenja i bez upliva izvršne vlasti u njegov rad, a ponajmanje upliva uticaja predsednika države preko Saveta za nacionalnu bezbednost.

Predsednik države može preko ovog saveta da daje informacije i sugestije, a nikako da rukovodi - kao što je to bilo u proteklom periodu. Tužilac kao rukovodilac pretkrivičnog postupka, a kasnije i stranka u krivičnom postupku, dužan je da goni izvršioce krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a ne da u mnogim slučajevima tim postupkom rukovodi BIA. (Jer je BIA informativna agencija, nikako operativna!)

Sve podatke do kojih dođu, radnici BIA dužni su da proslede tužiocu. Danas u BIA postoje čitavi timovi  koji rade operativno: hapse ne samo u Srbiji nego i po čitavom svetu! A radi se o informativnoj agenciji Vlade Srbije! Što je još gore, na čelu te agencije u proteklom periodu bio je član Glavnog odbora DS-a! Pa se postavlja pitanje ko je njemu (šefu BIA) šef: tužilac ili predsednik njegove stranke? Ništa bolja situacija nije ni sa pravosuđem...

Fabrikovanje, pakovanje i smeštanje

Sve ono što prikupi tužilac, nezavisni i samostalni sud trebalo bi pravično da presudi - "ni po babu ni po stričevima". A videli smo u stvarnosti da je babo šef stranke, a stričevi su koalicioni partneri!

 Do koje mere je sudstvo srozano postalo je jasno prilikom reizbora sudija, koji je izvršila BIA tako što je za mnoge isfabrikovala lažne podatke kako bi ih diskreditovala!

 Kada bi svi ti isfabrikovani podaci bili istiniti, morali bi da postoje u personalnim dosijeima sudija! Međutim, kada su zatraženi na uvid, videlo se da takvih podataka nema. Pritisnute od javnosti, i ministarka pravde i predsednica Visokog saveta pravosuđa priznale su da su korišćeni podaci BIA. Šta će BIA kao deo izvršen vlasti u pravosuđu?!

Ukoliko je BIA imala bilo kakve podatke o sudijama, bila je dužna da ih dostavi nadležnom tužilaštvu. U suprotnom ni BIA, ni predsednik niti bilo ko nema pravo da se meša u rad jedne nezavisne grane vlasti, a pogotovo ne u izbor sudija. Umesto da se tužilaštvo pozabavi i predstavnicima izvršne vlasti koji su uticali na sramni reizbor sudija, ono je stalo u njihovu odbranu. S kojim pravom je bivša ministarka pravde uticala na reizbor sudija? Ona je deo izvršne vlasti!

A energična "tužilac Dolovac" ćuti. Oglasila se saopštenjem da predsednički kandidat Nikolić krši zakon utičući na nezavisni sud u "slučaju Karić" - kome će omogućiti povratak i pravično suđenje - a nije se oglasila na saopštenje vladajuće stranke da je za istim tim Karićem raspisana crvena poternica. Mnoge moje bivše kolege su procesuirane zato što su navodno saopštavale podatke da li su neke osobe na poternicama ili ne. Neki od njih su i izgubili posao. Ti podaci, inače, predstavljaju službenu tajnu. Pa je pitanje ko je članovima DS-a saopštavao te tajne? Ima li tu možda elemenata krivičnog dela? 

Nikad više sva vlast u rukama jednog čoveka

Ukoliko nova vlast bude imala iskrene namere u borbi protiv organizovanog kriminala, ona mora pod hitno da postavi stvari mnogo drugačije nego što to sada funkcioniše. Pre svega trebalo bi formirati specijalizovana, a ne specijalna odeljenja tužilaštava u svim većim gradovima Srbije, a kao logistička podrška i specijalizovane jedinice u okviru MUP-a, takođe u svim većim gradovima.

Ne može ministar policije da vodi akcije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. To je posao tužilaštva i policije. Isto tako, organizaciono se moraju ustrojiti i sudovi, kako bi se postigao kontinuitet, od momenta saznanja za krivično delo do njegovog presuđenja. Pored toga potrebno je da se tužioci i sudije biraju na neodređeno vreme na tu funkciju, a ne kao do sada - na ograničeni period od dve godine, sa mogućnošću produženja tog roka. Isto tako bilo bi potrebno da se prilikom izbora kadrova u policiji, kao što je to bilo prilikom formiranja UBPOK-a, sprovede u delo da svi koji rade taj posao budu spremni da budu poligrafisani u slučaju "curenja informacija", kao i da daju svoje i imovno stanje svoje porodice. Ovo bi važilo i za predstavnike tužilaštva i sudova.

Ovakvi primeri nisu strani u mnogim zemljama. Ukoliko bi došlo do "curenja informacija", one koji bi prekršili princip čuvanja poverljivosti informacija trebalo bi kažnjavati težim krivičnim delima.

Nadalje, ta lica bi trebalo da uživaju posebnu zaštitu i zaštitu porodice. Sadašnja organizacija službi u okviru MUP-a, tužilaštva i sudova nije adekvatna "stanju na terenu". Pošto su u ove poslove uključeni visoki državni činovnici, članovi Vlade, poslanici, sudije, tužioci... te informacije ne bi smele da budu dostupne mnogim licima.

Sada takvu jednu informaciju mogu da saznaju mnogi od njih! Do momenta ukidanja UBPOK-a, takvu informaciju mogao je da sazna mali broj ljudi, svega njih nekoliko. Sada informaciju u SBPOK-u može da sazna na desetine ljudi, a to onda više nije poverljiva informacija! Videli smo mnogo primera u čuvenim spektakularnim akcijama kako su neka od ključnih imena bila obaveštena o toku tih akcija.

Takođe bi trebalo da bude donet zakon o državnoj administraciji, kojim bi se državni činovnici zaštitili od političara tako što bi promenom političke volje u ministarstvima bili promenjeni samo ministri i, eventualno, zaposleni koje imenuje Vlada.

Ostali bi bili zaštićeni ukoliko rade u skladu sa zakonima. U sadašnjoj situaciji iluzorno je očekivati da jedan operativac MUP-a ulazi u provere nekog ministra, poslanika ili nekog državnog činovnika, ako on može, preko svojih partijskih kolega, da ga smeni ili u krajnjoj meri da utiče na njegovu sudbinu otpuštanjem sa posla montiranim hapšenjima.

Ako nešto treba da učimo od naših komšija-suseda, onda je to primer sa USKOK-om koji funkcioniše u okviru tužilaštva, a policija je njegov servis. Zbog same prirode posla, ovakva jedinica mora da bude "zaštićena" od izvršne vlasti. Zašto su organi USKOK-a imali mnogo više uspeha nego naši organi? Kako je takva jedna jedinica mogla da procesuira bivšeg premijera, dok kod nas niko ne sme da pomene ime, a kamo li da ga procesuira? Kako je na ekspresan način USKOK rešio pitanje kupovine diploma na jednom fakultetu, a kod nas sličan proces traje skoro jednu deceniju?

Kod nas tako nešto nije moguće zbog toga što je ceo sistem pogrešno postavljen. U praksi ovim postupcima rukovodi predsednik države, preko Saveta za nacionalnu bezbednost, iako je to samo Savet a ne operativno telo!

 Dosadašnji predsednik države istovremeno je bio i partijski šef vladajuće stranke, pa tako i šef premijeru i ministru pravde, da se ne bi slučajno neko od njih usprotivio nekoj odluci! Ovakvo stanje prouzrokovano je time što je tokom mandata predsednik uzurpirao sve one funkcije državnih organa koje mu ne pripadaju po Ustavu i zakonima.

 

 

Zakon protiv privilegija ili oružana legija?

Borba za vlast u Srbiji postala je borba za razne privilegije. Izbori za parlament pretvorili su se u izbore za moć, novac, privilegije, a ne za vladavinu u "ime naroda". Ova borba za novac dovela je Srbiju do prosjačkog štapa. Takođe, dovela je i do toga da se imovina miliona građana, nezakonito, prelila u vlasništvo odabranih desetak porodica. Ova borba dovela je i do toga da je kao njen proizvod nastala nova klasa prebogatih, s jedne, i velika većina siromašnih i gladnih, s druge strane. Da ironija bude veća, "narod je ovlastio" prebogate da pišu zakone i dele pravdu. Iskrena i prava borba protiv korupcije i kriminala znači borbu protiv ozakonjenih i "dobro plaćenih" privilegija, ali ne hapšenjima i tenkovima (kao što mnogi predlažu), već donošenjem zakona kojima bi te privilegije bile ukinute. Da li će to nova vlast uraditi?